SVEDOK Internet



Broj 1136.

Poseta
5441795

Albanija (ponovo) obučava teroriste

Vučića vole, ali aerodrom ne davaju

Srbija - ćuti. Uzmite se u pamet!! Dok je vreme…

RIJALITI DRUŠTVO

Buđenje nove nade


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Srbija u 2018: Pa, Srećna Nova 2018.
Ruža, hleba i slobode
Piše: Gordana Čomić, narodni poslanik DS

       Kad su žene pre sto godina pitali šta im treba za srećne godine, rekle su „Ruža, hleba i slobode“!
       Ustvari, niko ih nije ni pitao, dozlogrdilo im da žive bez toga, pa napisale na transparent, uzdigle ga visoko iznad glava i tako saopštile svetu.
       Možda je 2018 godina vreme da se ponovo razvije sličan transparent i možda će žene Srbije tako i učiniti.
       Ne znam. Za sada znam samo da je mnogima dozlogrdilo.
       Bez ruža, bez hleba i bez slobode.
       Ako žene ne viknu glasno zahtev za 2018, ako je dočekaju svojim glasnim ćutanjem, viknuće je 2019, ili one posle nje. Taj i takav proces za sada jedini liči na traganje za srećnim godinama.
       Živimo kraj 2017 u proizvedenoj realnosti u kojoj je svaka sumnja jeres, svako pitanje nedopustivo, svaka provera informacija proglašena za „državne udare“ jer je propaganda o realnosti svima obavezan program.
       Nije to tako loše, ko voli, a ima dovoljan broj ljudi koji kažu da baš vole sve ovako kako je danas, jedino kad ih pitaš o sreći, malo zastanu, pa kao u neprilici zamuckuju, jer „šta ima da ih pitaš o sreći?!“
       O odanosti i lojalnosti proizvedenoj realnosti ima da ih se pita, ne o tamo nekakvoj sreći, bilo kada.
       Šta je rđavo u tome?
       Onima koji vole propagandnu proizvodnju realnosti baš ništa, a nama koji ne volimo baš sve.
       I zajedničko loše je što među nama nema dijaloga, pa celo društvo stagnira, bez razvoja, dok se jedni upinju da ućutkaju druge.
       A žene mlate svi. Pa je mnogima život u svakodnevnom nasilju realnost.
       Ta stara istina da su političari proizvođači realnosti, ali i graditelji snova biće proverena još jednom, za još jednu godinu. Kakvu će realnost proizvesti i kakav san grade?
       Kako ćemo svi zajedno u Srbiji tragati za Srećnom novom?
       I da li će iko žene pitati kakvu bi one realnost želele? Sanjaju li ikakvu?
       To je problem sa propagandom, ona u sebi sadrži i proizvodnju realnosti i slike snova koje proizvođači realnosti sanjaju i predstavljaju kao realnost. Pa se nekako ljudi onda počinju da stide da sanjaju, svaki im san zaliči na kič propagandne realnosti, na slike i reči koje im se nanose na oči i uši i pokušavaju utisnuti i u duše gradeći pečat vere tamo gde treba da bude prazna hartija po kojoj se ispisuju snovi o budućnosti.
       A 2018 svima nama negde već isplanirana, odsanjana tuđim snovima o svemu čemu mi treba da budemo poslušni upijači kad nam se sve to interpretira kao realnost.
       2018 bi mogla da bude godina velikih poslova za Srbiju, ogromnog zamaha za promene u Srbiji, sjajnih dostignuća koja su u planovima za nas već zapisana. Ali je to sve nespojivo sa propagandom proizvođenja realnosti.
       Zameniće nam neko sopstvene snove o budućnosti kičem nepostojeće realnosti.
       U koju će nas prisiljavati da verujemo. Inače ...
       I po svemu sudeći žene opet niko ništa neće pitati. Ništa od onih rutinskih pitanja od kojih se grade snovi:
       - Šta bi volela da radiš i 2018 i sledećih godina?
       - Za koliku platu?
       - Kakvog bi poslodavca volela da radiš s njim i za njega?
       - Kako bi volela da te leče, da se brinu o tvom zdravlju?
       - Šta bi volela da bude s tvojom decom dok su mala, šta kad porastu?
       - Šta bi volela da imaš, kao svoju imovinu, na kraju 2018?
       - Da li bi volela da te neko pita o toku i događajima u 2018, šta sve treba da se desi, ko će to da plati, koliko to košta?
       - Da li bi volela da se tvoj stav i mišljenje o životnoj sredini, energetici, preduzetništvu čuje, sasluša, uvaži?
       - Da li te tretiraju svi s uvažavanjem ili kao osobu drugog reda?
       - Kolike i kakve strahove imaš u svojoj svakodnevici, brineš li o nezaposlenosti, zdravlju porodice, bezbednosti dece?
       Da nema propagande proizvodnje nepostojeće realnosti, ova pitanja u razgovorima sa ženama bi se čula, videlo bi se da su ova pitanja ono što bi politika trebalo da bude, da su srž politike koja traga za srećnim godinama za ljude.
       Ali samo propagande i ima. Zato snova nema.
       Kada žene pitaju (ipak)
       „Šta bi volela sebi za Novu godinu?“
       Najveći broj njih odgovori:
       „Da mi svi budu srećni, živi i zdravi!“
       A ti joj onda kažeš:
       „Ne pitam ja šta bi ti da bude drugima, nego šta bi ti volela, za sebe“
       I većini žena to je jedno isto. Jer ako joj ne budu svi srećni, živi i zdravi, ona će morati nešto da radi da bi ozdravili, da bi bili srećniji.
       I u tim trenucima svaka propaganda izbledi, rasprši se kao mehur od sapunice, ostaje samo realnost, takva kakva je koju treba promeniti na bolje za sve one o kojima žena brine.
       I malo ko je pita kako joj je pri tome.
       Zato svima nama za 2018 želim da odustanemo od propagandne proizvodnje realnosti, da čujemo i saslušamo jedni druge o svojim ličnim traganjima za srećom i da počnemo zajedno da gradimo snove o drukčijoj realnost, znajući kakva je i koliko teška ova koju živimo.
       Da gradimo snove o vladavini prava u Srbiji, o realnost u kojoj je nasilje podnošljivo malo, o Kosovu kakvo bi moglo da bude, o znanju, zdravlju, platama za posao, pravima radnika, o urednoj i uređenoj životnoj sredini, o bezbednosti dece. O nekoj budućoj Srbiji kojoj je centar svaki onaj ko u njoj živi, a ne mitovi, kič, nasilje, laži, propaganda, niske ljudske strasti koje od svega prave pomije u kojima ume lagano da truli sve ono što bi trebalo da raste i da se razvija.
       Želim nam svima da se odustane od propagandne proizvodnje realnosti i da se to naziva politikom.
       Jer to politika nije.
       Proizvodnja realnosti jeste posao političara, ali ta se proizvodnja zasniva na zapisanom u zakonima i propisima, na vladavini prava, a nikad i nikako na propagandi.
       Građenje snova je takođe posao političara, a oni se grade na planovima dogovorenim kroz dijaloge, na znanju i posvećenosti uspesima i razvoju društva, ne na propagandi.
       Ako svi jedni drugima ne poklonimo odustajanje od propagandne realnosti, od nezrelosti i neznanja, tada ćemo i 2019 dočekati sa tihim uzdahom „toliko je dobro da se jedva diše“
       Ili ćemo mi, neke žene, ispisati i razviti neke nove transparente i saopštiti ih svetu svojim zvonkim, vedrim, ženskim glasovima.
       Jer nam treba i ruža i slobode i hleba da bismo nastavile traganje za srećnim godinama.
       Pola ljudi u Srbiji smo mi žene i imamo prava da tražimo da odlučujemo zajedno sa drugom polovinom o dobroj budućnosti 2018 koja je nam je jedna, zajednička.
       I srećna.




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX