SVEDOK Internet



Broj 1144.

Poseta
5489413

Od nacionalnog defetizma do Nobelove nagrade

Smrt stiže u zoru!

Ko je ubio Olivera?

Puč u Odeljenju društvenih nauka

MMF se vežba na Srbiji


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Omaž Miodragu Mikiju Jevremoviću - legendi srpske i jugoslovenske estrade, zaljubljeniku u muziku i sah
Covek tanane duše

       Ko bi rekao: već godinu dana legendarni Miki Jevremović je – među legendama.
       Umro je 13, januara prošle godine, ili nam se samo tako priviđa?!
       Ko zna, jer Branislav Krca Rakić, poznati novinar, publicista, tekstopisac i Mikijev drug od detinjstva, baš i ne misli tako?!
       Imao je, tvrdi, snoviđenje i dodir ruke Božije!
       A, kako misli Branislav Krca Rakić?
       U zabitom kutku stadiona OFK Beograd, na Karaburmi, ne na fudbalskom terenu, ne na bini, već u prostorijama ŠK „Beograd“, pred brojnim poštovaocima lika, dela i pesama Mikija Jevremovića, govorio je iz duše i srca...
       Kako i priliči najboljem drugu...
       „Okupili smo se puni tuge i radosti istovremeno, sa namerom da ovo veče bude dostojan omaž Mikiju Jevremoviću, koji je otišao negde daleko, ali je ostao da živi u našim srcima i u srcima miliona ljudi - koji su ispijali njegove pesme kao najbolje vino.
       Miki Jevremovic - kako to dirljivo i emotivno zvuči. Bio je čovek sa dobrom, tananom dušom. A naš nobelovac Ivo Andrić rekao je da se razlika između običnih ljudi i onih sa tananom dušom sastoji u tome, što ovi drugi u životu mnogo dublje uzdišu...
       Družeći se sa Mikijem, dobro znam da su njegovi uzdasi decenijama bili - izuzetno duboki!
       Sećanja sežu u dane naše rane mladosti: na valjevskom korzou u glavnoj i najdužoj gradskoj ulici – Karađorđevoj, odjednom nastaje komešanje...Šta se dešava? Nailaze Miki Jevremovič i njegova lična boginja, njegova prva i najveća ljubav Katarina Kaja Pajić. Njih dvoje lepotom i svojim sjajnim mladalačkim aurama pročišćavaju vazduh svuda gde se pojave.
       Kaća je bila prava lepotica: imala je bujnu tamnosmeđu kosu, krupne i lepe zelene oči, tanak struk i izuzetno vajane „holivudske“ noge.
       Na mladalačkim žurkama i večerinkama, Miki je uzimao gitaru i uz nju pevušio razne pesme. Pri tom je sve pesme pevao otvorenih oči­ju - sem jedne! Bila je to neka balada, za koju sam inače ja napisao tekst. Pevušeći tu baladu, Miki je obavezno zatvarao oči, kao da neš­to posebno zamišlja ili sanjari. Zašto je to činio biće jasno ka­da čujemo tekst pomenute balade:
      
       Kada noć rasplete crnu kosu
       i čeka da je mrsi dan,
       kao dah što svežu pali rosu,
       dolaziš tiho u moj san...
       I dok šetaš poljem tako zanosna,
       zlatno lišće posipa tvoj trag,
       svaka ptica s tobom
       sad je radosna,
       svuda te grli lahor blag...
       Ostani tu, nemoj me buditi,
       moga si sna najlepši san,
       ostani tu, nemoj me buditi,
       želim da večno sanjam ja!
      
       Jasno je da je Miki pevajući ovu pesmu zamišljao da ispred njega šeta njegova lična boginja, njegova prva i najveća ljubav, njegova Kaća!
       Prošle su od tada mnoge decenije. I pre 13-14 meseci od nekih drugara iz Valjeva saznajem da je Katarina Kaća Pajić umrla.
       Odmah zovem Mikija telefonom i saopštava mu ovu tužnu vest.
       Miki je tako duboko uzdahnuo, da mi je bilo jasno da ga je ova vest pogodila - direktno u srce!
       Razgovor prekidamo, a posle izvesnog vremena javlja se Miki i kaže:
       “Proverio sam. Tačno je da je Kaća umrla.“
       Ponovo piekidamo razgovor. Osećam da Citavo Mikijevo biće obuzimaju zvuci jedne pesme , u koju on tone kao u nepregledni okean. Koja je to pesma? Sada ćemo je ćuti svi zajedno
       (Pesma sa CD-a „Kada jesen opet dođe“)
       Dozvolite mi da verujem da naš voljeni Miki istinski nije umro.
       Evo zbog čega:
       Bilo je to daleke 1964. godine. Bilo je dugo, toplo leto. Jednog jutra, u ranu zoru, budim se u nekom neverovatnom stanju. Kao da sam zakoračio u neki viši oblik bivstvovanja, u neku novu geometriju, neke čudne dijagonalie i vertikale...I u tom transu, tom snoviđenju, učinilo mi se da me je dotakla božanska ruka!
       Iz dubine podsvesti postavio sam pitanje na latinskom jeziku:
       „Kvo vadiš domino“? –
       „Kuda ideš gos­pode“?
       Istog trenutka zapao sam u neko bestežinsko stanje, u neku nir­vanu za koju ne znam koliko je trajala.
       Kada sam ponovo došao k sebi, dogodilo se pravo čudo. Osetio sam neko neverovatno prosvetljenje i znao sam od reči do reči šta je Svevišnji odgovorio na moje pitanje.
       Pravo čudo nad čudima!
       Ustao sam i zapisao taj navodni oogovor, koji sam potom, kao pesmu sa naslovom „Kvo vadis domine“, objavio u valjevskom listu „Napred“.
       Odgovor na moje pitanje glasio je ovako:
       „Vreme je da čujem
       puls svega što traje,
       da uslišim prostor
       izgubljen u sebi,
       da stvarima vratim toplinu i srce,
       moć govora i pigment
       da život izdrže.
       Vreme je da sebe oglasim u bilju,
       na međi gde mrtvo dograđuje živo,
       vreme je da kažem glad ponora zašto
       je sitost kamena
       Vreme je da jutru još izmislim ime,
       šumama češalj, gladnima vime,
       Vreme je da reći izbavim iz slova,
       da virusima grehe ispovedim,
       vreme je da krv u riznice vratim,
       da sve bude prvo,
       da nestane reč ZATIM,
       vreme je da gromu rogove dozvolim
       dosta je po kazni udarao glavom...
       Vreme je da pesmu iz ničega začnem,
       kojoj je sve jasno k‘o što vama nije,
       vreme je da kažem:
       ne postoji „the and“.
       Ako je verovati ovom snoviđenju, naš voljeni Miki je samo zakoračio u svoj veliki “week and”.
       Pogledajmo ovu fotografiju
       U jedan ovakav rajski dvorac uselila se Mikijeva tanana duša. I sada će nam ta duša otpevati dve pesme.
       Najpre kultnu pesmu „S kim si sada kad je tužno vreme“, koju je napisao Boris Bizetić, koji je u tandemu sa Mikijem bio simbol romantike jednog vremena.
       Druga je „Mama“, za koju je Miki sam napisao tekst i rasplakao milione ljudi na ovim našim piostorima.
       Predlažem da Mikijeva kćerka Jelena, koja je takođe pevačica, snimi ovu pesmu - s tim da sve ostane isto, a da se samo reč „mama”1 zameni rečju „tata“. To bi joj bila najdraža uspomena na voljenog oca.




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX