SVEDOK Internet



Broj 1086.

Poseta
5148534

Kako sam uhapšen i zatočen na aerodromu Domodedovo u Moskvi?

Dok Palme njišu grane

Duševna vlast

Budalaština je da je Dušan Spasojević hteo da bude premijer, a Vlada Budala, ministar prosvete

Nikola Kalabić između Ciče i Krcuna?!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ženevska novogodišnja čestitka „lijepoj našoj“
Hrvatski autogol od dve milijarde evra!
Piše: Vlastimir Vujić - Budimpešta

       Hrvatska vlada, koja je 17. januara 2014. pokrenula arbitražni postupak protiv mađarskog MOL-a pred Komisijom UN za međunarodno trgovinsko pravo - UNCITRAL u Ženevi - 22. decembra 2016. izgubila je ženevsku arbitražu protiv mađarske kompanije!
       Do procesa u Ženevi je došlo nakon što je MOL 26. novembra 2013. inicirao odvojeni sudski postupak protiv Hrvatske pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, koji je u sastavu Svetske banke.
       Pošto je sudska odluka (čije obrazloženje ima, čak - 490 tačaka!) pod šifrom ’poverljivo’, „Svedok“ je posredstvom Budimpeštanske berze (u kojoj je MOL 27. decembra, shodno pravilima mađarskog tržišta kapitala, objavio određene delove arbitražne odluke) došao do 20 najvažnijih tačaka koje su presudile u korist Budimpešte.
       Odnosno, u celosti odbile oba zahteve Zagreba.
       Prvi, da je zbog (navodnog) mita (od 10 miliona evra koji je generalni menadžer MOL-a Žolt Hernadi dao tadašnjem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu) za preuzimanjem upravljanja INA-om povređen Ugovor o međusobnim odnosima deoničara iz 2003. godine...
       I drugi - da Budimpešta (opet navodno) nije ispoštovala Osnovni ugovor o poslovanju prirodnim gasom (koji je potpisan u januaru 2009. godine).
       U sudskoj presudi posebno je akcentovano šest tačaka (377 – 383) koje se odnose na upravljanje društvom INA – MOL.
       Zaključak švajcarskog suda je da je „Poslovnik o radu Izvršnog odbora u potpunosti usklađen sa odredbama Zakona o trgovačkim društvima i pravilnicima u INA-i.“
       To je arbitrima koji su vodili postupak u Ženevi bio čvrst argument da je uprava INA-e (kao kolektivno telo) uživala puno pravno ovlašćenje da upravlja INA-om u skladu s hrvatskim pravom!
       U svakom slučaju, da su članovi Rukovodstva smatrali da im je pravo da upravljaju INA-om nezakonito uskraćeno, mogli su da podnesu tužbu Trgovačkom sudu u Zagrebu, ali nijedan od njih to nije učinio - navodi se u tački 384 presude.
       I tačka 409 takođe potvrđuje da odredbe iz Prve izmene i dopune Ugovora o međusobnim odnosima deoničara (koje se tiču izvršnih direktora) nisu protivne hrvatskom pravu, to jest da su u skladu sa Zakonom o trgovačkim društvima (i decidirano - „strankama je bilo dozvoljeno da u Prve izmene i dopune Ugovora uključe odredbu o osnivanju Izvršnog odbora kao radne grupe, dokle god se podrazumevalo da ta grupa nije treći organ društva“).
       Ženevski sud napominje i da izvršni direktori zaista vode - svakodnevno poslovanje. Međutim, posle analize merodavnih INA-inih pravilnika, ovaj Sud ne smatra da je Uprava predala svoje odgovornosti Izvršnom odboru.
       Naprotiv!
       Uprava je bila ovlašćena - i od nje se očekivalo da će - nadzirati rad Izvršnog odbora (doslovce piše u tački 410 presude).
       Punu analitičku pažnju zaslužuju i sedam tačaka u presudi koje se odnose na ugovorne obaveze partnera. U prve dve tačke (412. i 413.), između ostalog, napominje se da - iako je Sud u Ženevi nadležan za odlučivanje o tome da li MOL krši određene odredbe Ugovora o međusobnim odnosima deoničara (potpisan u julu 2003. godine) - njegova uloga nije da uopšteno komentariše način na koji je mađarska kompanija (kao INA-in većinski deoničar) vodila poslovanje INA-e!...
       Odbačene su i tvrdnje hrvatske države da MOL nije pomagao razvoj i proširenje poslovanja INA-e (uključujući i njen glavni segment - istraživanje i proizvodnju), kao ni poslovanje rafinerija i maloprodajnu strategiju, odnosno njihovo proširivanje na komšijska tržišta u jugoistočnoj Evropi…
       Presuda iz Ženeve pomenute tvrdnje Hrvatske demantovala je u 454-oj tački presude. Obrazložila ih je rečenicom da Zagreb „svoj stav nije argumentovao konkretnim dokazima“.
       Sud u Švajcarskoj bio je suprotnog mišljenja!
       Istakao je da je MOL preduzeo najbolje mere da modernizuje INA-ine rafinerije, proširi njena istraživanja u regiji, održi tržišni udeo kompanije u Republici Hrvatskoj i proširi zajedničko poslovanje na druga tržišta...
       Zahtevi Zagreba u tužbi protiv Budimpešte bili su neuspešni i u delu koji se odnosi na promenu modela upravljanja društvom INA – MOL.
       Ženevski sud u presudi podvlači da Hrvatska pomenuti zahtev nikada ne bi postavila u posebnu (i nezavisnu) tužbu, jer jednostavno - ne bi imala nikakvu šansu da ga dobije!
       Navedeni zahtev, prosto, nije ništa više od tvrdnje kojoj je jedina svrha davanje dodatne težine navodima o davanju mita (ovo piše u tački 467 presude iz Ženeve).
       Na kraju i tačka 475 koja govori o troškovima arbitraže. Njen kompletan teret snosi stranka koja je izgubila u sporu!... Hrvatsku državu ovaj pravni ’autogol’ koštaće preko 30 miliona evra!

Sanader osuđen, pa oslobođen zbog INA-e
       Bivši predsednik hrvatske vlade i lider HDZ-a Ivo Sanader, posle višegodišnjeg procesa, 2014. je pravosnažno osuđen na osam i po godina zatvora zbog mita u slučajevima vezanim za INA-u i za HYPO banku.
       Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović je okarakterisao Sanaderovu umešanost u dve sporne privatizacije kao „veleizdaju“.
       Međutim, jula 2015. hrvatski Vrhovni sud objavio je odluku kojom je ukinuo pravosnažne presude.
       Oktobra 2015. Sanader je pušten na slobodu.
Hrvatski premijer Plenković: Renacionalizacija, pa ponovo - privatizacija
NOVI PARTNER NA DRUGIM OSNOVAMA
       „Okolnosti koje Zagreb danas ima u vezi INA-e kao strateške naftne kompanije i odnosa koji postoje s MOL-om proteklih godina, nameću obavezu da Hrvatska otkupi udeo MOL-a u INA-i i na taj način u kompaniji zadrži stratešku i upravljačku kontrolu kojom će osigurati i energetsku nezavisnost i snabdevenost domaćeg tržišta! Nakon što Vlada otkupi akcije Mađara, već ’dan kasnije’ biće otvorena za druge investitore, pa i strateške partnere u nekoj kasnijoj fazi. Ali na drugim osnovama, ne na onima na kojima je danas“ - rekao je posle negativne presude u Ženevi hrvatski premijer Andrej Plenković, ne pojašnjavajući koliki udeo vlasništva bi država naknadno privatizovala u INA-i i koji bi oblici strateškog partnerstva bili u igri.
Kakav je stav ekonomista?
       Otkup deonica INA-e, gledajući aktuelni ekonomski status, odnosno trenutno poslovno i finansijsko stanje kompanije, neisplativ je(!), složni su ekonomski analitičari koji upozoravaju na to da se Plenkovićeva vlada upustila u vrlo opasnu avanturu.
       Oni još dodaju da je Hrvatska od prodaje udela u INA-i (2005. i 2010.) ukupno zaradila oko 10 milijardi kuna (oko 1,3 milijarde evra), a da su sadašnje procene da će „operacija” vraćanja kompanije pod okrilje države stajati najmanje dve milijarde evra!
       Postavlja se pitanje kakav je to onda posao napravljen?!...
       Uz to, cena na berzi ne odražava stvarnu vrednost kompanije (vrednost deonica joj je veštački naduvana!), a INA - koju su upropastili rđavi odnosi između dva velika deoničara - u poslednjoj deceniji posluje s gubicima i stagnira u poslovanju.
       Prema trenutnoj ceni deonice od 3.199 kuna, tržišna vrednost ove hrvatske kompanije je oko 29 milijardi kuna (3,8 milijardi evra)…
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX