SVEDOK Internet



Broj 1098.

Poseta
5224653

Koja je „velika sila“ špijunirala Srbiju preko Skoplja?

U Srbiji elita ne puši, uopšte

Ti ćeš opet kod Čobana

Rusi stigli, MIG-ovi otišli

Pisac Liu Jongbiao dolijao!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Ti ćeš opet kod Čobana

       Sastanak u jednoj državnoj vili, daleko (navodno) od očiju špijuna i velikog uha iz - Makedonije:
       -Slušaj bre Julinu, nisam ti ja Čeda, Sloba ili Boki, pa da me kačiš i besiš po zidovima javnih ustanova, škola i bolnica, ministarstva se ne računaju. Kod kuće –možeš! Nisam ja željan slave, mada visim skoro kao DJV, ili onaj Krle po Pinku...
       „Ali, Šefe, koji ti je vrag?
       -Kuš, više. Odmah da si prekinuo s tim tvojim julovskim vicevma u avgustu, jel jasno! - uzviknuo je Šef. (Šef - Onaj koji ustaje pre svih i koji brine za sve nas, za naše dobro i, naravno, o našem trošku i na naš račun).
       - Dobro bre, šefe, ja mislio da turim tvoje velike slike i da ih obesim iz dva razloga: jačanja kulta države (i Brnabićka se slaže!) plus, da uštedimo pare za malanje i krečenje izanđalih zidova. A, možemo da prikažemo da smo krečili i da se to debelo naplati. Jer, ko će smeti da pita da li su iza tvojih golemih portreta zidovi omalani, malterisani, da l’ su beli, da l’ su crni? Uostalom, i narodu lakše kada vidi tvoje zabrinuto lice, jer zna da u ovoj zemlji ako iko radi, to ste samo ti i tvoj brat - ne da se baš ni Vulin.
       - Čuo si šta kažem, nemoj da me kačiš. Tačka. Kad čujem da je došlo to vreme da visim, po zidovima, sam ću da se povučem, kao što je i red, a obećao sam narodu da ću, čim prije, za godinu ili dve, da spremim naslednika za moj presto. Nije ti bre ovo monarhija, pa da stvaraš i jačaš kult države - odsečno će predsednik.
       A Vulin će: Šefe, je l’ može bar ono – vrhovni komandant? Velim, kad je mogao onaj Bravar, što ne bi mogao i ti? Narod te voli, narod te želi, hoće i glasa k’o zamajan. Ti jedini letuješ i zimiješ u zemlji, a oni što se baškare širom sveta, nek crknu od muke! Većina njih nije ni bila u vojsci i ne mogu da komanduju ni u kombi stranci, a kamoli u našoj vojsci. Istina, ni ona nije velika, ali je zato uvežbana. Vežbamo, atomska s leva, atomska s desna… Čas NATO, čas „Zbornaja komanda”... tovariš. A kad krenemo masovnije po misijama u Avganistanu i druge gde se to Amerikancima ćefne, pa neće nas zaustaviti ni do Moskve, može i do Staljingrada!
       - Ja ti rekoh – viče Šef - ne zajebavaj se više, inače ću da rekonstruišem Vladu, a ti ćeš onda, možda, opet kod onog Čobana u „Svet”, „Zonu sumraka“, ili ti se više sviđa kod Vučele, ako te prime na posao? Ako nešto uopšte znaš da radiš. Jer nećete, bre, ni DJV, a tek onaj Lađević i Milovanović... Mogao bih, istina, da vidim kod svog kuma, ima grdne novine, ali tamo, kod njega, mora da se crnči, obilaze kiosci, sklanjaju i kriju nepodobne novine, a ne da se prodaju zjala i izmišljaju gluposti kao ova tvoja da - visim. Na zidu – i dalje će oštro Onaj koji odlučuje sve…
       Vulin će vojnički: Razumem! Nisam ja zabadava ministar vojni.
       Pošto ministar vojni, u principu, ne sme da se povlači, on, Julin, onako junački, unazad i unatraške, iskobelja se iz predsednikove kancelarije i nestade i ispari u vidu lastinog repa i dogega se do Pinka, iliti kod onog Hepi Milomira…
       „Poštovani gledaoci, mi, ja, kao deo vladajuće koalicije, koja kao što znate čini vlast, i uz predsednikovih 52 odsto (ako treba i više) i ne treba da ima drugu podršku, a, pošteno i nema je, čvrsto smo odlučili da je predlog da se naš i Vaš predsednik kači po školama, domovima zdravlja, kancelarijama, zidovima, ministarstvima i u vojsci - skine sa zidova, pardon - s dnevnog reda, i stavi u bunker. Kao Makavejev film o Titu svojevremeno...A, kad dođe vreme, zna se: na zid! Ja kao baštinilac revolucionarnih ideja Fidela Kastra, Če Gevare, uvek sam budan. I spreman. Za dom spreman. Za novi stan, uniformu… Pardon – za državu! Dakle, živeo JUL, Ops, živeli SNS i naš predsednik… S nama koji ga podržavamo (dok je to što jeste) nema neizvesnosti.“
       „Ah, da“, nastavlja Julin, „umalo da zaboravim: ruski MIG-ovi, S-300, S-400, kaćuše, autoputevi, lova od šeika – sve je spremno, samo se čeka da svane i stižu. Jes’, nismo mi ni za Zapad ni za Istok, mi smo vojno neutralni. Nad našim nebom biće, ako treba, i F-16, i B-2, i Avaks i F-117 (zvani Buđanovac), već znaju kako da dolete...Vežbali su ovde 78 dana. Dakle, Srbija ne mora da brine. Zna se ko u Srbiji jedino brine!“
       Pošto od Vulina-Julina ovo nije sve što je mogao da smisli, nešto mi na pamet pade – raskopavanje Beograda (to se u SNS rečniku prevodi kao “iskopavanje gradonačelnika”, iliti - ruženje grada pod parolom ulepšavanja Beograda, a sve to do gradskih izbora).
       Svako leto, posebno predizborno, kopa se, arči, radi… Kopanje crne rupe u Kalkuti bi za naše graditelje i gradske menadžere bila malo dete koliko kopaju po Beogradu…
       Ne znam kome da se obratim, od ove E-izmišljotine, zvane kol-centar, zaboraviš zašto si zvao dok dobiješ nekog uopšte. A kako ću već da nađem Vesića – gradskog menadžera - kad je zauzet pravljenjem žurke za vlasnike pasa na Vračaru, u Čuburskom parku?
       E, tu je Vesić pogodio, bilo je mnogo pasa i kerova, a i ljudi koji žive kao psi. Njuškaju po kompjuteru, pardon po kontejneru, ali mrka kapa, zla prilika. Zato je Žurka za kerove pun pogodak.
       Vlast je čudna stvar – ljudi u njoj su uvek zauzeti i ozbiljni, a ti kao građanin gledaš kako njima sve bolje i kako tebe neko sve ozbiljnije podjebava…
       Da se malo uozbiljim, nimalo ne verujem u ove ankete koje tvrde da SNS ima natpolovičnu naklonost građana, a još manje verujem u ovu našu opoziciju, ako i ona zna gde tera...
       Ni ko je s kim, ni zašto, ali svi bi jedva dočekali da budu kalif umesto kalifa, pa da se onda njihove slike, a ne Vučićeve, bese po zidovima.
       Jasno je da Vučić i SNS za ovakvom opozicijom ne moraju da bere brigu... Vladaće sto godina. Odnosno, dok su podobni „zapadnim partnerima“…
       I još nešto…
       Jeste li videli čudo neviđeno: i „delije” i „grobari” u Evropi?!
       I sad se ozbiljno pripremaju.
       Ne za fudbal, ne za Arsenal, ne za Skenderbeg...ne za Keln.
       Jok, već za rasprodaju prodaju.
       Spremaju Đurđevića, Kangu, Boaćija...
       Pa s čime će te Terza i Vučela pred Miloša?
       Ili, blaže. „Skenderbega”, Arsenala i Kelna?
       Ili, ne daj Bože, pred Ačelsandra Velikog*
       Sve se mislim da ova euforija oko fudbala neće dugo trajati. Toliko smo izmučeni i umorni od svega, da više niko ne gaji mnogo poverenja ni u nadu, nego, svi znamo da moramo i da se nadamo pa ’ajde i to da uradimo, pa da polegamo.
       Sutra je novi dan, pa ko umre, spasio se…
       PS: Inserte presretnutih razgovora dobili smo od onog Zaeva iz (Gornje) Makedonije. Ono što šušti i krči, to je zasluga hrvatskih obaveštajaca. CIA, BND,KGB, Vikiliks se podrazumevaju.
       I Votkins.
       Dapače.
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX