SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523378

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Zabrinjavajući podaci Štokholmskog instituta za istraživanje mira: NATO ulaže više od svih ostalih zajedno
Rusi smanjili vojni budžet za petinu!
Piše: Andrej Dimitrijević

       Kada se tirani spremaju za rat, usta su im puna mira!
       Istina, danas se u svetu više priča o ratu nego o miru, pa ostaje nada da će ishod biti suprotan očekivanju iz prethodne rečenice. Međutim, ako je suditi po podacima koji se objavljuju, rast u naoružavanju kao i sve veće strateško pozicioniranje vojski širom sveta, govori suprotno.
       Konkretno: svet je u 2017. potrošio na vojsku više nego od kraja Hladnog rata. Uz to, Sjedinjene države najavile su obnavljanje Sedme – atlantske - flote, nemačko ministarstvo odbrane traži daleko veće povećanje vojnog budžeta, Kinezi prave vojne baze u Pacifiku.
       Iznenađujuće – od vodećih zemalja sveta, u 2017. su jedino Rusi imali pad (i to veliki) u ulaganja u vojsku.
       Početkom maja Štoklolmski institut za istraživanje mira (SIPRI - referentna međunarodna organizacija koja se bavi pitanjima rata i mira, koju je 1966. osnovala švedska vlada, koja je i dalje finansira) objavila je analizu ukupnih vojnih ulaganja zemalja u svetu. Prema podacima ove organizacije, vojna izdavanja (što podrazumeva: plate, ulaganja u osoblje, oružje, oruđe, istraživanja, logistiku, infrastrukturu, misije i projekte) u svetu u 2017. porasla su na 1739 milijardi američkih dolara, što je najviši nivo od 1988. godine, odnosno od kraja Hladnog rata. Analiza je rađena na osnovu podataka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
       Kako navode u institutu SIPRI, od svih zemalja najviše je Kina povećala ulaganja u vojsku, nastavljajući uzlazni trend koji traje više od dve decenije. Sa druge strane, u Rusiji je prvi put od 1998. došlo do opadanja davanja na vojsku, dok su SAD prestale sa smanjenjem ulaganja u vojsku.
       U švedskom institutu navode da je posle 13 godina konstantnog rasta vojnih budžeta – od 1999. do 2011., usledio period od 2012. do 2016. kada su vojni budžeti uglavnom stagnirali, da bi u 2017. bio zabeležen skok.
       Gledano na nivou celog sveta, 2,2 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda trenutno odlazi na vojsku, odnosno – 230 američkih dolara po glavi svakog stanovnika Zemlje.
       Kako navode u SIPRI-u, rast ulaganja u vojsku dolazi pre svega iz zemalja Azije, Okeanije i Bliskog istoka, poput – Kine, Indije, Saudijske Arabije. Dodaju da je na globalnom nivou očita promena – više težište vojnih ulaganja nisu NATO zemlje, već Azija.
      
       Kina isped svih
      
       Prema podacima švedskog instituta, u Aziji i Okeaniji 29-tu godinu zaredom zabeležen je rast vojnih budžeta. Kina, koja je posle SAD drugi najveći ulagač u vojsku, 2017. povećala je davanja u vojsku za 5,6 odsto, odnosno – na ukupnih 228 milijardi dolara. Tako je udeo Kine u vojnim budžetima sveta skočio sa 5,8 odsto 2008. na 13 odsto u 2017. godini.
       Proteklih godina zabeleženo je nekoliko incidenata između kineskih i američkih brodova i aviona u Pacifiku. Kako se tumači, Peking je počeo da sve više testira američku snagu i spremnost u jugoistočnoj Aziji i Pacifiku. Nedavno su američke obaveštajne službe objavile da je Kina postavila rakete dugog dometa na ostrvima Srali, severno od Malezije i istočno od Vijetnama. Postavljene rakete mogu da gađaju brodove na udaljenosti od skoro 500 kilometara, a postavljena je i protiv-vazdušna odbrana dometa 150 kilometara. Uporedo sa time, Kina pregovara sa nekoliko pacifičkih zemalja o otvaranju svojih vojnih baza. Ovaj potez je naročito uznemirio Australiju i Novi Zeland.
       Iza Kine, u Aziji, po vojnim ulaganjima, dolazi Indija koja je potrošila 63,9 milijardi 2017. sa ukupnim povećanjem od 5,5 odsto u odnosu na 2016.
       Korejsko poluostrvo – poznato kao najmilitarizovanije poluostrvo na svetu - takođe je videlo rast u ulaganju u vojsku.
       Iako podaci za Severnu Koreju nisu poznati (jer podaci te zemlje ili nisu dostupni ili nisu proverljivi), Južna Koreja 2017. je povećala davanja za 1,7 odsto, na ukupno 392 milijarde dolara.
       Stručnjaci švedskog instituta procenjuju da će – usled sve odlučnijeg vojnog istupanja Kine u Aziji – u narednim godinama biti nastavljen trend većih ulaganja u vojne budžete među zemljama ovog kontinenta.
      
       Oštar pad vojnih ulaganja u Rusiji, rast u NATO zemljama
      
       Rusija je 2017. na vojsku ukupno potrošila 66,3 milijarde dolara što je niže za čak 20 odsto u odnosu na 2016. i predstavlja prvi pad u ruskim vojnim ulaganjima još od 1998. Kako navode u SIPRI-u, Rusija i dalje sprovodi modernizaciju svojih snaga, ali su ekonomski problemi usled sankcija 2014. povodom krize u Ukrajini doveli do smanjenja sredstava raspoloživih za vojsku.
       Sa druge strane, u centralnoj i zapadnoj Evropi došlo je do rasta vojnih budžeta i to za 12 odsto (centralna Evropa) i 1,7 odsto (zapadna Evropa). Mnoge od zemalja centralne i zapadne Evrope su članice NATO-a i usaglasile su se da, usled – kako se kaže – narastajuće ruske pretnje povećaju svoje budžete.
       Prema podacima švedskog instituta, vojni budžet svih 29 zemalja članica NATO u 2017. iznosio je ukupno 900 milijardi dolara, što ukupno iznosi 52 odsto ukupnih svetskih ulaganja u vojsku.
       Ovome bi trebalo dodati i da je nemačko ministarstvo odbrane nedavno kritikovalo vladu da su predviđena sredstva za povećanje vojnog budžeta nedovoljna imajući u vidu potrebnu za – kako su rekli – masovnom modernizacijom snaga Bundesvera. Nemci su u 2017. uložili 44,3 milijarde dolara, a do 2019. predviđeno je povećanje za još 2,8 milijardi. Inače, reakcija nemačkog ministarstva spoljnih poslova usledila je posle kritike američkog predsednika upućene Angeli Merkel, da Nemci ne ulažu dovoljno u vojsku.
       Kada je o vojnim ulaganjima reč u zapadnoj Evropi u 2017. reč, prednjače Francuzi sa 57,8 milijardi dolara i Britanci sa 47,2 milijarde.
      
       Saudijci glavni kupci oružja na Bliskom Istoku
      
       Na Bliskom Istoku – jednom od najtrusnijih svetskih bezbednosnih područja – u 2017. došlo je do porasta ulaganja u vojsku od 6,2 odsto. Na vrhu zemalja koje su povećale vojna sredstva je Saudijska Arabija koja je posle pada u 2016, u 2017. povećala ulaganja za 9.2 odsto odnosno na 69,4 milijarde dolara (koliko je, recimo, uložila jedna Indija!). Saudijci su tako treći u svetu po rastu vojnih ulaganja. Značajna povećanja vojnih budžeta u 2017. primećena su i u Iranu (19 odsto) i Iraku (22 odsto).
       Kako navode u SIPRI-u, trenutni konflikti na Bliskom istoku ključni su razlog povećanih ulaganja u vojsku. Globalno gledano – dok nijedan region u svetu nije zabeležio rast ulaganja više od 1,8 odsto regionalnog BDP-a, na Bliskom istoku ulaganja u vojsku 2017. iznose 5,2 odsto BDP-a svih zemalja tog područja.
      
       Amerikanci i dalje na vrhu
      
       SAD su oduvek ulagale u vojsku daleko više od bilo koje druge zemlje. Cak, više i od svih ostalih vodećih zemalja sveta zajedno! Iako je u vreme administracije Baraka Obame došlo do postepenog smanjenja vojnih ulaganja, dolaskom Trampa to je promenjeno i - prema podacima švedskog instituta SIPRI - Amerikanci su ponovo počeli da povećavaju svoj vojni budžet, koji je prethodne godine iznosio impozantnih 610 milijardi dolara, što je više od 35 odsto svetskog vojnog budžeta u 2017. Kako navode u SIPRI-u, američka ulaganja usmerena su na povećanje broja vojnika i modernizaciju konvencionalnog i nuklearnog naoružanja.
       Inače, u potezu koji se ocenjuje kao preokret u američkoj vojnoj doktrini, administracija Donalda Trampa nedavno je odlučila da se ponovo uspostavi Sedma flota, koja je pre sedam godina ukinuta usled – kako se tada činilo – otopljavanja odnosa sa Rusijom. Ovaj potez je odgovor na povećano prisustvo ruskih pomorskih snaga u severnom Atlantiku, navode Amerikanci. Kako je objasnio američki ministar odbrane Džejms Matis, radi se o konceptualnoj promeni koja fokus američke odbrambene politike pomera od borbe protiv terorista, do „dugoročnog strateškog nadmetanja“ sa Rusijom i Kinom.
       Komandir američkih pomorskih snaga, admiral Džon Ričardson, nedavno je u bazi Norfok – sedištu američke mornarice – izjavio da je postalo neophodno da se ponovo razmišlja o „naprednom pomorskom ratu“ u Atlantiku.
       Američka mornarica ima 130 brodova i 4,500 aviona – daleko više od bilo koje druge pomorske flote na svetu.
      
       Ostatak sveta
      
       Kada je o ostatku sveta reč, u Latinskoj Americi vojni budžeti su u 2017. prosečno porasli za 4.1 odsto, a najviše udela u tome imali su rast u Argentini (za 15 odsto) i Brazilu (za 6,3 odsto u odnosu na 2016.) Meksiko je smanjio ulaganja u vojsku za 8,1 odsto.
       Afrika je zabeležila pad vojnih ulaganja za 0,5 odsto, a tome je doprinela činjenica da je Alžir prvi put u poslednjih deset godina smanjio ulaganja u vojsku.

Balkan
Sve više baruta u buretu
       Kada je o regionu reč, prema analizi SIPRI-a, u 2017. vojne budžete su povećali: Albanija (za 1,7 odsto), Bosna i Hercegovina (za 2,1 odsto), Bugarska (za 4,4 odsto), Hrvatska (za 3,1 odsto), Makedonija (za 3,1 odsto), Crna Gora (za 3,3 odsto), Rumunija (za 6,2, odsto) i Srbija (za 4,2 odsto).
       Kada je o Srbiji reč – od 2012. ulaganja u vojsku u proseku godišnje rastu za 4-4,5 odsto.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX