SVEDOK Internet



Broj 1098.

Poseta
5224435

Koja je „velika sila“ špijunirala Srbiju preko Skoplja?

U Srbiji elita ne puši, uopšte

Ti ćeš opet kod Čobana

Rusi stigli, MIG-ovi otišli

Pisac Liu Jongbiao dolijao!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Istorija srpskih zatvora Vojislave Crnjaski Spasojević: od kazana s vrelim žezlom do nežnih nanogica (4)
Krcune, uvek sam te volela!

       U Zavodu za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci je postojalo više sekcija. Clanovi dramske igrali su Steriju, Nušića, Janka Veselinovića, Lazu Lazarevića, a imali su, kako primećuje Aleksandar Stojanović, i veoma smelih izvođenja „Jazavca pred sudom“ i Šekspirovog „Koriolana“. Ova trupa nastupila je u više navrata u Palanci, a prihod je išao kao pomoć ratnim zarobljenicima i izbeglicama.
       Štićenici su izdavali i Zavodski list, koji je više puta privukao pažnju nemačke cenzure, pa ga je ona, u novembru 1943. godine, konačno i zabranila.
       Omladinci su napisali i „Zavodsku pesmu“ – komponovao ju je Miodrag Uča Đorđević, a stihove napisao Milutin Doroslovac, sin čuvenog lekara dr Milana Doroslovca, tvorca istoimenog losiona.
       Milutin je bio jedan od najviših skojevskih rukovodilaca u Beogradu. Uhapšen je 1942. godine, a 1943. je deportovan u Austriju. U Beču je proveo ostatak života, pišući pod pseudonimom Milo Dor, kao jedan od najpoznatijih austrijskih pisaca.
       Posle njegove smrti, 2005. godine, novinar Andrej Ivanji u „Vremenu“ piše in memoriam:
       „Pošto je Doroslovca u Nedićevoj Srbiji 1942. godine, u sadašnjoj zgradi Tanjuga, Gestapo besomučno mučio oprobanim metodama kao što su čupanje noktiju, kuvanje tabana u proključaloj vodi, šibanje već prokuvanih tabana itd, sin beogradskog lekara, skojevac Milutin Doroslovac, završio je u gestapovskom zatvoru u Beču. Tu je, po završetku rata, za svaki slučaj i ostao, pošto su kolale priče da je žpropevaož. Tek kada je mnogo godina kasnije dokazano da je izdržao mučenje, da je izdao neko drugi, dolazio je redovno u Beograd gde mu je živela majka…“
       Još jedan poznati umetnik, reditelj Puriša Đorđević, bio je za vreme rata interniran u palanački Zavod, gde je igrao u fudbalskom timu. On je komentarisao da su posledice postojanja samog Zavoda bile gore nego ono što se u njemu dešavalo.
       Naime, oni za koje se sumnjalo da su „prevaspitani“, posle rata su streljani kao izdajnici ili su se sami ubijali. Takva je bila sudbina Požarevljanke Slobodanke Stefanović. Ona je neko vreme bila devojka Slobodana Penezića Krcuna i dobra drugarica Vere Miletić, majke Mirjane Marković. Nadređeni u partijskoj organizaciji bio joj je Mirjanin otac Moma Marković. Od njega je i dobila upozorenje, pre nego što će biti uhapšena, da je njihova organizacija provaljena.
       „Ona je provokativno puštena (iz Zavoda u Palanci, prim. aut.) i kad je došla u Požarevac, svi su je dočekali kao komunistkinju, u vreme oslobođenja. Ali Penezić je poslao jednu patrolu da je prati i ona je ubijena“, ispričao je Đorđević 2013. godine za RTS.
       Po sudbini ove mlade Požarevljanke on je snimio i čuveni film „Jutro“, a 2014. godine je ovako objasnio ceo događaj:
       Porodica Slobodanke Stefanović je kasnije pričala da je ona pred smrt poslala Krcunu kratku poruku:
       „Uvek sam te volela!“
      
       (U sledećem broju: I patrijarh u tamnici)

Kako do knjige?
       Knjige Vojislave Crnjanski Spasojević SRPSKE TAMNICE može se pronaći u bolje snabdevenim knjižarama.
       Knjiga može i da se naruči na kontakt telefon: 011/ 334-85-16
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX