SVEDOK Internet



Broj 1128.

Poseta
5395745

U rukama Al Kaide - 1.112 dana na užarenom tlu Sahare

Međunarodno pravo je mrtvo, ali ubija – Srbiju

Srbija je uspela da se izvuče iz rupe

Beograd – METRO – London

Izbor mora biti mudar i promišljen


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Stiven Hoking (8.1.1942 – 14.3.2018) pred smrt poslao upozorenje svetu
Čovečanstvo mora da napusti Zemlju u narednih 100 godina, ili će nestati
Piše: Andrej Dimitrijević

       Ugledni svetski astro-fizičar Stiven Hoking preminuo je u 77. godini u Kembridžu.
       Hoking će ostati upamćen kao jedan od najvećih naučnika 20. veka zahvaljujući radu na istraživanju misterija kosmosa kao što su crne rupe i teorija relativiteta, kao i po njegovoj najčuvenijoj knjizi o istoriji kosmosa i početka sveta – „Kratka istorija vremena“. Stiven Hoking će takođe ostati upamćen i kao primer pobede ljudskog duha i karaktera nad bolešću, budući da je uspeo da se uzdigne do najviših naučnih visina i slave, ali i da stvori porodicu, uprkos činjenici da mu je sa 22 godine dijagnostifikovano teško oboljenje nerava i da mu lekari nisu predviđali više od nekoliko godina života.
       Bolest ga je ostavila u kolicima, nepokretnim i gotovo bez mogućnosti da govori.
       Stiven Hoking je svoje naučne gene očito povukao od oca koji je bio biolog. Rođen je u Oksfordu 1942. a porodica se tokom rata preselila u London. Obrazovanje je stekao prvo na Oksfordu a potom na Kembridžu gde je završio post-diplomske studije kosmologije. Kao tinejdžer bavio se jahanjem konja. Kada se pripremao za venčanje sa svojom prvom suprugom Džejn, 1965. godine, lekari su utvrdili teško telesno oboljenje i dali mu svega nekoliko godina života. Bolest se, međutim, razvijala sporije nego što je očekivano i par je imao troje dece. Iako je već osamdesetih bio gotovo potpuno paralizovan, uspeo je da napiše kapitalno delo „Kratka istorija vremena“ (1988.) kao i da objavi nekoliko revolucionarnih naučnih radova i otkrića.
       Godine 1995. venčao se drugi put.
       Uporedo sa naučnim radom bio je i veoma društveno aktivan – od protesta protiv vojnih sukoba i ratova, do odbijanja titule Britanske kraljevske porodice u znak protesta zbog skromnog finansiranja nauke.
       U poslednjih godinu dana života, Hoking je, međutim, čovečanstvu ostavio brojna upozorenja, ali i nadu.
       Na predavanju u Norveškoj juna 2017. (na kojem je govorio putem video-linka iz svoje kuće u Kembridžu) Hoking je kazao da ukoliko se čovečanstvo ne preseli u kosmos u skoroj budućnosti, rizikujemo da „budemo uništeni“.
       Kako je rekao:
       „Zemlja je izložena brojnim opasnostima da je za mene teško da budem optimista“.
       U serijalu Bi-bi-si-a, „Svet sutrašnjice“, Hoking je istakao da se brine da će usled klimatskih promena, povećanog broja asteroida koji padaju na Zemlju, epidemija i rasta populacije, čovečanstvo morati da nađe novu planetu za život.
       „Duboko verujem da bi ljudi trebalo da počnu da traže alternativne planete za moguće nastanjenje… Polako gubimo prostora za život i zato moramo da napravimo tehnološki pomak koji bi nam omogućio da živimo na drugom mestu u univerzumu. Nisam usamljen u ovom pogledu“.
       Maja 2017. godine kazao je da je „ubeđen da ljudi moraju da napuste zemlju u narednih sto godina“.
       Hoking je tada pozvao čovečanstvo da ponovo ustalasa entuzijazam o putovanju u svemir kakvo je postojalo 60-ih godina 20. veka. Predvideo je da će ljudi napraviti stalnu bazu na Mesecu u narednih 30 godina, i istu na Marsu u narednih 50.
       „Nastanjivanje u kosmosu će u potpunosti izmeniti budućnost čovečanstva. To može čak biti sudbonosno po našu budućnost“.
       Takođe je ukazao da ako se nastavi sa postojećim naučnim naporima, da je veoma moguće da će za života ljudi koji su danas mladi čovečanstvo uspeti da pošalje letelicu do najbliže zvezde posle sunca – Alfa Kentauri. To će nam, tvrdio je Hoking, omogućiti da dobijemo i detaljne slike sa planete Proksima b, koja se nalazi blizu zvezde Alfa Kentauri i koja veoma liči na Zemlju.


































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX