SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523411

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Prva organizovana poseta srpskih učenika Vojnom Groblju u Lambinovcima
„Tamo daleko“ u – Poljskoj
Piše: Prof. Biljana Radosavljević

       Slavna Trinaesta beogradska gimnazija, poznata je i po tome što u svom programu ima i međunarodne učeničke razmene: jedna od njih jeste i razmena sa Poljskom, tačnije sa IV liceumom iz Vroclava „Stefan Žeromski“ – i to još od 2014. godine.
       Od samog početka naša gimnazija traga i istražuje veze dva slovenska naroda, poljskog i srpskog!
       Tako je, ubrzo, sastavni deo ovih putovanja postalo i svojevrsno hodočašće – polaganje cveća na grob dr Hiršfelda (sahranjen je u Vroclavu), a obnavljanje sećanja na njega je svojevrsna „hiršfeldizacija” savremenika (poljskih i naših).
       Ove godine, zahvaljujući saradnji sa odsekom za Slavistiku i prof. dr Gordani Đurđev-Malkjevič, kao i počasnom konzulu Ambasade Srbije – Konzulat u Katovicama – Ranku Tomoviću – Kultura sećanja je proširena i na posetu Vojnom groblju u selu Lambinovice (na zapadu Poljske).
       Dočekala nas je gospođa Violeta Rezler Vasilevska, direktorka Centralnog vojnog muzeja, pa smo svi zajedno otišli do srpskog spomenika i dela groblja.
       O ovom logoru, kao i groblju koje je u njegovom sastavu, kod nas a i šire, malo se zna.
       Doskora su krstovi, groblje, kao i jedini spomenik Srba ratnih zarobljenika svojim umrlim drugovima (1917) bili u veoma rđavom stanju.
       Tek je lično zalaganje gospodina, počasnog konzula, Ranka Tomovića znatno popravilo stanje ovog srpskog vojničkog groblja, a obnovljeni spomenik iznova je, nedavno, otkriven.
       Na Vojnom zarobljeničkom groblju je 265 srpskih vojnika. Oni su bili u ovdašnjem logoru od 1915. kao ratni vojni zarobljenici. Postojao je deo za oficire i deo za običnu vojsku. Logorski život oficira, dakle školovanih ljudi, imao je i kulturne sadržaje. Nešto od toga danas je moguće videti u Centralnom vojnom muzeju u okviru stalne postavke.
       Logorski kompleks inače datira iz XIX veka, a korišćen je kao radni logor čak i u periodu Drugog svetskog rata, a i neposredno posle toga.
       Smatra se da je kroz logor prošlo oko 90.000 ljudi. Bilo je tu, osim Srba, još i Rusa, Poljaka, Rumuna, Francuza, Italijana, Belgijanaca, pa onda kasnije Jevreja, Nemaca...
       Dobri putevi Šleske velikim svojim delom mnogo duguju rukama i radnim obavezama vojnih zarobljenika.
       Po odredbama Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima, za uloženi rad dobijali su i izvesnu (mizernu) novčanu nadoknadu...Istina, malo je reći da je život u logoru bio mučan, težak i degradirajući. A, kakakv je bio dovoljno je pogledati fotografije (a njih je ovde priličan broj, čitava kartoteka) zarobljenika iz tog doba, njihove izraze lica i nadasve – oči i pogled.
       Iz iskolačenih, prenaglašenih očiju i od gladi oštrih crta lica mogu se naslutiti dimenzije užasa njihove svakodnevice. Pre svega večite gladi i teškog posla.
       Stoga je na groblju sahranjeno oko 7000 ljudi, od toga 265 srpske nacionalnosti - ime i prezime, nemačkim slovima, ali se jasno može razaznati:
       Tihomir Luković SRB (1899 – 15.4.1916), Vladimir Živković SRB (1866 – 27.4. 1916), Velimir Jerinić SRB (1890 – 2.5.1916), Stojan Marković SRB (1859 – 8.5.1915), ili Živoin Ilić SRB (1886 – 18.5.1916)...
       Njima su, svojim umrlim drugovima, u to vreme stalno prisutne, nezapamćene gladi 1917, uskraćujući sebi, i sami jedva živi, prilagali novac za jedini spomenik na ovom groblju.
       Na postamentu je alegorična figura mršave žene, u žalosti raspletene kose (alegorija Srbije) koja u ruci ima grb sa četiri oscila. Ispod figure piše ko kome podiže nadrgobni spomenik: Srbi ratni zarobljenici svojim umrlim drugovima 1917.
       Subotnjeg jutra, kada se i izlazi na groblje u njihovom zavičaju, sveće su im zapalile i položile cveće delegacije dve škole: XIII beogradska gimnazija i IV liceum iz Vroclava „Stefan Žeromski”, a u ime Republike Srbije cveće je položio gospodin počasni konzul Ranko Tomović.
       Deset učenika XIII beogradske gimnazije tom prilikom otpevalo je početne strofe pesme „Tamo daleko”.
       Kao i na Vidu i Zejtilniku, i ovde vlada večni mir – pa i šum drveća bude tiši, i stihovi mekše zvone i razležu se krotko između krstova.
       Odjek boravka na ovom mestu naši učenici će preneti u vidu javnog časa u svojoj školi.
       Kako zaštita srpskih krstova nije u potpunosti završena – oko 60 još uvek čeka na to – učenici će javni čas pretvoriti u dobrotvornu akciju prikupljanja sredstava.
       Dobrotvornu akciju iste namene imaće i učenici IV liceuma iz Vroclava.
      
       * * * * *
      
       Sa ovakvih putovanja čovek se uvek vrati nekako upotpunjen i zaokružen: obogaćen i prošlim i sadašnjim, a sluteći buduće susrete.

Istorija na internetu
       Po saznanjima koja imamo zahvaljujući srpskom konzulatu, završena je elektronska sistematizacija svih srpskih imena sa ovog groblja.
       Uskoro će elektronska lista biti dostupna javnosti – za sve one koji kroz genracije tragaju za nekim svojim iz porodice.
       XIII beogradska gimnazija će takođe imati ovaj spisak na svom zvaničnom sajtu.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX