SVEDOK Internet



Broj 1136.

Poseta
5441713

Albanija (ponovo) obučava teroriste

Vučića vole, ali aerodrom ne davaju

Srbija - ćuti. Uzmite se u pamet!! Dok je vreme…

RIJALITI DRUŠTVO

Buđenje nove nade


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Srbija u 2018: Pa, Srećna Nova 2018.
Manipulacija emocijama
Piše: Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke

       U ozbiljnim zemljama uobičajeno je da spoljna politika države proizađe iz njene unutrašnje politike. Kako u unutrašnjoj politici Srbije nema sistema, nema ga ni u spoljnoj.
       Kao i sve u Srbiji, spoljna politika se osmišljava i realizuje iz jednog centra, na bazi ideja jednog čoveka. Za Srbiju i njene građane to je poražavajuće.
       Suština je u iluziji isporučivanja zahtevanog i sa Istoka i sa Zapada, u zameni za spoljnu podršku pri održavanju na vlasti, dok se tolerišu unutrašnje usmerenje ka neliberalnoj demokratiji, kao i regionalni „gafovi“.
       Srpska spoljna politika u jednoj rečenici može da se definiše kao manipulacija emocijama sopstvenih građana. Vatrena retorika je za domaću upotrebu, a tiha kooperativnost za evropsku javnost. To je politika koja je zasnovana na demagogiji, a ne na suštini državnog interesa i interesa građana. Režimska retorika je u isto vreme i pro-evropska, i pro-ruska, i pro-konzervativno-nacionalistička, i pro-reformska... Ono što jeste stabilno i što se ne menja jeste konstantni monitoring reakcija domaćeg javnog mnenja i osluškivanje reakcija svetskih centara moći, a sve to radi učvršćivanja vlasti, a ne radi ostvarivanja dugoročnih državnih interesa. Članovi Vlade moraju da budu svesni da ih izmenjena i umekšana retorika u inostranstvu ne čuva od negativnih „zabeleški“ o onome što čine i govore u Srbiji, ali ono što izaziva najveću zabrinutost je što takvo ponašanje direktno ugrožava ekonomske interese naše zemlje i predstavlja samo još jedan u nizu primera apsolutnog nemara prema životu ljudi u Srbiji.
       Spoljna politika Srbije mora da ima jasno definisane ciljeve i razrađenu agendu po ugledu na Nacionalnu strategiju bezbednosti koju je predložila jedino Demokratska stranka. Krovna strategija bezbednosti i spoljne politike moraju da budu komplementarne upravo zato što su strateški ciljevi isti i jednoj i drugoj. Vlada mora da predloži Parlamentu jasnu spoljnopolitičku strategiju, a iznad svega građanima. Potpuno nedopustivo je ovo lutanje od jedne strane sveta do druge, zavisno od marketinških potreba predsednika SNS, a ne interesa Srbije.
       I pored, na prvi pogled, velikog konsenzusa oko evropskih integracija u Parlamentu, on se ne vidi u rezultatima dosadašnjeg evropskog puta Srbije. Deo uzroka je u krizi EU kroz koju ona prolazi, ali je veća odgovornost u neiskrenom pristupu vlasti u našoj zemlji. Srbiju vode iskreni antievropejci i lažni evropejci i to je vidljivo u Vladi, stalno se klatimo između proruskih i prozapadnih elemenata i zastupnika. Hibridna situacija u kojoj bi mi „i na istok i na zapad“ na kraći istorijski rok može da funkcioniše, ali dugoročno to vodi u stagnaciju svake vrste. Niko još nije sedeo na dve stolice a da na kraju nije tresnuo o pod. Ta opasnost je pred nama i nedovoljan broj ljudi to uviđa usled zaglušujuće propagande koja se svakodnevno servira kroz provladine medije.
       U spoljnopolitičkom delovanju, Vlada mora da proizvodi manje nedoumica oko našeg opredeljenja za integraciju u EU i da bude makar za korak bliže EU nego što je sada kroz pojačanu, ali konstruktvinu regionalnu aktivnost. Umesto toga, naša vlast međunarodne povode koristi za svoju unutrašnju promociju na način koji budi negativne emocije i nove konflikte. Najgore je što čak i kada povoda nema - oni ga kreiraju. Apsolutno je nedopustiva i sramna uloga Vlade Srbije, odnosno vlasti Aleksandra Vučića u i oko krize u Makedoniji jer postupci vlasti u tom slučaju jesu jasan pokazatelj koliko trenutna vlast u Srbiji još ima da uči o samoj demokratiji kao i o smislu dobrosusedskih odnosa. Nema potrebe da se ide dalje od našeg regiona pa da se, na osnovu činjenica, uvidi da je to još jedna od manipulacija za unutrašnjopolitičku upotrebu.
       Promašaj naše spoljne politike, odnosno proklamovanog kretanja na evropskom putu, najbolje se vidi kada se pogledaju konkretni efekti harmonizacije naše legislative sa EU.
       Ona se radi mehanički bez javne komponente i bez rezultata u realnom životu. Posledica je narušen entuzijazam građana za ceo proces i razloge pridruživanja.
       Trenutno je, prema istraživanjima u celom regionu „najevroskeptičnija“ populacija Srbije. Postoji zamor od proširivanja u Evropskoj Uniji, ali je očigledno da je proizveden i kod naših građana kao rezultat ponašanja vlasti. Vlada ne bi trebalo da ulaže samo u sopstvenu promociju, već na prvom mestu procesa za koje je odgovorna. Pri tome je pogrešno računati da će samo aktivnost vladinih tela moći da doprinese pozitivnijoj slici o Srbiji, već je mnogo verodostojnije ako se u tome pomogne formiranjem šire organizacije u kojoj bi, osim političkih aktivnosti, svoju ulogu imale nevladine organizacije, profesionalna udruženja i akademska zajednica.
       U pregovorima s EU, za više od tri godine, od ukupno 35 poglavlja, otvoreno je dvanaest a zatvorena su dva.
       Vlada, kao i ceo režim Aleksandra Vučića je predlog ustavnih promena koje nam nalaže proces pristupanja EU shvatila kao sopstvenu promociju dok se sakriva iza otvorenih stolova na kojima se „prazan papir“ puni stotinama predloga a na SNS-u je da na kraju sam odluči šta bi trebalo da uđe u završni tekst. Ovakav način rada najbolje oslikava potpuni nedostatak ideologije, ideje, ali i elementarne hrabrosti Srpske napredne stranke koja sa 700.000 članova nema ideju šta bi bio njen predlog Ustava, odnosno šta bi uopšte trebala da bude politika SNS-a pored grčevite borbe za vlast i novac?
       Iz tog razloga, Demokratska stranka potpuno je posvećena promenama u našoj zemlji i promeni svih segmenata državne politike. Kako bismo u tome uspeli, na prvom mestu moramo da promenimo vlast u Beogradu koji predstavlja tačku u kojoj će se pokazati da SNS nema neograničenu podršku i pored neograničene kontrole svih javnih resursa koji su im na raspolaganju. Naša ideja je da postignemo saglasnost oko vrednosti i ciljeva u Beogradu, jer ovo neće biti izbori za najboljeg „komunalca“, kako bismo nakon izbora mogli da napravimo stratešku ideološko-programsku koaliciju koja bi nastupala na narednim lokalnim i republičkim izborima.
       Demokratska stranka je otvorena za saradnju, jer naš cilj nije da “prigrabimo” uspeh za sebe i da se krunišemo kao lideri opozicije, već ćemo dati sve od sebe da okupimo oko sebe i druge stranke i pojedince. To je prirodna uloga za Demokratsku stranku, kao ključnu demokratsku, modernizatorsku, proevropsku, snažnu i efikasnu političku organizaciju koja menja Srbiju na bolje. Taj posao nema kraj, ali ima nove početke.
       U 2018. godini je novi početak.




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX