SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5582820

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Verovali ili ne - Roditelji u Britaniji menjaju sadržaj klasičnih bajki za decu
Politička korektnost cenzurisala Crvenkapu
Piše: Milan Dinić - London

       Svako od nas ima svoju priču o tome kako je na Zapadu nešto zabranjeno ili se smatra neprikladnim, a što nama deluje čudno. Međutim, priča koja sledi primer je šta se dešava kada se politička korektnost tera do, reklo bi se - krajnjih granica, i kada se nastojanje da se neko drugi ne uvredi pretvori u puku cenzuru, ili, preciznije, autocenzuru. Sa druge strane, ili uporedo sa ovim prvim, priča koja sledi pokazuje i da se vremena menjaju…
       U Britaniji je nedavno sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je svaki četvrti roditelj izmenio pojedine delove poznatih bajki koje su čitali svojoj deci, jer su opisi scena bili suviše stravični i/ili politički nekorektni!
       U istraživanju je učestvovalo 2.000 roditelja od kojih je četvrtina rekla da menja određene delove u bajkama. Roditelji su izjavili da, ako se klasične bajke pogledaju iz ugla današnjih pogleda koji vladaju progresivnom svetu – mnoge od poruka koje se u tim bajkama šalju nisu kompatibilne sa današnjim vrednostima i stremljenjima. Zato čak 16 odsto roditelja kaže da izbegava da uopšte čita stare bajke svojoj deci!
       Priča koju su roditelji najčešće menjali bila je – zamislite – Crvenkapa.
       Evo šta su britanski roditelji izneli kao zamerke u klasičnim bajkama za decu:
       Za Pepeljugu su rekli da nije prikladna jer prikazuje sliku ženske osobe koja čisti i sve sama radi po kući, što je protivno ideji o emancipaciji žene. Takođe, govoreći o njenim sestrama kao o „trima debelim sestrama“ je neprimereno jer podstiče „body-shaming“ odnosno ismevanje i kritikovanje nekoga zbog njihovog izgleda.
       Priča Ružno pače je sporna za četvrtinu roditelja jer šalje poruku da moraš da budeš lep da bi bio prihvaćen. Štaviše, ne samo da se kaže da je „pače ružno zato što je crno“, što – kako se navodi – može da ima i određene rasističke konotacije, već svoju transformaciju doživljava tek pošto postane „beli labud“, što sugeriše da pače nije prihvaćeno onakvo kakvo jeste već mora da se menja.
       Takođe je kritikovana i bajka Uspavana lepotica zbog scene u kojoj princ ljubi princezu koja je spava (kako stoji objašnjeno u bajci, princeza može da ustane iz dubokog sna samo uz pomoć poljupca princa). Međutim, problem sa ovom bajkom je taj što princ ljubi princezu bez njene saglasnosti, što, u krajnjem ishodištu, može da bude znak seksualnog napastvovanja! Inače, „problem“ sa Uspavanom lepoticom prijavljen je i ranije – novembra 2017. kada je majka jednog đaka tražila da se u toj školi zabrani čitanje Uspavane lepotice upravo zbog toga što nema saglasnosti princeze za poljubac! Argument majke bio je da bi deca mogla da zaključe da je u redu da poljube žensku osobu dok ona spava.
       Problem sa bajkom Crvenkapa je što suviše podseća na horor film: vuk je pojeo malu decu i drži ih u stomaku a spas im dolazi od drvoseče koji sekirom ubija vuka i vadi decu iz njegove utrobe! Takođe, i Tri mala praseta su „sporna“ jer se bajka završava nasiljem u kome tri praseta ubijaju vuka i posle ga pojedu!
       Pomislili bi da je barem Robin Hud u redu – jer priča govori o čoveku koji otima od bogatih i pomaže sirotinju. Međutim, čak 27 odsto ispitanika smatra da je problematično što Robin Hud otima novac od drugih i da je to loša poruka za decu.
       Naravno – ovakvi pogledi ne predstavljaju preovlađujuć stav britanske javnosti. Štaviše, ovi stavovi izloženi su kritikama i vicevima u medijima i stručnim krugovima koji navode da je reč o cenzuri.
       Sve više se postavlja pitanje: da li svet sve više pada u teror cenzure i auto-cenzure samoproglašene liberalne policije koja napada i javno uništava sve i svakog ko nije „moralno podoban“?
       Ali, postoji i druga strana medalje…
       Ovo ne znači da bi trebalo da se ide u drugu krajnost, pa da se „u ime tradicije“ – na koju se mnogi u Srbiji i drugim zemljama pozivaju da bi opravdali uglavnom neprikladno ponašanje – žene, manjine ili druge grupe tretiraju sa omalovažavanjem ili nejednako u odnosu na muškarce ili dominantnu društvenu grupu.
       Cinjenica jeste da bismo svi morali da budemo više tolerantni međusobno i to ne prvenstveno zato što je to „divno, prelepo i napredno“, već zato što je to korisno i omogućava bolju društvenu koheziju i bolju klimu za poslovanje i razvoj tržišta. Sve je, nažalost, uvek u parama.
       Jedno je izvesno – svet se menja (uostalom, sve više roditelja deci čita bajke sa tableta, a ne iz knjiga) i - svidelo se to nama ili ne - nove tehnologije omogućavaju da se svakim danom zabeleži sve više detalja u našem ponašanju, da se oni analiziraju i izlože kritici. Nekada je neko mogao da kaže, napiše ili uradi nešto i da to zamre, danas – usled interneta i društvenih mreža – to je gotovo nemoguće. Ali to je, takođe, i izvor autocenzure koja je takođe sve prisutnija u svetu… Uz to, generacije koje dolaze mnogo više će primećivati i znati o svetu nego mi u njihovim godinama, a to znači da će verovatno biti i daleko osetljiviji na sve detalje, pa reinterpretacija bajki možda ne bi trebalo toliko da iznenađuje. Svako vreme ima svoje klasike i svoje poglede. Ništa, izgleda, nije doveka…

Deset bajki čiji sadržaj roditelji najčešće „prilagođavaju“ novim pogledima
       1. Crvenkapa
       2. Tri mala praseta
       3. Kolačić (Medenjak)
       4. Ivica i Marica
       5. Ružno pače
       6. Snežana i sedam patuljaka
       7. Lepotica i zver
       8. Pepeljuga
       9. Džek i čarobni pasulj
       10. Pinokio












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX