SVEDOK Internet



Broj 1140.

Poseta
5466861

Predsednik jači od Ustava

Mnogo pitanja, malo odgovora

„Braćo Nemci“

Ugovorci vraćeni, direktor KIC-a pred smenom?

Kolektivno državno samoubistvo Makedonaca


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: General-pukovnik Nebojša Pavković: legendarni komandant Prištinskog korpusa i Treće armije, načelnik GŠ VJ povodom završetka feljtona - Ratni dnevnik
Kome smeta Treća armija?

       Upravo završeni feljton “Svedoka”: Iza kulisa Kumanovskog sporazuma – KAKO JE MIR DONEO HAOS – iz pera general-pukovnika Nebojše Pavkovića, legendarnog komandanta Treće armije, potom i načelnika Generalštaba VJ bio je direktni povod za intervju sa ovim srpskim legendarnim vojnikom, danas sužnjem i zatočenikom Haškog kazamata – samo zato što se suprostavio NATO agresiji, što nije izdao svoju zemlju i nije upirao prst u Slobodana Miloševića, iako mu je “dobronamerni Zapad” nudio – da nikada neće biti ni optužen, a kamoli osuđen?!
       Osuđen je na 22 godine zatvora!
       U zatvoru je od 2005. godine...
      
       Točak istorije i aplauz
      
       Pre no što Nebojša Pavković dobije reč, u poslednjem broju ratnog izdanja lista „Vojska“, od 24. juna 1999. godine, pažnju mi je privukao članak „Aplauz“, uz koji je bila Lazarevićeva i Pavkovićeva slika, prilikom obilaska jedinica Sedme pešadijske brigade u maju mesecu.
       Tekst je napisao Petar Damjanov, urednik u Društvenom sektoru, a odnosio se na „aplauz za nezaborav“.
       Damjanov je napisao:
       „Sa svečane akademije ovogodišnjeg Dana VJ, koja je bila u Centru ’Sava’ u Beogradu, izveštaji su već napisani. Oni su mogli da se pročitaju na drugim stranicama ovih novina i mnogih drugih listova. Bilo je, uz to i direktan TV prenos, pa se lepo videlo i čulo sve što se tamo zbilo. Ovde i nije reč o tome. Nego o jednom doživljaju.
       A doživljaj, kao i svaki doživljaj, nosi u sebi crte pristrasnosti. Ne kažemo i ne mislimo da su svi doživljaji isti. Može biti da je svako na svoj način doživeo to što je video i čuo. Ipak, nešto nam daje za pravo da poverujemo kako smo u pojedinim trenucima svi u velikoj dvorani Centra ’Sava’ doživljavali isto.
       Bilo je to kad god su sa govornice, ili u kakvom dramskom tekstu, spomenuti Vojska i njena herojska odbrana otadžbine.
       Spontano reagovanje publike koje je potom usledilo nedvosmisleno je otkrivalo osećanja prisutnih. A onda je došlo ono najlepše – dugotrajan frenetičan aplauz (na otvorenoj sceni valjda se to tako kaže) propratio je spominjanje dva imena, dva generala, dva komandanta iz stroja podvižnika: Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića.
       U tom veličanstvenom gestu publike, koji se pamti, stalo je srce celog jednog naroda. Nije li taj aplauz za nezaborav, ustvari, bio i svojevrstan izraz dubokog poštovanja prema jednoj profesiji, koja je prošla najveća iskušenja, odolevajući bezobzirnosti i varvarstvu nezabeleženom u dosadašnjoj istoriji, ali i prema onima iz te profesije koji su je uzdigli na najviše postolje časti i dostojanstva?
       Snaga volje duha, smelost i odlučnost, predanost poslu i etici struke pokazali su se kao nezamenljivo oružje u rukama vojnog profesionalca, koji se odlikuje ponajpre svojim ličnim primerom, umnim sposobnostima i karakterom, hrabrošću i odgovornošću. A takvima su se najvećma, tokom jedanaestonedeljnog suprostavljanja višestruko vojnotehnički nadmoćnijem agresoru, pokazali pripadnici Vojske Jugoslavije, oličeni u komandantima Treće armije i Prištinskog, korpusa, sastavima koji su silom prilika podneli i najteži teret odbrane od agresije“.
      
       Da se zna i ne zaboravi...
      
       Svedok: Imam utisak da se poslednjih nekoliko meseci, što na javnim nastupima, što javnim busanjem u prsa pojedinaca, otvaranjem priče o spemenicima junacima Košara – u nebesa diđe SAMO Prištinski korpus, a nipodaštava uloga drugih korpusa, recimo Niškog, i uloga Treće armije kojom ste Vi rukovodili? Ili, zaboravlja se šta je starije – kokođka ili jaje?
       Nebojša Pavković: Želim samo da široj javnosti pojasnim neka pitanja o mestu i ulozi jedinica 3.A, imajući u vidu da se u poslednje vreme, tendenciozno forsira samo Prištinski korpus, a potpuno marginalizuju ostale jedinice, a pre svih Niški korpus, koji je takođe imao značajnu ulogu u odbrani juga Srbije.
       S: Zašto Vam je to važno, ili kome smeta Treća armija?
       N.P: Mislim da je to važno zbog starešina i vojnika tih brojnih armijskih jedinica koje su branile i odbranile Kosmet. Mislim da su pojedinci izgubili kompas i zaboravili - ko je „kosio, a ko vodu nosio“. Vojska nije kućni savet, u vojsci, naročito u doba NATO agresije se sve znalo: ko komanduje, ko izvršava...Maravno, ne umanjujem ničiji herojski doprinos odbrani zemlje, ali samoreklamerstvo nije potrebno i nema potrebe da se sad, vreme je prošlo, borci, korpusi dele...
       S: Ipak, u poslednje vreme oseća se promena u tumačenju događaja iz dramatične 1999.godine. Piše se i govori više i otvoorenije o 3.A, kojom ste komandovali u tim događajima. Kako objašnjavate tu promenu?
       N.P:: To je dobro i na zadovoljstvo i pripadnika 3.A, i Vojske. Ta tema je skoro dvadeset godina bila zabranjena, pre svega od „prvoboraca petooktobarskih promena“, međutim istorijska istina je neumitna i ne može se, ni zabraniti ni sakriti. Mnogo je hiljada ljudi, neposredno učestvovalo u tim događajima, i oni su svedoci koji su progovorili, a među prvima su i sadašnji čelnici aktuelne vlasti. To je dobro i mislim da će i narod Srbije i borci 3.A znati to da cene. Najvažnije u svemu je što se konačno pruža prilika široj javnosti da se upozna sa okolnostima u kojima su pripadnici Treće Armije (3.A) nadčovečanskim naporima branili Kosmet i Jug Srbije.
       S: Slažem se da je to dobro. Međutim dobija se utisak da ima i manipulisanja u objašnjenjima mesta i uloge jedinica i pojedinaca u tim događajima. To je primetno kod pojedinaca koji pokušavaju da favorizuju svoje zasluge, ili zasluge svojih jedinica. Svedoci smo nadmudrivanja boraca sa Košara i Paštrika o tome koja je bitka bila veća i strašniija itd.?
       N.P: Primetio sam da ima takvih pojava, i mislim da to nije dobro, i da ne vodi ničemu. Dobro je i pohvalno što o tome govore borci, junaci iz prvih borbrnih redova, jer su oni najbolji svedoci. Međutim, nije dobro što o tim događajima nedovoljno ili malo govore komandiri i komandanti svih nivoa komandovanja. Oni moraju dati osnovna vojnička objašnjenja o uslovima u kojima su te borbe vođene, kako je do njih došlo. Moraju objasniti ono što vojnici, borci iz prvih redova nisu mogli da znaju.
       S: Hoćete da kažete da se stvara lažno rivalstvo?
       N.P: Naravno da nije dobro da se nerealnim i neistinitim pričama podgreva nezdravo rivalstvo.
       S. Šta zamerate?
       N.P: Kao komandant 3.A sam najmerodavniji da kažem da su sve borbe i bitke vođenje tokom 1998.i 1999.godine, bile i teške i velike i nije dobro da se izdvajaju i veličaju na račun drugih. To nije dobro i zbog poginulih boraca jer se poginuli i žrtve ne mogu deliti.
       S: Ali svedoci smo i da se afirmativno govori samo o nekim jedinicama 3.A, dok se druge ne spominju, ili marginalizuju. Tu pre svega mislim na Prištinski korpus, koji se jedini spominje pored 3.A, a u poslednje vreme se poistovećuje sa 3.A. Kao najkompetentniji, a bilo je i drugih jediniva u u 3. A?
       N.P: Pitanje je dobro, ali zahteva malo duži odgovor. Tačno je da se mnogo više i češće govori samo o PrK, a zanemaruju ostale jedinice 3.A. Mislim da to nije ni dobro ni odgovorno prema ostalim jedinicama 3.A, koje su takođe dale ogroman doprinos tokom izvođenja Odbrambene operacije i imale svoje junake i heroje.
       S: Šta je Treća armija?
       M.P: Pre svega neophodno je znati da je 3.A, odnosno Komanda 3.A zajednički sinonim za sve ostale jedinice. Ona je „krovna“ institucija, od koje su polazili svi predlozi, inicijative, stvarane zamisli, i donošene odluke. Praktično ni jedna odluka nije mogla biti realizovana ako nije odobrena od komandanta 3.A. Zbog toga, svaki pokušaj da se favorizuju neke jedinice, pa ni Prištinski korpus, nije moguć.
       S: Cekajte PrK je podneo ogroman teret?
       N.P: Tačno je, Prištinski korpus (PrK) podneo je veliki teret u odbrani tokom agresije 1999.godine, ali on nije bio i jedini! Tačno je, i da je Prištinski korpus (PrK), dao najveći doprinos i u Protivterorističkoj operaciji, koja je izvođena na Kosmetu tokom 1998.godine. Ovakvu ocenu dajem jer sam u to vreme bio i komandant PrK, i komandovao tom operaciom.
       S: Cekajte, na KiM je bilo mnogo jedinica?
       N.P I te 1998. kao i 1999.godine, PrK nije bio sam, već ojačan jedinicama iz Vojske i 3.A. Ali, da bi se razumelo u kakvim uslovima je vođena Odbrambena operacija 3.A za odbranu Kosmeta i Juga Srbije, i kakve su uloge i zadatke imale sve ostale jedinice 3.A, a ne samo PrK, neophodno je znati osnovne podatke o 3.A.
       S: Šta je bila zona Treće armije?
       N.P: Zona Treće armije bila je jedna od najvećih u VJ i obuhvatala više od trećine SRJ. Prostirala se u jugoistočnom delu zemlje na površini od 42.519 km˛, ili 41,5 odsto teritorije SRJ Jugoslavije, a 48,12 procenata teritorije Republike Srbije.
       S: Pola zemlje?
       N.P: Granica zone protezala se od sela Ram na Dunavu, pa granicom sa Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom i Albanijom do planine Bogićevice, i dalje preko planina Mokre gore, Hajle, Rogozne, Kopaonika, i gradova Brusa, Paraćina i Ćuprije do Rama.
       S: Koliko je stanovnika „pokravala“ Treća armija?
       N.P: U zoni Armije, živelo je 3.625.196 miliona stanovnika, ili 35 odsto od ukupnog stanovništava SRJ. Srba i Crnogoraca 46,6 odsto, a svih ostalih 53,40 procenata, od kojih je Šiptara bilo 46,29 odsto.
       S: Koliko se sećam ta zona je bila “isparcelisana”?
       N.P: Zona je imala četiri regiona: Zaječarski, Južnomo-ravski, Niški i Kosovsko-metohijski, sa 14 okruga, od kojih pet na Kosovu i Metohiji, i 71 opština, od kojih 29 na Kosovu i Metohiji. U zoni je bilo 3.443 naselja. Prosečna gustina naseljenosti, bila je 92 stanovnika na km2.
       S. Pokrivali ste, ako se dobro sećam, oko hiljadu kilometara državne granice?
       N.P: Zona 3.A bila je omeđena državnom granicom u dužini od 955,779 kilometara, od čega kopnom 705,095, i 250,684 kilometara vodom. Držana granica obezbeđivana je se sa 7 graničnih bataljona, 19 graničnih sektora, i 68 karaula.
       S: Niš je bio centar?
       N.P: Komanda Armije bila je smeštena u Nišu. Pod neposrednom komandom imala je dve jedinice operativnog nivoa – Niški i Prištinski korpus, dva Vojna Okruga - Niš i Priština, dve pozadinske baze - 201 i 202, 319. puk veze, 203. mešovitu artiljerijsku brigadu, Treći motorizoovani bataljon, 109. centar za elektronsko izviđanje i ometanje, Treći bataljon vojne policije, 15. bataljon ABHO, Komandu stana, Regrutni Centar, 255. nastavni centar, 147. intendantski nastavni centar, 186. tehničko-nastavni centar, 40. nastavni bataljon, Vojnomedicinski centar, Automatsko strelište „Međa“, Vojni poligon „Pasuljanske livade“, Višu vojno-lekarsku komisiju, 19. zavod za preventivnu medicinsku zaštitu, 559. auto-transportni bataljon, Vojnu delegaciju pri Jugoslovenskim železnicama-Niš i Priština, Vojno-disciplinski sud, Klub Vojske Jugoslavije, Vojni orkestar i Biblioteku.
       S: Pa, generale, gde je tolika vojna sila vila smešzena?
       N.P: U zoni odgovornosti Treće armije sve jedinice i ustanove bile su razmeštene u 14 garnizona i osam garnizonskih mesta. Treća armija imala je 24 združene taktičke jedinice, odnosno brigade i pukove, i to: 13 „A“ i 11 „NA“ klasifikacije ili 222 bataljona-diviziona.
       Vojni okrug Niš i Priština, vršili su regrutno-mobilizacijske poslove za potrebe jedinica 3.A u 71. opštini, od kojih 42 u Vojnom okrugu Niš, i 29 u Vojnom okrugu Priština. U vojnoj evidenciji je bilo 400.013 vojnih obveznika, ili 11,9 odsto od ukupnog broja stanovnika u zoni armije.
       S: Objasnite čitaocima kako se 3.A spremala za odbranu od agresije, i šta je sve prethodilo agresiji?
       N.P: Pripreme za odbranu od agresije počele su još u septembru 1998.godine, posle ozbiljnih pretnji, koje su našem državnom rukovodstvu uputili međunarodni posrednici, a pre svih čelni ljudi NATO. Međutim uvod u agresiju bila je Protivteroristička operacija (PTO) 1998.godine. Ja sam tada bio komandant Prištinskog korpusa koji je bio nosilac te borbe. O težini i razmerama sukoba sa ŠTS u tom periodu najbolje govore sledeći podaci: od februara do decembra 1998.godine, pripadnici OVK izveli su 1.845 napada na VJ, MUP-a i civile. Od svih napada 756 je bilo na VJ i u njima je ubijeno 45 i ranjeno 196 pripadnika.
       S: I policija je nosila veliki teret?
       N.P: Pripadnici policije, bili su na meti 1.705 puta u kojima je ubijeno 115, a ranjeno 400 policajaca. Na civilno stanovništvo, izvršeno je 745 napada, u kojima je poginulo 444, ranjeno 162, i kidnapovana 249 civila koji su završili na stratištima Klečka, Rznić, Glođane, Radonjićko jezero, i Volujak.
       S: Kako ste se tada izborili?
       N.P: Jedinice PrK i MUP-a uspele su da od maja do oktobra 1998. godine, potpuno razbiju terorističku OVK i stvore uslove za normalizaciju života na KiM i funcionisanje organa vlasti.
       S: E, ali onda je usledila „pomoć“ prijatelja?
       N.P: Teroristički napadi nastavili su se i tokom 1999. godine, u prisustvu posmatračke Misije OEBS. U vremenu od 1. januara do 23. marta 1999. godine teroristi OVK izvodili su i po pet napada dnevno. U 632 napada i ubili su 115, od kojih šest vojnika i 18 policajaca, a ranili 25 vojnika i 93 policajca. Kidnapovano je osam vojnika, dva policajca, i 37 civila.
       S: Onda kreće agresija?
       N.P: U tim uslovima je počela neravnopravna agresija na SRJ u kojoj je angažovana ratna mašinerija iz 19 vojnotehnički najjačih zemaja sveta, koje su 37 puta vojno superiornije od SRJ i imale 744 miliona stanovnika, naspram naše zemnje od 11,5 milona. Tačnije bile su 670 puta ekonomski jače od nas?
       S: Istorija takav odnos, do tada, nije zapamtila?
       N.P: Zbog toga se i danas postavlja pitanje: Kakav je to bio rat, sa takvim odnosom snaga, koji pritom nije bio ničim izazvan, i koga nije odobrio SB UN?
       S: Kakav je zadatak dobila 3.A za odbranu od agresije, i u čemu je bila specifičnost u odnosu na ostale jedinice VJ?
       N.P: Treća armija je dobila zadatak da brani Kosmet, Jug Srbije i front prema Bugarskoj. Praktično je bila na težištu strategijske odbrane SRJ, na pravcu glavnog udara agresora koji ne samo što je bio više stotina puta nadmoćnijih, već je raspolagao najsavremenijim oružjem koje je svet do tada znao.
       S: Da bi 3.A mogla uspešno da brani j/i deo SRJ, morala je da se prethodno obračuna sa ŠTS na Kosmetu, da bi jedinice na vreme mogle da posednu položaje i zone odbrane?
       N.P: Važno je naglasiti da je Komanda 3.A do početka agresije u potpunosti procenila i predvidela model agresije na zonu odbrane 3.A, i donela nekoliko strategijskih odluka koje su bile presudne za izvođenje Strategijske odbrane Kosmeta i juga Srbije:
       (1) Odluku komandanta 3.A, pred početak agresije, da se izvrši blokiranje glavnih ŠTS u rejonima Malog Kosova, Drenice i Mališeva, radi sprečavanja njihovog manevra na KiM. Ova odkuka se pokazala presudnom za uspehšno izvođenje str-ategijske odbrane.
       (2) Odluku komandanta 3.A za razbijanje ŠTS, u blokiranim rejonima odmah po otpočinjanju agresije.
       S: Šta je time postignuto?
       N.P: Ova odluka je omogućila da predohitrimo agresora, koji je planirao da sa početkom agresije, ŠTS izvrše mobilizaciju oko 100.000 do 150.000 terorista, i podignu masovnu oružanu pobunu na Kosmetu. Cilj je bio da napadima na Komandna mesta, Centre veze, magacine ratnih rezervi, vatrene položaje Artiljerijskih i raketnih jedinica, na KiM, parališu komandovanje, poremete mobilizaciju i dovođenje jedinica u rejone odbrane, izazovu paniku i omoguće agresoru da udarima iz vazduha razbije jedinice 3.A .
       S: Koji je bio efekat?
       N.P: Realizacijom ove odluke, potpuno je poremećen plan agresora jer je izistala očekivana podrška „terorističke pešadije“.
       (3) Odluku Komande 3.A za sprečavanje nasilnog upada multinacionalne brigade NATO na Kosmet.
       Odluku je komandant 3.A doneo na osnovu Direktive GŠ VJ, „Grom-3“. Međutim, značaj je u tome što su zadaci bili izvršavani, uz primenu mera operativnog maskiranja, jer GŠ VJ nije izvestio Misiju OEBS-a o pomenutoj Direktivi, iako je bio nadležan da to uradi.
       Izvršavanjem zadataka iz ove odluke, stvoreni su uslovi za uspešno dovođenje jedinica kojima je ojačana 3.A, i obezbeđen njihov razvoj na predviđene položaje za odbranu.
       (4) Odluku komandanta 3.A za raseljavanje Ratnih materijalnih rezervi, iz magacina mirnodopske lokacije, i njihovo razmeštanje širom zone 3.A. Sa realizacijom ove odluke počelo se sredinom februara 1999.godine, kada GŠ VJ još nije izdao naređenje za to. Ovom odlukom sačuvani su od potpunog uništenja, svi ratni potencijali 3.A, jer je agresor već u prvim danima agresije uništio sve magacine RMR. Najbolji primer za to su uništene RMR Saveznih rezervi na KiM, koje nisu na vreme raseljene jer se čekala odluka Saveznog ministarstva odbrane i GŠ VJ.
       (5) Odluku komandanta 3.A da odmah po posedanju Osnovnog komandnog mesta 3.A (OKM-3), u Kuršumliji, komanda Armije isto napusti i vrati na prostor Niša. Ovom odlukom spašena je kompletna komanda armije, od sigurnog uništenja, jer je odmah po otpočinjanju agresije, avijacija prvim krstarećim projektilima pogodila OKM-3, i uništila ga.
       Koliki je značaj ove odluke komandanta, može se oceniti ako se ima u vidu da se na komandnom mestu Armije raspoređuje oko 960 ljudi, i oko 1.000 motornih vozila, razlčite namene. Doneti odluku da se toliki broj ljudi i tehnike, dezangažuje, neposredno pošto je OKM-3 profunkcionisalo, nije bilo nimalo lako. Međutim, ovom odlukom su sačuvani životi više stotina starešina komande 3.A,i isto toliko sredstava veze, i m/v za komandovanje. Time je sačuvana i komandna funkcionalnost 3.A. U protivnom, agresor bi na samom početku agresije ostvario jedan od postavljenih ciljeva, da „obezglavi“ 3.A na težištu strategijske odbrane zemlje.
       (6) Odluku komandanta 3.A da ojača Prištinskkorpus, na težištu odbrane 3.A. Ova odluka je značajna jer predstavlja presedan u odnosu na vojničko pravilo, „da se jedinice ojačanja ne predpočinjavaju drugim jedinicama, već se zadržavaju pod komandu komandanta kome su dodeljena“.
       S: Vi ste kao komandant Armije, čini se, drugačije odlučili?
       N.P: Kao komandant 3.A, na osnovu procene i predviđanja, toka razvoja događaja, odlučio sam da odstupim od pomenutog pravila, i ojačanja 3.A, predpočinio sam PrK. Odluka je bila kompatibilna sa mojom odlukom da neprekidno budem prisutan na Isturenom komandnom mestu 3.A na KiM, i da tako imam stalni uvid u efikasnost upotrebe jedinica ojačanja.
       Prema toj odluci PrK je ojačan sa: 37.mtbr/2.A; 252.okbr/1.A; 1.arbr/1.A; 1.bVP/1.A; 72.spec.br/KSJ; i 63.pad.br/RV i PVO. Pored toga komandant 3.A ojačao je PrK i jedinicama iz samog satava Armije i to: 211.okbr/NK; 7.pbr/NK; 175.pbr/NK...Pored ojačanja jedinica PrK, odlučio sam da pet Armijskih artiljeriskih i raketnih grupa rasporedim u zunu odbrane PrK na KiM, što je značajno poboljšalo vatrenu podršku jedinica PrK.
       U PrK su raspoređene: AG VBR-„Košava“ u zoni 15.okbr; AG VBR-„Oganj“ u zoni TG-252; AG VBR- „Orkan“ u zoni 243. mbr; AG VBR-„Orkan“ u rejon 252.okbr; i ABG-203 u zoni 211. okbr.
       S: Specifičnost zadataka 3.A koju ste spomenuli može se uočiti iz navedenog, jer...?
       N.P: Ostali sastavi VJ nisu imali problem sa terorističkim snagama. Pored toga, oni nisu imali Kosmet, koji je bio i jedini cilj agresije.
       S: Da li se može reći da ste Vi, kao komandant 3.A, dimenzionirali brojnu veličinu Operativnih sastava odnosno PrK i NK?
       N.P: Da, ali je to bio rezultat studioznog rada svih u Komandi 3.A. Na osnovu Odluke komandanta 3.A za odbranu, koju je prihvatio i odobrio Vrhovni komandant Slobodan Milošević, tek 12.aprila 1999.godine, težištu odbrane 3.A bilo je na Kosmetu, koji je branio PrK.
       S: Šta je branio Niški korpus?
       N.P: Niški korpus branio je pet pomoćnih pravca: (1) Preševo-Bujanovac-Vranje; (2) Surdulica-Vranje; (3) Dimitrov grad - Pirot-Niš; (4) prevoj Kadibigaz-Knjaževac; i (5) Zajčar-Paraćin.
       Imajući to u vidu, odbrana i Kosmeta na težištu, i Juga Srbije, i državne granice iz Bugarske, na pomoćnom pravcu, imale su isti strategijski značaj, u odbrani j/i dela Srbije.
       S: Odbranom na težištu, ostvarivan je osnovni zadatak: sprečavanje agresoru zauzimanje Kosmeta, što je i bio njegov prioritetni cilj?
       N.P: U funkciji izvršavanja ovog osnovnog zadatka, bila je uspešna odbrana Juga Srbije i centralnog dela zone odbrane 3.A, odnosno leskovačke i niške kotline i Toplice, za šta je bio odgovoran NK.
       Zadatak Niškog korpusa, na Prvom pojasu odbrane, na pomoćnom pravcu: Kumanovo-Preševo-Bujanovac, bio je sprečavanje prodora agresora, u istočni deo Kosmeta, preko Bujanovca i Končuljske klisure.
       S: Šta bi se desilo da je „pao“ NK?
       N.P: U slučaju razbijanja odbrane NK i prodora agresora na tom pravcu, i izbijanje u rejon Gnjilana u potpunosti bi bila kompromitovana odbrana PrK na Kosmetu.
       S: Razmišljali ste i desantu?
       N.P: U slučaju spuštanja vazdušnih desanata na prostoru vranjske i niške kotline i u rejon Toplice, i neuspešne borbe jedinica NK sa njima, značajno bi bila ugrožena odbrana Kosmeta i ovog dela Srbije. Praktično jedinice PrK na KiM.
       S: NK je, čini se, bio brojčano ojačan?
       N.K: Zbog toga je brojno stanje PrK i NK bilo dimenzionirano prema zadacima koje su imali i dužini fronta koji su branili. PrK je branio zonu koja se poklapala sa teritorijom Kosmeta i imala je prikupljeni, skoro kružni oblik. Širina fronta PrK bila je oko 270 km. Brojno stanje PrK bez jedinica ojačanja bilo je 36.132 čoveka, a sa ojačanjima 46.939 ljudi.
       S: Gde se borio Niški korpus?
       N.P: Niški korpus izvodio je odbranu na pet frontova, na dužini od oko 850 km. Njegovo brojno stanje bilo je 49.922 bez ojačanja, odnosno 51.358 ljudi sa ojačanjima.
       S: Iz izloženog se može zaključiti da je i Niški korpus, kao i Prištinski, imao značajno mesto u odbrani od agresije. U čemu se ogledao doprinos jedinica NK?
       N.P: Pa nešto sam o tome već rekao. Značaj odbrane Niškog korpusa, kojim je komandovao legendarni komandant general Negoslav Nikolić, sastojao se u tome što je njegova odbrana bila u direktnoj vezi sa uspešnom odbranom PrK na KiM.
       S: Sve to lepo zvuči danas, ali tada...?
       N.P: Možda je najlakše odgovor na ovo pitanje dati ako objasnim kako se odvijala agresija na zonu odbrane 3.A.
       S: Kako?
       N.P: Prema operativnim podacima agresija na SRJ počela je angažovanjem 360 aviona, od kojih 243 lovca bomardeda i bombardera, 45 za neutralisanje sistema PVO, 42 izviđačka aviona, 16 iz sistema AWACS, četiri komandna mesta u vazduhu, 24 za elektronska dejstva, 28 za psihološko-propagandna dejstva i četiri za traganje i spašavanje.
       S: Tako je bilo u početku, a docnije?
       N.P: Kako je agresija odmicala vazdušne snage su ojačavane, i na kraju agresor je raspolagao sa 1.036 aviona, od kojih 457 lovaca, lovaca-bomabdera i bomabrdera, i ostalih.
       S: Za 78 dana agresije NATO avijacija je izvršila 30.000 avio-poleta na SRJ,ili 384 dnevno, a na zonu 3.A 15.857 avio-poleta, ili 68 odsto u odnosu na teritoriju SRJ.
       N.P: Za razliku od ostalog dela teritorije SRJ, u vazdušnom prostoru iznad zone odgovornosti 3.A, avijacija agresora ostvarila je 228 avio-poleta dnevno i izvršila 935 napada.U tim napadima lansirano 140 krstarećih raketa „Tomahavk“ i 4.662 razornih projektila, od kojih 4.107 na vojne, a 565 na civilne ciljeve.
       S: Šta je najviše gađano?
       N.P: Najveći broj projektila lansirani su na ciljeve u zoni Prištinskog korpusa, 3.523 u 634 napada, a na zonu Niškog korpusa 1.449 u 301 napadu. U zoni Prištinskog korpusa bombardovano je 553 vojna i 81 civilnih ciljeva, a u zoni Niškog korpusa gađano je 230 vojnih i 71 civilni cilj.
       S: Koji su gradopvi bili najviše na meti?
       N.P: U zoni PrK najviše su gađani gradovi: Priština 134 puta sa 539 projektila, Prizren 68 puta sa 237 projektila, Niš 55 puta sa 237 projektila, Đakovica 55 puta sa 275 projektila, Gnjilane 53 puta sa 187 i Peć 28 puta sa 98 projektila.
       S: A jug Srbije?
       N.P: Sa skoro istim intenzitetom agresor je više puta bombardovao i gradove u zoni NK, pre svih, Vranje, Leskovac, Surdulicu, Vladičin Han, Grdelicu, Niš, Prokuplje, Kuršuliju, Aleksinac, Pirot, Zajčar, Kruševac, Ćupriju, Paraćin, Zajčar, Bor...
       S: A kasarne?
       N.P: U zoni Treće armije avijacija je 85 puta gađala 21 kasarnu, sa 452 projektila, i uništila 262, a oštetila 370 objekata.
       U zoni PrK bombardovano je devet kasarni u kojima je srušeno 136 i oštećeno 106 objekata, a u Niškom korpusu 12 kasarni u kojima je porušeno 126 i oštećeno 264 objekata.
       Pored kasarni, avijacija agresora, u zoni Treće armije gađala je: 66 puta 15 kompleksa skladišta sa 412 projektila i uništila 131, a oštetila 69 objekata; bombardovala tri vojne ekonomije na kojima je uništeno 36 objekata; četiri aerodroma „Slatina“ 17 puta sa 113 projektila, „Niš“ četiri puta sa 20 projektila, Komandu Treće armije u Nišu, i Strelište „Međa“.
       Ukupno u zoni Treće armije gađana su 60 stacionarna objekta, 324 puta sa 1.820 raznih projektila i uništeno 424, a oštećeno 418 objekata. Procenjena šteta na svim uništenim i oštećenim objektima iznosi 3.517.396.500,00 dinara.
       S: TO su objekti, a vojna živa sila?
       N.P: Prema operativnim podacima Treće armije avijacija je 199 puta gađala jedinice armije na položajima sa 1.227 projektila.
       Ako se uporede ovi podaci, lako se može zaključiti da jedinice NK, nisu bile, ništa manje na meti avijacije, od jedinca PrK.
       S: Poznato je da je agresor u jednom trenutku počeo da koristi zabranjenu kasetnu i municiju sa osuromašenim uranijumom?
       N.P: Tek u poslednje vreme se više govori o štetnim posledicama upotrebe tog oružja. Dobro je što o tome sada govore stručnjaci iz te oblasti, a posebno što se država angažovala da se utvrdi istina o upotrebi tog oružja i štetnost po život stanovništva.
       S: To je istina koja se ne može sakriti?
       N.P: Mi pripadnici 3.A najviše smo osetili te posledice. Koliko je meni poznato više od stotinu mojih najbližih saboraca i ljudi koji su bili u mom okruženju, su umrli od posledica upotrebe ovog oružja. Da pomenem samo pukovnika Lovra, prvog šefa mog obezbeđenja, pa generala Nikolića i druge. Ne znam koliko znate da sam i sam bio žrtva tog oružja, a takođe i general Lazarević.
       S: Da li ste saznali ko je to naredio?
       N.P: General Klark je naredio upotrebu zabranjenih kasetnih bombi i municije sa osiromašenim uranijumom. Zabeleženo je da je agresor je u zoni 3.Amije bacio na više lokacija, oko 2.000 kontejnera kasetnih bombi raznih tipova, sa višestrukim dejstvom, rasprskavajućeg, zapaljivog, probojnog... Upotreba municiju sa osiromašenim uranijumom počela je 30. marta 1999. godine, po jedinicama 549. motorizovane brigade u širem rejonu Prizrena, a do kraja agresije po 201 cilju, od kojih 112 na KiM i 98 van.
       S: Zbog opisanog intenziteta dejstva agresorske aviacije i ŠTS, bilo je za očekivati da će gubici u jedinicama 3.A biti veliki?. Pokazalo se da je 3.A iz tog sukoba izašla, na opšte čuđenje i agresora, ali i celokupne svetske javnosti, sa minimalnim gubicima?
       N.P: Na ovo pitanje teško je dati kratak odgovor. Tome može biti posvećen ceo jedan intervju. Ali ukratko, odgovor treba tražiti u vrhunskoj obučenosti starešinskog i vojničkog sastava i jedinica u celini. Tome je doprinelo stručno i uspešno komandovanje na svim nivoima, od grupe i odeljenja do brigada, korpusa i armije. Naravno za sve to je pored znanja bila potrebna i hrabrost i rešenost da se zemlja odbrani.
       Zahvaljujući tome pripadnici 3.A sačuvali su najveće bogatstvo, ljudske živote i borbene resurse.Već sam rekao da agresor nije uspeo da uništi 3.A, koja je jedina od svih armija na svetu, koje su ratovale sa ovim protivnikom, uspela da preživi.
      
       „Otadžbina na bajonet čuvana“
      
       S: Vaš “Ratni dnevnik” čije delove je Svedok objavljivao je svedočanstvo tragedije jednog naroda. Vaše knjige su, mahom, prećutkivane, ali nadam se da Vam ne smeta da objavimo “kraj Vašeg Ratnog dnevnika”?
       Nebojša Pavković: Pomoći ću Vam...U 0.00 časova 26.juna 1999.godine, stupila je na snagu odluka Savezne skupštine kojom se ukida ratno stanje.
       Nema više rata!
       Nastavljamo život u miru. Da li ćemo mirnije spavati i bolje živeti, pokazaće vreme.
       Odlučio sam da završim i zaključim Ratni dnevnik.
       Razmišljao sam kako?
       Bilo je više mogućnosti.
       Pročitao sam članak u poslednjem ratnom izdanju lista „Vojska“, od 24. juna 1999. godine, koji je napisao jedan od borca i neposredni učesnik događaja u „danima pakla“, Nikola Marinović, novinar–saradnik u pomenutom listu.
       Odlučio sam da taj članak ostane zapisan u mom Ratnom dnevniku, za istoriju i kao posveta poginulim i preživelim pripadnicima Treće armije, za sećanje.
       Borac Treće armije i novinar lista „Vojska“, Nikola Marinović, napisao je u nadnaslovu „O čemu govore i o čemu svedoče rovovi slavne Treće armije Vojske Jugoslavije“. A naslov „Otadžbina na bajonet čuvana“.
       „Pripadnici Treće armije Vojske Jugoslavije, u čijim rovovima i sam bejah - ponosan i ne zaplašen - može pisati samo srce! I, jedino, krvotokom-otadžbine! Jer, ovi novi apostoli viteštva naroda našeg nisu samo branili san svojih predaka, slobodnu grudu rodnu, već su svojim nenadmašnim delom tukli neprijatelja kakav se, stravom i moći, još ne pojavi ni pred jednom vojskom niti u ijednom veku civilizacije.
       Neonacistička, mnogi rekoše američka, svi oceniše i teroristička, organizacija, zvana Severnoatlanski pakt, okupljajući 19 država i isto toliko njihovih armada, posla na Jugoslaviju najmanje 1.300 aviona da bace na otadžbinu našu više desetina hiljada bombi, raketa, projektila...Od toga, najvećma, a najrazornijih, na Kosovo i Metohiju.
       Cilj?
       Uništiti naš narod!
       I pride zla ruka i zverinja ćud takođe terorističke ‘Oslobodilačke vojske Kosova’ - šiptarska udarna separatistička pesnica, zapreti našoj kolevci.
       Valja, sada, priznati: do dolaska prvokoračnika slobode i mačonosaca vojne sile, to jest do prvog metka naše Treće armije na Kosmet, ovde beše pretnja zauzimanja teritorije i umnožavanja zuluma šiptarskih.
       Behu mučena i ubijana naša dečica, skrnavljene dojke i kolevke materinske, sestre naše i verne nam ljubovce otimahu i bez časti ostavljahu. Do potonje patnje i prvog bezumlja mučene su starice i starci naši. I-nemoćni. Svi.
       Kad međutim, udariše trupe generala Pavkovića i Lazarevića, mučitelji i silovatelji pod belim kečetima i crnim orlovima u beg se dadoše, u okope utonuše, u zemunice se sakriše, u zlu pomajku Albaniju kidnuše.
       Istolikim ubicama iz Bele kuće se dodvoriše, podadoše se unucima fašista, ulizaše prisnevanom kolonijalizmu iz zidina palate Bakingemske, obretoše se islamu carigradskom i inom...
       Ali sve im jednog jedinog boba ne bi vredno...kad je Treća armija udarila, što pesnik reče, kao da se zemlja zapalila! Klonuše ubice i zloće, naša zemlja pobedi NATO-ovu silu! Kosovo i Metohija očištiše se od kala.
       Poljem kosovskim, učini se, kao da opet jašu sveci gračanički i kopljanici Lazarevi. Beli hatovi i zlatna žezla priđoše da pozdrave Pavkovićevu, Treću.
       Bi to trenutak slobodnog Kosmeta - kad je jedino Obilić imao pravo da sa svoga Ždrala preda raport generalu Nebojši!
       Treća armija?
       Pobednici slobode i vojnici-nade: da će ih potomci biti dostojni?! Oni su izvršavali komande s trona Dušanovog, Lazarevog, Bojovićevog. A svi behu sluge Otadžbine!
       Junaci Treće slavne zaštitili su državne međe, navek će ona imati lice s njihovim smaragdnim očima... To su oni nepokornici što su im na zenama...navek budni...u rovovima po alugama i u gudurama, zore osvitale, u čijim su veđama i grčevima omrcale tmine i tajne kosmetske istorije!
       Ratni drugovi iz Treće viteške su one gromade vojničkog pouzdanja i morala koje nikad, dok je podmukla OVK udarala, ili kad je više od hiljadu zlikovačkih aviona satanskog agresora, dan i noć, bez duše i srama, bacalo na svetu našu grudu otadžbinsku ‘tovare smrti ‘, ne napuštahu svoje rovove!
       Na bajonet je čuvana Jugoslavija, naše su se prsi sudarale s ranama na prsima tuđincima, vatre su nam se preplitale, kuršumi sudarali...Ali, vatra neprijatelja beše u bombama, minama, raketama...Naša u srcu! Njihove cevi su gledale u smrt. Naše u istoriju, u zastave bojne, u livade cvetne, u brda mrka, naša. Ubice su, uvek, gledale dole: u ruševine, dim, zgarišta, nova, sveža i sve veća groblja. Mi, iz rovova slavne Treće, gledali smo, jedino, gore!
       Dokle je sloboda? I kad će, opet, neprijatelj?
       Na trupe Niškog i Prištinskog korpusa udarili su nebom: uvek premreženim ‘jatima apokalipse’. Doletelim da unište našu vojsku, narod i državu.
       A mi smo im, među cvetovima Kosovke devojke, odgovarali prolećem. Gračanicom, Dečanima, nekošenim travama, borovima i orlovima Cičavice, Drenice, Paštrika, Koraba...Grlicama i pesmama još nepevanim...
       Na miris baruta zlikovačkog odgovarali smo mirisom lipe, naše...
       U čemu je još osobenost i tajna krasota Treće armije?
       Ja sam njihove reči slušao sred rova, u polju, pred pećinama u gudurama, kod zemunica, u bolnicama posle dejstva aviona, bombi, raketa... To nisu, nikad, bile reči osvetnika! To su reči pomirnika. Reči koje su govorili bile su kao vez zlatom otkan, u suzu zdevane reči kad bi od drugara neko pao na otadžbinski oltar. Iz grudi čupane...kad su se, ratničkom potrebom, razdvajali...na nove zadatke idući.
       Te reči, pune i crvenomrke otkidale su se i tekle između dva juriša, bitke dve, dok su kanonade najoružanijih armija sveta prašile po rovovima neustuknute Treće...ova, uvek bi postojana ko zakletva čestitoga Kneza, u vremena stara.
       Zato blistavi junaci slavne Treće armije, sada, kad je mir vratio u korice vašeg mača, najvažniji su vaši novi koraci!
       Ma kako, naime, izgledalo, i čime god bili tumačeni ti koraci ‘ka dubini teritorije Srbije i Jugoslavije’, oni su korak istorije.
       Zato vitezovi, ne mislite na vašu žrtvu: njoj ne može da naškodi ni laž, ni brutalnost zlih. Konačno, vi ste prva naša vojska koja je odgonetnula kosovsku tajnu!
       Da Kosovo nije sama istorija, nego njen smisao! I vi niste, s druge strane, našli utehu u večnosti, nego je večnost našla život u vama.
       Treća armija, to je reč kojom će naš slobodarski narod, navek, razgovarati sa otadžbinom. Razumeti otadžbinu. I voleti svoju vojsku!"

Nije mene osudio Hag, već Ojdanić, Dimitrijević, Vasiljević, Geza i Ćurčin - lažima koje su izrekli
       Svedok: Pitanje - na koje do sada nikada niste hteli da odgovorite, zapravo da prokomentarišete svoju osudu u haškom Tribunalu i o radu tog suda?
       N.P: Pa neću ni sada odgovoriti na to pitanje. To je moj principijelan stav. Mislim da moj komentar nije zanimljiv za našu javnost, kao što nije bilo ni moje optuženje i suđenje. Tadašnju dosovsku vlast to nije zanimalo i sve je prošlo, a da nije na adekvatan način propraćeno. I ja i ostali osuđeni bili smo prepušteni sami sebi.
       S: Ipak...?
       N.P: Hoću da zaintrigiram našu javnost činjenicom, o kojoj sada u vašem listu prvi put govorim. Nije mene osudio Tribunal, već naši ljudi, generali Ojdanić, Dimitrijević, Vasiljević, Geza i Ćurčin lažima koje su izrekli na sudu.
       S: Da ne preterujete?
       N.P: Da pojasnim to. Ojdanić je svoju odbranu zasnivao na tvrdnjama da ga nisam izveštavao o događajima na KiM, i da on ništa nije znao, iako za to nije imao jedan dokaz, niti je to bila istina.
       On je jedini od svih Srba u Hagu, koji je svoju odbranu bazirao optužujući mene. Dovodio je svedoke da svedoče protiv mene. Pomenuti generali Dimitrijević, Vasiljević, i Geza bili su načelnici Uprave bezbednosti VJ, a Ćurćin glavni operativac u Ojdanićevom GŠ. Svi oni svedočeći u Hagu protiv mene ispali su veliki lažovi, jer su lagali sve o čemu su govorili. A govorili su: da sam se ja otrgao komandovanju i izvršavao naređenja Miloševića i Šainovića; da sam bio blizak sa Miloševićem; da nisam izveštavao Ojdanića; da sam tajno dolazio u Beograd na sastanke sa Miloševićem....
       Naravno, izgubio je Ojdanić kompas pa umislio da je on Vrhovni komandant, a ne Milošević.
       S: Pa zar ti „bezbednjaci“ po prilici posla nisu „znali sve“?!
       N.P: Pomenuti „vrli bezbednjaci“, koji su navodno trebali biti „najinformisaniji“ ljudi u VJ, na suđenju nisu ponudili ni jedan konkretan dokaz, ili primer za svoje tvrdnje. Njihovo svedočenje, na iznenađenje i sudija, svelo se na rekla-kazala, i u smislu: pa nemamo dokaza; ne možemo da se setimo nekog primera, ali toga je bilo; bilo je nekih čepova u izveštavanju 3.A...
       S: Kivni ste na Dimitrijevića?
       N.P: Pomenuti Dimitrijević nije bio informisan da se negov voljeni NGŠ „šeta“ po nosačima aviona NATO, ili predaje vojna dokumenta stranim agentima, ali je „sve znao“ o Pavkoviću.
       Međutim, iako su postojali brojni dokazi koji su pobijali ovakvo njihovo svedočenje, nisu bili dovoljni, pa su njihove laži prihvaćene kao istina.
       U vezi sa navodnim mojim neizveštavanjem, postoje brojni dokazi koji dematuju takve tvrdnje pomenutih lažova. Među važnim su Borbeni izveštaji Prištinskog korpusa, koje je PrK, po naređenju Ojdanića, slao direktno u Štab VK, počev od 4.4.1999.godine. Ovi BI su slati nezavisno od BI 3.A.
       Prema tome, i manje pametni, mogli su da zaključe da je Ojdanić, i da ga Pavković zaista nije izveštavao, dobijao prave informacije direktno od Komande PrK. Ako nešto nije izvestio Pavković, izvestio je Lazarević.
       S: Preko „Svedoka“ vođen je duel Ojdanić’Pavković?!
       N.P: Za „utehu“Ojdaniću, citiraću šta je o mom „neizveštavanju“ Sud napisano u njegovoj presudi:
       „..Ojdanićeva odbrana ističe da borbeni uzveštaji ne sadže informacije o tome da je VJ učestvovala u prisilnom raseljavanju, i tvrdi da Ojdanić, stoga nije mogao da zna za takve zločine. Pretresno veće napominje da je Ojdanićevo znanje poticalo iz raznih izvora...te stoga smatra da to što u borbenim izveštajima nema informacija o prisilnom raseljavanju ne dovodi ni u kakvu sumnju činjenicu da je Ojdanić znao za vršenje prisilnog raseljavanja na Kosovu..“
       Iako je znao, da sve to što tvrdi nije tačno, Ojdanić je preduzimao sve da mene optuži za to. Zaboravio je taj matori lažov da je on lično 7.aprila 1999.godine uputio Apel šiptarskom stanovništvu da ne napuštaju Kosmet. Postavlja se pitanje ko ga je o tome izvestio.
       I „vrli“ operativac general Ćurčin, toliko je lagao na sudu da je i sam sebi verovao. Pokazao je elementarno neznanje o poslu koji je radio. Svedočio je na sudu da me je video kod Miloševića na KM Karaš 17.4.1999.godine, i da je tom prilikom, sa savijene topografske karte, koju je video kod mene pročitao podatke, o planiranoj akciji „Rugova“, koji se inače nikada ne pišu na karti.
       Nisu pomogli ni dokazi da sam u to vreme bio na KM-3.A u Nišu, za šta postoji Borbeni izveštaj, kao ni dokaz da tog dana na prijavnoj službi, u objektu Karaš nije evidentiran moj ulazak.
       Tako sam ja zahvaljujući tim lažovima osuđen, i sada sam tu gde jesam. Oni su mene osudili. Ali o njima ću još pisati, sa mnogo više detalja i dokaza.
       S: Vaša „lista“ je poduža?!
       N.P: Nisu samo oni učestvovali u besramnoj zaveri protiv mene. Bilo je još nekih insajdera, o čemu se tek sada pojavljuju informacije. Naša javnost će biti šokirana kada istina izađe na svetlost dana, pa ću tada i ja nešto reći o tome.
Izjava generala Klarka:
Bez vojničke časti
       Glavnokomandujući NATO, general Klark, govoreći o izbeglicama sa Kosova, bez stida i vojničke časti izgovorio rečenicu koja će ostati zabeležena u istoriji: „Trećoj armiji na Kosovu i Metohiji nismo mogli da učinimo ništa, pa smo počeli da gađamo civilne ciljeve“.
Ukupni gubici 3.A za 78 dana agresije su 522 poginulih i 1.090 ranjenih
       Nebojša Pavković: Kada govorimo o gubicima tokom agresije važno je znati da su naše jedinice, pored gubitaka od avijacije, imali i od dejstva ŠTS. Prema podacima više gubitaka imali smo od dejstva terorista.
       Od 24. marta do 10. juna 1999. godine, teroristi OVK su sve vreme bili pešadija avijacije. U tom vremenu izvršili su 780 napada na pripadnike VJ, u kojima je ubijeno 339, a ranjeno 556 ljudi. Njihovim dejstvom izbačeno iz stroja 895 pripadnika 3.A, ili 11 dnevno.
       Ukupni gubici 3.A za 78 dana agresije su 522 poginulih i 1.090 ranjenih. Od dejstva avijacije je poginulo 183, ili 2 dnevno, a od destva ŠTS 339.
       U odnosu na gubitke koje je imala VJ u celini od 1.031, gubici 3.A su 50,6 odsto, odnosno prosečni gubici u odnosu na brojno stanje armije su 2,9 promila.
       Kada se radi o ranjenim pripadnicima 3.A njih je bilo 1.090, i to 534 od avijacije i 556 od ŠTS. U odnosu na ukupan broj ranjenih u VJ od 6.000, u jedinicama Treće armije ranjeno je 55 odsto ili 13 dnevno..
       Pored navedenih gubitaka u 3.A je nestalo 32 pripadnika čija sudbina se ne zna.
       Gubici u potčinjenim jedinicama 3.A , i jedinicama ojačanja su:
       U PrK je poginuloe 310, od čega 118 od dejstava avijacije a 192 od dejstva ŠTS;
       U NK: Poginulo je 52, od čega 27 od dejstva avijacije, a 25 od ŠTS;
       U Samostalnim armiskim jedinicama poginulih je 13, od čega 8 od dejstva avijacije, a 5 od ŠTS.
       U jedinicama kojima je ojačana 3.A poginulo je 93, od čega 24 od dejstva avijacije i 69 od dejstva ŠTS;
       Od ukupnog broja dobrovoljaca poginulo je 54, od čega 6 od avijacije a 48 od dejstva ŠTS.
       Kada se radi o gubicima 3.A, u materijalnim i borbenim sredstvima oni su sledeći: 13 tenkova, od kojih sedam od avijacije i šest od dejstva ŠTS; 12 oklopnih transportera; 12 artiljerijskih oruđa; 22 PVO oruđa; jedan radar P-15; 2 minobacača 120 mm; šest inžinjerijskih mašina; 76 motor-nih vozila.
       Mislim da podaci o gubicima govori sve. Ako se tome doda da su jedinice 3.A, pre svih PrK, sprečile da agresor uđe na prostor Srbije i Kosmeta, može se zaključiti da je 3.A zahvaljujući nadčovečanskim naporima starešina i vojnika uspela da izvrši postavljene zadatke sa minimalnim gubicima, što je poseban uspeh. U istoriji naše zemlje 3.A ostaće upamćena kao armija, koja je opravdala svoje postojanje.




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX