SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5582841

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Srpski naučnik Miloš Popović pretočio statističke podatke u karte koje jezgrovito govore o crnoj istoriji zemalja bivše Jugoslavije
Srpske mape pune krvi, patnje i stradanja
Piše: Milan Dinić

       Poznata je izreka da slika govori više od hiljadu reči. Pošto živimo u svetu u kome se čini da imamo sve manje vremena (ili nam se vreme sve više skraćuje novim obavezama i stvarima koje nam se nameću kao bitne), postalo je važno da se jasno, sažeto i brzo sapšti informacija.
       Važnu ulogu u ovome ima data, konkretno, analiziranje podataka i pravljanje data-mapa koje jezgrovito i slikovito pokazuju činjenice i prikazuju informaciju koja želi da se plasira.
       Mi Srbi, nažalost, nismo se pokazali naročito vični predstavljanju sebi i svetu nama važnih informacija i podataka. Ili ne reagujemo uopšte, ili kada reagujemo – to bude kasno i neprikladno.
       Tako, dok su devedesetih o nama plasirani negativni tekstovi u svetskim medijima i knjige na svetskim jezicima, mi smo se bavili unutrašnjom propagandom. Kada se svet okrenuo dati – za koju mnogi ističu da je ključna za razumevanje dešavanja i procesa, pravljenje plana i plasiranje informacija – mi smo tek malo počeli sa izdavanjem neretko preobimnih i teško čitljivih knjiga o nama.
       O kvalitetu naših zvaničnih sajtova neprijatno je čak i da se govori. Recimo, deluje krajnje ironično da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima odeljenje za digitalnu diplmatiju, a pritom niti ima nalog na Tviteru, niti ima sajt koji je prijemčivo dizajniran i pre svega koristan. (Iskreni da budemo, i sajt ovog lista je u istom košu).
       Zato se čini kao veoma zanimljivo i korisno ono što je jedan mladi srpski naučnik, Miloš Popović, nedavno počeo da radi – da pravi mape koje prikazuju ključne podatke i događaje važne za region, Srbiju i srpsko društvo.
       Miloš Popović je konsultant američkog Univerziteta Kolumbija na projektu koji se bavi kulturološkim pitanjima u aktuelnom kinesko-američkom rivalstvu. Posle diplomiranja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, magistrirao je i doktorirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i bavi se bezbednosnim pitanjima. Od prošle godine, preko svog sajta www.milosp.info i društvenih mreža, počeo je da objavljuje statističke mape o važnim događajima i fenomenima na našim prostorima.
       - Sa mapiranjem sam krenuo prošle godine i do sada sam napravio preko 30 mapa. Sve mape su georeferentne, što znači da se koordinatni sistem mape, uz mala odstupanja, odgovara koordinatama na terenu. Skoro sam počeo da pravim i interaktivne mape na kojima korisnici mogu da prelaskom miša preko određenog lokaliteta na mapi vide više podataka o određenom mestu. Sve mape su na mom profesionalnom vebsajtu www.milosp.info. Mapiranje mi je pomoglo da razumem raštrkane podatke i iskoristim ih za sopstveno naučno istraživanje jer proučavam političko nasilje koga je na Balkanu nažalost bilo u izobilju. U narednom periodu ću pisati nekoliko radova o nasilju na prostoru bivše Jugoslavije zahvaljujući mapama.
       Svedok: U mapama koje objavljujete pozivate se na zvanične statističke podatke. Međutim, koliko su oni pouzdani i kako to utvrđujete?
       Miloš Popović: Ljudska greška kod sakupljanja podataka o društvenim pojavama je neizbežna. Ponekad je to proizvod pukog neznanja, rđavih definicija i merila, ali može biti i posledica namere da se podaci iskrive u ideološke svrhe. Budući da ne postoje potpuno pouzdani podaci moj izbor je da ih objavim, a potom možemo diskutovati šta je u njima problematično. Do sada sam naišao na svakakve podatke ali najkvalitetniji su po pravilu oni na kojima je radilo dosta sakupljača i koji imaju kontrolore. Tu bih istakao podatke Ministarstva Pravde Srbije i tadašnjeg Izvršnog Veća Vojvodine čiji su istraživači do 2010. sakupili detaljne podatke o 60.000 žrtava komunizma posle 1944. godine, kao i rad Vlade Slovenije na sakupljanju podataka o tajnim grobnicama komunističkog režima.
       S: Šta Vas je posebno iznenadilo u podacima koje ste analizirali?
       M.P: Kada brojeve iz tabela predstavite na mapi onda postaje frapantan nivo nasilja od početka Drugog svetskog rata, preko komunističke vladavine pa sve do raspada Jugoslavije i devedesetih. Tu je, prvo, veliki broj zloglasnih italijanskih, nemačkih i ustaških logora, stratišta i jama tokom rata u kojima je stradalo mnogo nevinih. Zatim sledi posleratno nasilje komunističke vlasti u kojima je poginulo na desetine hiljada ljudi u Srbiji sa preko 200 tajnih grobnica rasutih po celoj zemlji. Jedna od frapantnih stvari je da su komunisti koristili neke od nacističkih logora kao što su Banjica, niški Crveni Krst, Borski rudnik i Trepču za kažnjavanje ili eksploatisanje političkih protivnika. Zanimljiv mi je bio i podatak o Titovim staljinističkim čistkama u kojima je na Golom Otoku završilo gotovo 16 hiljada ljudi, uglavnom Srba i Crnogoraca. Nasilje i ratno stradanje su takođe frapantni kada se pogledaju mape stradanja u Oluji, u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, sve žrtve na Kosovu kao i NATO bombardovanje. Kada sve to pretočite u mape kao što sam uradio onda shvatite da je ovaj prostor natopljen krvlju, patnjom i stradanjem.
       S: Doktorirali ste u inostranstvu, saradnik ste uglednog Univerziteta Kolumbija, aktivni u stručnim diskusijama, ali i na društvenim mrežama. Kako Vi gledate na način na koji Srbija predstavja sebe i svoje podatke i činjenice svetu?
       M.P: U razvijenim zemljama, javni i privatni sektor izrađuju i koriste digitalne mape za strateško planiranje u oblastima od prostornog uređenja, do borbe protiv kriminala i zaštite životne sredine do demografije. U nerazvijenim zemljama kao što je Srbija digitalizovane i georeferentne mape su retkost. Poznato mi je da samo katastar koristi digitalne mape kojima je pristup ograničen. Republički zavod za statistiku ponekad koristi mape u svojim publikacijama, ali ne i na sajtu koji obiluje korisnim demografskim podacima koji vape za vizuelnim prikazom. Privatni sektor takođe ne koristi mape iako raspolaže sa impresivnim podacima iz istraživanja javnog mnjenja. Moj utisak je da tabele dominiraju kao način prikazivanja podataka što je zaostao pristup podacima u svetu koji se izrazito oslanja na vizualizaciju podataka.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX