SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544269

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

PARIZ: Sukob Rajka Ristića (ambasadora Srbije u Francuskoj) i Radoslava Laleta Pavlovića (direktora Kulturno-informativnog centra u Parizu)
Sad se Dačić „snebiva” i premišlja: Vuk nezasit, a ovce (još) na broju?!
Piše: Vladan Dinić

       Ćutanje je, kažu – zlato.
       U Srbiji se o gotovo svemu što je bitno ćuti, ili priča u vazduh... Onda pukne bruka iz koje se obično izađe tako što se svi dogovore, naprave novi „tal“, a Srbija izgubi ili ostane crvenog obraza.
       Da li će to biti slučaj i sa skandalom u vezi sa Kulturno-informativnim centrom Srbije u Parizu?
       Prosto nestvarno deluje da se o skandalu u KIC-u ne oglašava preterano ni sam Dačić, ni premijer Ana Brnabić, pa ni “svemogući” predsednik Aleksandar Vučić?!
       Višemesečno (višegodišnje?) ćutanje u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije o Kulturno-informativnom centru (KIC) u Parizu i nemilim događanjima koji su kulminirali nedavno (o čemu su opširno pisali Svedok, Pečat i Novosti) preti da preraste u međunarodni skandal, da budu smenjeni (povučeni, najureni...) Rajko Ristić, ambasador Srbije u Francuskoj, i Radoslav Lale Pavlović, direktor KIC, poznati pisac...
       Ostali iz Kulturno-informativnog centra u Parizu, pre svih ugovorci (kojima se produžva ugovor prema, kako se tvrdi, ne sasvim jasnim kriterijumima) Milovan Ćirovski i Nikola Letić verovatno bi prvi morali da se odatle sklone.
       Tako bi barem bilo u odgovornim i ozbiljnim zemljama: svi upleteni se promene, dovedu se novi, a posle se kod kuće, mimo očiju javnosti, prevrće prljav veš i utvrđuje istina.
       Kod nas je, naravno, obrnuto: prljav veš na sve strane, a na kraju sve ispliva osim odgovornosti za učinjeno.
       Ali, stvar, iako naoko banalna, prosta nije: Ćirovski je kum (a kum nije dugme) visokog funkcionera i bivšeg ministra iz SPS-a, koji ga, navodno, „drži“...
       Moguće je.
       Međutim, pravo pitanje je – ne ko podržava „ugovorca” Ćirovskog, nego ko „drži“ – kuma, funkcionera SPS i daje mu snagu da mešetari po srpskoj diplomatiji za svoje privatne interese, a na račun – naravno – Srbije i srpskih poreskih obveznika?!
       Kao što je „Svedok” pisao u prošlom broju, za Pariz su odleteli u „vizitu” Veljko Odalović, generalni sekretar MSP, i Ivica Tončev, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Snimili su stanje, razgovarali sa svima akterima iz KIC, direktorom Pavlovićem i ambasasorom Srbije. Sprečili su Ristića da prisustvuje razgovorima s ljudima iz KIC, vratili se za Beograd, napisali izveštaj, predali ga Ivici Dačiću i – čekaju rasplet...
       ili Godoa?!
       Iz vrha MSP-a saznajemo da je Ivici Dačiću potrebno „svega” 14 dana(?!) da odluči i pokuša da preseče haos u Kulturno-informativnom centru u Parizu, ili, pre bi se reklo – da sačuva svoju glavu i ne postane kolateralna šteta... Naravno, možda je i nada da se za 14 dana nešto smuti, da i vukovi budu siti, a i ovce da se ne bune (jer, ovce – čitaj, mi, građani, čijim parame se finansiraju razne svinjarije mešetara u srpskoj držvanoj službi, odavno nismo na broju...).
       Šta će MSP i Ivica Dačić da urade javno se ne priča mnogo, ali se između redova diskutuje o ulozi i uticaju resora zaduženog za pitanja dijaspore, u kojem sede, mahom, kadrovi verovali ili ne – neprimetnog na srpskoj političkoj sceni – Srpskog pokreta obnove?!
       Tako je KIC u Parizu, jedina srpska institucija te vrste u svetu, postalo još jedno mesto u kome se sukobljavaju interesi mešetara – od muvara iz zabačenih soba i kancelarija MSP-a, preko političkih diletanata i bednika iz elite blata srpske politike, pa sve do manje ili više uglednih ljudi u srpskoj dijaspori.
       Sve njih vezuje jedno: da su u stanju da od dva državna dinara naprave jedan, svoj.
       Neki od ljudi iz dijaspore se javljaju medijima – uključujući i „Svedoku“ – ali anonimno, štiteći jednu stranu u priči. Zanimljivo je da kao jedan od razloga zašto neće da otkriju svoj identitet navode i taj da su, eto, skromni i da neće reklamu, kao što nisu želeli ni kada su, navodno, dali 20.000 evra da se organizuje prijem povodom Dana državnosti. (Naravno, ako su zaista neki ljudi i donirali taj novac, bolje je bilo da su njime organizovali, recimo, sastanak sa nekim od urednika Le Monda ili Figaroa pa da se malo i protne i naša – srpska – priča negde, nego da se potroši 20.000 evra na krkanje i terevenke za tuđe zadovoljstvo a u ime Srbije...).
       Cak, izgleda da je objektivno pisanje Svedoka, Pečata, Novosti o slučaju KIC ozbiljno zatalasalo ustaljenu praksu u Parizu – „direktori dolaze i odlaze, a mi smo uvek tu” – do te mere da je izgleda moguće da se zamućena voda izbistri i da se predstavljanjem kulture Srbije Francuzima bave ljudi od znanja i integriteta, a ne neki, koji su tu, ali se baš precizno ne zna – šta rade i za koga?!
       Zato su se ti „svemogući“ ljudi iz senke osetili ugroženi i ovih dana, pa su se mejlovima, sms porukama, pismima, podmetanjima i obratili redakcijama novina u Beogradu, nudeći svoje argumente i dokaze, da su ambasador Ristić i „ugovorci”, Ćirovski i Letić „pravi” , a da je kultni pisac po vokaciji, Radoslav Lale Pavlović – u krivu?!
       Kada se SNS ustoličavao na vlasti govorilo se (kao i prilikom ustolčenja svake vlasti do sada) da je prošlo vreme da šusteri vode kulturu, da lekari kreče i molerišu, da inžinjeri voze taksi, a „stručnjaci opšte prakse” bez znanja i obrazovanja – sve to osmišljavaju i vode...
       U javnosti, iz sveta kulture se, s nadom, iščekuje osmišljena reakcija države – da KIC vodi čovek iz kulture i pera, da o predstavljanju Srbije (koja zaista ima čime da se diči) brinu oni školovani i obrazovani za to, a da „stručnjaci opšte prakse” barem zaćute...
       Ostaje da se nadamo (iako su nam nadanja gotovo uvek bila uzaludna kada se radi o očekivanju da naša država uradi nešto normalno i pametno) da će Minitarstvo spoljnih poslova, sa sve ministrom Ivicom Dačićem za kormilom, povući pravi potez - da će se rešiti kumova i kumovskih veza i da će omogućiti da direktor Kulturnog centra, ma ko to bio – slobodno i odgovorno obavlja svoj posao - predstavljanja kulturna dostignuća Srbije u prestonici evropske kulture.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX