Gde se krije Darko Šarić? Ovo je takozvano pitanje od milion dolara, na koje, za sada, niko nema (ili ne želi da pruži) pravi odgovor.
       S vremena na vreme u javnosti se pojavljuju razne priče o Šariću, ali od 2009. godine, kada je otkriven famozni tovar kokaina iz Urugvaja, od njega nema ni traga ni glasa.
       Prošlo je pola godine od kada je objavljeno da je Šarić početkom januara lociran u Južnoafričkoj republici (JAR). Srpsko ministarstvo pravde i policija tvrde da su odmah poslali sve papire južnoafričkim vlastima, ali do danas nema pomaka po pitnaju toga da li je on tamo ili nije. Osim što je jedan od šefova tamošnje policije, čije se ime takođe povezivalo sa organizovanim kriminalom, samoinicijativno oglasio i rekao da je nastala zbrka u prenošenju vesti, te da nema podataka da je Šarić u JAR.Niko od visokih zvaničnika te zemlje nije reagovao, a nije poznato ni da ih je iko kontaktirao od najviših zvaničnika iz Srbije.
       Iako se za Šarića u Srbiji i Crnoj Gori tvrdilo da je najveći kriminalni bos i da kao takav predstavlja glavnu metu domaće i svetske policije, do sada naši istražni organi nisu poslali nijednog operativca ili tim u JAR da izvidi o čemu je reč i da li je zaista tamo lociran Šarić.
       Cela priča, ako je suditi po reakcijama iz zvaničnih državnih organa na mnogobrojne novinarske upite, zapravo, tapka u mestu.
       Umesto tačnih odgovora i konkretnih podataka, s vremena na vreme pojavljuju se razne senzacionalne i više tabloidne vesti o Šariću. Za sada je javnost mogla da sazna svašta - da je kralj kokaina, najveći svetski/evropski mafijaš, koliko mu je imovine oduzeto, šta je sve posedovao, ko su mu bili prijatelji, rođaci, partneri i gde se sve navodno sakrivao...
       Proteklih nedelja Darko Šarić ponovo je popunio naslovne stranice dnevnih novina pričama u kojima se tvrdi da je radio za biznismena Rodoljuba Radulovića zvanog Miša Amerika i da mu je on zapravo šef, a svega par dana posle toga isti mediji pisali su o tome da je Šarić zapravo radio za Nasera Keljmendija?!
       Odjednom proizilazi da je Šarić, koji je u domaćim medijima doskora proglašavan za sivu eminenciju podzemlja i velikog bosa, zapravo nečiji potrčko?!
       Od anonimca iz Pljevalja preko kralja kokaina do „izvođača radova“...
       Kada je 15. oktobra 2009. saopštena vest da je u međunarodnoj policijskoj operaciji „Balkanski ratnik“ blizu obale Urugvaja zaplenjen tovar od 2.5 tona kokaina, nedeljama i mesecima kasnije javnost je brujala o čoveku čije ime do tada nije figuriralo u vrhu srpskog i balkanskog podzemlja.
       Službenik sa srednjom stručnom spremom koji je navodno biznis otpočeo sa slot mašinama u Italiji 1993, i čije ime do tada nikada nije dovođeno u vezu sa velikim imenima balkanskog podzemlja (a kamoli svetskog) preko noći je postao najveći svetski narko bos.
       Prema dostupnim informacijama, Šarić je do 2009. šest puta bio osuđivan u Pljevljima zbog kriminalnih radnji kao što su pronevera i nedozvoljeno držanje oružja.
       U tom smislu, njegov kriminalni dosije je zanemarljiv.
       Međutim, taj čovek je vrlo brzo prešao put od anonimca iz Pljevalja do najvećeg svetskog kriminalca i posteo neka vrsta „Capo di tutti capi“ u svetu trgovine narkoticima.
       O njegovom bogatstvu i uticaju se toliko pisalo, pa su priče vremenom prerasle u legende i bajke. Pisalo se o tome kako je on navodno vlasnik polovine Crne Gore, da u šaci drži poltičare u Srbiji, da je sa Legijom planirao i naručivao ubistva policajaca, a u slobodno vreme Canetu Subotiću čuvao motor marke „Harli Dejvidson“?!
       Oni sentimentalniji proglašavali su ga za Pljevaljskog Robina Huda koji ono što otme (doduše, nije jasno da li od pokvarenih bogataša, „šmrkača“, ili onih koje reketira) daje „svom narodu“ u kraju... Ipak, niko ne postavlja pitanje kako je moguće da neko ko do juče nije bio poznat nikome, preko noći postane svetski kriminalac broj jedan?!
       Marko Nicović, advokat i bezbednosni stručnjak tvrdi da Darko Šarić za ozbiljnog kriminalca ima benigni dosije.
       - Priče o tome kako je Šarić svetski narko bos su obične budalaštine. Recimo, kažu da je Šarić u Italiji prodao drogu u vrednosti od dve milijarde dolara. Za toliku sumu, odnosno količinu, neće ga pustiti nijedna velika mafijaška organizacija da to radi bez njene kontrole - ni Kozanostra, ni Nadrangeta, ni Santakorona, nijedna velika mafija. Da on bude bos, a oni to da ne kontrolišu - to prosto tako ne ide.
       Uopšte se ne pominje kako je on uspeo da od jednog pljevaljskog lokalca dođe do toga da za njega 100 miliona evra ne predstavlja ništa. To je moguće jedino ako se oslonio na veliki sistem, kaže Nicović koji je u dugogodišnjoj karijeri u policiji sarađiuvao i sa Interpolom, američkom DEA-om i koji je i danas aktivan u raznim organizacijama koje se bave pitanjem kriminala.
       Čitava priča oko Šarića je drugačija. On je deo ruske mafije i samo im je služio kao izvođač radova i ništa više, tvrdi Marko Nicović.
       - Ruska mafija je glavna za uvoz kokaina iz Južne Amerike za Evropu. Ruska mafija je uspela da južnoameričkim kartelima proda pet podmornica od kojih su Amerikanci našli samo jednu, onu koja je otkrivena 2009. u Urugvaju i u kojoj je nađeno 2.5 tona kokaina koje je švercovao navodno veliki narko-bos Darko Šarić.
       Igrač ruske mafije
       ili američke DEA-e
       - Nedavno sam došao sa sastanka u Meksiku na kojem je konstatovano da je ruska mafija problem broj jedan u svetu, pošto u njihovim redovima ima mnogo bivših operativaca KGB-a. To je bio globalni sistem za koji je u vreme SSSR radilo preko milion i 200 hiljada ljudi. Nakon raspada, 900.000 ih je ostalo bez posla. Oni su, međutim, ostali na svojim lokacijama i zadržali su mrežu. To su takozvane uspavane krtice. Oni nisu više u KGB-u, ali nude „dobre usluge“ kako Rusiji, svojoj domovini, tako i mafiji. Zbog toga je i ruska mafija najjača i ona kontroliše 90 odsto pranja novca u svetu, između ostalog i zbog toga što u jednom delu sistema stoji država, kaže Nicović.
       Na pitanje odakle mu saznanja da je Šarić deo ruske mafije, Nicović kaže:
       - To su podaci Borda direktora Međunarodne asocijacije za droge. Prema našim informacijama, ruska mafija kontroliše pomorski transport droge iz Južne Amerike ka Evropi. Darko Šarić tu može da bude samo podizvođač radova, a ne šef koji izvozi tone kokaina. Pogledajte samo zaplenu 2.5 tone kokaina koliko je 2009. nađeno na navodno Šarićevoj podmornici - ne možete na južnoameričkom tržištu da kupite dve tone kokaina, a da to ne zna neki veliki sistem - južnoamerički karteli, grupa „Feliks“, „Braća Odžoa“ ili neko od tih velikih sistema... Naime, oni neće nekom anonimcu iz Pljevalja prodati 2.5 tona tek tako.
       Nicović objašnjava da Rusi kao „podizvođače“ koriste ljude koji nisu veliko ime u kriminalu i nisu poznati jer tako pokušavaju da prikriju glavna imena.
       - To je ruski sistem - traže čoveka koji nema pedigre kriminalca.
       Prema njegovim rečima, upravo je ruska mafija prva u istoriji počela da primenjuje sistem koji se sastoji od dva principa: angažovanje ljudi koji imaju čiste papire i biografiju, i zapošljavanje ljudi u mafiji po sistemu najstrožijih provera.
       - Oni su napravili sistem provere članova koji je strog i detaljan kao pri prijemu u ozbiljne svetske obaveštajne službe. Ako neko želi da postane član ruske mafije, on mora da preda kompletne podatke o sebi i svojoj porodici, kao i fotografije članova porodice. Onda oni preko svojih kanala kreću u kompletnu proveru koja je detaljna i traje. Ali da biste postali član vi ne možete to da učinite samoinicijativno, već mora da vas predloži neko od članova, koji je „iznutra“. Onaj koji je vaš garant sa vama komunicira i preko njega traže podatke od vas. Ukoliko se desi da kandidat za člana zapravo zna neki podatak koji je kompromitujuć po rusku mafiju, prvo strada onaj koji ga je predložio, pa potom porodica predloženog i na kraju on sam. Upravo zbog toga kod ruske mafije nema provale sistema.
       „Milijarderski don“ ruske
       mafije stoji iza Šarića
       Darko Šarić je u vezu sa ruskom mafijom došao zahvaljujući mnogobrojnim Rusima koji su dobili stalni boravak ili imaju imovinu u Crnoj Gori, a neki od njih su povezani sa mafijom.
       Konkretno, kako tvrdi Marko Nicović, Šarić je povezan sa dva bitna imena ruske mafije: Semionom Moglijevičem i Kazahstancem kome je naimak Kinez.
       Semion Moglijevič, poznat i kao „Milijarderski don“, najtraženiji je begunac na poternicama FBI-a. Za njega se tvrdi da finansira prostituciju, kocku i pranje novca širom sveta, kao i da je jedan od šefova ruske mafije u istočnoj Evropi i Americi, a Nicović tvrdi i da je jedna od Šarićevih veza u ruskom kriminalu. To su sive eminencije zadužene za takozvanu inostranu kriminalnu mrežu. Oni imaju svoju kadrovsku komisiju koja traži ljude i tačke. U Crnoj Gori postoji 23.000 Rusa koji imaju stalni boravak. Oni tamo imaju jak uticaj, ne samo u kriminalu, već su povezani i sa establišmentom zahvaljujući brojnim biznismenima kao što su Oleg Deripaska i drugi koji imaju veliki uticaj, kaže Nicović.
       Šarić agent DEA
       Drugačiju verziju o vezama Darka Šarića ima Božidar Spasić, bivši agent Službe državne bezbednosti i čovek koji i dalje prati tokove bezbednosnog sveta.
       Prema njegovom mišljenju Darka Šarića zapravo kontroliše neka moćna svetska bezbedsnosna organizacija, a najverovatnije američka Agencija za borbu protiv narkotika - DEA.
       - Mislim da Šarića neko drži i kontroliše, a najverovatnije je reč o američkoj DEA-i koja je zadužena za borbu protiv trgovine narkoticima. Svi iz kruga Darka Šarića koji su u Srbiji uhvaćeni i osuđeni potpisivali su neke ugovore i sporazume sa Tužilaštvom i dobijali manje kazne i otpuživani su sa vrlo slabim dokazima. Dakle neko stoji iza i usmerava, a pošto je reč o svetskoj trgovini drogama, jasno je da to ne može mimo DEA-a. Iz tih razloga možemo da tvrdimo da Darko Šarić verovatno radi za američku službu za borbu protiv droge DEA i da ga ona štiti i pomera sa mesta ne mesto, ili pušta nove informacije. Tako smo imali priče da je Šarić povezan sa srpskim vlastima, pa se onda niotkuda pojavilo Šarićevo pismo iz neke zemlje na Bliskom istoku...Prema svim informacijama koje imam, a i prema onome što je vidljivo, očito je da se poslovima Darka Šarića služi neka od stranih službi koja štiti njega kao svog saradnika.
       Prema mišljenju Spasića, veza sa DEA-om očitovana je i pre nekoliko meseci, kada je direktorka te organizacije boravila u Beogradu.
       - To bih povezao i sa drektorkom DEA koja je pre nekoliko meseci boravila u Beogradu. Tada je ona odala veliko priznanje našoj policiji u borbi protiv droge. Stalno slušamo kako se sve više steže obruč oko Darka Šarića, ali on nikako da se stegne. Stoga držim da svi - i naša, i američka i druge policije i službe - imaju svoje posebne ciljeve kada je reč o Šariću i u skladu sa time se i ponašaju.
       Spinovane priče u medijima
       Brojne informacije, zapravo - špekulacije o sudbini Darka Šarića nameću pitanja ko ih plasira i u čijem su interesu?
       Cela spin priča počinje 2010. kada je u JAR otkriven Arkanov ubica Dobrosav Gavrić.
       Još kada je prošle godine nezvanično saopšteno da je Dobrosav Gavrić, nekadašnji operativac MUP-a uhapšen u Južnoafričkoj republici (zbog pet grama kokaina nađenih u njegovom rancu u bolnici u koju je dospeo nakon ranjavanja u pucnjavi), prvo je reagovao ministar policije Ivica Dačić upozorivši da neko tako možda upozorava Gavrića.
       Pošto je vest o hapšenju Gavrića potvrđena i pošto je javnost videla i slike sa saslušanja pred sudom, a u toku je postupak za njegovu ekstradiciju Srbiji, jasno je da je Gavrić otkriven i da će verovatno biti prebačen u Srbiju. Ipak, ostaje i dalje pitanje šta je sa Šarićem pošto, osim vesti o tome da se je viđen negde između Johanezburga i Pretorije i da ga štite tamošnji moćni kriminalni gangovi koji su u sprezi sa korumpiranim ljudima iz vlasti, nema nikakvih dokaza niti konkretnih tragova.
       I na tu vest o lociranju Šarića u JAR januara ove godine, reagovao je Ivica Dačić konstatacijom da su na prilično čudan način tamošnje vlasti saopštile da je locirana osoba čiji opis odgovara Darku Šariću i da bi to mogao zapravo da bude znak njemu da se skloni.
       Potom je ta priča o lociranju Šarića demantovana, ali ne sa najvišeg nivoa, vać od jednog policijskog činovnika koji je rekao da je došlo do greške u prenošenju vesti, te da Šarić nije pronađen.
       Deluje čudno da, ako već postoje indicije da se Šarić nalazi, ili je bio u JAR, da srpska policija i tužilaštvo ne pošalju tim ili pojedinca da izvide o čemu je zapravo reč. Međutim, nije poznato da je do sada to učinjeno.
       Sa ovim se slažu i sagovornici „Svedoka“.
       - Ministarstvo policije veoma traljavo vodi ovu priču oko Šarića. Ako su dobili informaciju da se Šarić nalazi u JAR i ako je to veoma važan slučaj, a niko ne šalje operativce u JAR da se na mestu uvere o čemu je reč, pogotovo što sa tom zemljom imamo dobre odnose, onda je to znak da neko odugovlači, kaže Božidar Spasić.
       Pre informacija o lociranju Šarića u JAR, tokom 2010. medijima su harali napisi po kojima je on negde u regionu, a najverovatnije na granici između Srbije i Crne Gore, ili u rodnim Pljevljima gde ima zaštitu lokalnog stanovništva.
       Uporedo sa tim pričama mnogi mediji koji su Šarića 2009. proglasili za „Kralja kokaina“, sada tvrde da je on zapravo radio za neke sitne ribe u poređenju sa kriminalnom „elitom“ u koju je prvobitno svrstavan.
       - Neko pravi velike spinove u javnosti i srpda se sa policijom koja verovatno i ne može da pohvata konce. Priče da je Šarić radio za Mišu Ameriku, pa sa Keljmendijem i tako dalje zapravo predstavljaju primenu sistema stalnog ubacivanja novih imena kako bi se policija zbunila. Taj metod veoma koriste obaveštajne i bezbednosne službe, tako da je i to jedan od putokaza da njega zapravo oni drže, kaže Božidar Spasić.
       I Marko Nicović smatra da priče koje se sada plasiraju, da je Šarić radio za Nasera Keljmendija, Mišu Ameriku i druge, predstavljaju zapravo spinovanje.
       - Imajte na umu da je Šarić još u vreme Koštunice počeo da pravi svoju poslovnu imperiju. To znači da od tada ima veze u vlasti, jer nije mogao da ima toliko zemlje i preduzeća bez pristanka države. Stoga bi on bio veoma neugodan svedok ukoliko bi bio uhapšen. I drugo, osporio bi oduzimanje imovine. Zato deo lobija u Srbiji pušta te informacije.
       Gde je sada Darko Šarić?
       I na kraju, da se vratimo pitanju sa početka - gde se sada nalazi Darko Šarić i kakva je njegova sudbina.
       - Sa profesionalnom odgovornošću bih bio spreman da kažem da Šarić nije u Južnoafričkoj republici. Čak i ako je Šarić boravio tamo - a konkretnih dokaza o tome nemamo, već neke mutne priče - pitanje je da li je on tamo. Nema logike da ga tamo drže zbog velikog pritiska i interesovanja sa strane i verovatno je premešten negde druge, kaže Božidar Spasić.
       A gde je to - drugde, odgovor nudi Marko Nicović koji tvrdi da se Šarić najverovatnije nalazi u Rusiji ili u jednoj od zemalja bivšeg SSSR-a i da ga tamo krije ruska mafija.
       - Sasvim je logično da je on tamo zbog veza koje ima sa tamošnjim kriminalnim svetom. On je njihov igrač i oni ga ne bi pustili tako lako, pogotovo ako može da bude kompromitujuć po njih.
       Epilog, sa dva kraja
       - Ova priča može da završi na dva načina, smatra Marko Nicović. Prvo, da Šarić ne bude među živima jer predstavlja opasnost za veliki sistem. Postoji i teza da se priče o njegovom pojavljivanju ovde-onde plasiraju kako bi se prikrila priča da on nije među živima. Druga varijanta je da je on negde dobro zaštićen, jer je nemoguće da tri godine jednog čoveka ne mogu da nađu sve velike svetske policije i sistemi.
       - Čovek koji obrne četiri miliarde dolara, pod pretpostavkom da je on to sam uradio, je svima zanimljiv. Nemoguće je da se za ove tri godine ne pojavi barem fotografija Šarića, kaže Nicović.
       Prema mišljenjima Spasića i Nicovića, zapravo je i pitanje da li i kome ovde uopšte odgovara da se Darko Šarić pojavi?!
       Ako je tačno da je imao veze sa političkim establišmentom u Srbiji i Crnoj Gori, ako je tačno da je radio za neku veću kriminalnu organizaciju, onda znači da on ima mnogo (ne)prijatelja kojima uopšte i ne odgovara da se od nekud pojavi i progovori. Ovome treba pridodati i činjenicu da je Šariću i njegovom kriminalnom gangu oduzeta imovina u vrednosti od nekoliko desetina miliona evra, te da bi eventualnim pojavljivanjem pred sudom, ako ne vratio, onda barem osporio otuđenje te imovine, a blokada finansijskih i materijalnih sredstava skoro bankrotiranoj državi kakva je Srbija svakako sada nije potrebno.
       Prema mišljenju Božidara Spasića, pozadina Šarićeve sudbine se svodi na sledeće:
       - Niti je Darko Šarić neki veliki kriminalni kapacitet, niti je on šef velike kriminalne grupe, niti je bio poznat u našem i u svetskom podzemlju, pa se postavlja pitanje - ko je izmislio Darka Šarića?!
       Darko Šarić služi za potkusurivanje; kad god nemate rezultat ili nešto, vi se setite Šarića i njega okrivite, i dok su oči uprte na Šarića, neko radi kriminalne poslove, smatraju Nicović i Spasojević.

ŠTA ĆE CRNOGORCI TAMO        Politički analitičari u Moskvi ne kriju da prihvataju stavove svoje države kad je, recimo, ulazak Srbije u Evropsku uniju. Drukčije, međutim, gledaju na eventualno učlanjenje u NATO.        Zvaničnik blizak Kremlju mi kaže:        - Protiv koga i sa kim bi se vi to borili ako uđete u Atlantski pakt? Nema Varšavskog ugovora, opasnost sa te strane ne vreba. Za čije interese vaša vojska treba da gine u Avganistanu ilu sutra na nekom drugom mestu? Mi ne shvatamo šta tamo treba da rade Bosanci ili, još gore, Crnogorci. Zar je njima mesto u Avganistanu? I koji je to sada novi internacionalizam? Neko u tim zemljama upravo to mora da odgovori.

Poslednja verzija        I poslednja verzija koja je (bila) u igri, malo je verovatna: Ćentu je likvidirala crnogorska mafija u saradnji sa crnogorskom DB zbog "revanša", pošto je na aerodromu u Surčinu svojevremeno Ćenta na mrtvo ime prebio inspektora DB Crne Gore, koji je posle toga proveo nekoliko meseci na lečenju!?

Grčka – pokrajna briselske imperije        S: Da li EU može da opstane bez prerastanja u stabilnu političku uniju? ŠŠta biste Vi promenili?        N.F: EU je oduvek bila politički projekat, a ne kao što je Velikoj Britaniji "prodata" kao ekonomski projekat. Ako želi da nastavi da radi onako kao što je zamišljena, onda bi nivo centralizacije morao da se poveća.        Samo pogledajte na to šta se danas dešava Grčkoj. Tamošnja vlada, koja je demokratski izabrana, prinuđuje se da radi šta joj se kaže, protiv želja svog stanovništva. Ona nije ništa više nego pokrajna briselske imperije. Tužan podatak, ali istinit. Ljudi koji tamo sada protestuju nemaju nikakav uticaj na tokove.        Kao britanskom političaru, nije mi ni posao ni dužnost da odlučujem kako će se odvijati poslovi na Kontinentu (kontinentalnoj Evropi – primedba redakcije). Jedino što želim da vidim jeste da se moja zemlja iskobelja iz kandži Evropske unije.        Problemi sa kojima se EU sada suočava su neminovni za elitistički projekat. Vladari ne razumeju narod, niti žele da to učine, zato što veruju da su ljudi neznalice i nepromišljeni.

Miroslav Mišković        „Svedok“ su valjda, jedine novine koje nemaju baš nijedan razlog da brane Miroslava Miškovića.        Niti je „Delta“ davala oglase „Svedoku“, osim oko specijalnog izdanja „Kako prepoznati narkomana u kući“, niti je iko od novinara i urednika „Svedoka“ išao po apanažu u prostorije „Delte“ na Novom Beogradu, niti su pak „Delta“ (Mišković) bili i na tren (su)vlasnici „Svedoka“, što za mnoge medije koji danas ispiraju usta Miškovićem, ne bi moglo da se kaže...        Samo jedna stvar mi je, bar zasad, ostala nejasna: Gazdi „Delte“ je opet produžen pritvor, po treći put. Između ostalog i zbog upletenosti oko privatizacije Luke „Beograd“. Ok. Upetljan je čovek. Ali, kako je moguće da njegov ortak u tom poslu bude - čist toliko da razmišlja da možda, jednog dana, bude, premijer?!        Ili je on, što bi rekla Jorgovanka Tabaković „mlogo pametan“?!        Možda je čovek, zaista, „mlogo pametan“, ali to automatski ne podrazumeva da su svi ostali „mlogo velike budale“!