SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523265

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Srbija u 2018: Pa, Srećna Nova 2018.
Po mugabeovskim očekivanjima
Piše: Dr Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba

       Šta znamo o političkoj 2018. godini? Znamo da će u Srbiji biti izborna. Još nije jasno da li će biti izbora na svim nivoima, ali izvesno je da će ih biti. Posle izbora predsednika republike čije moći daleko prevazilaze ustavna ovlašćenja jasno je da će do najdaljeg ustavnog roka pitanje raspisivanja sledećih skupštinskih izbora ostati neizvesno.
       Izvesno je, takođe, da prolećnim izborima, ukoliko njihov ishod bude izvestan u meri u kojoj se to danas čini, sledi razdoblje od jedne godine u kome neće biti izborne kampanje.
       Za uređene države takva razdoblja su dobra, zato tamo i organizuju izbore na svake četiri godine. Kod nas su izbori i ranije bili previše česti, ali nakon što je na vlast došao SNS oni su sa izuzetkom 2015. bili organizovani svake godine. Možda će 2019. biti nova 2015. godina?
       Ako bi se od prethodnih pet godina načinio obrazac to je moguće. Ukoliko na lokalnim izborima SNS prođe loše, a to „loše“ može biti i pobeda koja nije po vođinim mugabeovskim (dakle oko 60 odsto i više) očekivanjima, onda možemo računati da već krajem 2018. godine budu održani izbori na više nivoa kako bi vlast bila učvršćena, a vladajuća nomenklatura utegnuta.
       Izbori su ključna komponenta Vučićeve vladavine. On je od izbora stvorio svoj najvažniji posao, a kampanja je postala njegov politički život.
       Ako možemo da prepoznamo drugi kvalitet njegove vlasti to je „stabilnost“, koja postoji samo na prvi pogled. Demokratske vlade bile su nestabilne zbog unutrašnje nekoherentnosti i omraza, slabih koalicija i manjinskih podrški. Ovaj režim ima prednost u tome što ima jednu „glavu“, ali ta glava je odavno nadjačala inače ogromno, mastodontsko telo naprednjačkog režima. „Stabilnost“ zavisi od vođe, a vođina stabilnost od izbora... Kako raste njegova moć, tako izborne kampanje postaju ogorčenije i nervoznije, on se sam neprekidno dodatno radikalizuje...Izbori postaju u sve većoj meri predvidivi i formalni, ali vođa zato postaje sve gnevniji, nesigurniji i zlovoljniji.
       Ove suprotnosti dovele su naprednjake na vlast, njihov dalji razvoj će ih sa vlasti i srušiti – razume se ako ne dođe do svetskog rata ili SAD, EU i Ruska Federacija ne odluče da nas crnogorizuju – pretvore Srbiju u političku piramidu, a Vučića pre vremena mumificiraju.
       Čitaocu se može učiniti bespredmentnim što kao najvažnije pitanje naredne godine izdvajam izbore, ali od toga da li će još uvek daleka 2019. biti izborna zavisi mnogo toga, od toga da li će vlada ostati ovakva kakva je sada do toga da li će budžet biti „razvojni“, a dinar „stabilan“.
       Ako izbora ne bude, vođa će dozvoliti umerenu nestabilnost.
       Godina 2018. mogla bi biti prelomna za državno i nacionalno pitanje srpskog naroda. Promena ustava međutim neće dovesti do demokratskog rešenja i ukidaja AP Vojvodine. Od Dodikovog referenduma o suverenitetu Republike Srpske verovatno za sad neće biti ništa. Umesto „istorijskog sporazuma“, podele Kosova i Metohije i očuvanja vlasti Srbije and pet svetinja, možda ćemo dobićemo međudržavni sporazum sa „Republikom Kosovo“ u kome će biti dovoljno elemenata da ga naprednjačka vlada predstavi na isti način na koji je Milošević nekada predstavio do danas već retko spominjanu Rezoluciju 1244. To što posle toga Srbija neće imati nikakvu institucionalnu vezu ni sa pokrajinom ni sa Srbima, većinu naših građana neće mnogo zanimati.
       Ako je do volje građana, Vučić ostaje naša sudbina i u 2018. godini. Postoje samo dve mogućnosti da se to promeni. Prva je da se opozicija ujedini a SAD, EU i RF podršku Vučiću preusmere na njegove protivnike.
       Takav ishod je malo verovatan. Druga je da se predviđanja lične budućnosti (slušali smo onu od još dve godine vlasti i dvadesetak godina života) prozorljivog naprednjačkog vođe ubrzaju jedno dvadesetak puta.
       Prvo nije realno, drugo, naravno, nije poželjno.
       Teško da će se u narednoj godini živeti bolje. Povećanja plata i penzija su predizborna, ne sledi im ni veliki privredni uzlet, na kome se ozbiljno ne radi. Ne očekuju se ni opsežnije reforme, niti borba protiv monopola ili korupcije...
       Svetske prilike će se u sledećoj godini verovatno stabilizovati. Građanski ratovi u Siriji i Iraku ili su prešli prekretnicu ili su okončani. U Libiji i Avganistanu su učaureni. U Jemenu rat ima svoju logiku koju dnevno ne prati niko osim država sa Arabijskog poluostrva.
       Tramp je u protekloj godini postigao određene uspehe, ekonomske i političke, koji danas čine njegov opstanak na vlasti izvesnijim nego početkom 2017. godine. Ipak, istraga i nepopularnost stajaće nad njim verovatno tokom čitavog njegovog mandata.
       Za razliku od njega Putin na izbore 2018. ide kao favorit.
       Sledeća 2018. godina nosi u sebi brojne asocijacije. Stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata svet dočekuje sa brojnim otvorenim pitanjima. Posle jednog stoleća jasno je da su se totalitarne ideologije, za koje se činilo da će tokom 20. veka potisnuti demokratiju, jednostavno ugasile. U spomen na trijumf nacije i demokratje iz 1918. moguće je zaključiti da 2018. nacija nije „odumrla“ kako se u mnogim krugovima modernog sveta verovalo tokom devedesetih godina.
       Kriza EU i izbori u SAD – kako oni 2008. i 2012. tako i prethodni iz 2016. – ukazuju danas na sumnju u demokratiju...
       Srpski narod dočekuje 2018. sa nadama i sumnjama. Nade u stabilnost i napredak deli većina naših birača. Uverenje da je pronađen model oslonjen na jednog čoveka i oligarhiju nastalu od vladajuće koalicije koja ga podržava deli većina građana Srbije. Ipak, napredak nije onakav kakav je očekivan i kakav bi trebalo da bude obzirom na regionalne i evropske trendove. Takođe, problemi koje Srbija ima od političkih i ekonomskih do socijalinih, kulturnih i demografskih ne dele mnoge evropske države ili su makar u njihovom slučaju prisutni u umerenijem obliku.
       U 2018. godinu, sentenariju najvećeg trijumfa srpskog naroda u istoriji, zagranično srpstvo ulazi sa teškoćama koje mogu da nađu uporednik u 1914., 1941. i 1991. godini.
       U Crnoj Gori celokupno vođstvo srpskog naroda je pod optužbom za pokušaj puča, a srpski narod je obepspravljen. U BiH srpski narod je pod pretnjom da će izgubiti autonomiju i prava. U Hrvatskoj desetine hiljada Srba izgubile su pravo glasa. U Makedoniji osnova sporazuma između makedonskih i albanskih nacionalista predstavlja demonizovanje Srba i Srbije i njihovo proglašavanje za inicijatore i izvršioce navodnog genocida...
       Ovi simbolični problemi najbolje ocrtavaju sa kakvim se opasnostima Srbija i srpski narod suočavaju u narednoj godini.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX