SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544322

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Deceniju posle finansijske krize, dugovi država u svetu nastavili da rastu
MMF upozorava: Svetska zaduženost nije bila ovako visoka još od 1880. godine!
Piše: Andrej Dimitrijević

       Dok se svet sve više udaljava od posledica ekonomske krize iz 2007. stručnjaci upozoravaju da je naredna kriza odmah tu, iza ćoška. Globalne političke i vojne tenzije kao da signaliziraju nervozu u vodećim zemljama sveta. Kada dugovanja postanu neodrživa, kamate prevelike a para više nema, onda na scenu stupaju tenzije, optužbe, svaljivanje krivice na druge države, narode i grupe a – kako smo u istoriji videli – dolazi i do rata. Zato utoliko više brine upozorenje koje je nedavno poslao Fiskalni monitor Međunardonog monetarnog fonda, a koje je ostao u senci izveštaja o dešavanjima u Siriji, Severnoj Koreji i večito novim šokantnim vestima o Donaldu Trampu.
       MMF ističe da je nivo svetske zaduženosti – koji je 2016. probio sve prethodne rekorde – nastavio da raste. Autori postavljaju pitanje – koliko je ovo još održivo i kuda sve vodi? Američki „Vol strit žurnal“ tekst o izveštaju MMF počeo je upozorenjem da „skoro deceniju od globalne finansijske krize svetske ekonomije nisu napravile gotovo nikakav napredak u smirivanju nivoa državne zaduženosti“.
       Kako navodi Fiskalni monitor Međunarodnog monetarnog fonrda – koji prati stanje državnih finansija širom sveta i koji je objavio najnoviji izveštaj – duže od pet godina opšti dug vlada razvijenih ekonomija je iznad 100 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), na nivou koji je viđen jednom u proteklih vek i po – na samom kraju Drugog svetskog rata.
       Iako se MMF složio sa potezima država da na finansijku krizu 2008. odgovore agresivnom fiskalnom politikom (koja se ogleda u merama kao što su odlučnije prikupljanje poreza i smanjenje državnih troškova), posao na smanjenju duga koji je stvoren u krizi je tek pred nama. Stručnjaci predviđaju da zaduženost vodećih svetskih ekonomija od preko 100 odsto BDP neće početi da se smanjuje ni za šest godina od danas - do 2023. Štaviše, to predviđanje je čak optimistično jer se bazira na pretpostavci da će globalni BDP nastaviti da raste u narednim godinama.
       U članku posvećenom izveštaju MMF „Vol strit žurnal“ ističe da su dugovanja svetskih država bila veća u Drugom svetskom ratu, ali su se naglo smanjila nakon okončanja rata. Tako se navodi da je pet godina od rata zaduženost svetskih ekonomija bila 80 odsto BDP-a, a 15 godina od rata iznosila je 46 odsto BDP. Tada je svet imao znanto drugačiju demografiju, uz veliki posleratni rast u broju dece. Međutim, kako se ističe, danas se mnoge napredne ekonomije na svetu suočavaju sa znatno većim dugovanjima u budućnosti, uporedo sa odlaskom u penziju generacije „bejbi-bumera“ (posleratnih generacija koje su imale bolje uslove za život i više dece).
      
       SAD duguju više nego što proizvode
      
       Kina je jedan od glavnih krivaca za povećanje svetske zaduženosti. Ipak, kineski ekonomski i finansijski rast i dalje prevazilazi zaduženost – trenutni dug Kine iznosi 41 odsto BDP, što je daleko ispod bilo koje vodeće zemlje Zapada.
       Sa druge strane, navodi se da su SAD jedna od zemalja koje najmanje rade na tome da smanje svoja dugovaranja. Prema podacima MMF-a, američki dugovi su porasli 20 odsto u udelu BDP-a i ukupna zaduženost je sada 107.2 odsto. Ukoliko se u narednih pet godina nastavi sa dosadašnjim načinom trošenja novca i pristupu oporezivanju, opšti drug Vašingtona porašće na 116.0 odsto BDP. Kako ističe Kongesna kancelarija za budžet – nevladina organizacija koja se bavi analizom stanja finansija SAD – kombinacija povećanja javnog trošenja i smanjenje poreskih nameta velikim poreskim obveznicima (koje je lansirao Donald Tramp dolaskom na vlast) dovešće do deficita u američkom budžetu od hiljadu milijardi dolara u naredne dve godine. Prema sadašnjim parametrima, do 2023. SAD će imati veći dug od bilo koje druge nacije na svetu, izuzev Japana i Grčke.
       Međutim, utisak je da su svet i države izgleda sposobne da nose ova dugovanja. Kamatne stope su uglavnom i dalje niske, tržište rada se popravlja (i, stoga, promet uglavnom raste), predviđeni rast za ovu i narednu godinu je najviši od 2011. a investitori se i dalje uzdaju u sigurnost obveznica bogatih država. Ali MMF upozorava da ovakvi uslovi ne mogu da traju u nedogled.
      
       Države žive na kreditima, a BDP plaća kamate
      
       Imajući u vidu niske kamatne stope (što znači nisku cenu zaduživanja), postoji zabrinutost da kamate uzimaju sve veći udeo u budžetima država, ističe MMF. Ukoliko u budućnosti kamatne stope i dalje budu niske, troškovi održavanja kredita biće izdržljivi. Međutim, postoji velika zabrinutost da li su države osposobljene da odgovore na sledeću ekonomsku krizu. Da li će potražnja koju ispoljavaju investitori – kao i podjednako važna politička volja – podržati još više zaduživanja u vreme sledeće recesije?
       „Visok nivo zaduženosti država otežavaju sprovođenje kontracikličnih politika, naročito u uslovima finasijske krize“, navodi se u izveštaju MMF. „Kombinacija izuzetno visokog nivoa javnih i privatnih dugovanja može biti opasna u slučaju (ekonomskog) ponora i produžila bi recesiju koja bi usledila“.
       Postoji zabrinutost čak i kada je reč o ekonomijama u usponu, u kojima je demografska slika generalno mnogo bolja, rast proizvodnje brži a nivoi zaduženosti tradicionalno mnogo niži. Ali, investitori odlično znaju da sa ekonomijama u usponu isplata potraživanja nije apsolutno zagarantovana.
      
       Problemi zemalja u razvoju (u koje spada i Srbija)
      
       Podaci pokazuju da opšta zaduženost zemalja u razvoju i zemalja sa umerenim prihodom (u koje spada i Srbija) raste. Fiskalni teret na ekonomijama u usoponu, koji je već sada iznad nivoa u Drugom svetskom ratu kao i tokom Azijske finansijske krize iz 1997. je na putu da pređe nivo zaduženosti koji je bio na vrhuncu tokom 1980-ih, u vreme Latinoameričke ekonomske krize u kojoj su, na kraju, brojne države proglasile bankrot. Kako se mnoge od zemalja u razvoju sve više bogate usled rasta i razvoja ekonomije, veće su šanse da mogu da izdrže veća dugovanja, ali su i opterećenja takve pozicije nezamisliva za mnoge od tih država.
       Kako zaključuje „Vol strit žurnal“, tvorci ekonomskih politika su tokom protekle decenije pokušali i u velikoj meri uspeli da umanje efekte finansijske krize na rast BDP-a i nivo nezaposlenosti. Ali, iako je kriza sve više iza nas, dugovi koji su se tokom te krize nakupili će verovatno trajati još jednu generaciju (odnosno, 20 do 30 godina).












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX