SVEDOK Internet



Broj 1132.

Poseta
5418637

Srpske mape pune krvi, patnje i stradanja

Svaki kupac – ktitor

Car Konstantin protiv Nikole Tesle

Vučiću će doći glave „moćni“ mangupi iz SNS

Šta Rusi hoće?


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

PARIZ: Sukob Rajka Ristića (ambasadora Srbije u Francuskoj) i Radoslava Laleta Pavlovića (direktora Kulturno-informativnog centra u Parizu)
Sad se Dačić „snebiva” i premišlja: Vuk nezasit, a ovce (još) na broju?!
Piše: Vladan Dinić

       Ćutanje je, kažu – zlato.
       U Srbiji se o gotovo svemu što je bitno ćuti, ili priča u vazduh... Onda pukne bruka iz koje se obično izađe tako što se svi dogovore, naprave novi „tal“, a Srbija izgubi ili ostane crvenog obraza.
       Da li će to biti slučaj i sa skandalom u vezi sa Kulturno-informativnim centrom Srbije u Parizu?
       Prosto nestvarno deluje da se o skandalu u KIC-u ne oglašava preterano ni sam Dačić, ni premijer Ana Brnabić, pa ni “svemogući” predsednik Aleksandar Vučić?!
       Višemesečno (višegodišnje?) ćutanje u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije o Kulturno-informativnom centru (KIC) u Parizu i nemilim događanjima koji su kulminirali nedavno (o čemu su opširno pisali Svedok, Pečat i Novosti) preti da preraste u međunarodni skandal, da budu smenjeni (povučeni, najureni...) Rajko Ristić, ambasador Srbije u Francuskoj, i Radoslav Lale Pavlović, direktor KIC, poznati pisac...
       Ostali iz Kulturno-informativnog centra u Parizu, pre svih ugovorci (kojima se produžva ugovor prema, kako se tvrdi, ne sasvim jasnim kriterijumima) Milovan Ćirovski i Nikola Letić verovatno bi prvi morali da se odatle sklone.
       Tako bi barem bilo u odgovornim i ozbiljnim zemljama: svi upleteni se promene, dovedu se novi, a posle se kod kuće, mimo očiju javnosti, prevrće prljav veš i utvrđuje istina.
       Kod nas je, naravno, obrnuto: prljav veš na sve strane, a na kraju sve ispliva osim odgovornosti za učinjeno.
       Ali, stvar, iako naoko banalna, prosta nije: Ćirovski je kum (a kum nije dugme) visokog funkcionera i bivšeg ministra iz SPS-a, koji ga, navodno, „drži“...
       Moguće je.
       Međutim, pravo pitanje je – ne ko podržava „ugovorca” Ćirovskog, nego ko „drži“ – kuma, funkcionera SPS i daje mu snagu da mešetari po srpskoj diplomatiji za svoje privatne interese, a na račun – naravno – Srbije i srpskih poreskih obveznika?!
       Kao što je „Svedok” pisao u prošlom broju, za Pariz su odleteli u „vizitu” Veljko Odalović, generalni sekretar MSP, i Ivica Tončev, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Snimili su stanje, razgovarali sa svima akterima iz KIC, direktorom Pavlovićem i ambasasorom Srbije. Sprečili su Ristića da prisustvuje razgovorima s ljudima iz KIC, vratili se za Beograd, napisali izveštaj, predali ga Ivici Dačiću i – čekaju rasplet...
       ili Godoa?!
       Iz vrha MSP-a saznajemo da je Ivici Dačiću potrebno „svega” 14 dana(?!) da odluči i pokuša da preseče haos u Kulturno-informativnom centru u Parizu, ili, pre bi se reklo – da sačuva svoju glavu i ne postane kolateralna šteta... Naravno, možda je i nada da se za 14 dana nešto smuti, da i vukovi budu siti, a i ovce da se ne bune (jer, ovce – čitaj, mi, građani, čijim parame se finansiraju razne svinjarije mešetara u srpskoj držvanoj službi, odavno nismo na broju...).
       Šta će MSP i Ivica Dačić da urade javno se ne priča mnogo, ali se između redova diskutuje o ulozi i uticaju resora zaduženog za pitanja dijaspore, u kojem sede, mahom, kadrovi verovali ili ne – neprimetnog na srpskoj političkoj sceni – Srpskog pokreta obnove?!
       Tako je KIC u Parizu, jedina srpska institucija te vrste u svetu, postalo još jedno mesto u kome se sukobljavaju interesi mešetara – od muvara iz zabačenih soba i kancelarija MSP-a, preko političkih diletanata i bednika iz elite blata srpske politike, pa sve do manje ili više uglednih ljudi u srpskoj dijaspori.
       Sve njih vezuje jedno: da su u stanju da od dva državna dinara naprave jedan, svoj.
       Neki od ljudi iz dijaspore se javljaju medijima – uključujući i „Svedoku“ – ali anonimno, štiteći jednu stranu u priči. Zanimljivo je da kao jedan od razloga zašto neće da otkriju svoj identitet navode i taj da su, eto, skromni i da neće reklamu, kao što nisu želeli ni kada su, navodno, dali 20.000 evra da se organizuje prijem povodom Dana državnosti. (Naravno, ako su zaista neki ljudi i donirali taj novac, bolje je bilo da su njime organizovali, recimo, sastanak sa nekim od urednika Le Monda ili Figaroa pa da se malo i protne i naša – srpska – priča negde, nego da se potroši 20.000 evra na krkanje i terevenke za tuđe zadovoljstvo a u ime Srbije...).
       Cak, izgleda da je objektivno pisanje Svedoka, Pečata, Novosti o slučaju KIC ozbiljno zatalasalo ustaljenu praksu u Parizu – „direktori dolaze i odlaze, a mi smo uvek tu” – do te mere da je izgleda moguće da se zamućena voda izbistri i da se predstavljanjem kulture Srbije Francuzima bave ljudi od znanja i integriteta, a ne neki, koji su tu, ali se baš precizno ne zna – šta rade i za koga?!
       Zato su se ti „svemogući“ ljudi iz senke osetili ugroženi i ovih dana, pa su se mejlovima, sms porukama, pismima, podmetanjima i obratili redakcijama novina u Beogradu, nudeći svoje argumente i dokaze, da su ambasador Ristić i „ugovorci”, Ćirovski i Letić „pravi” , a da je kultni pisac po vokaciji, Radoslav Lale Pavlović – u krivu?!
       Kada se SNS ustoličavao na vlasti govorilo se (kao i prilikom ustolčenja svake vlasti do sada) da je prošlo vreme da šusteri vode kulturu, da lekari kreče i molerišu, da inžinjeri voze taksi, a „stručnjaci opšte prakse” bez znanja i obrazovanja – sve to osmišljavaju i vode...
       U javnosti, iz sveta kulture se, s nadom, iščekuje osmišljena reakcija države – da KIC vodi čovek iz kulture i pera, da o predstavljanju Srbije (koja zaista ima čime da se diči) brinu oni školovani i obrazovani za to, a da „stručnjaci opšte prakse” barem zaćute...
       Ostaje da se nadamo (iako su nam nadanja gotovo uvek bila uzaludna kada se radi o očekivanju da naša država uradi nešto normalno i pametno) da će Minitarstvo spoljnih poslova, sa sve ministrom Ivicom Dačićem za kormilom, povući pravi potez - da će se rešiti kumova i kumovskih veza i da će omogućiti da direktor Kulturnog centra, ma ko to bio – slobodno i odgovorno obavlja svoj posao - predstavljanja kulturna dostignuća Srbije u prestonici evropske kulture.


































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX