SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561180

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Sekularnost i bogomdana politika Aleksandra Vučića
Piše: Marinko Vučinić

       Kada je Mitropolit Crnogorsko – Primorski Amfilohije, kao jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije, izrazio svoju opravdanu bojazan da politika Aleksandra Vučića vodi priznavanju samoproglašene kosovske države - bio je izložen bezočnoj harangi i hajci od naprednjačkih funkcionera, ministara i režimskih tzv. analitičara.
       On, Amfilohije, optužen je da se bavi politikanstvom i rušenjem državnih institucija i da to radi u sprezi sa Milom Đukanovićem?!
       Pri tome se u našoj javnosti, osim putem plaćenog oglasa u Politici, nije mogla videti ni jedna reč iz ovog Apela koji je do sada potpisalo blizu pet hiljada ljudi.
       I potpisnici Apela nisu takođe zavredeli da budu spomenuti u našoj javnosti iako se među njima nalaze ugledni akademici, profesori Univerziteta, reditelji, lekari i pisci...
       Očigledno je da je selektivnim izdvajanjem izjave Mitropolita Amfilohija trebalo dezavuisati samu pojavu ovog Apela koji u sebi sadržava osnovane sumnje da se „prvi put u srpskoj istoriji - nadvila opasnost da srpska ruka potpiše predaju Kosova i Metohije u tuđe ruke!
       I, između redova predlog da zato razgovor sa predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije valja nastaviti neoročeno i neuslovljeno pod okriljem Saveta bezbednosti UN do konačnog rešenja u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
       Sadašnje međunarodne okolnosti su takve da do pravednog rešenja nije moguće doći, zato autori Apeka predlažu – “zamrznuti konflikt (poput konflikta na Kipru i drugde) je jedina razumna odluka...”
       “Budući naraštaji neće biti naj(ne)srećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti sigurno najnesrećniji ako sebe i njih zauvek osramotimo odričući se Kosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima!
       Jer, to nikada nije učinio ni jedan narod“.
       Ovi najvažniji akcenti iz Apela nisu, naravno, nikako mogli da dopru do naše javnosti, ali su zato u režimskim medijima prodefilovali sijaset pretplaćenih ideoloških jurišnika koji su na otvoreno politikantski i prizeman način diskvalifikovali Mitropolita Amfilohija i potpisnike Apela optužujući ih čak da prizivaju novi rat na Kosovu i Metohiji.
       Mogao se čuti i stav Branka Ružića, ministra u Vladi Srbije, visokog funkcionera SPS-a da Mitropolita Amfilohija treba sankcionisati na Sinodu SPC?!
       Glavni urednik Politike je izjavio da je uredništvo ovog lista bilo izloženo velikom pritisku da ne objavi Apel za odbranu Kosova i Metohije bez obzira što se radilo o povoljnom komercijalnom poslu.
       RTS čije je geslo sadržano u često ispraznoj poruci - da imamo pravo da znamo sve, nije objavila ni reč iz ovog Apela, kao ni ime ijednog potpisnika, osim što se veoma prilježno pridružila napadima na Mitropolita Amfilohija?!
       U saopštenju za javnost (koje naravno nije nigde ni spomenuto) pokretača i potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije jasno se kaže:
       “Ako se svi mi koji smo pokrenuli, odnosno podržali inicijativu za neodustanak od Kosova i Metohije varamo u svojoj proceni toga kuda vode tekući pregovori o našoj južnoj pokrajini, zašto niko od vlastodržaca, koji se danima nadmeću u besomučnom vređanju rodoljuba zabrinutih za sudbinu dela srpske zemlje , ne kaže - Kosovo i Metohija nikada neće dobiti stolicu u UN, već će, kad-tad biti reintegrisani u ustavno –pravni sistem Republike Srbije?!
       Takva, ili slična rečenica otklonila bi sve nesporazume i sumnje, na zadovoljstvo i vlasti i potpisnika Apela.
       Nikome u Srbiji ne treba „unutrašnji dijalog“ čiji je ishod unapred poznat: faktično priznanje nezavisnosti „Kosova“ uz konstrukciju lažnih argumenata o tome da se to tobože nije uradilo, u šta bi mogli da „veruju“ samo nosioci vlasti - i to samo dok bi bili na vlasti.
       * Zato takve pregovore treba, ili hitno radikalno revidirati, ili okončati, do sticanja povoljnijih uslova“.
       Bahati i bezobzirni napadi na potpisnike Apela samo govore da je u on pogodio osnovni problem koji očigledno ima ova vlast, a sadržan je u dilemi kako ići dalje u priznavanje nezavisnosti Kosova, a da se to u isto vreme proglasi kao još jedna u nizu velikih političkih i istorijskih pobeda. Samo je (još) potrebno da to prođe bez reagovanja i otpora u našoj javnosti, ali i da se i dalje govori kako se samo sprovodi Briselski sporazum koji je i doveo do faktičnog priznavanja kosovske nezavisnosti.
       Ako se izjava Mitropolita Amfilohija karakteriše kao politizacija i mešanje predstavnika SPC–a u državne poslove, kako se onda može - označiti izjava Patrijarha Irineja:
       „Blagodarimo Gospodu što nam je podario čoveka koji se lavovski bori za srpski narod, a posebno za mučeničko i stradalno Kosovo i Metohiju. Ljudi mogu da pričaju ovo ili ono, ali mi vidimo koliko se on sa svojim saradnicima bori da sačuva taj najsvetiji deo naše zemlje, Kosovo i Metohiju, tu našu Palestinu, tu našu svetu zemlju sa onim svetinjama brojnim, velikim i slavnim na Kosovu i Metohiji“.
       Da li se i ovde radi o neprihvatljivom politikanstvu i mešanju SPC u državne poslove u Srbiji?
       Da li ovom izjavom Patrijarh Irinej drastično narušava sekularnost srpske države i otvoreno podržava naprednjačku vladajuću političku strukturu?
       Ali za njega, očigledno ne važe isti aršini i merila jer je ova njegova izjava o bogomdanom vođi koji se lavovski bori za Kosovo i Metohiju dočekana sa velikim oduševljenjem i entuzijazmom u režimskim medijima i među naprednjačkim ministrima i funkcionerima.
       Ona im služi sada kao krunski dokaz da oni i njihov sada i miropomazani vođa vode bogomdanu politiku na Kosovu i Metohiji?!
       Ovde se radi o klasičnom primeru korišćenje duplih standarda, politikanstvu i očitoj zloupotrebi SPC u partijske i političke svrhe.
       Reagovanje na Apel kome smo svedočili ovih dana samo je još jedan dokaz više kako naša vladajuća politička oligarhija svaki kritički stav neprestano proglašava kao izraz lične mržnje i neovlašćenog mešanja u državne i političke poslove koristeći se pri tome najgrubljim diskvalifikacijama i otvorenim ideološkim i medijskim hajkama i denuncijacijama.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX