SVEDOK Internet



Broj 1144.

Poseta
5489416

Od nacionalnog defetizma do Nobelove nagrade

Smrt stiže u zoru!

Ko je ubio Olivera?

Puč u Odeljenju društvenih nauka

MMF se vežba na Srbiji


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOŠMARNI SNOVI
Rad oplemenjuje!
Piše: Živan Haravan

       Snovi su neobuzdani, nepredvidivi, necenzurisani, često nepovezani i javljaju se kako-kad. Sinoć sam ih imao i evo, poštovani čitaoci, prezentovaću vam ih.
       Kao, otvorim na netu novine i vidim senzacionalne naslove tipa: “Kosovski Albanci odbili saglasnost Srbije da Kosovo dobije stolicu u UN!” Da li je ovo moguće? O čemu se radi? – bivam zabezeknut. U daljim tekstovima vidim razlog.
       Ramuš Haradinaj i Hašim Tači traže, umesto stolice u UN, – fotelju! Kažu da je stolica neudobna za dugotrajno sedenje i da je to, još jedna, podmetačina Srbije.
       Jer, pošto su sednice Generalne skupštine UN višesatne, oni bi, kažu, morali često da je napuštaju da bi protegli noge, ispravljali kičmu i to bi uticalo da ne budu u svakom trenutku prisutni.
       To je, otkrivaju, srpska podvala.
       Postavili su ultimativan zahtev Srbiji: ili fotelja u UN, ili ništa od ZSO! Zakazana je hitna sednica Saveta bezbednosti na kojoj će biti razmatran ovaj međunarodni problem.
       Srpsko poltičko rukovodsvo se oštro protivi izvoljevanju Ramuša i Hašima i kao protivargument navodi primer kako je naš Predsednik, u sedištu Brisela, spavao na podu. I, šta mu fali?!
       Ne odsanjah Odluku Saveta bezdednosti, a javi mi se novi san.
       Citam, kao vest dana, da je preduzimljivi Dragan Marković Palma, u cilju budžetske štednje, predložio Aci, a ovaj prihvatio i sa nizom avio-kompanija potpisao ugovor da gde god leti naš Ivica Dačić umesto avio-karte celim putem peva putnicima. Kao, nađem se i ja u nekom avionu, te budem svedok tog ingenioznog dogovora.
       Pri poletanju, stjuardesa najavi našeg požrtvovanog i štedljivog ministra Dačića. Poče sa neizbežnom Miljackom, pa, O, sole mijo... Posle svakog bloka od pet pesama putnike bi, sa širokim osmehom i još širim poprsjem i pozadinom, obišla zgodna starleta, radnica MSP Srbije, primajući bakšiš u neko koferče.
       Ideja je, dakle, savršena.
       Ne samo da ćemo uštedeti, već, i zaraditi na krstarenjima našeg ministra po belom svetu. Posebno se putnicima dopao repertoar koji je specijalno za Dačića komponovao Mlađan Dinkić na tekstove Đuke Molera uz simultani prevod za inostrane putnike. Frenetičan aplauz i najdeblji bakšiš naš ministar je dobio otpevavši novokomponovanu tužnu baladu, čijeg se dela teksta sećam iz sna:
       “U Briselu sam nešto ja potpis’o, a sada bih to bris’o.
       Ali mi se čini da to neće dati Federika Mogerini...”
       I tu mi se prekinu ovaj san, a bi sledeći.
       Nađoh se u Košutnjaku za Prvi maj, na mestu gde se tradicionalno slavi i obeležava ovaj, međunarodni, praznik rada. Na samom ulasku na travnati proplanak ugledah ogroman transparent sa natpisom:
       “Rad oplemenjuje čoveka”.
       Na proplanku, tri velike grupe slavljenika. Ispred prve grupe bio je transparent na kome je pisalo:
       “Neoplemenjeni”, ispred druge “Preoplemenjeni” i ispred treće “Oplemljeni”.
       Zbunjen i znatiželjan priđoh prvoj grupi. Vidim da je na njihovoj trpezi gomila pilećih pašteta, sardina, bajati hlebovi i mnoštvo plastičnih flaša vode “česmovače”. Sve neki mladi ljudi od 20 do 40 godina starosti.
       “Ko ste vi i zašto ste “neoplemenjeni”?”, upitah glavnog iz grupe.
       “Mi smo nezaposleni i zato smo neoplemenjeni” – odgovori mi momak.
       “Pa, zašto onda slavite Prvi maj kada je to praznik rada?”
       “Slavimo ga zato što naši roditelji rade i pomažu nas koliko mogu. Kako bismo drugačije mogli da imamo ovoliko konzervi hrane i hleba da nam oni nisu novčano pomogli? Zato slavimo Prvi maj kao praznik rada. Zamisli, čoveče, da i oni ne rade! Šta bi bilo sa nama?”, dobih odgovor.
       Potom, kao, priđem drugoj grupi “preoplemenjenih”. Njihova trpeza beše malo bogatija. Tu su, pored konzervi tunjevine, mesnih narezaka, bilo i bureka, jogurta...
       “Zašto ste vi “preoplemenjeni” i šta to znači?”, upitah glavnog i iz ove grupe.
       “Mi smo zaposleni i ili radimo dva posla ili jedan posao deset sati i više radnog vremena, a sve za platu koja i nije tako mala. Dvesta evra mesečno nije za bacanje. Eto, zato smo mi “preoplemenjeni”, jer, ako rad oplemenjuje, u našem slucaju jedan radnik radi koliko bi radila dva radnika.”
       Zahvalih mu se na objašnjenju i priđoh trećoj grupi. Odmah mi pade u oči da je njihova trpeza najbogatija.
       Bilo je tu nekoliko pečenih pilića, barenih viršli, video se i po koji paradajz, margarin, hleb od juče... U jednoj, povećoj, korpi ugledah veliku količinu raznih lekova. Priđe mi stariji čovek sa štapom i slušnim aparatom u ušima.
       “Šta vas interesuje? Pitajte! Samo, molim vas, malo glasnije da vas svi čuju.” Zahvalih mu se i upitah ga, što sam glasnije mogao, koja je ovo grupa i zašto su oni “oplemenjeni”.
       “Ovu grupu čine samo penzioneri. Piše: “Oplemenjeni” zato što smo čitav svoj radni vek radili i odradili časno i pošteno osmočasovno radno vreme. Rad nas je oplemenio. Dokaz naše plemenitosti je što smo se, za dobrobit naše Srbije, odrekli dela penzije. Od onog što nam preostane pomažemo decu i unuke. Dosta smo doprineli i trpezi one prve grupe. Ima tamo naših unuka u većem broju. Molim vas, uzmite ovaj naš megafon i koliko god glasnije uzviknite svim grupama:
       “Živeo Prvi maj!”
       Učinih to, ali ne dočekah reakciju svih slavljenika, jer, ode i ovaj san, a ja se probudih. Bi mi žao naših političara koji za našu dobrobit rade i danju i noću, presedaju iz aviona u avion, iz jahte u jahtu, iz hotela sa deset zvezdica u hotel sa deset zvezdica i toliko starleta...
       Pa, kada će oni u Košutnjak da, kao ljudi, obeleže i proslave Praznik rada? Samo ne znam pod kojim transparentom bi bila obeležena njihova grupa. I koliko bi prstenova obezbeđenja moralo da čuva njihovu trpezu.
       A, bogme i njih.




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX