SVEDOK Internet



Broj 1170.

Poseta
5642314

Bregzit ni na nebu - ni na zemlji

Nije to bio naš, nego Vaš izbor

SANU nas opet OBMANU

Akademik šolaja: „što je više kleveta i laži, kostić nam je miliji i draži!“

Senzacionalizam i beda srpskog „nadri-novinarstva“


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Ivica Tončev, „zamrznuti“ predsednik FK „Radnički“ iz Niša i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije
Opet ima da se ori: „Kude je taj Niš?“
Piše: Vladan Dinić

       Vest (ni)je ekskluzivna, ali: Ivica Tončev, dugogodišnji uspešan poslovni čovek na Zapadu, bivši predsednik FK „Radnički“ i nesuđeni vlasnik Fudbalskog kluba Radnički iz Niša, vrnuo se, što bi rekli u Niš i niški klub, potom, da ne bi upao u sukob interesa, zamrzao funkciju, ali ne i nameru da „Radnički“ opet bude „Real iz Niša“, da hara Evrom, i da opet svi pitaju: kude je taj Niš?
       Svedok: Zar Vam nije bilo dosta kad ste se, opet u Radničkom, uhvatili za vrelu fudbalsku stolicu?
       Ivica Tončev: Kada je u pitanju „Radnički“ moram priznati da sam emotivno vezan za taj klub, jer sam sa juga Srbije tako da je većina odluka doneta iz uverenja da stvarno mogu da pomognem klubu. Stolica jeste „vrela“ ali ja volim izazove. Lako je voditi klub u kom vam je dat plus na računu, treba se boriti kad je teško. Zato sam odlučio da ponovo dođem u Radnički.
       S: Ako nije tajna – zašto i koji su Vaši osnovni motivi? Osim, emotivnih, naravno?
       I.T: Jedan od osnovnih motiva je moje uverenje da Niš treba da postane najjači fudbalski centar Srbije, posle Beograda. I na tome ću ubuduće intenzivno raditi, pre svega, kroz razvoj omladinske škole fudbala, koja će biti rasadnik talenata. Imamo tradiciju, ali i talentovanu decu, tako da ćemo probati da kroz njihov spoj učinimo Radnički evropskim. Takođe, želeo sam da učinim nešto i za svoj kraj i narod koji zaslužuje da ponovo gleda evropske utakmice u Nišu. Zato sam spreman da se borim za taj cilj.
       S: Zar zaista mislite da može da se zaradi u Radničkom?
       I.T: Ne radi se o zaradi! Ovde u fudbalu, u Nišu, u Srbiji, ne može se zaraditi nikad!
       S: Pa u čemu je, onda, stvar? U srpskom inatu?
       I.T: Nije inat! Samo želim da pomognem Nišu. Srbija je centralizovana, sve je u Beogradu...Ako u Beogradu svako predgrađe može da ima klub, zašto ga ne bi imao grad od 300.000 stanovnika na jugu zemlje!?
       S: Obećali ste da ćete „Radnički“ uvesti u Evropu? Koliko je to realno, kad se u našem fudbalu „sve zna unapred“: „Zvezda“, „Partizan“, „Vojvodina“...
       I.T: Iskreno, ja ne znam sve unapred u našem fudbalu. Jer, kada bih znao ne bi ni bilo potrebe da se učestvuje u takmičenju. Mogu da govorim o svojim očekivanjima od fudbalera „Radničkog“, koja jesu – pravac Evropa. I ostajem pri tome. Uostalom, svako ko me poznaje zna da ne dajem olako obećanja. Rekao sam da očekujem da će „Radnički“ zaigrati u Evropi u naredne dve godine. Trudiću se da se to desi već u narednoj sezoni, ali prvo moramo postaviti klub na zdrave noge.
       S: Vrdate oko „večitih“?
       I.T: „Crvena Zvezda“ i „Partizan“ jesu velika imena u našem fudbalu, ali to ne znači da ćemo se predati pre bilo kakve utakmice „jer se sve zna unapred“. Tako nešto je neprihvatljivo za mene. Takođe, siguran sam da se možemo uhvatiti u koštac sa „Vojvodinom“, „Napretkom“, „Mladošću“, „Cukaričkim“...
       S: „Jagodina“, Vašeg i mog prijatelja Dragana Markovića Palme, došla je do Evrope...bila je pobednik Kupa Srbije i, evo, sad se bori za goli život u Drugoj ligi Srbije?
       I.T: Da, „Jagodina“ je došla do Evrope i ostvarila veliki uspeh igrajući, recimo, protiv „Rubina“ iz Kazanja i osvojivši Kup Srbije. To što se sad bori u Drugoj ligi je nešto drugo, mnogo faktora utiče na to. Uostalom, što ne pitate Palmu, pa on je i Vaš dugogodišnji prijatelj. Recimo i „Mesina“ je ne tako davno igrala Seriju A, pa je danas u trećoj italijanskoj ligi, ili Lids...
       S: Ipak, vratili ste se?!
       I.T: U niški klub trenutno ulažem ono što je najvrednije, pre svega sebe i svoje slobodno vreme, kojeg, realno, imam jako malo. Ali, ako me pitate - da li se to isplati, ne mogu Vam na to odgovoriti?
       S: Što bre, što bi rekli mi sa juga?
       I.T: Volim fudbal,i ne gledam ga kroz „isplativost“ i novčanik. Ukoliko pitate moju porodicu verujem da znam i njihov odgovor, oni najviše trpe zbog nedostatka slobodnog vremena i što me „nikad nema“. U svakom slučaju, zbog toga što volim fudbal ne mogu da stavim na vagu i izmerim odnos uloženog i dobijenog, jer su te stvari nemerljive.
       S: Privatizacija?
       I.T: Pitanje privatizacije jeste značajno, i bilo bi lakše kada bi stvari bile sistemski rešene. Verujem da će se ti odnosi uskoro biti definisati i očekujem da će to dodatno olakšati sportsko rukovođenje i ulaganje u sport.
       S: Pošto kod nas još nije donet Zakon o sportu, naravno i o privatizaciji, isplati li se uopše u ovako nedefinisanim odnosima, ulagati u fudbal? Šta je suština problema sa ulaganjem u fudbal?
       I.T: To što svi žele da ne daju ništa, a da uzmu puno! I što se sve svodi na lični odnos.
       S: A samoupravljanje?
       I.T: O, toga ima koliko hoćete! Svi bi da budu gazde klubova! Kad sam svojevremeno, prvi put došao u „Radnički“, okupilo se 50 ili 100 veterana i ponašali su se kao da je sve oko njih - njihovo! Ponašali su se kao da je klub njihov, i na osnovu toga tražili neka prava...Samoupravljačka.
       S: Svakodnevno čitamo, a najbolje saznajemo iz međusobnih optužbi „večitih rivala“ koliko država gura novac „ispod žita“ u ta dva sportska društva, najčešće bez pokrića, a druga sportska društva diljem Srbije se redom gase?!
       I.T: „Crvena zvezda“ i „Partizan“ su velika imena srpskog sporta. Nemam ništa protiv da im se na razne načine pomaže jer za njih navijaju milioni naših građana. Kada se govori o gašenju sportskih društava verujem da treba biti kreativan i uporan kako bi oni opstali ubuduće. Ne može se očekivati da vam novac „padne s neba“ i da vi glumite da vodite klub. To nije realno. Ako neko želi da vodi klub ne može to da se svodi na čekanju pomoći od države, već mora da se više pomuči i potrudi kako bi pokrenuo klub. Naravno da nije zanemarljiva ta pomoć, niti pokušavam da umanjim njen značaj, jer jeste bitna za funkcionisanje kluba. Uostalom, svakako da očekujem podršku i društva i države kako bi Radnički krenuo ka evropskom putu. Posebno sam zadovoljan dosadašnjom podrškom grada Niša klubu.
       S: Citam u novinama da Vas „Vaša“ „Crvena Zvezda“ dribla i ne isplaćuje novac „Radničkom“ za transfer Pavkova?
       I.T: Žao mi je što smo došli u tu situaciju. Svi znaju da veoma poštujem „Crvenu zvezdu“, ali ja sam sad posvećen „Radničkom“ i moj zadatak je da štitim interese „Radničkog“. Što bi mi rekli: ljubav je ljubav, al je sirenje za pare. Zbog toga ću nastaviti da insistiram da „Zvezda“ ispuni svoje obaveze.
       S: Da li ćete morati na sud ili će „Zvezda“ prema Vama, nekadašnjem čelniku crveno-belih, da bude „darežljivija“? „Zvezdin“ račun je u blokadi, čitamo, oni nastavljaju svakodnevno da dovodi nove igrače, koji posle, kad odu iz Zvezde, kukaju i tuže nekadašnje veliko sportsko društvo?
       I.T: Pokrenuli smo postupak pred Arbitražnim sudom FSS tako da očekujemo da će se to pitanje uskoro rešiti i da ćemo dobiti ono što nam pripada. I mi možemo dovoditi igrače na „lepu reč“ i gde ćemo onda završiti? U još većim dugovima i kaljanju imena kluba. To nam nije potrebno. A i nismo, „Zvezda“. Još uvek...
       S: Kako je moguće, i kojim novcem, kupovati igrače, a da je žiro račun kluba istovremeno u blokadi?
       I.T: O drugima, ne bih. Ali, mi u „Radničkom“ smo svesni da nam nikakvo mešetarenje nije potrebno, jer bismo otežali situaciju.
       S: I Vama u „Realu sa Nišave“ ne cvetaju ruže u kasi, pre bi se reklo da je puna trnja?
       I.T: Tako je, i zato smo ušli u pregovore sa poveriocima, zatražili njihovo razumevanje i odblokirali račun. Disciplinski sud FSS je takođe u međuvremenu doneo odluku da možemo da registrujemo nove igrače. U svakom slučaju trudimo se da poslujemo domaćinski, jer nam samo tako mogu verovati i poverioci i igrači koji dolaze u naš klub. Igrače dovodimo igrače, redovnim putem, tj sa odblokiranim žiro računom.
       S: Kad pomenuste dovođenje igrača, setih se jedne epizode iz Vašeg prethodnog života u „Radničkom“. Doveli ste, preko menadžera, valda neke Argentince (oko koji se tad digla velika prašina, primedba urednika). Gledali smo, zajedno, trening, bila je kiša, a oni su samo padali i valjali se po terenu...
       I.T: Sećam se, tada sam ispričao vic – jel smo kupili fudbalere, ili vaterpoliste?! Ali, i Vi se sećate da su to bili dobri igrači, ali su ih ostali iz tadašnjeg tima, prosto, bojkotovali...Kad su otišli napravili su uspešne karijere...
       S: Ima li Grad Niš, pre svega, pa onda Vi i Vaša uprava, želju da se kao Don Kihot borite s vetrenjačama?
       I.T: Uprava „Radničkog“, zajedno sa gradskom vlašću, ima želju da pobedi, ne da se uzaludno bori sa vetrenjačama. Uostalom, to pokazuje i sama činjenica da smo se odmah uhvatili u koštac sa svim izazovima, koji su pred nama. Naš prioritet, i mislim da smo na dobrom putu da to uradimo, je da stvorimo kvalitetan tim koji će da traje.
       S: VI ste uz funkciju predsednika FK Radnički istovremeno i političar, narodni poslanik, savetnik ministra inostranih poslova za bezbednost...Da li se to ne kosi sa jednim od načela – sport sportistima?!
       I.T: Tačno je da sam političar, ali više nisam narodni poslanik, niti savetnik šefa diplomatije, već sam od decembra - državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova. Obzirom da sam nekoliko dana ranije postao predsednik Radničkog, u međuvremenu sam ispoštovao sve zakonske uslove i „zamrzao“ predsedničku funkciju u klubu.
       S: Vadite se - odmah?
       I.T: Ne! To ne znači da ću okrenuti leđa „Radničkom“, ali jesam zamrznuo funkciju. U svakom slučaju biću uz klub sve vreme da mu dam punu podršku u skladu sa Zakonom o sportu. Ne vidim ničeg spornog u tome što političari vole sport i bore se za klubove za koje navijajaju.
       S: Izbori za predsednika su za mesec-dva. Ovo je, valjda, prvi put da Vaša socijalistička partija NEMA kandidata za predsednika? Koliko je to dobro za Dačića, a rđavo za SPS?
       I.T: Izbori se bliže i stav SPS je da ne treba rasipati glasove vladajuće koalicije, već da treba podržati premijera Aleksandra Vučićau njegovoj kandidaturi za predsednika Srbije. Mislim da je uloga SPS značajna pogotovo jer lično očekujem da premijer Vučić pobedi već u prvom krugu. Smatram da to nije rđava odluka ni za SPS, ni za Dačića. U ovom trenutku to je racionalan i mudar potez.
       S: Mnogi iz SPS ne misle tako?
       I.T: Dušebrižnike za SPS podsetio bih da ova stranka ima i imaće uvek svoj identitet i glasače. Uostalom, SPS na političkoj sceni postoji već tri decenije i preživela je tokom tog perioda razne turbulencije.
       S: Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine pominje i mogućnost istovremenih i predsedničkih i parlamentarnih izbora?!
       I.T: Napišite: vanrednih parlamentarnih izbora neće biti! Ali, da Vam odgovorim i na prethodno pitanje do kraja. Znam na šta aludirate oko pozicije socijalista, ukoliko bi istovremeno bili i predsednički i vanredni parlamentarni izbori. Mislite da bi SPS bio u „iznudici“ i kako bi na jednoj strani podržavao Vučića, a na drugoj ne bi imao šta da pšonudi svom biračkom teču. Ali, pričaćemo o tome, kad dođe vreme, sad vanrednih izbora nema i neće ih biti!
       S: I Vi ste često na meti tabloida. Da li i Vi kao i Vaše brojne kolega-državni sekretari imate OGROMNE prihode, bezobrazno velike, kako se to kaže, ili „samo“ 85.000 dinara, po zakonu?
       I.T: VI me bar dugo znate. Sećate da sam ranije odbijao da iz državne kase uzimam i jedan jedini dinar. Danas, kao državni sekretar imam platu od 85.000 dinara i to je ono što dobijam iz državnog budžeta. Obzirom da sam u politiku ušao finansijski situiran to mi je dovoljno. Skoro dve godine sam se odricao savetničke plate koja je bila viša od sadašnje za nekih dvadeset hiljada dinara. Da li drugi imaju veće, ili, kako kažete, bezobrazne plate, to je više pitanje za one koji uređuju regulativu koja se odnosi na plate funkcionera i državnih službenika. Ipak, treba biti objektivan i reći da u svim uređenim zemljama visoki zvaničnici imaju i višestruko veće plate od prosečnih i da Srbija nije ni blizu tim proporcijama. Ali takođe sam svestan i kako živi narod u Srbiji tako da je nezahvalno pričati o tome koliko bi koja plata trebalo da bude funkcioneru.
       S: Smatrate li da je normalno, a u Srbiji jeste, da državni sekretari, činovnici u državnim institucijama imaju veće prihode od predsednika, premijera, potpredsednika, ministara, pa i narodnih poslanika?
       I.T: Suštinski to nije normalno, ali takav je trenutno zakon, koji se, istina, može menjati. Pojedini službenici nose veliko breme na svojim leđima i u tom smislu država treba da ih korektno plati da nam ne bi svi odlazili u konsultante, ili da ne bi napuštali Srbiju.
       S: Jedno od krunskih obećanja ove SNS-SPS vlasti je bilo – smanjićemo broj agencija! Tada, kad ste došli na vlast bilo ih je, čini mi se, 67, a danas preko 120. Jel to ta ušteda?!
       I.T: Ne mogu da kažem da sam detaljno upućen u ovu problematiku. Reći ću samo da se ušteda može ogledati ne samo u smanjenju broja agencija, već i u smanjenju nerazumnih troškova i racionalizaciji rada generalno. Verujem da Vlada u prethodnom periodu ozbiljno smanjila sve nepotrebne troškove i da se vodilo, ali se vodi i dalje, računa upravo o štednji.
       S: Novine su pune navodnih prepucavanja u SPS, čime ćete pred narod kad, izgleda, da je SPS samo prirepak napredne stranke?
       I.T: U novinama ima i takvih napisa, ali to nije ni sada, niti je bio, niti će biti obrazac funkcionisanja SPS-a. Cini mi se da novine često takve „vesti“ stavljaju na naslovne stranice, kada im padne tiraž, jer to prodaje novine. To je prosto tako i uvek će biti tako. SPS je ravnopravan partner SNS-a. Cinjenica je i da je SNS na poslednjim parlamentarnim izborima dobio ogromnu podršku naroda, i mi kao koalicioni partner to svakako poštujemo. To ne znači da smo nečiji prilepak, već bih pre rekao da poštujemo odnos snaga i da zajednički delimo odgovornost za vođenje države pred kojom su i dalje brojni izazovi pre ulaska u EU, za šta se svi zajedno zalažemo.
       S: Odakle Vam ideja da se baš svi zalažemo. Mnogi smatraju da će se EU, već posle izbora u Francuskoj srušiti kao kula od karata?
       I.T: Mislio sam na vladajuću koaliciju, izvinite...












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX