SVEDOK Internet



Broj 1098.

Poseta
5224430

Koja je „velika sila“ špijunirala Srbiju preko Skoplja?

U Srbiji elita ne puši, uopšte

Ti ćeš opet kod Čobana

Rusi stigli, MIG-ovi otišli

Pisac Liu Jongbiao dolijao!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Malo poznati intervju koji je besmrtni Nikola Tesla, u svojoj tadašnjoj laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine, dao za časopis „Besmrtnost“
Ponosim se svojim srpskim rodom i hrvatskim zavičajem
Piše: Jovan Đurov Dujović

       Čitajući o neveselim krvavim serijama bez kraja u Crnoj Gori, znajući neke od aktera drama lično, setih se svog dugogodišnjeg prijatelja književnika, novinarčine prvokategornika u šahu Jovana Dujovića.
       Aprila 2015. preselio se u večnost, u legendu, a siguran sam da je i u svom posmrtnom životu isti: prijatelj za sva vremena.
       On je znao sve i sad bi znao sve o čemu se tu zapravo radi, ali...
       Sećanja su kažu, jedina preostala istina koja nama, matorrcima, postaju sve i život i mladost i budućnost.
       Jer, na kraju sve prođe samo ostaju sećanja.
       Varljiva, doduše.
       I tako tragajući u sećanjima, setih se Jovanovog pisanija o Nikoli Tesli u „Svedoku“ koji je priredio, uredio, uredno poslao i kad je objavljen, mirno optišao da igra šah, iliti kako je Jovan znao da kaže – drvca da mrda.
       Ali, za mlađe ljude, kojima je stalo do istine, koji do te istine dolaze iz knjiga i novina, a ne iz tabloida, sa fejsbuka, tvitera, istagrama ili mobilnih evo MALO ZNANOG INTERVJU NIKOLE TESLE IZ 1899. GODINE - S GROMOVIMA I MUNJAMA NA SVOM MATERNJEM SRPSKOM JEZIKU DO KOG JE DOŠLA RASNA SRPSKA GLUMICA - VASOJEVKA, VJERA MUJOVIĆ LJEVORECANKA (V.Dinić-Dinja)
      
       *********
      
       „Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredio. Ako mi nešto u onome što radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje...“
       NOVINAR: Kažu da ste iz zemlje Hrvatske, iz kraja zvanog Lika, gde zajedno sa ljudima raste drveće, kamen i zvezdano nebo. Kažu da vam je zavičaj selo koje nosi ime po gorskom cveću, i da je kuća, u kojoj ste se rodili, pored šume i crkve?
       TESLA: Zaista, sve je tako. Ponosim se svojim srpskim rodom i hrvatskim zavičajem. Cujem da se moji Srbi nesto žale. Šta im nedostaje? Imaju Vladiku i mene, ono što je vrhunsko na Zemlji: Poeziju i Nauku.
       NOVINAR: Ko su, zapravo, Srbi?
       TESLA: Posredničko pleme među narodima, trgovci sunčanom energijom na Zemlji. Roba im danas slabo ide, pa su se zabrinuli. Lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lek, a sunčevi zraci kao hrana. Život ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije.
       NOVINAR: Futuristi kažu da su dvadeseti i dvadeset prvi vek rođeni iz glave Nikole Tesle. Oni slave obratno magnetsko polje i pevaju himne indukcinom Motoru. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mrežu uhvatio svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio vatru iz Neba. Otac naizmeničnih struja učiniće da fizika i hemija zavladaju polovinom sveta. Industrija će ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a bankari za najvećeg dobročinitelja. U laboratoriju Nikole Tesle prvi put je razbijen atom. Tu je stvoreno oružje koje vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven i crni kosmički zrak. Pet rasa moliće mu se u Hramu Budućnosti, jer ih je naučio velikoj tajni da se Empedoklovi Elementi napoje životnim silama iz etera.
       TESLA: Da, to su neka od mojih važnijih otkrića. Ja sam ipak poražen čovek. Nisam ostvario ono najveće što sam mogao.
       NOVINAR: Šta je to, gospodine Tesla?
       TESLA: Hteo sam osvetliti čitavu Zemlju. U njoj je dovoljno elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara, kao prsten oko Saturna. Ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U Kolorado Springgsu napojio sam Zemlju elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikog pesnika. U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije vedrine, mira i ljubavi; njihovi izrazi su cvijet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što je čini čovjekovim zavičajem. Ja sam proveo godine tražeći način na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lijek, a sunčevi zraci kao hrana. Život ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve što činim je traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih.
       NOVINAR: Koje su to stvari?
       TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi?
       Druga stvar je: kako uništiti energije zla i patnje u kojima prolazi čovjekov život? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine svemira; u ovom vijeku te bolesti su se sa Zemlje raširile po svemiru.
       Treća stvar je: postoji li u svemiru suvišna svetlost? Ja sam otkrio zvijezdu koja, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, može nestati, a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se može zbiti do takve gustoće da stane u kuglu manju od jabuke, a težu od Sunčevog sistema. Religija i filozofija uče da čovjek može postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za čime ja tragam luđe je, veće i nemogućnije.
       To je: šta učiniti da se u svemiru svaki čovek rodi kao Hrist, Buda i Zaratustra. Ja znam da je gravitacija naklonjena svemu što treba da leti i moja namera nije da napravim leteće naprave (avion ili raketu), već da čoveku povratim svest o njegovim vlastitim krilima... Dalje, ja pokušavam da probudim energije koje se nalaze u vakumima. Vakumi su najveći izvori energija; ono što se smatra prazninom samo je manifestacija neprobuđene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u svemiru. U crnim rupama, o kojima govore astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.
       NOVINAR: Na prozor vaše sobe u hotelu „Valdorf-Astoria“, na trideset trećem spratu, svakog jutra sleću golubovi.
       TESLA: Covek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva!
       NOVINAR: Niste prestali da letite još od onih davnih dana u Smiljanu!
       TESLA: Želio sam da poletim sa krova i pao sam: pogrešni dečji proračuni. Ne zaboravite, mladiću: krila su sve u životu!
       NOVINAR: Nikada se niste ženili! Nije poznata nijedna vaša ljubav prema nekoj ženi. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lijepog čovjeka.
       TESLA: Ne. Nisam. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina služi za obnavljanje ljuskog roda. Previše seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snaži vitalnost i duh. Uzdržavanje od seksa to isto čini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put.
       NOVINAR: Vaši poštovaoci žale što napadate teoriju relativiteta. Cudna je vaša tvrdnja da materija nema energiju. Sve je prožeto energijom; odakle ona?
       TESLA: Najprije je bila energija, potom materija.
       NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada biste rekli da ste vi rodili svog oca, a ne on vas.
       TESLA: Upravo tako stoji stvar sa rođenjem svemira. Materija je stvorena iz prvobitne i večne energije koju znamo kao svetlost. Zasjala je i pojavile su se zvezde, planete, čovek i sve što je na Zemlji i u univerzumu. Materija je izraz beskonačnih vidova svetlosti; zato je energija starija od nje. Postoje četiri zakona stvaranja.
       Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj čestici koju um ne može zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu česticu stane celi svemir.
       Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda svetlosti, iz Nepojamnog i njen preobražaj u svjetlo.
       Treći zakon je potreba svetlosti da postane materija.
       Cetvrti zakon glasi: nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvijek traju i stvaranje je večno.
       NOVINAR: U neprijateljstvu prema teoriji relativiteta idete dotle, da na proslavama svojih rođendana držite predavanja protiv njenog tvorca.
       TESLA: Upamtite nije zakrivljen prostor, već čovekov um koji ne može da shvati beskraj i večnost! Da je tvorcu relativnosti to jasno, stekao bi besmrtnost, čak i fizičku ako mu je to po volji. Ja sam dio svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam, mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Cestice svetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja. O Pitagori i matematici, a naučnik se o to dvoje ne može i ne smije ogrešiti. Brojevi i jednčine su znakovi kojima se obežava muzika sfera. Da je Ajnštajn čuo njene zvuke, ne bi stvarao teoriju relativiteta. Ti zvuci su poruka umu da život ima smisla, da u svemiru postoji savršen sklad, i da je ljepota uzrok i posledica Stvaranja. Ta muzika je večno kruženje zvjzdanih nebesa. Najmanja zvezda je završena kompozicija i ujedno, dio nebeske simfonije. Otkucaji čovjekovog srca su dijelovi te simfonije na Zemlji.
       Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u svemiru. zakrivljeni prostor je haos; haos nije muzika. Ajnštajn je glasnik vremena buke i besa.
       NOVINAR: Gospodine Tesla, da li vi čujete tu muziku?
       TESLA: Uvek je čujem. Moje duhovno uvo je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Svoje fizičko uvo uvećao sam radarom. Po teoriji Relativiteta dve paralelne linije sastaće se u beskraju. Time će i Ajnštajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje večno. Za čoveka on može da iščezne, ali nastavlja da traje u tišini koja je njegova najveća moć. Ne, nemam ništa protiv gospodina Ajnštajna. On je ljubazan čovek i učinio je izvjesne dobre stvari; od toga će nešto postati dio muzike. Ja ću mu pisati i pokušati da objasnim da eter postoji, i da su njegove čestice ono što drži svemir u harmoniji i život u večnosti.
       NOVINAR: Recite, molim Vas, koji su uslovi prilagođavanja jednog anđela na Zemlji?
       TESLA: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.
       NOVINAR: Zapisaću svaku vašu reč, poštovani gospodine Tesla.
       TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvršiti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na Nijagarine vodopade. Za većinu svojih otkrića znao sam još u detinjstvu da ću ih ostvariti, premda ne sasvim jasno...
       Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam poduzimao, završavao sam.
       NOVINAR: Koji je treći uslov prilagođavanja, gospodine Tesla?
       TESLA: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i očišćenje od mnogih stvari i potreba koje ima čovek. Ja time ništa nisam izgubio, već samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noći. Zapišite: Nikola Tesla je bio sretan čovek...
       Cetvrti uslov je prilagođavanje telesnog sklopa delu.
       NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla?
       TESLA: Najprije, to je održavanje tog sklopa. Covekovo tijelo je savršena mašina. Ja poznajem svoj sklop i šta je dobro za njega. Hrana većine ljudi meni je štetna i opasna. Zbog toga katkad umišljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene...Dotaknite moju ruku.
       NOVINAR: Ona je hladna.
       TESLA: Da. Krvotokom se može upravljati, kao i mnogim procesima u nama i oko nas. Zašto ste probledeli, mladiću?
       NOVINAR: To je priča da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca, onu divnu knjižicu o Satani, inspiriran vama.
       TESLA: Reč „Lucifer“ mi je draža. Gospodin Tven voli da se našali. U detinjstvu sam jednom ozdravio čitajući njegove knjige. Kada smo se ovde upoznali i to mu ispričao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i često je dolazio u moj laboratoriju. Jednom je zatražio da mu pokažem mašinu koja je vibracijama izazivala osećanje blaženstva. Bio je to jedan od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me poslušao i ostao je duže. Završilo se time što je, poput rakete, držeći se za gaće, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smiješno, ali ja sam sačuvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagođavanje telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo važan je i san. Od dugog i iscrpljujućeg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se poslije jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredio. Ako mi nešto u onome što radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje.
       Peti uslov prilagođavanja je pamćenje. Možda je kod većine ljudi mozak čuvar spoznaja o svijetu i znanja koja stiču u životu. Moj mozak se bavi važnijim stvarima od pamćenja; kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve što smo jednom vidjeli, čuli, pročitali i saznali prati nas u vidu svjetlosnih čestica. Meni su te čestice poslušne i verne. Geteovog Fausta, moju najmiliju knjigu, naučio sam napamet na nemačkom kao student, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio „u glavi“, a tek potom ih ostvarivao.
       NOVINAR: Cesto spominjete moć vizualizacije?
       TESLA: Njoj možda imam da zahvalim za sve što sam stvorio. Događaji iz mog života i moja otkrića su pred mojim očima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plašio, ne znajući šta je to zapravo, ali kasnije sam tu moć primio kao izuzetan dar i bogatstvo. Njegovao sam ga i ljubomorno čuvao. Vizualizacijom sam na većini izuma vršio i ispravke, onda ih, tako završene, pravio. Njome rešavam i komplikovane matematičke jednačine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio čin visokog Lame. Moj vid i sluh su savršeni i, smijem to slobodno reći, jači nego kod ostalih ljudi. Ja čujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvećanje vida i sluha imao sam i kao dete. Kasnije sam to svesno razvijao.
       NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teško bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagođavanja?
       TESLA: Ona je često posledica nedostatka ili iscrpljenosti životnih sila, ali često je i očišćenje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da čovjek boluje s vremena na vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zato duh i može da izliječi većinu bolesti. Kao đak razbolio sam se od kolere koja je harala u Lici. Izlečio sam se time što je otac dozvolio da upišem studije tehnike, što je predstavljalo moj život. Priviđenja za mene nisu bolest, već sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih čitavog života, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, šetao sam sa ujakom pored rijeke i rekao:
       „Iz vode će se pojaviti pastrmka, ja ću baciti kamen i njime je preseći.“ To se i dogodilo. Uplašen i zaprepašten, ujak je povikao:
       „Bade retri Satanas!“
       Bio je učen čovjek i govorio je latinski...
       Nalazio sam se u Parizu kada sam vidio majčinu smrt. U nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo majčin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Pošto je vizija iščezla, znao sam da je moja majka umrla.
       NOVINAR: Šta je sedmo prilagođavanje, gospodine Tesla?
       TESLA: Znanje kako da se psihičke i vitalne energije pretvore u ono što želimo, i postignemo vlast nad svim osećanjima. Hindusi to nazivaju Jogom Kundalini. Ova znanja se mogu naučiti, za šta su potrebne mnoge godine, ili se stiču rođenjem. Ja sam ih većinu stekao rođenjem. Ona su u najbližoj vezi sa polnom energijom, koja je poslije svetlosti najrasprostranjenija u svemiru. Žena je najveći kradljivac te energije, a time i duhovnih moći. Ja sam to oduvjek znao i čuvao se. Od sebe sam stvorio ono što sam htio: misaonu i duhovnu mašinu.
       NOVINAR: A deveto prilagođavanje, gospodine Tesla?
       TESLA: Sve učiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka, ako je to moguće, ne zaboravi ko smo i zašto smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše ranjava svojom glupošću, nerazumevanjem, progonom i ostalim poteškoćama kojima Zemlja vrvi kao močvara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anđela na Zemlji.
       NOVINAR: Šta je deseto prilagođavanje?
       TESLA: Ono je najvažnije. Napišite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se čitavog svog života i uživao u tome.
       NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaša otkrića i vaše delo? Je li i to bila igra?
       TESLA: Jeste, dragi mladiću. Ja sam tako volio da se igram elektricitetom! Uvjek se naježim kada slušam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna priča o okivanju i orlovima koji mu kljuju jetru. Zar Zeus nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oštećen za jedan žar? Tu je neki nesporazum... Munje su najljepše igračke koje se mogu naći. Ne zaboravite da u vašem tekstu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi čovjek koji je stvorio munju.
       NOVINAR: Gospodine Tesla, maloprije ste govorili o Anđelima i njihovom prilagođavanju na Zemlji.
       TESLA: Jesam li? To je isto. Možete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zeusa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom večernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama eliti Njujorka priređuje grmljavine, požare i zemljotrese!
       NOVINAR: Citaoci našeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaša otkrića, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi će se namrštiti na to.
       TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i je u tome što su ljudi odveć ozbiljni. Da to nisu, bili bi sretniji i znatno duže bi živjeli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skraćuje vek. Li Tai Pe je posetu krčmi pretpostavljao posjeti carskom dvoru. Ali da se čitaoci novina ne bi mrštili, vratimo se stvarima koje oni smatraju važnim.
       NOVINAR: Oni bi rado čuli u čemu je vaša filozofija.
       TESLA: Život je ritam koji se mora spoznati. Ja osećam taj ritam i upravljam se po njemu i prepuštam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve što živi povezano je dubokim i divnim vezama: čovjek i zvijezde, ameba i Sunce, naše srce i kruženje beskonačnog broja svjetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da čovjek i sam počne da stvara nove i drugačije odnose u svijetu, a da stare ne naruši. Znanje dolazi iz svemira; naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim manifestacijama, poput kakve misleće životinje. Kamen je misaono i osećajno biće, kao što su to biljke, zver i čovek. Zvezda koja sija traži da je gledamo, i da nismo odveć obuzeti sobom razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oči i uši čovjek mora uskladiti sa disanjem, očima i ušima univerzuma.
       NOVINAR: Dok govorite, čini mi se da slušam budistički tekst, reči taoista ili traktat Parazulzusa?
       TESLA: Dobro vam se čini! Znači da postoji opšte znanje i istine koje je čovek oduvijek posedovao. Po mom osjećanju i iskustvu, u svemiru ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonačnim brojem manifestacija života. Najlepše od svega je to što otkrićem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno vežemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.
       NOVINAR: Pitanje koje je možda trebalo postaviti u početku ovog razgovora. Šta je za vas elektricitet, poštovani gospodine Tesla?
       TESLA: Sve je elektricitet. Najpre je svetlost, beskrajni izvor iz kojeg ističe materija i raspoređuje se u svim oblicima koji predstavljaju svemir i Zemlju sa svim njenim vidovima života. Crno je pravo lice svetlosti; što je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema čoveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena čestica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacijsku, hemijsku, mehaničku i zasad nepoznate energije. Ona ima moć koja može pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga.
       NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste previše pristrasni prema elektricitetu.
       TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoćete, elektricitet u ljudskom obliku. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svjesni.
       NOVINAR: Je li otuda vaša sposobnost da kroz telo propuštate električnu struju od milion volti?
       TESLA: Zamislite baštovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. Covekovo telo i mozak sačinjeni su od mnogih energija; u mene je najviše elektriciteta. Energija koja je različita u svakoga je ono što čini čovjekovo „ja“ ili „dušu“. Kod drugih stvorenja to je njihova suština; „duša“ biljke nije „duša“ minerala i životinje. Rad mozga i smrt se manifestuju svjetlošću. Moje oči su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vrijeme prolazi i naprezanje mozga biva jače, one su bliže bjelini. Bijelo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je sletio golub, kojeg sam hranio. Htio je da mi javi da umire. Iz njegovih očiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u očima nekog stvorenja nisam vidio toliko svetlosti, kao u tog goluba.
       NOVINAR: Radnici u vašem laboratoriju pričaju o bljeskovima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnjevni ili pred kakvom opasnošću?
       TESLA: To su psihička pražnjenja ili opomene da se čuvam. Svetlost je uvijek bila na mojoj strani. Znate li tko mi je otkrio okretno magnetsko polje i induktorski motor, što me je proslavilo u dvadeset i šestoj godini? Jedne letnje večeri, u Budimpešti, promatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatri okretalo se plamteći hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitirao stihove iz njega. I tada, kao u magli, vidio sam kako se okreće magnetsko polje i radi induktorski motor. Vidio sam ih u Suncu!
       NOVINAR: Hotelska posluga priča da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom?
       TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.
       NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla?
       TESLA: Najčešće na mom maternjem jeziku. U njemu ima reči i zvukova, naročito u poeziji, koji su pogodni za to.
       NOVINAR: Citaoci našeg lista bili bi vam vrlo zahvalni da to protumačite.
       TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, već i u munji; kod nje je on pretvoren u sjaj i boje, a boje se mogu slušati. Jezik je od reči, što znači da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su različiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u životu, ili po onima kojima se divim. U nebu sevaju i grme moja majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i ličnosti iz srpske istorije. Imena kao što su Izaija, Ezekijel, Leonardo, Betoven, Goja, Faraej, Puškin i sve neugasle vatre označuju jata i spletove munja i gromova koji ne prestaju svu noć, i zemlji donose blagorodnu kišu ili pale šume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i najmoćniji, koji ne iščezavaju. Oni se vraćaju i ja ih prepoznam među hiljadama.
       NOVINAR: Po vama, Znanost i Poezija su isto?
       TESLA: To su dva oka jednog lica. Viliam Blejk je učio da je cijeli univerzum rođen iz mašte, da ga ona održava i da će on postojati dokle god na Zemlji bude postojao i jedan čovjek. Sa njome je kao točkom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralačka energija ravna svetlosnoj.
       NOVINAR: Mašta je za vas stvarnija od života?
       TESLA: Ona rađa život. Ja sam se hranio svojim mislima, naučio sam da upravljam osećajima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao što sam negovao i svoj zanos. Celi svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet života. Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.
       NOVINAR: Rekli ste da sam i ja, kao svaki stvor, svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno.
       TESLA: Zašto bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje.
       NOVINAR: To je uskrsnuće!
       TESLA: Ja to radije nazivam: vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i podnošljivijim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.
       NOVINAR: Smatrate li da se vrijeme može ukinuti?
       TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije je da se preobražava. Ona je u vječitim preobražajima, kao oblaci taoista. Ali moguće je uticati u tome da čovek očuva svest i poslije zemaljskog života. U svakom kutku svemira postoje energije života; jedna od njih je i besmrtnost čije poreklo je izvan čoveka i čeka ga. Svemir je duhovan; mi smo tek napola takvi. Svemir je moralniji od nas; zato moramo spoznati njegovu prirodu i svoj život uskladiti sa njime. Ja nisam naučnik; Nauka je možda najpogodniji način da nađem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noći pretvorilo u vatru.
       NOVINAR: Koje je to pitanje?
       TESLA: Kako su vam oči zasjale!...Ono što sam htio saznati je: šta se događa sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao prašina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u naše misli, u živote mnogih stvorenja, u ono što će se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar rasprši po beskraju. Shvaćam da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo svemira. Stvar je, međutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sačuvaju.
       NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo sveta!
       TESLA: Kada čoveku postane jasno da je njegov najviši cilj da trči za zvezdom padalicom i pokuša da je uhvati, razumeće da mu je život dan upravo zbog toga i bit će spašen. Zvezdu će na kraju uhvatiti!
       NOVINAR: I šta će se onda desiti?
       TESLA: Tvorac će se nasmijati i reći: „Padala je samo da bi ti potrčao za njome i uhvatio je“.
       NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmičkom boli, koji tako često spominjete u svojim spisima? I šta je to kosmička bol?
       TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji... To je bolest o čijem postojanju ogromna većina ljudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog čega je ljudski život apsurdna i strašna pojava. Ta bolest se ne može sasvim izlečiti, ali svest o njoj će učiniti da bude manje teška i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam osećao fizičku bol. To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit čovek. Celi svemir je u izvesnim periodima bolestan, od sebe i od nas. Iščeznuće neke zvezde i pojava komete utiču na nas više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjima na Zemlji su još jače; zbog naših osećanja i misli cvet će divniji zamirisati ili utihnuti. Te istine iznova moramo učiti da bismo se izlečili. Lek je u našem srcu i, isto tako, u srcu životinje koju nazivamo svemirom.

Dete groma
       Veliki naučnik bio je uveren da mu je samo proviđenje već na rođenju podarilo izuzetnu sudbinu i natprirodne moći. Postoji legenda po kojoj je pronalazač naizmenične struje, rođen u jednoj zastrašujućoj, olujnoj letnjoj noći kada su sevale munje i udarali gromovi.
       Babica koja je porađala njegovu majku, preplašena tim sevanjem, protumačila je ove nebeske pojave kao znakove izuzetne sudbine novorođenčeta i rekla je rodolji da će ono biti „dijete groma“.
       Kako piše jedan Teslin biograf, ova neobrazovana žena iz naroda „nije mogla ni pretpostaviti koliko je bio tačan ovaj njen opis čoveka kojega će sudbina učiniti kreatorom umetnih munja, dovoljno jakih da prodrmaju celi svet“.
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX