SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5582843

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KUĆNI LJUBIMCI: Cuvate psa, pogledajte da nije vuk?!
Zašto Vaš pas ima velike uši?
Piše: Mika Jovičić

       Koliko su naklonosti prema psima kao kućnim ljubimcima ljudi tokom istorije pokazivali, toliko su demonstrirali netrpeljivost prema vukovima! Prve smatramo psima, a druge zverima. A zapravo i jedni i drugi pripadaju istoj porodici – familiji pasa.
       Jedni kao vrsta – domaći pas, a drugi kao vrsta – vuk. Još oko 35 vrsta čini ovu porodicu životinja, među kojima su: kojot, šakal, dingo, lisice...
       Nisu psi toliki mesožderi kao mačke jer nisu isključivo upućeni na životinjsku hranu. Prvenstveno love sisare i ptice, ali i vodozemce, ribe, školjke, rakove pa se smatraju mesožderima. Takođe jedu i strvine – već mrtve životinje. Ipak su i svaštojedi - jer osim mesa jedu: povrće, insekte i voće. Cak će u nedostatku hrane jesti korenje i mahovinu, a trava im pomaže u varenju.
       Pregrevanje ponajviše regulišu otvorenim ustima, isplaženim jezikom i dahtanjem. A jedino mesto psećeg tela na kojem se znoje – jastučići sa njihovih šapa. Krzno i uši takođe kontrolišu temperaturu tela. Neki psi imaju veće, neki manje uši, a to najčešće zavisi od klime.
       Veće uši oslobađaju veću toplotu. Maloj afričkoj lisici – fenek s obzirom na to da živi u vrelim oblastima Afrike, u očuvanju svežine tela pomažu najveće uši u odnosu na telo među psima.
       Manje uši sprečavaju gubitak toplote, kao što je kod arktičke lisice.
       Krzno je u hladnom podneblju duže nego u vrelom. Sastoji se od dva sloja: potkrzno od fine dlake, obično jednobojne, i od gornjeg sloja, duže, grublje dlake koja se naziva zaštitnom. Ona sadrži prirodna ulja kako bi krzno bilo vodootporno, a odozgo može imati šaru u zavisnosti od vrste psa.
       Većina divljih i domaćih pasa menja dlaku svakog proleća i jeseni, leti zbog linjanja (menjanja krzna na kraće i manje gusto) imaju tanko, a zimi debelo krzno.
       Psi imaju po četiri prsta na zadnjim nogama i po pet prstiju na prednjim. Taj peti nalazi se izdvojen, malo iznad ostalih. Samo afrički lovački pas nema taj prst.
      
       Vuk - predak domaćeg psa
      
       Pre nego što se čovek umešao u prirodu, postojale su samo divlje životinje, a uticajem ljudi na njih nastale su domaće životinje. Pas je prva divlja životinja koja je pripitomljena, a taj proces počeo je pre oko 12.000 godina. Tada je na zemlji živelo oko pet miliona ljudi.
       Od tada, za manje od 5.000 godina ljudska populacija porasla je tri puta, pa je pre oko 7.000 godina bilo 15 miliona ljudi. Danas na planeti živi preko sedam milijardi ljudi, dok je broj domaćih pasa narastao na oko 520 miliona.
       Kako i zašto je nastao domaći pas? Šta je podstaklo ljude da to učine?
       Pre 18.000 godina naši preci bili su nomadi. Nisu imali stalno boravište već su živeli lutalačkim načinom života koji je ličio na život vukova. U to vreme bili su rivalske vrste. Lovili su na istom području i borili za isti plen. Prednost vuka nad čovekom bila su mnogo razvijenija čula, snaga, izdržljivost, brzina, spretnost... A čovek je izumeo oružje pa mu je koplje omogućavalo da ubije izdaleka. Onda se ljudima javila ideja da nađu način kako ukrotiti snagu ovog predatora, i upotrebiti za sopstvenu korist.
       Arheološki nalazi pokazuju da je pre oko 5.000 godina pas imao važnu ulogu u životu ljudi. Psi su prvenstveno korišćeni u lovu, jer je u periodu od preko 11.000 godina, kada je globalno otopljavanje oblikovalo pejzaž, promena klime u umerenu predstavljalo ohrabrenje da se ljudi skrase. Pre nego što su pripitomili životinje, naši preci su prvo pripitomili biljke. To je bio početak poljoprivredne proizvodnje. Prvi seljaci sagradili su stalne domove, kuće sagrađene od drveta koje su bile veće i jače od onih u kojima su živeli lovci. Počeli su da žive u malim zajednicama u malim trajnim selima.
       Ubrzo se javila ideja da životinje zatvori u obor i napravi zalihe mesa. Stoga su neki psi selektirani i uzgajani za ulogu čuvara logora i dizanje uzbune ako se opasnost pojavi.
       Dakle, vuk je predak domaćeg psa. Pripitomljeni pas ima 78 hromozoma, koliko i vuk. Međutim različitost među domaćim psima je zapanjujuća.
       Irski vučji hrt je u grebenu viši od predaka, a čivava je veličine ko tek rođeni vuk. Pojedine rase teške su kilogram, čak i manje, a neke, najčešće mastifi poput bernardinca i bo mastifa teže su i od vuka, preko 90 kilograma.
       Psi u divljini se ne doteruju. Ne idu u salone niti se kupaju šamponima, pa ipak im je dlaka neverovatno lepa. Međutim, mnogi domaći psi formirani su tako da im je određena nega neophodna. Dlaka im može biti takva, naročito kod određenih rasa, da zahteva često četkanje i redovno šišanje.
       Ukoliko imamo psa, trebalo bi ga kupati šamponom za pse, ali ne češće od dva puta godišnje jer se na taj način spira miris koji nose, a to ih vrlo često uznemiri. Vrlo brzo povrate svoj miris, ali do tada osećaju nelagodnost.
       Svi vole mekanu podlogu, a samo malo podnosi pokrivač. Svi psi vole da spavaju i mnogo spavaju, ali sa prekidima. Spavaju tiho i nemirno, san često prate snovi, izraženi mahanjem repom, trzanjem, režanjem i tihim lajanjem.
       Neki domaći psi skloniji su da uče od ljudi, a neki nezavisniji ili povučeniji. Jedni pitomiji, a drugi više divlji. Jedne je lakše pravilno vaspitati, druge teže. Jedni su probirljivi kada je hrana u pitanju, a drugi jedu koju god hranu da im damo.
       Pojedini psi mnogo vole da budu u vodi, a neki uopšte ne vole. Jedni vole da trče, a drugi samo da šetaju. Jedni više da kopaju, drugi da njuše. Iako su svi društvena bića, jedni vrlo rado prilaze i nepoznatim ljudima, dok su drugi obazrivi i nepoverljivi prema neznancima. Nijedan pas ne sjedinjuje sve ove osobine na isti način, jedna više zaostaje, druga se ističe.
      
       Podela domaćih pasa
      
       Grupe domaćih pasa čine rase tj. pasmine koje su slične po svrsi i veštinama koje ih karakterišu. Pre oko 6.000 godina započeto je razdvajanje domaćih pasa u zasebne grupe. Vrlo često su sličnog oblika, ali ima i izuzetaka. U nekim zemljama rase su po grupama raspoređene na jedan, a u drugim zemljama na drugačiji način, u zavisnosti da li im je glavna vodilja u katalogizaciji genetika, namena, veličina... Insistiranje na strogoj podeli na grupe i dalje na podgrupe vrlo često je preterano.
      
       Mešanci
      
       Postoje domaći psi koji ne pripadaju nijednoj grupi i svaki od njih istovremeno pripada posebnoj grupi, a to su mešanci. Mešanac dve rase nije tipičan mešanac, naročito ako su ljudi uticali da se baš ta dva psa spare. Ako se ukrste dva veoma rasna psa poput dobermana i nemačkog ovčara ne možemo govoriti o pravom, prirodnom mešancu. Prirodni mešanac je pas pročišćen od rasa ili pas koji je na putu pročišćenja od čovečjeg uticaja.
       Priroda odlučuje pri selekciji, za razliku od rasnih pasa koje su ljudi odgajali odabirom. Zbog nedostatka brenda mešanci su vrlo često nepopularni, nepoželjni i pune kafilerije ili azile, iako su često izdržljiviji, bolje ćudi, otporniji na bolesti i prilagodljiviji od rasnih pasa.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX