SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523319

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Majski pregovori sa MMF: Tri scenarija za povećanje penzija. Na pomolu ukidanje pljačkaškog zakona
Operacija uspešna, pacijent na samrti
Piše: dr Dejan Jovović

       Predsenik je nedavno sve objasnio: sledi nam „zlatno doba“, a dobili smo i ministra finansija čija su finansijska umeća dok je bio gradonačelnik Beograda izazvala veliku pažnju javnosti. Ako ste, međutim, pred penzijom ili u penziji, ili imate nekog penzionera blizu sebe, ili vas možda interesuje šta se tačno dešava sa našim parama i finansijama uopšte, u narednim redovima saželi smo celu debatu koja se nedavno – delimično javno a delimično iza zatvorenih vrata u Vladi – vodila tokom razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom.
       Misija MMF-a koja je u Beograd boravila od 7. do 18. maja ove godine, predvođena Džejmsom Rufom – šefom ove organizacije u Srbiji, razgovarala je sa domaćim vlastima o tekućim makroekonomskim kretanjima i projekcijama, merama za održavanje finansijske stabilnosti i nastavku strukturnih reformi.
       Nastavljen je dijalog dveju strana - vođen tokom prethodne posete misije Beogradu u martu ove godine, kao i tokom prolećnog zasedanja MMF i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu - o osnovama ekonomskog programa koji bi bio podržan novim, nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom te međunarodne finansijske institucije.
       Ukratko, došlo se do nemogućeg: MMF, Svetska banka i Fiskalni savet brane penzionere od vlade, a vlada bi da i dalje otima pare penzionerima kako bi očuvala svoj „finansijski uspeh“...
      
       U iščekivanju „Zlatnog doba“
      
       Pregovori su se odvijali u okolnostima rasta BDP Srbije od 4,5 odsto u prvom kvartalu 2018, procene Evropske komisije da Srbiju ove godine „očekuje najveća privredna ekspanzija u deceniji“, ali i jasne potrebe dovršenja ekonomskih reformi, pre svega u javnom sektoru.
       Novi aranžman trebalo bi da obezbedi očuvanje postignute makroekonomske i fiskalne stabilnosti, kao i podršku nastavku sprovođenja neophodnih strukturnih reformi u cilju postizanja snažnijeg i održivog privrednog rasta, istakla je NBS.
       Prethodni trogodišnji aranžman Srbije sa MMF završen je u februaru ove godine, a Srbija nije koristila odobrenu pozajmicu iz predostrožnosti u vrednosti oko 1,2 milijarde evra.
       Posle uspešnog završetka trogodišnjeg stend-baj aranžmana iz predostrožnosti, vlasti Srbije su pokazale interesovanje za nastavkom saradnje sa Fondom, ali u drugačijoj formi.
      
       Kako će izgledati novi aranžman sa MMF
      
       Novi aranžman bi bio nefinansijski i podržan Instrumentom za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument), koji je MMF uveo sredinom 2017. godine, u cilju obezbeđivanja okvira za pružanje saveta u vezi sa politikom i praćenjem u zemljama, kojima nije potrebna finansijska podrška Fonda (popularno je nazvan „čuvarkuća”).
       Novi program bi bio usmeren ka održavanju fiskalne i makroekonomske stabilnosti i sprovođenju reformi u cilju postizanja bržeg, inkluzivnijeg i održivijeg rasta predvođenog privatnim sektorom, ali i na borbu protiv sive ekonomije, povećanje javnih i privatnih investicija, jačanje fiskalnih institucija i obezbeđenje podrške finansijskog sektora privrednom rastu.
       Novi aranžman između Srbije i MMF trebalo bi da se primenjuje od sredine ove godine i neće podrazumevati nikakvu finansijsku podršku ili kreditnu liniju iz predostrožnosti, jer Srbija ima suficit u budžetu, a i javni dug je pod kontrolom.
       Tokom posete misije Fonda, razgovarano je i o povećanju budžeta za kapitalne investicije za narednu godinu, jer MMF procenjuje da će Srbija ostvariti značajan suficit i ove godine. Dogovoreno je da se zajednički radi na završetku procesa privatizacije velikih preduzeća kao što su RTB Bor, Petrohemija, MSK i da se proces pronalaženja strateških partnera ili privatizacija završi u ovoj godini.
      
       Pohvale i kritike
      
       Odbor direktora MMF je u izveštaju o poslednjoj, osmoj reviziji aranžmana krajem prošle godine istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, ojačala potencijal privrednog rasta, što je uticalo na smanjenje fiskalnih rizika i otvaranje radnih mesta. Takođe je pohvalio ostvarene rezultate reformi u finansijskoj sferi, navodeći da je NBS zadržala inflaciju pod črvstom kontrolom i ojačala bankarski sektor, koji je sada u znatno boljoj poziciji da podrži ekonomsku aktivnost.
       Iz MMF su, međutim, ukazali da je još dosta toga ostalo da se uradi kada su u pitanju preostala preduzeća u većinskom državnom vlasništvu kako bi se unapredio način njihovog upravljanja, investiranja i ojačali administrativni kapaciteti. U tom kontekstu su sugerisali nastavak poreskih reformi i otklanjanje neizvesnosti u sistemu sudstva, čime bi se dodatno podstakla poslovna aktivnost.
      
       Bivši ministar finansija, Dušan Vujović: MMF nam nije potreban kao „policajac“ ili „savetnik“
      
       Na pitanje da li je Srbiji potreban MMF kao „policajac“ ili „savetnik“, ministar finansija, koji je uoči pregovora sa misijom Fonda podneo neopozivu ostaku iz ličnih razloga, odgovorio je da posle tri godine odličnih makroekonomskih rezultata, Srbija pokazala da joj finansijski policajac nije potreban u oblasti fiskalnih i monetarnih performansi, ali da joj je i dalje potreban „snažan i kredibilan spoljni partner koji će doprineti održanju reformskih napora radi uspešnog završetka programa fiskalne konsolidacije“.
       - Pitanja u daljoj saradnji sa MMF verovatno će obuhvatiti rešenja za državne banke, preduzeća i javna komunalna preduzeća, nastavak reforme poreske administracije, efikasniji poreski sistem, bolju procenu fiskalnih rizika, nova zapošljavanja u javnom sektoru i zakon o platama, poštovanje propisa u borbi protiv pranja novca, smanjenje neformalne ekonomije i dalje rešavanje problema problematičnih kredita - naveo je Vujović, u to vreme još uvek kao ministar u ostavci. Ocenjuje i da je najpovoljni format novog programa sa MMF novi Instrument koordinacije politika - koji omogućava dijalog o sveobuhvatnoj reformskoj agendi bez finansijske podrške Fonda, koja Srbiji i nije potrebna zbog snažnih eksternih i fiskalnih bilansa.
      
       MMF, Fiskalni savet i Svetska branka poručile Vladi Srbije: Ukinite krizne mere za penzionere
      
       Misija MMF sugerisala je predstavnicima vlade da ukinu privremene krizne mere za penzionere – odnosno Zakon o privremenom umanjenju penzija (koji je ocenjen kao poptuno neustavan), koji je na snazi već četvrtu godinu. MMF je, poručio srpskoj strani da nađe sistemsko rešenje za penzije, budući da su javne finansije poslednje tri godine stabilne.
       Opomena da ovo privremeno umanjenje ne sme postati trajno stizalo je od MMF i tokom prethodnih susreta, ali se u međuvremenu ništa nije promenilo...
       Ako su i MMF, Svetska banka i Fiskalni savet Srbije jednoglasni u oceni da su srpske javne finansije stabilne i zdrave, da je dosadašnja ekonomska i finansijska politika dala odlične rezultate i da se vidi ekonomski rast zemlje, zašto bi za penzionere i posle četiri godine i dalje važile krizne mere, kada je Zakon bio oročen do kraja 2017?
       Prošle godine budžet je bio u suficitu od 1,2 odsto BDP, a u prvih nekoliko meseci ove godine republička kasa je i dalje u plusu. Od novembra 2014. godine, kada su sve penzije veće od 25.000 dinara umanjene za 22 i 25 odsto, učešće penzija u BDP palo je sada sa 13,8 na 11 odsto, što je manje čak i od onog što je MMF tražio od Srbije. Istovremeno, iz budžeta se za isplatu penzija više ne izdvaja 50 odsto para, već 33 odsto republičke kase, sa tendencijom daljeg smanjivanja.
       Dosadašnja povećanja penzija nominalno iznose 7,75 odsto, a realno 5,75 odsto, nisu ni približno dovedena na nivo penzija po zakonitim rešenjima, jer su u proseku primenom Zakona o privremenom umanjenju penzija mesečna primanja smanjena i do 22 odsto u odnosu na iznose penzija po rešenjima. Time su penzioneri dovedeni u nepovoljan i diskriminatoran položaj u odnosu na zaposlene u javnom sektoru. Prema nekim procenama Udruženja penzionera, dalja primena ovog Zakona, kao i povećanje penzija prema dosadašnjem tempu i procentima, ukazuje da bi penzije mogle da se usklade sa rešenjima tek za deset do 15 godina.
       Da vlada nema više vremena za čekanje poručio je i Fiskalni savet, koji je ponovo ocenio da nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija ostane na snazi i upozorio da zadržavanje te mere može predstavljati ozbiljan fiskalni rizik, s obzirom na osnovanost tužbe koju najavljuju penzioneri.
       U dokumentu Fiskalnog saveta „Mišljenje na fiskalnu strategiju za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu” pored ostalog stoji da je „verovatno najveći nedostatak fiskalne strategije taj što se njom ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje natprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija”.
       Ovakva mera, koja je doneta krajem 2014, može da se opravda kada zemlji preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, ta opasnost prošla je 2017. jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, izvršena je fiskalna konsolidacija, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo, zbog čega nema ekonomskog osnova da privremena mera umanjenja penzija ostane na snazi.
       U obrazloženju Predloga zakona o privremenom usklađivanju načina isplate penzija jasno se navodi sledeće: „Posebno treba imati u vidu da je mera smanjenja penzija vremenski ograničena (primenjuje se zaključno sa isplatom penzija za mesec decembar 2017. godine), kao i da je uvedena isključivo sa ciljem prevladavanja, odnosno otklanjanja negativnih posledica finansijske krize. Što znači da ona egzistira u pravnom poretku Republike Srbije samo toliko dugo dok posebno važni razlozi javnog interesa opravdavaju njenu primenu.” Kasnije, tokom skupštinske rasprave, vremenska odrednica (decembar 2017. godine) o prestanku važenja ovog Zakona je izbrisana.
       Još u decembru prošle godine Fiskalni savet je upozorio da treba sprečiti eventualne sudske troškove koje po tom osnovu mogu da nastanu. Fiskalni savet u to vreme predlagao je da se penzije u 2018. godini povećaju 2,5 odsto, a da se ostatak budžetskog prostora iskoristi da se penzionerima, čije penzije su niže nego što su bile pre 2015. godine, jednim delom vrati oduzeto. Takvih penzionera je oko 14 odsto. Međutim, vlada je tada odlučila da svi penzioneri dobiju povišice od pet odsto.
       Posmatrano iz ugla Fonda, ova institucija ne brani penzionere, već, ustvari, svoj, kako kaže, uspešan projekat. Srbija je tokom primene ovog programa postigla fiskalnu stabilnost, a rezultati su bolji od onih koje je sam MMF očekivao. Fond neće da dozvoli da eventualni troškovi koji, kao posledica pravnog vakuuma, sada mogu da nastanu po osnovu sudskih troškova iz Strazbura, bace senku na njihov projekat.
      
       Tri scenarija za povećanje penzija
      
       Tokom pregovora sa Fondom, iskristalisala su se tri moguća scenarija za povećanje penzija. Prvi, po kojem bi svi penzioneri do kraja godine dobili povišice od osam odsto. Ukoliko bi se taj scenario obistinio, rashodi u budžetu će trajno biti povećani za 40 milijardi dinara. Po ovom računu, to predstavlja trošak od oko jedan odsto BDP.
       Drugi scenario podrazumevao bi da se Zakon o privremenom umanjenju penzija ukine fazno. On podrazumeva da se tokom prve godine ukidanja onima čija je penzija veća od 25.000 dinara vrati polovina oduzetog iznosa iz penzionog rešenja. Uz to, povišica od 5,5 odsto sledovala bi i njima i svim ostalim penzionerima.
       Treći scenario značio bi potpuno ukidanje Zakona, a u tom slučaju sve penzije bi mogle da se povećaju linearno za tri odsto.
      
       I ove godine suficit u budžetu
      
       Na kraju posete, šef misije Fonda izdao je saopštenje za štampu. U njemu se kaže da je posle uspešnog završetka programa koji je realizovan u periodu od 2015. do 2018. godine, ekonomija Srbije nastavlja da beleži dobre rezultate u pogledu stope rasta. Očekuje se da će rast dostići najmanje 3,5 procenata u 2018. godini, podstaknut potrošnjom, investicijama i izvozom. Uz podršku odgovarajuće monetarne politike NBS, inflacija je i dalje niska i očekuje se da će dostići oko 2 procenta na kraju 2018. godine. Rezultati budžeta za prvi kvartal 2018, ukazuju na još jednu godinu u kojoj bi mogao da se ostvari fiskalni suficit.
       Tokom posete misija Fonda je nastavilila sa razgovorima sa srpskim vlastima o njihovom programu ekonomskih reformi, koji bi podržao MMF putem Instrumenta za koordinaciju politika. Potvrđena je saglasnost o ciljevima politike, uključujući podsticanje bržeg i održivog rasta, očuvanje fiskalne discipline i finansijske stabilnosti, kao i ostvarivanje daljeg napretka u realizaciji ambicioznog programa strukturnih reformi radi daljeg poboljšanja životnog standarda stanovništva Srbije. Postiglnut je sporazum oko ključnih elemenata novog programa i misija MMF namerava da se uskoro vrati u Srbiju – verovatno sredinom juna - da bi privela kraju razgovore.
       Srbija je novog ministra finansija dobila 29. maja ove godine. Inače, procedura MMF je takva da nekoj zemlji ne može da odobri program, ako je ministar finansija u ostavci.
      
       Da li je došlo vreme da sami, bez MMF, vodimo svoju ekonomsku politiku?
      
       Aranžman sa MMF je istekao, ali otvara se pitanje da li je došlo vreme da Srbija počne da samostalno vodi ekonomsku politiku, ili je i dalje potreban strani kontrolor, koji će nadgledati trošenje iz državne kase i sprovođenje ekonomskih reformi. MMF je potreban onim zemljama članicama koje imaju problema sa „makroekonomskom neravnotežom“, ali ne može da pomogne kod sprovođenja strukturnih reformi. Srbija je sprovela fiskalnu konsolidaciju i stabilizaciju, po savetima i diktatu MMF, a sada slede razvoj i strukturne reforme. Pošto Fond ima mandat u sprovođenju stabilizacije, neće biti od pomoći kod razvojnih projekata i reforme preduzeća, jer to rade druge međunarodne finansijske institucije.

Srbija penzionerima vraća milijardu evra?
       Tri teme su se prilikom boravka misije Fonda izdvojile – penzije, povišice u javnom sektoru i novi aranžman. Najviše vremena utrošeno je na razgovoru o povećanju penzija, a o tome će se tek pričati i odlučivati.
       Za MMF je bilo neprihvatljivo to što je i dalje Zakon o privremenom smanjenju penzija na snazi i što se ne ukine, a onima kojima su po tom osnovu smanjene penzije ne vrate na pređašnji nivo. Ono što je sigurno jeste da će neko rešenje morati da se sprovrede. MMF ukupan mogući trošak računa na 2,5 odsto srpskog BDP, što se približava milijardi evra, ako bi sudovi odlučili da Srbija mora da vrati i sav iznos penzija uzet do sada, uvećan za kamate.
       Zbog toga je MMF tražio od vlade da visinu penzija vrati u zakonske okvire, što znači da se onim penzionerima kojima su penzije prethodno smanjene, sada povećaju. Penzioneri bi tako ponovo počeli da dobijaju penzije, koje odgovaraju doprinosima, koje su uplaćivali u PIO fond tokom svog radnog veka. To bi, trebalo da bude urađeno od 1. januara 2019. godine, nakon što bude finalizovan novi, konsultativni aranžman sa Fondom.
       Sa samog vrha vlasti, saopšteno je 25. maja ove godine da će neustavan i nezakonit Zakon o privremenom smanjenju penzija iz 2014. godine biti ukinut, već moguće od novembra, a u svakom slučaju od naredne godine, što znači da se ukidanje spornog Zakona odlaže najmanje za godinu dana.
       Time bi trebalo da bude ispoštovan zahtev MMF, a kojim je kreatorima ekonomske politike sugerisano da nađu način da izađu iz pravnog vakuuma u kome se Srbija sada nalazi, jer je krizni Zakon ostao na snazi i nakon što je kriza javnih finansija prošla.
Rast plata u javnom sektoru 2019.
       Što se plata tiče, računice se prave u ovoj godini, a povišice u javnom sektoru iduće godine. Kalkulacije pokazuju da bi realno plate u javnom sektoru mogle da porastu za onoliko koliko se ostvari rast BDP. Međutim, MMF je zanimalo i takozvano mapiranje radnih mesta i utvrđivanje koeficijenata zaposlenih, a na čemu radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a to znači novi sistem plata.
       Razgovoru o novom aranžmanu tek slede, nakon izbora novog ministra finansija. Sa novim aranžmanom biće definisano i koliko će biti uvećane plate u javnom sektoru, kao i kako će biti povećane penzije.
Procenti i pare: Prostor za povećanje penzija 33 milijarde dinara
       Iz vlade je saopšteno da suficit u budžetu sada iznosi 9,4 milijarde dinara, što je za 47,1 milijardu dinara bolji rezultat od planiranog. Prošla godina završena je sa suficitom od 33,9 milijardi dinara i očekuje se odličan rezultat ove godine, dok je javni dug smanjen sa 74,7 odsto iz 2015. na 59,9 odsto ove godine. Smatra da su se sa ovim poboljšanjima u javnim finansijama, stvorili uslovi za povećanje penzija.
       Ukupno će uvećanje penzija iznositi između pet i 25 odsto, a u odnosu na 2014. godinu između 8,4 i 13,3 odsto. Saopšteni su samo konkretni iznosi penzija pre smanjenja i posle sledećeg kruga povišica, ali nisu objašnjena ta dva povećanja, niti je data formula po kojoj će se na jesen progresivno uvećati primanja penzionera, pa računica u konačnom iznosu nije nikome potpuno jasna.
       Vlada Srbije saopštila je da će, kada se ukine sporni Zakon i uz to povećaju sve penzije, to povećanje u proseku iznositi 7,2 odsto.
       Finansijski paket kojim će penzionerima do kraja godine biti povećana primanja koštaće budžet 35 milijardi dinara, što je oko 300 miliona evra. Više od dve trećine tog iznosa, odnosno 25 milijardi dinara, biće potrošeno da se penzionerima čije su penzije 2014. godine smanjene vrati ono što je oduzeto. Ostatak od 10 milijardi dinara biće iskorišćen da se penzionerima sa primanjima nižim od 30.000 dinara povećaju penzije.
       Tokom poslednje majske posete misije MMF Beogradu, ona je procenila da će budžetski prostor za povećanje penzija biti 33 milijarde dinara. Misija je pošla od pretpostavke da će privredni rast Srbije ove godine iznositi 3,5 odsto. Naši zvaničnici procenili su početkom pregovora, fiskalni prostor na 40 milijardi. Finansijski paket koji su sada predložili, republičku kasu će koštati nešto malo više od 35 milijardi, što bi za MMF trebalo da bude prihvatljivo.
Kako je država pokrala penzionere
       Prema saznanjima, 1.184.997 penzionera, čije su penzije manje od 30.000 dinara, tokom sledećeg kruga povišica, koji se očekuje do kraja godine, dobiće povećanje od pet odsto. Na njih se ukidanje Zakona o privremenom umanjenju neće odnositi i na njihove penzije će se tokom sledećeg kruga povećanja računati procenat uvećanja od pet odsto. Zbog ovog rasta od pet odsto za najniže penzije, najstariji sugrađani sa višim primanjima su oštećeni. Za preostalih 532.257 penzionera primeniće se progresivna skala, pa će njihove penzije (od najmanjih ka najvećim, biti veće od 5,5 do 24,8 odsto). U ove procente uključen je i efekat ukidanja kriznog Zakona.
       Iz iznetih cifara o povećanju penzija, vidi se da odnos između viših i nižih penzija nije vraćen na zakonski nivo koji odgovara doprinosima u PIO fond.
       Penzije su stečeno pravo i država ne može da vodi socijalnu politiku preko visokih penzija tako što će zaustaviti njihov rast, a povećavati niske penzije. To znači da socijalna politika najsiromašnijih penzionera, ne može da se vodi preko leđa najbogatijih penzionera, već njihove probleme treba država da rešava sistemskim i drugim merama socijalne zastite, putem raznih oblika socijalne pomoći, na bazi socijalnih karata koje treba ustanoviti , a ne otimanjem od onih koji imaju veće penzije. Država mora da poštuje Zakon o PIO, a ne da penzije svodi na socijalu, jer one to nisu.
       Nigde se ne govori o vraćanju oduzetih penzija, a zahvalnost penzionerima koji su sprečili „bankrot“ države, prakticno znači da oduzeto odlazi u nepovrat. To je potpuno neprihvatljivo, jer su penzije lična svojina, pa se taj iznos koji je penzionerima oduzet mora proglasiti kao državni dug - ili dug PIO fonda penzionerima , koji bi se vraćao onda kada se steknu materijalne mogućnosti, u celini ili na rate. Takođe, ne govori se ni o načinu usklađivanja penzija sa troškovima života.
       Time što će država sada (sa zakašnjenjem) od godinu dana ukinuti sporni zakon, trebalo bi da na snagu ponovo stupe sve odredbe Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Njime je predviđeno da se penzije dva puta godišnje (u aprilu i oktobru) usklađuju sa inflacijom, što znači da bi od naredne godine, penzije iz 2014. morale da budu uvećane za ukupnu visinu inflacije od tada, pa do oktobra 2018.godine.
       Penzioneri su kroz smanjenje penzija od 22 odsto za iznos veći od 25.000 i 25 odsto za iznos veći od 40.000 dinara državi pomogli sa 100 milijardi dinara u protekle četiri godine. Najavljenim usklađivanjem od 8,4 do 13,3 odsto u odnosu na 2014. godinu, njima se neće vratiti ono što su dali.
       Pošto je veći procenat rasta nižih penzija od onih najviših, to je protivzakonito, jer penzije nisu socijalna davanja čiji iznos država može da slobodno menja, već pravo stečeno uplatom doprinosa tokom radnog veka. Iz tog razloga, visina penzija mora da odgovara visini uplaćivanih doprinosa, što sada nije slučaj.
       Odlukom da se najveće penzije uvećaju najmanje, a najniže najviše, država dovodi u pitanje održivost postojećeg penzijskog sistema, smatra Savez penzionera Srbije. Osim toga, šalje poruku zaposlenima da im visina penzija neće zavisiti od uplate doprinosa i dužine radnog staža, nego od toga koliko im država bude dala.
       Budući da tri četvrtine penzionera prima do 30.000 dinara, vlada je odlučila da njima opet „vanredno“ podigne penzije, mimo onoga što im propisuje Zakon o PIO. To ju je dovelo u situaciju da će kasnije morati da i onoj poslednjoj četvrtini penzionera „vanredno“ podiže penzije.
       Pojedini režimski ekonomisti podržavaju ukidanje Zakona kojim su smanjene penzije 2014. godine, mada precizne računice još nema da li će to uzdrmati državnu kasu, ali kao preduslov navode veće stope rasta BDP. Generalno ocenjuju da bi se ukidanjem spornog Zakona mogao postići trostruki efekat i to: vraćanje u redovno stanje u isplati penzija, zatim otklanjanje rizika da penzioneri tuže državu, kao i davanje podsticaja domaćoj tražnji i rastu BDP.
       Sa druge strane, neki stručnjaci smatraju da je čitava priča oko povećanja penzija konfuzna i populistička i „njen jedini smisao je da ljudima pošalje poruku da im se nešto povećava“. Nije normalno najavljivati nešto što će možda biti primenjeno za šest meseci, a možda će se na to čekati i duže, niti je normalno da o tome odlučuje predsednik države, jer se zakoni menjaju u parlamentu. Efekat ukidanja ovog Zakona je samo prestanak spornog daljeg smanjenja penzija. Predloženim rešenjem, neosnovano bi se prešlo na trošenje sredstava za penzije na ujednačavanje penzija. Umesto da se ukidanjem spornog Zakona smanji i diskriminacija, i krene u očuvanju stečenih prava penzionera, poništila bi se stečena prava i preraspoređivao novac mimo zakona. Pravni sistem bi mogao da se dalje urušava, što bi ugrozilo i postignuti napredak u stabilizaciji javnih finansija, smatraju ovi eksperti.
       Najavljeno povećanje penzija je politička odluka i rezultat povoljnih ekonomskih parametara, ali je reforma penzijskog sistema, ipak, neophodna (na 1,5 zaposlenog jedan penzioner), kako se kriza sa penzijama ne bi opet ponovila.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX