SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523295

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

„BANSKI DVORI“ - Zašto je penzionisani general nekadašnji pukovnik vazduhoplovstva JNA Ljubomir Bajić iz čista mira, na N1 i u emisiji “Ćirilica” - optužio sam sebe?!
Rafal u sebe, ćorak u Tuđmana
Piše: Zlatomir Lazić - Zagreb

       Kad nema živih Srba u “Lijepoj njihovoj”, dovoljan je ma koji, i ma gde Srbin, da se izbegne suočavanje sa vlastitim zločinima!
       Današnje aktivnosti Hrvatske u slučaju (raketiranje Banskih dvora 1991?!) jako su providne i imaju za cilj da još jednom lansiraju priču o agresiji Srbije i JNA na Hrvatsku.
       Jer, posle osuđujuće presude hrvatskim generalima u Hagu, hrvatska vrhuška koristi oprobane scenarije prevazilaženja kriznih situacija u vlastitoj sredini.
       Odmah upre prst u Srbiju!
       Ali, s druge strane, nejasno je šta (i zašto) radi jugoslovenski general u penziji, pukovnik vazduhoplovstva u JNA Ljubomir Bajić sam sebi?
       Ili “naše” TV Hepi i N1 Srbiji?
       Zašto?
       Drugo je pitanje?
       Dakle, samo dan posle podnošenja krivičnih prijava protiv petorice srpskih i jednog hrvatskog dravljanina (tadašnjeg komandanta 5. vazduhoplovnog korpusa general majora LJ. B., načelnika u protivvazdušne odbrane S.J., načelnika 105. lovačkog bombarderskog puka Đ.M., referenta u tadašnjem KOS-u ratnog vazduhoplovstva Č.K. i dva pilota izvršioca R.D. i D.L., a prema prijavi hrvatske policije - tvrdi se da je avion koji je bombardovao Banske dvore poleteo iz Udbine...) za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i navodno ubistvo u pokušaju visokih državnih prestavnika krenula je medijska paljba.
       Zbog bombardovanja Banskih dvora daleke 1991, dakle pre četvrt i kusur veka, u Zagrebu 1991. danas počinje novo usijanje i onako zategnutih odnosa između Hrvatske i Srbije.
       Penzionisani general nekadašnje JNA Ljubomir Bajić, jedan od osumnjičenih, upro je, čini se, ničim izazvan - prst u sebe?!
       I to u emisiji “Ćirilica” na TV Hepi, gde su mu basirali “sveznajući” Milomir Marić i multipraktik komentator Miroslav Lazanski (u emisiji su učestvovali i general Vidosav Kovačević, Savo Štrbac i Branko Lukić) ali i na TV N1 gde je, doslovno rekao:
       “...Ja sam taj koji je odlučio da se sedište tadašnjeg državnog vrha Hrvatske (Banski dvori) – bombarduje?!
       Evo, kako je prema sajtu N1 tekao razgovor...:
       General Ljubomir Bajić, koji je tada bio komadant Petog vazduhoplovnog korpusa, za N1 kaže da je taj napad on naredio iz svojih razloga.
       „Ja sam se zakleo državi u kojoj sam živeo da ću je braniti i štititi njen teritorijalni integritet i ustavni poredak i onaj koji se drznuo da to naruši, ja sam lično smatrao da uradim pravo šta sam uradio“, rekao je Bajić.
       N1: Bez naređenja državnog vrha?
       Bajić: „Bez ičijeg naređenja, ja sam ostao sam tamo k‘o siroče, niko nije smeo da dođe tamo“.
       N1: Hoćete li se odazvati pravosudnim organima Hrvatske?
       Bajić: „Mogu da se odazovem samo svojoj otadžbini i svom narodu“.
       Slobodan Jeremić, pukovnik u penziji i u vreme raketiranja Banskih dvora načelnik protivvazdušne odbrane za N1 kaže da nije bio u sistemu komandovanja, a na pitanje da li se ipak oseća odgovornim ovako odgovara:
       „Kada budete pitali suprotnu stranu da li je neko odgovarao i ko je kriv za bombardovanje izbegličke kolone dok su im kuće gorele u Hrvatskoj, kad to budete pitali i to budemo razjasnili, onda me pozovite da odgovorim na ovo pitanje“.
      
       * * * * *
      
       Dakle. od časa kada je u Hrvatskoj policija podnela krivične prijave protiv grupe oficira Ratnog vazduhoplovstva Jugoslavije, a Županijsko državno odvjetništvo u Zagrebu pokrenulo istragu za bombardovanje Banskih dvora, TV mediji u Beogradu su naprosto zatrpani “patriotskim” izjavama generala, penzionera Ljubomira Bajića, komandanta Petog vazduhoplovnog korpusa, koji je na sebe preuzeo svu odgovornost za učinjeno delo?!
       Ako zanemarimo činjenicu šta se čekalo toliko godina sa krivičnom prijavom, stvari po pitanju odgovornosti izgledaju sasvim jasno.
       Ili – ne?!
       Zašto bi general Bajić optužio sam sebe, kad je i on ćutao 26 godina i to za delo i čin, o kojem se i u Hrvatskoj šapuće – da je namešteno i da, zapravo pravog bombardovanja Banskih dvora nikada nije ni bilo?!
      
       * * * * *
      
       U još uvek neobjavljenom rukopisu knjige (u koji smo imali uvid) jednog od direktnih svedoka tih događaja u Zagrebu, koji bi trebalo da bude publikovan početkom iduće godine, stoji i konstatacija:
       “zgrada Sabora bila je skoro sasvim pusta, na parkingu, uvek prepunom automobila, nalazio se samo jedan (njegov automobil), a da je, kako to navodi general Špegelj, protivvazdušna odbrana koja je u tri prstena, pod komandom Tuđmanovih ljudi, obezbeđivala Zagreb, ostala nema?!
       U rukopisu knjige još piše da na zgradama nije bilo dramatičnih oštećenja, krovna konstrukcija je ostala neoštećena, osim rasutih crepova, da nije bilo nikakvog kratera koji bi ukazivao na dejstvo bombi velike razorne moći, i mnogo toga još drugog...
      
       * * * * *
      
       Naivno je ako general Bajić veruje, da će preuzimanjem odgovornosti na sebe, dovesti do povlačenja optužnice za preostalih 5 oficira.
       Čitava priča nije tako jednostavna i ima mnoge nedorečenosti, sa previše rupa.
       Posebno je zanimljivo objašnjenje generala Bajića (koji za sebe kaže da je kolerik / prek, nag, agesivan...), kako nije snosio nikakve posledice, kako nije znao za sastanak „tri predsednika“ (Mesić, Tuđman, Ante Marković – mada je o tome bila obaveštena celokupna jugoslovenska javnost), a još više da je odluku doneo na prečac, onog trenutka kada je video Tuđmana na konferenciji za štampu, pa je rešio da ubije/uništi glavu „zmije“?
       Uvod i epilog u ovaj događaj, koliko vidimo, ovih dana, zasad, preterano ne interesuju ni srpske, ni hrvatske zvaničnike, ali hoće – kad dođe vreme...
      
       * * * * *
      
       Leta i jeseni 1991. vodila se intenzivna kampanja za formalno priznanje Hrvatske. Tri meseca ranije (7. jula) uveden je tzv. Brionski moratorijum na proglašenje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Tuđmanovi emisari nisu sedeli skrštenih ruku, pa su lobirali obilazeći mnoge države, a uoči događaja u Banskim dvorima potpredsednik hrvatske Vlade, dr Zdravko Tomac, imao je sastanke i u Vatikanu. Otuda je sasvim razumljivo da je vatikanska diplomatija objavila već 3. oktobra 1991. da radi na međunarodnom priznanju Hrvatske.
       Kako je odluka o moratorijumu isticala baš 7. oktobra, za naredni dan je zakazana tajna sednica Sabora, koja će se baviti tim pitanjem.
       U isto vreme, dan pre navodnog bombardovanja, 6. oktobra, plasirana je, s namerom, kako se kasnije utvrdilo, lažna vest o državnom udaru u Hrvatskoj od JNA, kojom se alarmirala svetska diplomatija i javnost, pa su upozorenja Beogradu stigla iz Vašingtona i ostalih zapadnih država, ali i iz Moskve. Tako je stvorena dobra osnova za zbivanja u Zagrebu od 7. oktobra.
      
       * * * * *
      
       Postavlja se pitanje, koga ovim pojavljivanjima i svedočenjem štiti general Bajić?
       Da li sebe od pokazane naivnosti, da se njegovom prekom karakteru podmetne (ili nametne) odluka o pokretanju akcije za „ubijanje zmije“, ili stvarnog naredbodavca (ako ga je bilo)?
       Činjenica je da su u Zagrebu pripremljeni dočekali ovaj akt, koji im je bio pravi alibi da već narednog, 8. oktobra, usvoje na Saboru Hrvatske odluku o samostalnosti koju će, u skladu sa već upućenim upozorenjem velikih sila u vezi državnog udara, u nastupajućem periodu prihvati veliki broj država.
       Jer, ovako vođena na pečac akcija “bombardovanja”, bez pripreme i subordinacije, s dva nedovoljno pripremljena „galeba“, i televizijskim prenosom iz Banskih dvora kao inicijalnom kapislom, po svemu navedenom nije imala ni promil izgleda na uspeh, osim što je politici hrvatske samostalnosti dala presudni vetar u leđa.
       U tadašnjim saopštenjima, hrvatski mediji su bili usredsređeni na antisrpsku propagandu i nagoveštaj državnog udara JNA, mada je jasno, da je oficirski kadar, kome je pripadao i general Bajić, bio apsolutno jugoslovenskog, a nikako srpskog, ili još manje - velikosrpskog određenja.
       Postavlja se i pitanje, kako to da su od tako razornog dejstva Ratnog vazudoplovstva na državni i administrativni centar Hrvatske, usred dana, ljudski gubici gotovo zanemarljivi?
       Kako stvari stoje čitav događaj je bila još jedna planirana akcija hrvatskih službi i njihovih savetnika, koji su očito nasamarili vojni vrh JNA i Peti vazduhoplovni korpus, o Bajiću i da ne govorimo?!
       O tome svedoče i izjave brojnih stranih diplomata koji su tada bili u Jugoslaviji, da se radi o smišljenoj provokaciji hrvatske strane.
       „Zmija“ nije ni izdaleka bila u opasnosti po svoj život.
       Naprotiv!
       Već sutradan počelo je međunarodno priznavanje politike nasilne secesije Hrvatske.
      
       * * * * *
      
       Marićeva “Ćirilica” (može biti u ovom slučaju i “Latinica”?) poslužila je pak Miroslavu Lazanskom da još jednom – upre prst u Slobodana Miloševića...
       U emisiji “Ćirilica” Lazanski otprike pita generala Veljka Kadijevića: Zašto nisi izvršio državni udar?!
       A, Kadijević je, opet parafraziramo, odgovorio:
       “A šta da radim sa 100.000 ludih Srba sa Kosova koji će da dođu da daju podršku Miloševiću?!
       Možda je Lazanski stvarno to pitao generala Kadijevića.
       A, možda i nije?!
       Možda mu je general kadijević to stvarno odgovorio!
       A možda i nije?
       Zašto možda i nije?
       Pa sem Lazanskog nema ko da potvrdi!
       Jer Kadijević je MRTAV!
       A mrtav ćovek bar zasad – nikad nije demantovao ni istinu a još manje LAŽ?!
       Istina vremena se menjaju – možda će to i biti moguće.
       Jer, ako Lazanski to kaže, onda nema tu šta da se veruje ili ne veruje.
       Da mi umre majka!!
       PS: Da li je KiM zaista živelo sto hiljada ludih Srba?






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX