SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544314

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana
Ne odliv, kruženje mozgova
Piše: Dr Dejan Jovović

       Prvi koraci u formiranju Evropske unije načinjeni su 23. jula 1952. kada je stvorena Zajednica za ugalj i čelik. Narednih decenija zemlje koje će činiti okosnicu EU prevashodno su se povezivale ekonomski, pre nego što su devedesetih krenuli u tešnje političko povezivanje. Cini se da se sličan proces priprema i za zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice EU.
       Pod pokroviteljstvom Nemačke 2014. otpočeo je Berlinski proces koji teži da zemlje regiona ekonomski i sistemski poveže i tako pripremi za integraciju unutar EU. Iako nam se čini da mnogi procesi i inicijative ostaju slovo na papiru, iskustvo nas takođe uči da kada Nemci nešto naume, to i sprovedu.
       Jedan od proizvoda Berlinskog procesa je i formiranje regionalnog ekonomskog prostora Zapadnog Balkana. Kao centralna zemlja regiona, kao država koja je proteklih godina privukla najviše investicija i ostvarila najveći ekonomski rast, Srbija, odnosno srpski privrednici i radnici, mogli bi najviše da profitiraju od ovoga. Naravno, pod uslovom da i druge zemlje regiona napuste ekonomski šovinizam i ekscentrizam i budu otvoreniji za saradnju, kao što je to Srbija pokazala.
       Tekst koji objavljujemo u narednim redovima objašnjava koje su ključne stavke nedavno predstavljenog Akcionog plana za Zapadni Balkan a što je korisno za srpske privrednike i radnike kako bi bili više svesni procesa koji se dešavaju.
       Redakcija „Svedok“
      
       Uspostavljanje područja slobodne trgovine na području Zapadnog Balkana doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA sporazum, kao zona slobodne trgovine, je učesnicima dala znatnu ali ne i dovoljnu pokretačku snagu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU.
       Generalno ekonomije zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija i UNMIK/Kosovo po Rezoluciji 1244. SB) su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu. Rešenje, prema nekima, leži u formiranju regionalnog ekonomskog prostora za koji je nedavno urađen Akcioni plan. Šta ovaj plan podrazumeva i šta zapolseni i privrednici u Srbiji mogu od ovoga da očekuju?
       Regionalna ekonomija trpi zbog mnogih ograničenja koja su nastale posle raspada Jugoslavije. Carine više nisu najveći problem (niže su nego nekada, kada su bile i do 30 odsto za određenu robu). Problem danas predstavljaju brojne necarinske barijere koje članice CEFTA nameću jedna drugoj, i koje uslovljavaju da međusobna robna razmena raste sporije nego razmena sa EU. Ocena je da bi otklanjanje prepreka moglo da dovede do uvećanja međusobne trgovine - bar za trećinu.
       U svrhu jačanja regionalne saradnje u području ekonomije 2015. formiran je Komorski investicioni forum (KIF), koji predstavlja prvu zajedničku instituciju u regionu. Tekuće aktivnosti KIF doprinose sagledavanju komplementarnosti ekonomija i konkurentskih prednosti regiona zapadnog Balkana, i u funkciji su realizacije vizije „jedan region - jedna ekonomija“.
       Clanice Komorskog investicionog foruma zapadnog Balkana uradile su studiju o komparativnim prednostima Regiona za ulaganja i bolje korišćenje izvoznog potencijala. Ocenjeno je da je Regionu potreban novi model ekonomskog rasta, zasnovan na većoj produktivnosti i investicajama, povećanju izvoza i jačanju privatnog sektora. Stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora bez barijera privuklo bi mnogo više stranih investitora, a čvršće povezivanje poslovnih zajednica donelo više međusobne trgovine i investicija.
       Ekonomije zapadnog Balkana uspele da u proteklih pet godina otvore skoro 400.000 radnih mesta, ali da uprkos tim ohrabrujućim rezultatima, nezaposlenost ostaje jedan od najvećiha briga građana u Regionu. Strukturne reforme i unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji doprineli su relativno visokoj stopi stranih direktnih investicija, koje su 2017. godine iznosili 2,4 milijarde evra (6,6 odsto BDP), što bi moglo da poveća proizvodnju i izvoz.
       Na Biznis forumu na Kopaoniku, početkom marta ove godine, istaknuto je da je cilj ambicioznog višegodišnjeg Akcionog plana za regionalni ekonomski prostor zapadnog Balkana (koji je na zahtev premijera iz Regiona pripremio Savet za regionalnu saradnju, a koji je usvojen na samitu Zapadnog Balkana u julu 2017. u Trstu) da se na odgovarajući način reše brojni izazovi sa kojima se Region suočava.
       Akcioni plan proizilazi iz obaveza preuzetih u okviru Strategije jugoistočne Evrope 2020 i CEFTA sporazuma, a zasniva se na pravilima i principima EU iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
       Akcioni plan bi trebalo da bude pokretačka snaga prosperiteta Regiona, a njegovo sprovođenje će dodatno ojačati trgovinu, investicije i mobilnost unutar Regiona, kao i između Regiona i EU.
       Plan ima četiri dimenzije: trgovina, investicije, mobilnost i digitalno tržište.
       Kada je u pitanju trgovina, sve strane se slažu da će uložiti napore u uspešno sprovođenje dodatnih protokola u okviru sporazuma CEFTA koji se tiču olakšanja trgovine, da će brzo zaključiti usvajanje Dodatnog protokola o trgovini uslugama, te da će bez odlaganja započeti sa njegovom primenom (konkretno, kada su u pitanju ključne usluge poput finansija, osiguranja i saobraćaja), kao i da će započeti pregovore o novom protokolu za rešavanje sporova. Ovo uključuje i odredbe o e-trgovini i spoljnim carinskim tarifama.
       Kada je o investicijama reč, sve strane se slažu da će uspostaviti regionalni investicioni plan, koji će obuhvatati razmenu informacija i najboljih praksi u pogledu investicionih politika i utvrđivanje politika koje se mogu usaglasiti. Strane se takođe slažu da podsticati razvoj privatnog sektora kako bi maksimalno iskoristile prednosti regionalnog ekonomskog područja u korist lokalnih zajednica.
       Po pitanju mobilnosti, strane se slažu da će otkloniti prepreke za mobilnost kvalifikovanih radnika kroz međusobno priznavanje sporazuma o profesionalnim kvalifikacijama i otklanjanje prepreka mobilnosti studenata, istraživača i nastavnog osoblja u visokom obrazovanju.
       Digitalna dimenzija pokriva roming i širenje širokopojasnog pristupa, sajber bezbednost i zaštitu podataka te će biti usmerena na rešavanje potreba u pogledu digitalnih veština širom Regiona.
       Vremenski okvir za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja ne treba da odredi EU već same zemlje u Regionu. Evropska komisija će ih u tom procesu podržati.
       Sprovođenje akcionog plana je već započelo u oblasti investicija, digitalne agende, mobilnosti visokoobrazovane i kvalifikovane radne snage, dok segment posvećen trgovini predvode partneri iz CEFTA.
       Rad na uspostavljanju ovakvog područja nije alternativa niti proces koji se odvija paralalno sa procesom evropskih integracija: naprotiv, on će ojačati kapacitet zapadnobalkanskih ekonomija da ispune ekonomske kriterijume za pristupanje EU i sprovedu pravne tekovine EU na regionalnom nivou, pre pristupanja EU.
       Cilj regionalnog ekonomskog područja zapadnog Balkana je razvoj prostora na kom će se roba, usluge, investicije i kvalifikovana radna snaga kretati nesmetano.
       Zapadni Balkan mogao bi da bude jedinstvena destinacija za investiranje i zato je zajednička komora ovog Regiona napravila zajedničku regionalnu on-line platformu. Baza sadrži sve podatke važne potencijalnim investitorima - od makroekonomskih pokazatelja, kreditnog i poslovnog rejtinga, do informacija o regulatornom okviru za poslovanje i odgovora na pitanja zašto investirati u Regionu, koje su komparativne prednosti i pogodnosti za ulaganja. Platforma omogućava pretraživanje i poredjenje podataka u 20 različitih kategorija.
       Višegodišnji akcioni plan stvaranja regionalnog ekonomskog podrucja, obuhvata 115 mera, raspoređenih u četiri tematske oblasti: dalju liberalizaciju protoka robe, usluga, ljudi i kapitala, kreiranje dinamičnog regionalnog investicionog prostora, olakšavanje regionalne mobilnosti kroz priznavanje diploma i kvalifikacija i kreiranje agende za digitalnu integraciju Regiona.
       Potrebno je da se Akcioni plan sprovede i na operativnom nivou, da se opredele i ljudi i sredstva za brže sprovođenje mera plana. Region je još daleko od jedinstvenog tržista, ali treba da svi učesnici zajedno pokušavaju da usklade razlike i međusobno sarađuju, čemu bi dosta pomoglo stvaranje i regionalnih institucionalnih tela i biznis plan područja.
       Do predstojećeg samita zapadnog Balkana u julu 2018. u Londonu, planira se da se predstavi nacrt sporazuma o automatskom priznavanju stručnih kvalifikacija u sektoru građevinarstva i zdravstva, kako bi se omogućio nesmetan rad osobama tih zanimanja u celom Regionu. U toku je primena Akcionog plana za regionalni ekonomski prostor u delu koji se odnosi na cene rominga, gde treba da se iznese predlog smanjenja troškova rominga, radi olakšavanja komunikacije. Radi se i na planovima zajedničke promocije investicionih potencijala Regiona, kao i na planu reformi za usklađivanje i unapređivanje politika ulaganja.
       Samit će se baviti i pitanjima u okviru Berlinskog procesa, pošto su prethodna tri samita (2014-16.) te inicijative, imali puno uspeha.
       Suština i cilj Berlinskog procesa u najkraćem su: stabilnost, ekonomski prosperitet i evropski put Regiona.
       Sekretarijat Saveta za regionalnu saradnju dobio je zadatak da, uz CEFTA zaduženu za područje slobodne trgovine, redovno informiše samite u okviru Berlinskog procesa o ostvarenom napretku u provođenju mera utvrđenih Akcionim planom za regionalni ekonomski prostor zapadnog Balkana.
       Evropska komisija je reagovala na poziv samog Regiona za produbljivanje saradnje, radi povećanja rasta i otvaranja većeg broja radnih mesta. Komisija godinama unazad predlaže razvoj ‘povezivanja’ saobraćajnih i energetskih sistema, kao vodeće politike za promociju regionalne saradnje i davanja podrške ekonomskom rastu na zapadnom Balkanu. Komisija shodno tome u potpunosti podržava ambiciju svojih zapadnobalkanskih partnera za produbljivanje regionalne ekonomske integracije i zainteresovana je da im pruži političku, tehničku i finansijsku podršku. Ali, zemlje u Regionu će morati same da preduzmu neophodne korake, kako bi ubrzale regionalnu ekonomsku integraciju.
       U novoobjavljenoj strategiji EU za zapadni Balkan, koju je usvojila Evropska komisija 6. februara 2018, regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su još jednom navedeni kao glavni elementi napretka ekonomija zapadnog Balkana na njihovom evropskom putu. Progresivno produbljivanje ekonomske integracije u Regionu bi trebalo da se zasniva na pravilima i načelima EU. Stopa rasta je veća od one u EU, a ovo tržište postaje sve interesantnije za robe i usluge iz EU i postepeno postaje delom evropskih lanaca vrednosti. Nivo ekonomske integracije sa EU već je veoma visok, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
       Međutim, potrebni su dodatni napori kako bi se povećala konkurentnost privreda zapadnog Balkana, rešila visoka stopa nezaposlenosti, naročito među mladima, povećao prosperitet i stvorile poslovne prilike ne samo za lokalne aktere. Snažnije privrede zasnovane na veštinama takođe će pomoći u ublažavanju postojećeg odliva mozgova, pretvarajući ga u proces kruženja mozgova. Dalje modernizovanje regionalnih privreda će zauzvrat privući druge privatne investicije iz EU i povećati potražnju za robom i uslugama iz EU na zapadnom Balkanu.
       Privrede u Regionu se, međutim, suočavaju sa mnogim strukturnim slabostima, sa neefikasnim i rigidnim tržištima, slabom produktivnošću, ograničenim pristupom finansijama, nejasnim imovinskim pravima i složenim regulatornim okruženjem, što dovodi do niske konkurentnosti i visoke nezaposlenosti. Uopšteno gledano, nivoi investicija i stope rasta su nedovoljni da bi se značajno smanjio jaz u odnosu na EU. Privredni razvoj dodatno otežava duboko ukorenjena siva ekonomija. Mešanje države i neopravdano političko uplitanje u ekonomiju su i dalje na visokom nivou, a politike u oblasti konkurencije i druge sporedne politike su još uvek isuviše slabe. Strukturne reforme predviđene u Programima privrednih reformi moraju se rigoroznije sprovoditi. Prioritet moraju imati mere za rešavanje socijalnih izazova i strukturne nezaposlenosti. Proces privatizacije mora se unaprediti uz potpunu transparentnost. Reforma preduzeća u državnom vlasništvu mora biti prioritet, a mora se rešiti i pitanje korupcije. Potencijal rasta i konkurentnost su i dalje ugrožavaju slabosti u oblasti vladavine prava, kao i loše funkcionisanje institucija.
       Budućnost Regiona kao sastavnog dela EU je u političkom, sigurnosnom i ekonomskom interesu same EU. Politika proširenja EU sastavni je deo veće strategije jačanja EU do 2025. godine. Uz jaku političku volju, provođenje stvarnih i trajnih reformi i konačna rešenja sporova sa susedima, Srbija i Crna Gora bi mogle biti potencijalno spremne za članstvo do ovog datuma.
       Kako bi ispunile čvrsto uspostavljene kriterije za članstvo, kao i u njihovom sopstvenom interesu, zemlje zapadnog Balkana moraju provesti sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima. Vladavina prava i reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave trebaju dati stvarne rezultate, a funkcionisanje demokratskih institucija treba značajno unaprediti. Ekonomske reforme moraju se odlučno sprovoditi, a mora se pristupiti rešavanju pitanja strukturne slabosti, niske konkurentnosti i visoke stope nezaposlenosti, zaključuje Evropska komisija.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX