SVEDOK Internet



Broj 1106.

Poseta
5268623

Predsednik Srbije Vučić častio bana Jelačića za rođendan pola miliona evra

Tramp otkriva ko je ubio Kenedija

Ne povećavaju ništa već nezakonito otete penzije (delimično)vraćaju na prethodni nivo

Put Srbije u status kolonije

Muke sa „šakalima“ i SAS-ovcima


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Ti ćeš opet kod Čobana

       Sastanak u jednoj državnoj vili, daleko (navodno) od očiju špijuna i velikog uha iz - Makedonije:
       -Slušaj bre Julinu, nisam ti ja Čeda, Sloba ili Boki, pa da me kačiš i besiš po zidovima javnih ustanova, škola i bolnica, ministarstva se ne računaju. Kod kuće –možeš! Nisam ja željan slave, mada visim skoro kao DJV, ili onaj Krle po Pinku...
       „Ali, Šefe, koji ti je vrag?
       -Kuš, više. Odmah da si prekinuo s tim tvojim julovskim vicevma u avgustu, jel jasno! - uzviknuo je Šef. (Šef - Onaj koji ustaje pre svih i koji brine za sve nas, za naše dobro i, naravno, o našem trošku i na naš račun).
       - Dobro bre, šefe, ja mislio da turim tvoje velike slike i da ih obesim iz dva razloga: jačanja kulta države (i Brnabićka se slaže!) plus, da uštedimo pare za malanje i krečenje izanđalih zidova. A, možemo da prikažemo da smo krečili i da se to debelo naplati. Jer, ko će smeti da pita da li su iza tvojih golemih portreta zidovi omalani, malterisani, da l’ su beli, da l’ su crni? Uostalom, i narodu lakše kada vidi tvoje zabrinuto lice, jer zna da u ovoj zemlji ako iko radi, to ste samo ti i tvoj brat - ne da se baš ni Vulin.
       - Čuo si šta kažem, nemoj da me kačiš. Tačka. Kad čujem da je došlo to vreme da visim, po zidovima, sam ću da se povučem, kao što je i red, a obećao sam narodu da ću, čim prije, za godinu ili dve, da spremim naslednika za moj presto. Nije ti bre ovo monarhija, pa da stvaraš i jačaš kult države - odsečno će predsednik.
       A Vulin će: Šefe, je l’ može bar ono – vrhovni komandant? Velim, kad je mogao onaj Bravar, što ne bi mogao i ti? Narod te voli, narod te želi, hoće i glasa k’o zamajan. Ti jedini letuješ i zimiješ u zemlji, a oni što se baškare širom sveta, nek crknu od muke! Većina njih nije ni bila u vojsci i ne mogu da komanduju ni u kombi stranci, a kamoli u našoj vojsci. Istina, ni ona nije velika, ali je zato uvežbana. Vežbamo, atomska s leva, atomska s desna… Čas NATO, čas „Zbornaja komanda”... tovariš. A kad krenemo masovnije po misijama u Avganistanu i druge gde se to Amerikancima ćefne, pa neće nas zaustaviti ni do Moskve, može i do Staljingrada!
       - Ja ti rekoh – viče Šef - ne zajebavaj se više, inače ću da rekonstruišem Vladu, a ti ćeš onda, možda, opet kod onog Čobana u „Svet”, „Zonu sumraka“, ili ti se više sviđa kod Vučele, ako te prime na posao? Ako nešto uopšte znaš da radiš. Jer nećete, bre, ni DJV, a tek onaj Lađević i Milovanović... Mogao bih, istina, da vidim kod svog kuma, ima grdne novine, ali tamo, kod njega, mora da se crnči, obilaze kiosci, sklanjaju i kriju nepodobne novine, a ne da se prodaju zjala i izmišljaju gluposti kao ova tvoja da - visim. Na zidu – i dalje će oštro Onaj koji odlučuje sve…
       Vulin će vojnički: Razumem! Nisam ja zabadava ministar vojni.
       Pošto ministar vojni, u principu, ne sme da se povlači, on, Julin, onako junački, unazad i unatraške, iskobelja se iz predsednikove kancelarije i nestade i ispari u vidu lastinog repa i dogega se do Pinka, iliti kod onog Hepi Milomira…
       „Poštovani gledaoci, mi, ja, kao deo vladajuće koalicije, koja kao što znate čini vlast, i uz predsednikovih 52 odsto (ako treba i više) i ne treba da ima drugu podršku, a, pošteno i nema je, čvrsto smo odlučili da je predlog da se naš i Vaš predsednik kači po školama, domovima zdravlja, kancelarijama, zidovima, ministarstvima i u vojsci - skine sa zidova, pardon - s dnevnog reda, i stavi u bunker. Kao Makavejev film o Titu svojevremeno...A, kad dođe vreme, zna se: na zid! Ja kao baštinilac revolucionarnih ideja Fidela Kastra, Če Gevare, uvek sam budan. I spreman. Za dom spreman. Za novi stan, uniformu… Pardon – za državu! Dakle, živeo JUL, Ops, živeli SNS i naš predsednik… S nama koji ga podržavamo (dok je to što jeste) nema neizvesnosti.“
       „Ah, da“, nastavlja Julin, „umalo da zaboravim: ruski MIG-ovi, S-300, S-400, kaćuše, autoputevi, lova od šeika – sve je spremno, samo se čeka da svane i stižu. Jes’, nismo mi ni za Zapad ni za Istok, mi smo vojno neutralni. Nad našim nebom biće, ako treba, i F-16, i B-2, i Avaks i F-117 (zvani Buđanovac), već znaju kako da dolete...Vežbali su ovde 78 dana. Dakle, Srbija ne mora da brine. Zna se ko u Srbiji jedino brine!“
       Pošto od Vulina-Julina ovo nije sve što je mogao da smisli, nešto mi na pamet pade – raskopavanje Beograda (to se u SNS rečniku prevodi kao “iskopavanje gradonačelnika”, iliti - ruženje grada pod parolom ulepšavanja Beograda, a sve to do gradskih izbora).
       Svako leto, posebno predizborno, kopa se, arči, radi… Kopanje crne rupe u Kalkuti bi za naše graditelje i gradske menadžere bila malo dete koliko kopaju po Beogradu…
       Ne znam kome da se obratim, od ove E-izmišljotine, zvane kol-centar, zaboraviš zašto si zvao dok dobiješ nekog uopšte. A kako ću već da nađem Vesića – gradskog menadžera - kad je zauzet pravljenjem žurke za vlasnike pasa na Vračaru, u Čuburskom parku?
       E, tu je Vesić pogodio, bilo je mnogo pasa i kerova, a i ljudi koji žive kao psi. Njuškaju po kompjuteru, pardon po kontejneru, ali mrka kapa, zla prilika. Zato je Žurka za kerove pun pogodak.
       Vlast je čudna stvar – ljudi u njoj su uvek zauzeti i ozbiljni, a ti kao građanin gledaš kako njima sve bolje i kako tebe neko sve ozbiljnije podjebava…
       Da se malo uozbiljim, nimalo ne verujem u ove ankete koje tvrde da SNS ima natpolovičnu naklonost građana, a još manje verujem u ovu našu opoziciju, ako i ona zna gde tera...
       Ni ko je s kim, ni zašto, ali svi bi jedva dočekali da budu kalif umesto kalifa, pa da se onda njihove slike, a ne Vučićeve, bese po zidovima.
       Jasno je da Vučić i SNS za ovakvom opozicijom ne moraju da bere brigu... Vladaće sto godina. Odnosno, dok su podobni „zapadnim partnerima“…
       I još nešto…
       Jeste li videli čudo neviđeno: i „delije” i „grobari” u Evropi?!
       I sad se ozbiljno pripremaju.
       Ne za fudbal, ne za Arsenal, ne za Skenderbeg...ne za Keln.
       Jok, već za rasprodaju prodaju.
       Spremaju Đurđevića, Kangu, Boaćija...
       Pa s čime će te Terza i Vučela pred Miloša?
       Ili, blaže. „Skenderbega”, Arsenala i Kelna?
       Ili, ne daj Bože, pred Ačelsandra Velikog*
       Sve se mislim da ova euforija oko fudbala neće dugo trajati. Toliko smo izmučeni i umorni od svega, da više niko ne gaji mnogo poverenja ni u nadu, nego, svi znamo da moramo i da se nadamo pa ’ajde i to da uradimo, pa da polegamo.
       Sutra je novi dan, pa ko umre, spasio se…
       PS: Inserte presretnutih razgovora dobili smo od onog Zaeva iz (Gornje) Makedonije. Ono što šušti i krči, to je zasluga hrvatskih obaveštajaca. CIA, BND,KGB, Vikiliks se podrazumevaju.
       I Votkins.
       Dapače.
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX