SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5582815

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

CEFTA sporazum u krizi - trgovina u regionu na ivici blockade
Trgovinski rat na Balkanu?
Piše: dr Dejan Jovović

       Stalno se priča o tome kako je za poboljšanje života u Srbiij i regionu ključno da se ojača regionalna saradnja. To je i logično – uostalom, zemlje koje su okosnice današnje EU počele su sa stvaranjem Zajednice za ugalj i čelik i ukidanjem barijera u sektorima gde je razmena bila velika. Međutim, na Balkanu to nije tako. Što iz sitno-ekonomskih, što iz krajnje nacionalističkih i populističkih razloga garnitura na vlasti, privrednici u regionu, mali i veliki, suočavaju se sa ogromnim barijerama kada pokušaju da plasiraju svoje proizvode na tržišta koja su, u pogledu jezika, kulture i interesovanja – slična i međusobno skladna. Poseban problem u sprovođenju slobodne trgovine, iako su ukinute carine na sve proizvode, predstavljaju razne vrste necarinskih barijera u regionu zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonoija, Albanija i UNMIK/Kosovo po rezoluciji 1244 UN). Koje su to barijere koje ometaju da male firme i velike kompanije u kojima mnogi ljudi rade da se dalje razvijaju?
       Prema najširoj definiciji, necarinske barijere su sve mere trgovinske politike koje se odnose na trgovinske troškove u lancu od proizvodnje do krajnje potrošnje, uz isključenje carina. Iako su manje vidljive i na taj način ih je teže izmeriti nego prepreku kroz carinsku tarifu, one nisu manje značajne. Necarinske prepreke su u suprotnosti sa principima i pravilima međunarodne trgovine, pod okriljem Svetske trgovinske organizacije koja upravo služi da se koordinišu i urede principi slobodnije i jednostavnije trgovine. U slučaju Balkana necarinske barijere imaju veliki značaj u ometanju međusobne trgovine. Njihov broj je izuzetno veliki, preko dve hiljade, te se njihov broj vremenom ne umanjuje, nego naprotiv stalno uvećava.
       Njihova karakteristika je da su netransparentne, teško se otkrivaju u mreži nacionalnih propisa donetih sa potpuno opravdanim ciljevima, efekat im je često razorniji od visokih carinskih stopa, a uvode se najčešće kao pokušaj da se uravnoteži nivo zaštite nastao smanjenjem carina.
      
       Od neusklađenih standarda, preko nepoznavanja procedure do korupcije
      
       Možda vam je poznat nedavni slučaj kada je čovek iz Srbije pokušao da legalno uveze robu iz Kine. Carina nije htela to da mu odobri jer – na dokumentima nema pečata! Covek se ubio objašnjavajući da Kinezi ne koriste pečat na dokumentima o kojima je reč, ali carinik ni da čuje. Na kraju, čovek je – ako je verovati priči – kopirao pečat dinastije Ming koji je našao na internetu i nalepio ga na dokument. Cariniku je to bilo dovoljno – nije ni znao o kakvom je pečatu reč, bilo je samo bitno da ga ima – i stvar je rešena. Na stranu koliko je ova priča zaista istinita, problem je što nikoga ne iznenađuje. Zaostalost u znanju i tehnici sa jedne, i zadrtost i ciničnost sa druge strane, su dobro poznate odlike srpskih ali i drugih administrativnih birokrata u regionu. Nažalost, problemi u regionalnoj trgovini su često daleko „luđi“ nego ovaj sa slučajem pečata dinastije Ming!
       Pošto se carine - kao tradicionalni oblik zaštite domaće proizvodnje – sve više eliminišu ili smanjuju, necarinske barijere ostaju kao jedna od ključnih prepreka punoj liberalizaciji međunarodne trgovine.
       Najčešće necarinske barijere u regionu Zapadnog Balkana su:
       - Komplikovane procedure na graničnim prelazima - veliko administriranje i neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, za radiologiju).
       - Nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela i nedovoljnost ovlašćenih laboratorija i institucija.
       - Nepriznavanja sertifikata o kvalitetu-još uvek nisu doneti sporazumi o međusobnom priznavanju ovih dokumenata između zemalja u Regionu, pa ovu vrstu kontrole obavlja svaka zemlja za sebe.
       - Problem neusklađenosti domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima.
       - Nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture.
       - Dosta komplikovan vizni režim, korupcija i krijumčarenje.
       Privredna komora Srbije prikuplja podatke o necarinskim barijerama od preduzeća na razne načine (ankete, privredni skupovi, direktni kontakt) o kojima obaveštava ministarstvo nadležno na primenu CEFTA Sporazuma o slobodnoj trgovini, odnosno Ministarstvo spoljne, unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Sve barijere zvanično su evidentirane u bazi podataka CEFTA necarinskih barijera, koju zajedno ažuriraju CEFTA potpisnice. U 2009. CEFTA je zvanično evidentirala preko 100 različitih necarinskih barijera. Iako je bilo prepoznavanja i ukidanja pojedinih necarinskih barijera, one se ipak i dalje umnožavaju.
       U praksi, ovaj sporazum ne poštuje se potpuno, jer uvođenjem necarinskih barijera mnoge zemlje žele da eliminišu konkurenciju u nekoj oblasti proizvodnje i pokušaju da zaštite sopstvenu privredu. Svaka zemlja je odgovorna da otkloni necarinske barijere u trgovini sa zemljama u Regionu i da o tome redovno podnosi izveštaj Zajedničkom komitetu CEFTA, koji je odgovoran za sprovođenje Sporazuma. Promovišući sprovođenje politika koje imaju za cilj međusobnu trgovinu bez prepreka, Zajednički komitet nastoji da identifikuje i ukloni necarinske prepreke u trgovini realizacijom multilateralnog okvira za monitoring i korišćenjem Trgovinskog portala CEFTA.
      
       Makedonska blokada srpskom brašnu
      
       Dobar primer najnovijeg kršenja CEFTA sporazuma necarinskim barijerama je otežan izvoz srpskog brašna u Makedoniju. Poslovno udruženje „Žitounija” optužilo je, krajem februara ove godine, makedonske vlasti da su nedavno uvedenim merama učinili da uvoz brašna iz Srbije bude „gotovo neisplativ”. Traži da Srbija odmah uvede kontramere za uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Makedonije.
       Po novoj proceduri, brašno se iz Srbije šalje u Makedoniju bez makedonskih markica. Tamo se potom skladišti, a tek posle fitosanitarnog pregleda uvoznik može da trebuje markice i potom ih istakne na proizvod. Ova procedura može da potraje i mesec dana. Uvoznicima su time značajno povećani troškovi i posao sa Srbijom postaje ekonomski neisplativ. U 2017. uvoz brašna iz Srbije dostigao je 53.000 tona. Izvoz srpskog brašna smanjen je za 23 odsto u protekla dva meseca zbog necarinskih barijera. Zato je udruženje „Žitounija“ podnelo inicijativu da se makedonskoj strani odmah uvedu slične mere reciprociteta na neke, njima važne proizvode.
       Spor oko izvoza brašna u Makedoniju traje već godinama. Početkom 2016. godine „Žitounija” je, takođe, reagovala kada je Makedonija, preko noći, zatražila od naših izvoznika obavezne analize za svaki kamion isporučenog brašna. Uvođenjem takvih propisa Makedonija je kršila načela CEFTA sporazuma, ali i bilateralni sporazuma dve zemlje iz 2012. o međusobnom priznavanju sertifikata o kvalitetu, koje izdaju ovlašćene laboratorije u državi izvoznici hrane.
       Dana 7. marta 2018. „postignut je dogovor“ da Makedonija nastavi da uvozi brašno, bez uvođenja kontramera Srbije, ali ga makedonska strana nije ispostovala. Makedonska vlada je očigledno pod velikim pritiskom malog mlinarskog lobija, i pitanje je do kada će srpska strana tolerisati ovakvo ponašanje makedonske strane.
       Srpska strana očekuje da će makedonska strana vrlo brzo u Sobranju usvojiti novi pravilnik koji, između ostalog, reguliše pitanje izvoza brašna iz Srbije. Međutim, srpski proizvođači sumnjaju da će se Makedonija pridržavati dogovorenog, jer su u poslednjih deset godina 13 puta uvodili različite „blokade“ na srpske proizvode.
       Vlasti u Skoplju spremne su za dodatne olakšice u trgovinskoj razmeni sa Srbijom. Memorandum između Makedonije i Srbije, koji treba da bude potpisan do 30. jula ove godine, „otvara i potrebu ukidanja markica“, potvrdio je makedonski ministar za poljoprivredu.
      
       Predsedavanje Prištine CEFTA-om otežava stvari
      
       Da ovaj problem neće skoro biti rešen, potvrđuje i činjenica da UNMIK/Kosovo predsedava CEFTA u 2018, i da Priština nije sklona razgovorima sa Beogradom. Između Beograda i Prištine postoji čak 21 necarinska barijera, te je radi protoka roba i usluga neophodno menjati način rešavanja sporova u CEFTA.
       Kamioni na graničnim prelazima u Regionu u proseku čekaju 48 sati. Godišnje se izgubi 26 miliona sati zbog čekanja kamiona sa robom na granicama, a oko 800 miliona evra se plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima, što je jedan odsto BDP zemalja CEFTA regiona.
       Clanice CEFTA su usaglasile Dodatni Protokol 5. o olakšavanju trgovine, da se smanje čekanja na granici, da se uradi više na usklađivanju rada carinskih službenika i priznavanju dokumenata. Međutim, iako je Protokol 5. usaglašen – ne primenjuje se, jer se kasni sa ratifikacijom a još nema ni saglasnosti o potpisivanju Protokola 6. kojim bi sve zemlje priznavale razna dokumenta (od sertifikata, radnih knjižica, do fitosanitarnih dokumenata).
      
       CEFTA na „staklenim nogama“
      
       Može se reći da je CEFTA sporazum sada u određenoj krizi, a ideja o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana dosta na „staklenim nogama“ zbog čestih jednostranih i provokativnih odluka pojedinih vlada Regiona i uvođenja vancarinskih barijera u trgovini.
       Vremenom je politika počela sve više da se meša u ekonomsko funkcionisanje CEFTA. Naročito u izbornom periodu političari pod obrazloženjem da štite ekonomske interese svojih proizvođača, a iz želje da ostvare političke poene kod glasača povlače poteze poput vancarinskih barijera, kojima se u konkretnom slučaju otežava uvoz robe iz Srbije.
      
       Srbiji ne odgovara da uvodi kontra-mere
      
       U članice CEFTA, Srbija izvozi 30 odsto prehrambenih proizvoda i to je najveće tržište za njene proizvođače hrane posle EU, gde se izvozi 60 odsto prehrambenih proizvoda. Vancarinske barijere u izvozu veoma pogađaju Srbiju i baš zbog toga što je ona veliki izvoznik, nije joj u interesu da po svaku cenu preduzima kontramere.
       Zato bi Mešoviti komitet na ministarskom nivou, kao centralni organ CEFTA, morao da nađe rešenje za sve sporne slučajeve u vezi vancarinskih barijera i da se potpišu obavezujući sporazumi, koji bi to regulisali. Ako to ne bude slučaj, Srbija bi onda mogla da uzvrati kontramerama, kojima bi ograničila uvoz iz članica CEFTA, koje to isto čine sa srpskom robom, i da na taj način zaštiti svoje proizvođače.
       Zbog čestih vancarinskih barijera, Srbija je predlozila da se izmeni način glasanja u CEFTA, i uvede princip „konsenzus minus jedan“. Cilj predloga je da se izbegne dosadašnja praksa da jedna zemlja blokira drugu prilikom glasanja o važnim sporazumima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu i na taj način izbegla blokada, i omogućilo nesmetano donošenje odluka.
       Pojedini stručnjaci ne veruju da se problem vancarinskih barijera unutar CEFTA može uskoro rešiti na duge staze, i da će se turbulentne situacije poput one u kojoj se sada nalazi Srbija, povremeno ponavljati i u budućnosti. To znači da se ne može računati da će uslediti period stabilnosti u kome će tržište zemalja zapadnog Balkana biti potpuno slobodno, bez administrativnih barijera koje ograničavaju trgovinu.
       CEFTA sporazum se na određeni način sveo na klasični sporazum o slobodnoj trgovini između zemlja Regiona, što nije dovoljno da omogući slobodnu trgovinu.
      
       EU nezainteresovana da pomogne
      
       Svetska banka priprema regionalni projekat kojim bi trebalo da se olakša trgovina na teritoriji zapadnog Balkana. Projekat bi trebalo da se odobri na leto ove godine, a do sada su preliminarno za njegovu primenu zainteresovane Srbija, Makedonija i Albanija.
       EU se ne bavi dovoljno ovim problemom, osim načelnih sastanaka koji obično ne donose neke veće koristi, a razlike među zemljama članicama CEFTA su tako velike da teško može da se postigne saglasnost. EU bi morala da se aktivnije uključiti u proces ekonomskih integracija celog Regiona.
       Pojedini zvaničnici zapadnog Balkana, inicijativu Srbije za ekonomsko povezivanje, gledaju sa skepsom i kroz prizmu politike. Još uvek postoji kod pojedinih zemlja bojazan da ova inicijativa nije neka zamena za evropske integracije. Međutim, reč je o ekonomskom spajanju svih regionalnih kapaciteta, kako bi se stvorilo veće jedinstveno tržište što je, ocenjuje se, značajno za dolazak velikih investitora u Region.
       Priprema se nekoliko regionalnih sastanaka kako bi se razgovaralo na ovu temu, da bi se na tim skupovima stvari pokrenule napred, i ozbiljnije krenulo u ekonomsku integraciju zapadnog Balkana.
       Prema tome, dokle god bude bilo političkog upliva u funkcionisanje CEFTA sporazuma, ne može se očekivati efikasno sprovođenje ideje o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana, što posebno šteti interesima Srbije, kao zemlje koja je veliki izvoznik u Regionu.

Šta je potrebno da znate ukoliko izvozite robu u region
       CEFTA trgovinski portal pokrenut je 2010. godine tokom održavanja CEFTA nedelje u Beogradu. Urađen je uz pomoć nemačke agencije GTZ i značajno podstiče funkcionisanje CEFTA sporazuma i eliminisanje necarinskih barijera. Sadrži sve informacije o regulativi i procedurama za izvoz/uvoz/tranzit u svim članicama CEFTA. Pruža osnovne podatke u vezi sa: carinskim postupkom, viznim režimom, veterinarskom, fitosanitarnom i sanitarnom kontrolom, tehničkim zahtevima i izdavanjem dozvola. Portal sadrži preko 1.700 različitih dokumenta, a među njima i relevantna dokumenta koja prate robu pri uvozu i izvozu. Cilj je da portal uštedi vreme i novac poslovnim ljudima prilikom sakupljanja potrebnih informacija i da poveća transparentnost i predvidivost poslovnog ambijenta. Namenjen je privrednicima Regiona i postavljena je interenet veza na portalu PKS, koja privrednike iz Srbije povezuje sa informacijama iz Regiona vezanim za pitanja trgovine.
       Sekretarijat CEFTA redovno ažurira matricu tehničkih i necarinskih barijera i dostavlja svim članicama CEFTA sporazuma, kako bi se radilo na njihovom što bržem otklanjanju.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX