SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523416

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Šta knjiga „Umeće pregovaranja“ („The art of the deal“) Donalda Trampa govori o aktuelnom predsedniku Sjedinjenih država?
„Ako si dobar prema njemu, dobar je prema tebi.
Ako si loš prema njemu, mrtav si.“
Piše: Milan Dinić

       Donaldu Trampu, američkom predsedniku, biznismenu, milijarderu, šoumenu... postoje oprečna mišljenja. Jedni ga smatraju vizionarom, genijem za biznis, veštim pregovaračem, a drugi manipulatorom, lažovom, ženskarošem, dok bi treći rekli da je Tramp sve to zajedno i više od toga. Voleli ga ili ne, po sili pozicije na kojoj je ali i po nastupima i karakteru, Tramp je čovek koji ne ostavlja ljude ravnodušnim.
       I dok jedni misle da su Trampove izjave i ponašanje nepredvidljivi i haotični, drugi ukazuju da je to sve predstava iza koje stoji proračunat i uigran načina ponašanja. Za razumevanje Trampa mnogi preporučuju čitanje njegove knjige „Umeće pregovaranja“, objavljene 1987, koja predstavlja temeljno svedočenje o njegovom pogledu na svet i pristupu svetu.
       Zamišljena kao svojevrsni vodič za uspešno poslovanje i napredovanje u životu, „Umeće pregovaranja“ bila je 32 nedelje na vrhu liste najprodavanijih knjiga u Americi kada je objavljena.
       Od izbora Donalda Trampa na mesto predsednika SAD knjiga je ponovo postala popularna: jedni je čitaju da bi prodrli u tajne velikog biznismena koji je postao predsednik SAD, a drugi da bi dodatno potkrepili svoje negativne stavove i uverenja o milijarderskom predsedniku.
       Ali, prvo, ko je čovek iza imena Donald Tramp?
      
       Od bogataša iz Kvinsa do predsednika SAD
      
       Koreni Donalda Trampa leže u Kvinsu, istočnom delu Njujorka u kome je njegov otac Fred 1920-ih otvorio građevinsku firmu. Prvo je počeo kao stolar, a potom se naučio i ostalim građevinskim zanatima i krenuo u gradnju pre svega jeftinih garaža i kuća, a potom i zgrada. Vremenom firma je prerasla u kompaniju vrednu milione dolara. To je Donaldu, četvrtom od petoro dece, bila osnova kada se osamdesetih preselio na Menhetn – centralni i luksuzni deo Njujorka – i ušao u svet daleko većeg novca, biznisa i njujorške politike, želeći da ode u poslu korak dalje od svog oca.
       Uz očeve milione i kontakte, Tramp – koji je od malih nogu sa ocem obilazio gradilišta i učio se građevinskom poslu – dao se u preoblikovanje izgleda Njujorka, gradeći spektakularne nebodere i, usput, praveći famu o sebi kao velikom bogatašu i biznismenu.
       Uporedo sa životnim obrazovanjem, Tramp je pohađao i dobre škole, uključujući i vojnu akademiju (gde je poslat da bi se naučio redu i disciplini) kao i ugledni fakultet Varton na Univerzitetu Pensilvanije, gde je studirao ekonomiju.
       Trampov karakter i narav sumirala je njegova prva žena, češki model i skijašica, Ivana: „Ako si dobar prema njemu, dobar je prema tebi. Ako si loš prema njemu, mrtav si.“
       Kao njujorški milijarder i investitor, poznat po luksuznom životu i druženju sa prelepim ženama, Tramp je uvek bio u središtu pažnje američke i svetske javnosti, ali više na stranicama tabloida koji su se bavili tračevima i glamurom nego u vestima ozbiljnih medija. Međutim, od kada je ušao u političku žižu kao predsednički kandidat 2016. gotovo da ne prođe dan a da Tramp nije u vestima i to obično zbog neke izjave ili optužbi na njegov račun. Neke od njegovih zapanjujućih izjava su da će podići zid na granici sa Meksikom koji će platiti Meksikanci, da bi trebalo svim muslimanima zabraniti ulazak u SAD, kao i odluka da poništi sporazum o denuklearizaciji Irana i uvede toj zemlji sankcije, što je nedavno učinio.
       Utisak je da se u javnosti danas više govori o skandalima i optužbama koje se vezuju za Trampa nego li o njegovoj politici i planovima. Poslednji u nizu je aktuelni skandal o navodnoj aferi koju je imao sa porno glumicom Stormi Danijels. Tu je i istraga o navodnim vezama sa Rusijom i da li mu je Moskva pomogla da pobedi na izborima 2016.
       Njegovo bogatstvo je takođe predmet diskusije. Koliko je Donald Tramp stvarno ima novca velika je nepoznanica: sam se hvalio da njegovo bogatstvo prelazi deset milijardi dolara, dok stručnjaci procenjuju da je oko 3,5 milijarde. Kako god, to je daleko više od prosečnog čoveka bilo gde na svetu...
      
       „Umeće pregovaranja“
      
       Tramp je svoju slavu i imidž velikog biznismena ovekovečio knjigom „Umeće pregovaranja“ iz 1987. godine.
       Slučajno ili ne, knjiga je izašla upravo u vreme kada je Tramp bio u sukobu sa tadašnjim njujorškim gradonačelnikom Edom Kohom i kada se spekulisalo da bi milijarder mogao da uđe u trku za prvog čoveka Velike jabuke. Uporedo sa izdavanjem knjige, Tramp je tada u nekoliko američkih listova zakupio oglasne stranice na kojima je izneo svoje viđenje unutrašnjih i spoljnopolitičkih problema SAD, uključujući i zalaganje za ponovo uvođenje smrtne kazne. Međutim, kada je 1988. uoči tadašnjih predsedničkih izbora održana konvencija Republikanske partije, Tramp – za koga se spekulisalo da bi mogao da istakne kandidaturu – podržao je tada Džordža Buša (Starijeg) koji je postao američki predsednik.
       Iako smatrana Trampovim kapitalnim delom, glavni pisac „Umeća pregovaranja“ je Toni Švarc, novinar i govornik koji se bavi svetom biznisa, a koji je danas jedan od najljućih Trampovih protivnika. Zapravo, jedna od prvih stvari koja se vezuje za Donalda Trampa jeste da nema sa kime nije bio u poslu ili koga ne zna, isto kao i što nema koga nije tužio ili sa kime nije bio u sporu.
       Knjiga ima preko 350 stranica i vidi se da je zapravo reč o tekstu koji je neko diktirao (Tramp?) a neko drugi stilski doterivao (Švarc?). Donald Tramp u knjizi sebe predstavlja kao jednog od najvećih i najboljih američkih biznismena. Kroz niz primera iz svog poslovanja u Njujorku i Americi, Tramp prikazuje svoje velike uspehe ali i poneke padove (iz kojih se, međutim, uvek izvukao). Nema sumnje da je ova knjiga čista reklama za Trampa, ali autor to i ne krije.
       Knjiga počinje poglavljem koje daje pregled nedelje u životu Dondal Trampa. Reč je o čoveku koji, kako stoji u knjizi, „ustaje u 6 sati ujutru, do 7 sati čita novine, a najkasnije do 9 je u kancelariji. Obavalja 50 do 100 telefonskih razgovora i ima najmanje deset petnaestominutnih sastanaka tokom dana. Retko odlazi na pauzu za ručak i u kancelariji ostaje do pola sedam. Svaki novi dan je novi izazov za čoveka koga savremeni svet poznaje kao najpoznatiju ikonu nekretnina“.
       U knjizi se na preko 350 stranica opisuju brojni Trampovi poslovni poduhvati, pominju uticajni ljudi iz sveta politike, biznisa, finansija, medija... govori se o velikim projektima i planovima i, naravno, sve to prožeto zaključcima i savetima. Ali, ukoliko niste iz Njujorka, ne poznajete grad i njujoršku džet-set scenu osamdesetih godina 20. veka, imena i priče vam neće mnogo značiti. Ali, poruke koje Tramp daje su zanimljive i, čini se, pomažu da se malo bolje razume pozadina – da kažemo, neobičnog ponašanja i držanja - Donalda Trampa kao američkog predsednika. Istovremeno, zaključci iz iskustava koje je imao i saveti koje daje mogu da nekome da budu i korisni za život.
       Kada god se analizira neki rad ili događaj, važno je da se ima u vidu vreme kada je to pisano i okolnosti u kojima je autor tada bio. Knjiga je napisana 1987. kada je američka ekonomija bila u usponu, kada je svet i dalje bio u strahu od nuklearnog rata i kada je Tramp imao 40 godina.
       Da li Tramp i dalje stoji pri svemu što je izneo u knjizi?
       To sam on zna. Ali, i dalje rado pominje tu knjigu kao osnovu za razumevanje principa na kojima on razmišlja i sagledava svet.
       Poruke koje Tramp iznosi u knjizi mogu da se podele u tri grupe – jedna, o životu i ličnim osobinama Donalda Trampa; druga – o poslu; treća – o generalnim zapažanjima, komentarima i neobičnim iskustvima iz poslovanja.
       U narednim redovima slede ključne po(r)uke iz knjige „Umeće pregovaranja“, a koje, čini se, u dobroj meri pokazuju modus vivendi čoveka koji je i u biznisu i u politici dosegao najviše vrhove.
      
       O životu
      
       U knjizi se ne govori mnogo o životu Donalda Trampa – odrastanju, porodici, običajima. Kako kaže: „Ne volim previše štampu. Do sada sam milion puta dobijao ista pitanja a i ne volim previše da govorim o sebi“. Ali u knjizi Tramp navodi nekoliko primera iz života koji pokazuju kako je formiran čovek koji je za života postao spektakularni svetski fenomen za koga nema ko da nije čuo, čak i pre nego što je postao predsednik SAD.
       Za Donalda Trmpa se kaže da ne može da živi bez pažnje medija. Tako se tvrdi da baš zbog medijske pažnje stalno tvituje i izlazi sa neverovatnim izjavama kako bi izazvao reakciju i bio primećen. Trampa smatraju velikim šoumenom koji je svoju poslovnu, finansijsku pa i političku moć izgradio na kombinaciji poslovnih veština i fantastične samopromocije. Uostalom, reč je o čoveku – koji će juna 2018. napuniti 72 godine – koji je svojim gerilskim marketingom, oslanjajući se na svoj profil na Tviteru, nadigrao kompletnu marketinšku industriju koja je vredna stotine milijardi dolara i uspeo od sebe da napravi ogroman brend.
       Međutim, život pod svetlima reflektora i pred kamerama Trampu je, čini se, više sredstvo a ne cilj. Kako kaže u knjizi: „Retko izlazim napolje jer je to, uglavnom, gubljenje vremena“. A ne voli ni žurke i prijeme: „Nisam previše uzbuđen žurkama jer ne podnosim ćaskanje“.
       Kako je u jednom intervjuu rekla njegova sestra, Marijan – „rađe bi da bude kući sam. Zadovoljan je time da uveče dođe kući, uzme špagete sa mesom i sam gleda TV“.
       Trampa, koga prijatelji zovu Don ili „The Donald“, podvlači da mrzi kada ga ljudi zovu Doni. Takođe, u intervjuima je priznao da je veoma posvećen higijeni i pranju ruku, pa ne voli kada mu u restoranu ljudi prilaze da mu se jave ili samo rukuju sa njim.
       Donald Tramp ima nekoliko osobenosti koje bi čovek pre vezao za aktivne sportiste, a ne za život nekog milijardera: poznato je da se ne kocka, ne pije i ne puši. Kako navodi u knjizi, „nikada se nisam kockao u životu“. Iako u knjizi ne govori o svom najstarijem bratu Frediju, Donald Tramp je više puta tokom godina ukazao da mu je iskustvo njegovog brata sa alkoholom i raskalašnim pristupom životu bio nauk da nikada ne uzme cigaretu ili čašicu alkohola. (Donaldov brat, Fredi, koji je po profesiji bio pilot, imao je probleme sa alkoholom i umro je 1981. godine, u 44. godini, a vodio je dosta raskalašan i neobuzdan život).
       Donald Tramp je više puta istakao kako je ključni uticaj na njegov život i put imao otac Fred (1903-1999). Kako navodi u knjizi: „Najveći uticaj na mene, tokom odrastanja, imao je moj otac, Fred Tramp... Naučio sam kako da budem tvrd u veoma tvrdom poslu, naučio sam kako da motivišem ljude, i naučio sam se stručnosti i efikasnosti (u poslu – napomena redakcije): uđi, završi posao, završi ga kako treba i izađi“... Tramp takođe ukazuje na nešto što je, reklo bi se, veoma važno za uspeh u svakom poslu: „od malih nogu otac mi je govorio: ’Najvažnije u životu je da voliš ono što radiš, jer je to jedini način da budeš dobar u tome’“.
       Tramp na jednom mestu u knjizi opisuje sebe kao dete. Iz tog opisa nazire se čovek koga danas jedni vide kao odlučnog i samopouzdanog lidera a drugi kao nasilnika i galamdžiju: „Cak sam i u osnovnoj školi sam bio veoma samopouzdano, agresivno dete. U drugom razredu sam učitelju napravio masnicu na oku – udario sam nastavnika muzičkog zato što sam mislio da nije znao ništa o muzici i zbog toga sam umalo bio izbačen iz škole. Nisam ponosan na to, ali je to bio jasan dokaz da sam od malih nogu imao sklonost da ustanem i učinim svoje stavove poznatim“. Kako navodi, „uvek sam bio neka vrsta lidera u svom kraju. Slično kao danas, ljudi su me ili voleli mnogo ili im se uopšte nisam dopadao ... Kao dete sam voleo da testiram ljude.“
      
       O poslu
      
       Knjigu „Umeće pregovaranja“ mnogi svrstavaju u onu vrstu samopromotivne literature koja ima za cilj da vam pokaže kako preko noći da se obogatite i preokrenete život ako vam je loše. Međutim, barem što se mog iskustva kao čitaoca tiče, nisam stekao utisak da Tramp govori kako je sve lako, moguće i kako, eto, začas postanete milioner ako pratite njegove korake. Naprotiv, on se u knjizi ograđuje i kaže da piše o svojim iskustvima i rešenjima i kaže da su ona za njega bila korisna, ali ne garantuje pomoć drugima. Ipak, Tramp u knjizi „prodaje“ sebe i svoj pogled na svet kao ispravan i koristan, što deluje logično, ali je za kritičare ovo ključan argument kada ukazuju o kakvom je samo-promoteru reč.
       Da je Tramp i pre formalnog ulaska u politiku imao talente uticajnog političara, svedoče i principi koje iznosi kada je reč o pristupu poslu. Kao i u politici, tako i u Trampovom pogledu na posao: sve je moguće i ništa nije nemoguće.
       U drugom poglavlju knjige – „Elementi pregovaranja“ – Tramp navodi svoje glavne principe poslovanja, a to su:
       • Misli krupno.
       • Zaštiti se od negativnih posledica a pozitivne će se pobrinuti same za sebe.
       • Maksimalno umnoži opcije koje imaš.
       • Poznaj svoje tržište.
       • Koristi svoju prednost (ono što ti imaš a drugi nema ili mu je potrebno – napomena redakcije).
       • Poboljšaj svoju lokaciju (u kontekstu građevinarstva – napomena redakcije).
       • Neka se priča o tebi i tvom poslu.
       • Uzvrati udarac.
       • Isporuči dogovoreno.
       • Ograniči troškove i drži ih niskim.
       • Zabavljaj se. (Ovo isto pominje i čuveni pisac Mark Tven u svojoj listi saveta za dobar život – napomena redakcije.)
       Kada je reč o ponašanju i ophođenju prema ljudima, mnogi će reći da Tramp nije primer najsofiticiranije osobe koja ume da oseti kako i šta da radi u pravom trenutku. Ali, opet, drugi će reći da je njegovo neortodoksno ponašanje upravo odraz talenta da proceni koji vid ponašanja će izazvati željenu reakciju. Evo principa kojih se Tramp drži u svom ponašanju:
       • „Nekada se isplati biti pomalo divlji“ (govoreći o tome kako je uspeo da natera upravnike jedne banke jednoj starici da daju povoljnije uslove za otplatu dugova, dok on u međuvremenu nije organizovao akciju u kojoj su ljudi prikupili dovoljno novca – napomena redakcije).
       • „Ako si u pravu moraš da se držiš svoje pozicije ili će te ljudi pregaziti“.
       • „Nikada ništa ne želim da isključim“. Prema logici koju izlaže u knjizi, Tramp kaže da je važno da čovek uvek sebi ostavi prostor i drži šanse otvorenim. Kako kasnije ističe – „budi fleksibilan. Nikada nisam suviše zagrejan za jedan posao ili pristup. Za početak, uvek držim mnogo opcija u vazduhu, jer većina opcija propadne, bez obzira koliko su obećavajuće.“
       • Razdvajanje ličnog od poslovnog: „Ne zameram ljudima ako su mi se suprotstavljali. Samo želim da zaposlim najbolje talente, gde god mogu da ih nađem“.
       • „Prati svoj instinkt, bez obzira kako dobro nešto izgleda na papiru. Drugo pravilo je bolje je da se držiš onoga što znaš. A treće da su nekada najbolje investicije one koje se ne načine“... Kako kaže, „isplati se da veruješ u svoje instinkte“ ali i: „Ne postupaš impulsivno – čak i u dobrotvorne svrhe – osim ako nisi sagledao negativnu stranu.“
       Poznato je da Tramp ne veruje previše statistikama i analitičarima, koje često napada kao neznalice. Uostalom, to je (uspešno) uradio i tokom predsedničke kampanje 2016, kada su svi davali prednost Hilari Klinton. Kako ističe: „Zašto ne upošljavam mnogo analitičara podataka i ne verujem marketinšim aktetama? Ja sprovodim sopstvene ankete i izvodim sopstvene zaključke. Veliki sam vernik u to da svakoga pitam ua mišljenje pre nego što donesem odluku.“
       • Misli krupno: Jedna od glavnih poruka iz knjige, koja se često citira kada se objašnjava način na koji Tramp razmišlja i pristupa svetu, glasi: „Ako ćeš već da misliš, bolje da misliš krupno“! U intervjuima i javnim nastupima Trampova deca su potvrdila da su od oca najviše čuli ovu poruku, dok su (umesto kao većina dece koja o životu uče ne u igri u parku i šetnji sa roditeljima već) o životu učila igrajući se u očevoj kancelariji dok je on vodio poslovne sastanke i pregovore.
       A kako se „misli krupno“ manifestuje u praksi, Tramp pokazuje u sledećim rečima (iz kojih proizilazi da je važno da umete da prodate sebe i ono što želite da predstavite):
       • „Poslednji ključ u načinu na koji ja vršim promoviju je bravado. Igram na kartu fantazija koje ljudi imaju. Ljudi sami po sebi možda ne misle uvek krupno, ali se uvek uzbude kada vide nekoga ko tako misli. Zbog toga malo hiperbole nikad nije na odmet“. Ova rečenica se često citira kada se želi da se pokaže kako Tramp zapravo obmanjuje svet i javnost, dajući obećanja koja su na ivici realnosti.
       • A, ako već razmišljate krupno, budite koncentrisani, savetuje Tramp: „jedna od ključnih stvari u razmišljanju o velikim stvarima jeste potpuna koncentracija. To vidim gotovo kao kontrolisanu neurozu, nešto što sam primetio kod mnogih veoma uspešnih biznismena. Oni su opsednuti, motivisani, čvrsto usmereni...“.
       • Tu je i „moć negativnog razmišljanja“. Tramp misli veliko, ali takođe misli i o negativnim stvarima: „Verujem u moć negativnog razmišljanja. Ja sam veoma konzervativan u poslu. Uvek ulazim u posao očekujući najgore. Ako se spremaš za najgore – i ako možeš da živiš sa najgorim ishodom – dobro će doći samo po sebi“.
       • On dalje savetuje da je važno u životu i poslu da čovek maksimalno koristi svoju prednost: „Najgora stvar koju možete da uradite u ugovaranju posla je da delujete da vam je do toga očajnički stalo. To čini da druga strana nanjuši krv i tada ste mrtvi. Najbolje što možete da uradite je da pravide ugovor iz pozicije snage i koristite prednost u tome što imate nešto što druga strana želi, ili, još bolje, nešto što joj je potrebno“.
       • Budi drugačiji: Kako kaže, „uvek sam radio poslove malo drugačije. Ne smeta mi kontroverza i svi moji poslovi teže da budu na neki način ambiciozni“.
       • Ne žuri i budi uporan: „Nikad se ne isplati da budeš u prevelikoj žurbi“... „Nekada, u više slučaja nego što to mislite, sama upornost pravi odlučujuću razliku između uspeha i neuspeha“.
       • I loš publicitet je dobar: Kada je srušio fasadu na jednoj njujorškoj zgradi, mediji i arhitekte su Trampa, kako tvrdi, proglasili za vandala i rušitelja. Iako kaže da se pokajao zbog te odluke, ipak zaključuje: „...Ali, ja sam biznismen i naučio sam jednu lekciju iz tog iskustva dobar publicitet je bolji od lošeg, ali iz perspektive od dna ka vrhu, loš publicitet je nekada bolji nego nikakav publicitet. Ukratko – kontroverza se dobro prodaje“.
       • Vreme i sreća: „Nekada gubitkom bitke iznađeš novi način da pobediš u ratu. Šta ti je potrebno je, generalno, dovoljno vremena i malo sreće.“
      
       O opštim stvarima iz života i posla
      
       Na različitim mestima u knjizi Tramp iznosi zanimljive stavove o pojedinim profesijama i životnim situacijama.
       • O umetnicima: „Uvek sam imao osećaj da su mnoga dela moderne umetnosti prevara i da su najuspešniji slikari često bolji trgovci i promoteri nego umetnici“.
       • O konsultantima i savetnicima: „Kada se radi o tome da je potrebno doneti pametnu odluku, najuvaženiji odbor (komitet) koji radi sa najskupljim konsultantima ne može čak ni sveću da drži grupi ljudi sa dovoljno razuma i sopstvenim novcem na crti“...
       • O kritičarima: „Iritira me da kritičari, koji nikada nisu dizajnirali ili napravili bilo šta sami, imaju slobodan prostor da iznesu svoje viđenje na stranicama velikih publikacija, dok mete njihove kritike gotovo nikad ne dobiju ponudu da odgovore.“
       • O krađi: „Moja filozofija je uvek bila da ako ikada uhvatite nekoga kako krade, morate da ga gonite oštro, čak i ako to košta deset puta više od onoga što je ukrao. Krađa je najgora.“
       • O strahu: „Ne možeš da budeš uplašen. Ti teraš svoje, drži svoju poziciju i držiš se pravo, i šta se desi – desi se“.
       • O odnosu prema ženama (ovo je posebno zanimljivo imajući u vidu optužbe da je ženskaroš i da je podvodio žene): „Moja majka je bila domaćica ceo život. A ipak se ispostavilo da sam uposlio mnogo žena na najviše pozicije i bili su među mojim najboljim ljudima. Cesto, zapravo, one su bile efikasnije nego muškarci oko njih“.
       • O porodici: Kada je planirao investiciju u kazino u Atlantik Sitiju, Tramp kaže: „Radilo se o potencijalnoj investiciji od 200 miliona dolara, u gradu 120 milja daleko od Njujorka, gde nisam nikako mogao da budem prisutan svakog dana. Trebao mi je neko u potpunosti sposoban, potpino pošten i potpuno lojalan da nadgleda projekat. Ništa ne može da se meri sa porodicom u slučaju da su kompetentni, jer svojoj porodici možete da verujete na način na koji nikada ne možete da verujete bilo kome drugom“.
       • O moralu: Tramp ističe da je Konrad Hilton, vlasnik čuvenog hotelskog lanca, „snažno verovao da nasleđeno bogatstvo uništava moralni karakter i motivaciju. Slažem se da je to često slučaj“.
      
       Vešt pregovarač, veliki biznismen, manipulator, lažov...
      
       Kada su Trampa krajem osamdesetih pitali da li će da se kandiduje za predsednika SAD, dogovorio je: „Svi hoće da se kandidujem, ali suviše sam pošten za to“. Međutim, gostujući kod Opre Vinfri 1988. – upravo povodom promocije knjige „Umeće pregovaranja“ – Tramp je dao sledeću izjavu: „Nešto će se desiti narednih godina sa ovom zemljom ŠSjedinjenim državamaĆ. Ne možete da opstanete tako što godišnje gubite 200 milijardi...“. Tu ga je Opra Vinfri prekinula i pitala direktno – da li ćete se kandidovati? „Verovatno ne. Ali sam umoran od toga šta se dešava u ovoj zemlji. Ako bi postalo toliko loše, ne bih isključio kandidaturu“.
       Za neke ljude se kaže da imaju sve u životu ali da je to ili loše raspoređeno ili ne znaju kako da to iskoriste. Donald Tramp nije počeo od nule; štaviše, dva puta je bankrotirao i uspeo da se izvuče (on tvrdi da je to uradio sam, a upućeni trvde da mu ga je iz bule uvek vadio otac).
       Covek koji je bio zvezda američkih rijaliti programa – od „Aprentista“ 2006. gde se svake nedelje na nacionalnoj televizji pojavljivao kao veliki biznismen koji je procenjivao koliko su takmičari ozbiljni za posao, do organizovanja brojnih izbora za mis sveta – došao je na čelo Amerike, na iznenađenje celog sveta, uprkos svim anketama i očekivanjima.
       Suprotno predviđanjima da neće izdržati ni godinu dana, Tramp, čini se, i pored brojnih turbulencija unutar svoje administracije i američke politike, deluje stabilno i sigurno. Da li je prividna haotičnost njegove administracije stvarana ili je i to neki trik veštog pregovarača koji ume da dobro proda svoj imidž? Cak i da jeste trik – u politici je čest slučaj da na vrh isplivaju ljudi koji su dosegli najviše domete u – oprostite na rečniku - umetnosti proseravanja i pravljenja imidža.
       Neki, kao Tramp, vole da se predstavljaju kao genijalci i ljudi sposobni za sve, a neki vole da se presamite, pogrbe i ponašaju kao da će da se rasplaču (recimo, Aleksandar Vučić). Sve je to imidž. Ali iza tog imidža ne stoje uvek i jedino marketinške kuće, već stoji čovek koji taj imidž nosi...
       Kada je reč o Trampu kao čoveku, ako je suditi po onome što je napisao u knjizi „Umeće pregovaranja“ ali i po njegovom dosadašnjem ponašanju – radi se o osobi koja je puna iznenađenja, i pozitivnih i negativnih.
       Najveća prevara koju je đavo postigao je u tome da je ubedio ljude da đavo ne postoji. Ne kažem da je Tramp đavo, ali me ne bi iznenadilo da će prva osoba koja će staviti ogroman novac na opkladu da se Tramp neće kandidovati ili da će izgubiti naredne predsedničke izbore ukoliko se kandiduje, biti upravo Donald Tramp.

Ko je Rodžer Stoun?
Čovek koji je Trampa prodao Americi
       Nedavno je američki kanal „Netfliks“ uradio film pod nazivom „Daj mi Rodžera Stouna“. Rodžer Stoun je politički aktivista i lobista koji je još sa 16 godina ušao u medijsku žižu, kao najmlađi učesnik afere Votergejt. Zakleti republikanac, bio je deo političkih kampanja republikanskih predsedničkih kandidata – Niksona, Regana i – Trampa. Sve dok nije javno osramoćen – kada je isplivalo da su on i njegova supruga preko porno časopisa tražili partnere za grupni seks – ugled i uticaj Rodžera Stouna je bio takav da su on i nekolicina saradnika oformili najjači lobistički biznis koji je u Vašingtonu zastupao najgore diktatore i mutne ljude širom sveta.
       Međutim, mnogi u Vašingtonu vide Rodžera Stouna kao mračnu stranu američke politike. Opisuju ga kao čoveka koji je izmišljotinama i smicalicama uništio mnoge karijere, a sve zarad ljudi kojima je služio. Stoun je čovek koji zna kada i kako da se upotrebe najgore reči i najveće laži da bi se izazvao željeni efekat.
       Tramp u malom. Ili, kako neki tvrde – Tramp je Rodžer Stoun u malom. Američki novinari i istraživači koji su pratili Trampovu kampanju navode da je upravo Rodžer Stoun bio taj koji je spojio Trampa sa ekstremnom desnicom, koji je oblikovao najradikalnije Trampove stavove i poruke tokom kampanje 2016. godine, i uspeo da pridobije podršku ključnih struktura američke populacije. Njih dvojica se poznaju još od 1987. – kada je Tramp objavio „Umeće pregovaranja“.
       Kako je Rodžer Stoun sam priznao u intervjuu za „Netfliks“: „Najgora stvar koja može da mi se desi je da budem neprimećen. Mržnja drugih prema meni me ispunjava. Mržnja je jači motivator od ljubavi“.
Moskovska veza
       Tramp u knjizi objašnjava kako je još tada, 1980-ih, razgovarao sa ruskim zvaničnicima o izgradnji hotela u Moskvi, blizu Kremlja. Tako navodi kako je sa tadašnjom suprugom Ivanom (koja je rodom Cehinja) i jednim asistentom putovao u Rusiju kako bu pregledao nekoliko lokacija za svoj hotel.
       Tramp će u Rusiji boraviti nekoliko puta tokom devedesetih kako bi promovisao takmičenje za Mis sveta i druge poslove.
       Sada su sva ta putovanja i veze pod lupom medija, opozicije i javnosti, kako bi se proverilo koliko duboko i daleko sežu Trampovi poslovi i dilovi sa Rusijom.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX