SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544333

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Hrvatska smislila novi način kako da osigura otimanje srpske imovine u Hrvatskoj i zaštiti se od Strazbura
Šamar iz Zagreba dan pre poziva Vučiću da dođe u posetu
Piše: Dejan Jovović

       Odnosi Srbije u Hrvatske će, čini se, uvek biti napeti. Hrvatska je svoju državnost i nacionalni identitet izgradila (a i dalje gradi) na neprijatelstvu, pa i mržnji, prema Srbiji i Srbima. Toga smo svedoci gotovo redovno: u svim međunarodnim telima i u svim debatama, kada je god reč o nečemu za šta se Srbija zalaže ili predlaže – Hrvatska je protiv, bez namere da čak i prikrije spremnost da koristi poziciju članice EU kako bi ucenjivala Beograd. U svetlu ovakvih odnosa, predsednik Srbije prihvatio je poziv hrvatskog kolege Kolinde Grabar Kitarović da dođe u zvaničnu posetu Zagrebu.
       Svega nekoliko dana pre poziva Vučiću, Srbija i Hrvatska imale su još jedan u nizu diplomatskih incidenata – povodom hrvatskih pritužbi na izložbu u Ujedinjenim nacijama o Jasenovcu. Ali, možda još opasnije – svega dan pre nego što je iz Zagreba upućen poziv Vučiću, u hrvaski sabor je usvojio izmene Predloga zakona o upravljanju državnom imovinom, kojim, zapravo, Hrvatska pokušava da predupredi presude Suda za ljudska prava u Strazburu, po tužbama srpskih preduzeća čija je imovina oteta.
       Dok se iz Zagreba potencira pitanje nestalih iz vremena rata (a pritom se prenebregava pitanje nestalih Srba), Hrvatska izbegava da razgovara o drugim pitanja. Jedno od vrlo važnih, međusobno nerešenih, problema u odnosima sa Republikom Hrvatskom je pitanje imovine i rešavanje imovinskih prava.
       Sporazumom o pitanjima sukcesije SFRJ potpisanim 21. juna 2001. godine u Beču, predviđeno je da se raspodela državne imovine izvrši prema principu da sva nepokretna imovina SFRJ pripadne državama naslednicama na čijoj se teritoriji ona nalazi. Međutum, u Aneksu G ovog Sporazuma (Privatna svojina i stečena prava), propisano je da sva prava na nepokretnu i pokretnu imovinu koju su građani ili pravna lica iz SFRJ imali na dan 31. decembra 1990. godine države sukcesori moraju „priznati, zaštititi i vratiti u prvobitno stanje, sve u skladu sa utvrđenim standardima i normama međunarodnog prava, i to nezavisno od nacionalnosti, državljanstva, boravišta i prebivališta tih lica“.
       Tim aneksom je izričito propisano da osobe koje nisu u mogućnosti da ostvare povraćaj oduzete imovine imaju „pravo na naknadu u skladu sa građanskim i međunarodnim pravnim normama“. Takvo rešenje je u skladu sa Prvim protokolom uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, prema kojoj „svako lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine“. I pored toga Hrvatska ne poštuje zakonom preuzete međunarodne obaveze. Pravna lica, vlasnici nepokretne imovine, prema ovom Sporazumu – Aneks G, zadržavaju pravo vlasništva (prema stanju iz 1990.) bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina. Međutim, Hrvatska, kao još neke bivše jugoslovenske republike, nije ispoštovala ovaj princip, iako je hrvatski Sabor ratifikovao pomenuti sporazum u junu 2004. godine – dakle, pre 14 godina.
       Odmah nakon ratifikacije Sporazuma o sukcesiji 2002. godine ( „Sl. list SRJ-Međunarodni ugovori“, br.6/2002.), u ondašnjoj SRJ počelo je i vraćanje imovine, ne samo preduzećima iz Hrvatske, već i iz Slovenije i Bosne i Hercegovine u Srbiji.
       Hrvatska je još pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, 1991. godine donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, kojom je prenela vlasništvo na državu Hrvatsku. Pod uticajem međunarodne zajednice, Uredba je povučena, ali je većim delom ta imovinu već bila prodata (pre pravosnažnosti Sporazuma o sukcesiji). Najveći deo oduzete imovine srpskih pravnih lica, sa sedištem i registracijom u Srbiji, predstavljao je njihova dugoročna ulaganja na teritoriji Hrvatske, kao što su sindikalna odmarališta, turistički objekti, i drugi privredni i poslovni prostor. Deo te imovine Hrvatska je prodala ili otuđila na drugi način. Njen veći deo je devastiran, uništen i napušten.
       Tamošnji sudovi su odbijali sve tužbe naših preduzeća za povraćaj imovine. Sve u skladu sa uputstvom od 6. decembra 2004. godine Državnog pravobranilaštva Republike Hrvatske županijskim pravobranilaštvima u kome im se „radi jednoobraznog postupanja,” sugeriše da se u primeni „Aneksa G” Sporazuma o pitanjima sukcesija „protive zahtevima za povraćaj imovine i odbiju zahteve za mirno rešenje spora”. U sporovima za povraćaj imovine pred hrvatskim sudovima mogu se angažovati samo hrvatski advokati, sudski troškovi su ogromni, advokatske tarife među najvećima u Evropi, a postupci traju više godine i završavaju se, po pravilu, odbijajućom presudom.
       Legitimni i legalni zahtevi bivših titulara oduzetih imovinskih prava da se vansudski, mirnim putem, izvrši restitucija, nadležni u Hrvatskoj, po pravilu, odbijali su i to najčešće bez obrazloženja. Time su bivše vlasnike doveli u nezavidnu i neizvesnu situaciju, koji su bili primorani da svoja prava ostvaruju u parničnim postupcima, pa je Hrvatska pred hrvatskim sudovima tužena strana.
       Hrvatski sudovi se pozivaju na činjenicu da oštećena pravna lica, uglavnom, nisu imala pravo svojine 1990. godine, odnosno nisu to pravo imali upisano u zemljišnim knjigama. Međutim, time se zanemaruje notorna činjenica da u pravnom sistemu bivše Jugoslavije, po pravilu, nije postojalo pravo svojine na nepokretnoj imovini, već državno ili društveno vlasništvo sa svojim atributima u vidu prava trajnog upravljanja, korišćenja i raspolaganja, koja su imala konkretna pravna lica. Međutim, ta pravna ovlašćenja, koja su bila imanentna društvenoj i državnoj svojini, i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu priznaje kao svojevrsna svojinska ovlašćenja.
       Prema ranijim procenama Direkcije za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra.
       Prema pisanju hrvatskih medija, Naftna industrija Srbije u ovoj zemlji ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i na Braču, skladišta, poslovne prostore kao i udeo u Jadranskom naftovodu. Najveći deo NIS-ove imovine je prodat, a benzinskim pumpama upravlja INA, koja istovremeno traži da joj se vrati njena imovina u Srbiji. Među atraktivnijim nekretninama, koje u Hrvatskoj potražuju vlasnici iz Srbije, jesu i zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je vlasništvo Geneksa. Ova firma u Hrvatskoj ima i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmarališta od oko 3.000 kvadrata u Dubrovniku. U hrvatskoj štampi se kao vlasnik najvrednijeg turističkog kompleksa navodi Grad Beograd, koji ima nekoliko objekata u Jelsi na Hvaru, površine više od deset hiljada kvadrata. Kompleks se ne koristi, a kao vlasnik je uknjižena Hrvatska.
       Jugobanka je vlasnik vile od 619 kvadrata u Svetom Jakovu pored Dubrovnika. Sada je tamo smešten penzionerski dom za sveštenike Dubrovačke nadbiskupije. U zgradi na koju pravo polaže kragujevačka Zastava je sedište zagrebačke Policijske uprave. Invest banka je takođe imala mnogo ekspozitura u slavonskoj županiji. Tigar, Putnik, Centrotekstil, EI Niš, Vino Župa, Ineks, Utva, Sintelon, PIK Bečej, Pionir Subotica, Prvi maj Pirot, Robne kuće Beograd, Žitopromet, Mašinoprojekt, takođe, su vlasnici vredne imovine u Hrvatskoj.
       U otetoj imovini srpskih preduzeća (prvo „podržavljenoj”, a zatim prodatoj „savesnim sticaocima”), nalazila se i imovina SIZ za zaštitu dece Apatin, Dečjeg odmarališta Kragujevac, Dečjih oporavilišta grada Beograda na Jakljanu, Centra dečjih letovališta Beograda u Milni na Braču, Dečjeg odmarališta Smederevska Palanka, Ferijalnog saveza Jugoslavije na Korčuli, grada Niša u Kaštel Lukšiću. Odmarališta na hrvatskom primorju imaju i FAD Gornji Milanovac, Kekec Subotica, Sartid-Jugometal, kragujevačka Zastava, Kluz, Beobanka i dr.
       Pošto su izgubili nadu da će pravdu naći pred hrvatskim sudovima, neke od ovih firmi na kraju su se obratile Sudu za ljudska prava u Strazburu.
       Pitanja imovine delova preduzeća iz bivših republika SFRJ u Srbiji uređena su Uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ. Ovom uredbom je definisana mogućnost sporazumnog rešavanja pitanja imovine između subjekata iz bivših republika SFRJ i lica organizovanih u Srbiji koja posluju sa navedenom imovinom, putem utvrđivanja učešća u kapitalu subjekata iz bivše SFRJ u licima na teritoriji Republike Srbije srazmerno unetoj imovini.
       Juna 2008. godine Vlada Srbije donela je uredbu kojom se omogućava prodaja imovine hrvatskih, slovenačkih i BiH kompanija, koje su ranije poslovale u Srbiji. Ova uredba, kao i raspisane aukcije za prodaju firmi bivših republika SFRJ bila je privremeno obustavljana, pa je u novembru 2008. godine doneta nova uredba. Novom uredbom predviđeno je da se u roku od tri meseca društveno preduzeće u Srbiji čije je sedište bilo u bivšim republikama SFRJ, sporazumno uredi pravne odnose sa osnivačem iz tih republika. Posle ovog roka, ukoliko se ne postigne sporazum, nadležni organ Srbije će sprovesti postupak privatizacije. Na ovu uredbu su uložile protest Hrvatska, Slovenija i BiH, prvi put u junu 2008. kada je ona doneta, a Hrvatska je protest ponovila krajem decembra iste godine, posle donošenja nove uredbe. Vlada Srbije je više puta produžavala važenje Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća, čije je sedište u bivšim jugoslovenskim republikama za šest meseci.
       Prema ranijem saopštenju predstavnika Vlade Republike Srbije, u Srbiji ima preko 150 spornih kompanija sa mešovitim suosnivačkim kapitalom.
       Međutim, najnoviji potez Hrvatske dodatno dovodi u pitanje da li će srpska imovina u Hrvatskoj imati čak i formalnu šansu – pošto je već jasno da pravne i suštinske volje nema – da povrate imovinu.
       Hrvatska Vlada usvojila je u prvoj polovini januara ove godine i poslala u skupštinsku proceduru konačne izmene Predloga zakona o upravljanju državnom imovinom, a prema kojima bi srpske firme koje su za vreme bivše SFRJ imale imovinu u ovoj državi, i definitivno mogle da ostanu bez nje.
       Reč je o zakonu koji predviđa takozvano aktiviranje zapuštene imovine, koja je većinom bila u vlasništvu srpskih pravnih subjekata u Hrvatskoj do 1991. godine. Tu imovinu je Hrvatska posle rata nacionalizovala i u katastrima prevela na državu. Hrvati nude investitorima poslovni prostor zbog kojeg srpske banke, institucije i preduzeća vode sudske sporove, u zakup na 30 godina besplatno, a da će po isteku zakupa ulagači moći i da otkupe srpsku imovinu.
       Kako tvrde hrvatski zvaničnici, novim zakonom povećava se mogućnost invsticionih ulaganja i aktiviranje takozvane „neaktivne imovine u vlasništvu Hrvatske“. A „neaktivna imovina“ je u najvećem broju slučajeva upravo imovina srpskih preduzeća, koju je Hrvatska bukvalno nacionalizovala posle rata.
       Novim zakonom, koji je hrvatski Sabor većinom glasova prihvatio 26. januara ove godine, predlaže se da se „državna imovina koja nije u funkciji i na kojoj se ne obavlja nikakva ekonomska delatnost“ može dati u zakup preduzetnicima najviše na 30 godina, i to bez plaćanja najamnine.
       Hrvatski zvaničnici iznose da je predlog da se ta imovina „stavi u funkciju“, a ne da se rešava pitanje vlasništva, odnosno da se ovim zakonom „usklađuje zakonodavstvo Republike Hrvatske sa zakonodavstvom EU“?! Oni kažu da se Aneks G ne može primenjivati bez zaključenja posebnog bilateralnog sporazuma. Ali istovremeno, Hrvatska godinama izbegava potpisivanje takvog sporazuma, i to ne samo sa Srbijom, već i sa BiH. Ovakav sporazum je potpisala sa Makedonijom i Slovenijom.
       Prema ovom zakonu, uslov je da investitor u roku od tri godine uloži u projekat tri miliona evra i da se istovremeno vrednost državne imovine poveća za 50 odsto prve tri godine i zaposli 15 radnika. Posle isteka 30 godina, preduzetnik stiče pravo i na trajan otkup na način i pod uslovima, koji će se odrediti posebnim pravilnikom. Na taj način Hrvatska namerava da otme preostalu imovinu srpskih pravnih subjekata. Ovim zakonom Hrvatska pokušava da predupredi presude Suda za ljudska prava u Strazburu, po tužbama srpskih preduzeća čija je imovina oteta.
       Hrvatska više od 13 godina odbija da poštuje Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji, prema kome prava na imovinu, koja se nalazi u nekoj državi naslednici, a na koju su građani ili druge pravne osobe SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990. godine, moraju biti priznata, zaštićena i vraćena od te države.
       Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas” smatra da je ovaj zakon posledica ranijih antisrpskih propisa. Pitanje imovine srpskih firmi, banaka i institucija treba konačno rešiti institucionalno, na nivou dve države. Srbija mora da osigura primenu Aneksa G Bečkog sporazuma i dok to ne učini, sve će biti gubljenje novca i vremena. Čak i u najgorem slučaju, da srpska imovina u Hrvatskoj pripadne investitorima, postoji mogućnost obeštećenja, odnosno naknade štete srpskim vlasnicima, smatra ovaj Centar.
       Posle višegodišnjih pokušaja, nedavno je srpska advokatska kancelarija (iz Novog Sada) napravila veliki pomak i nekoliko predstavki srpskih firmi i banaka protiv Hrvatske, našle su se na dnevnom redu Suda u Strazburu, koji će o njima uskoro odlučivati. Pošto se očekuju pozitivne odluke u korist srpskih firmi kojima je nezakonito oduzeta imovina, Hrvatska hoće da te odluke praktično spreči, još pre nego što su donete. Tako će, praktično srpske firme imati presude u svoju korist, ali će u njihovoj imovini biti novi zakupci sa ugovorima do 30 godina.
       Ovaj zakon je krajnje diskriminatorski, kojim se predviđa otuđenje imovine srpskih firmi, i zato je ova advokatska kancelarija, nedavno od Suda u Strazburu tražila da donese privremenu meru kojom će sprečiti donošenje i primenu ovog zakona, pošto onemogućava rad i sprovođenje presuda ovog Suda.
       Dok je firmama iz Srbije Sud u Strazburu poslednja nada da povrate otetu imovinu u Hrvatskoj, hrvatska preduzeća dobijaju sporove pred sudovima u Srbiji. Znači, srpski sudovi bez ikakvih problema vraćaju imovinu hrvatskim firmama u Srbiji, ali to nije moguće u Hrvatskoj, kada su u pitanju srpske firme. Ovo je pitanje kome bi srpski zvaničnici trebalo da posvete znatno više pažnje, pogotovo u svetlu skore posete predsednika Srbije Zagrebu.
       Hrvatska decenijama pokazuje da ima duboko planiranu i veoma oštru politiku, kako prema Srbiji, tako i prema Srbima – bilo onima koji su preostali ili su uspeli da se vrate iz progonstva, bilo onima koji su proterani. Dok Hrvati društveno legitimišu i zakonski legalizuju otimačinu srpske imovine, pogon Srba i neprijateljstvo prema Srbima, sa druge strane, osim povremeno oštrije retorike iz Beograda, nikakvih planskih akcija Srbije nema. Država ima obavez da štiti svoje firme i svoj narod – a i jednima i drugima je potrebna zaštita u Hrvatskoj.

Srbija i Srbi potražuju više of 400 objekata i preko 65.000 kuća
       Hrvatski fond za privatizaciju tvrdio je da je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od toga je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, a 91 objekat je slobodan. Sa ovim podacima se nije složila srpska Direkcija za imovinu, koja je nezvanično tvrdila da firme iz Srbije imaju preko 400 objekata u Hrvatskoj.
       Ovome bi trebalo dodati i najmanje 65.000 kuća i stanova fizičkih lica, prema ranijim podacima Republičke Agencije za restituciju.
       Prema procenama ove Agencije, vrednost srpske imovine u Hrvatskoj sada je nekoliko milijardi evra.
Šta tačno pripada srpskim firmama u Hrvatskoj?
I zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza i sedište zagrebačke policije
       NIS:
      
       ? Preko 30 pumpi
       ? Četiri odmarališta
       ? Skladita, poslovni prostor
       ? Udeo u Jadranskom naftovodu
      
       Geneks:
      
       ? Zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu
       ? 37 stanova
       ? Hotel u Rovinju
       ? Odmarališta u Dubrovniku
       - Jugobanka:
       ? Vila od 619 kvadrata u Svetom Jakovu
       Zastava
       ? Zgradu koja je sada sedište zagrebačke policijske uprave
      
       Velike srpske kompanije koje potražuju imovinu:
      
       ? Invest banka
       ? Tigar
       ? Putnik
       ? Centrotekstil
       ? EI Niš
       ? Vino Župa
       ? Ineks
       ? Utva
       ? Sintelon
       ? PIK Bečej
       ? Pionir Subotica
       ? Prvi maj Pirot
       ? Robne kuće Beograd
       ? Žitopromet
       ? Mašinoprojekt












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX