SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5580303

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Zoran Lutovac, novoizabrani predsednik Demokratske stranke
„Spartanci“ za spas Srbije
Piše: Olivera Milivojčević

       Demokratska stranka osnovana je davne 1919. godine u Sarajevu ujedinjenjem stranaka samostalnih radikala, liberala i srpskog dela Hrvatsko - srpske koalicije. Prvi predsednik DS-a bio je Ljubomir Davidović. U predratnoj Jugoslaviji demokrate su bile veoma cenjene i ostvarivale su zavidnu podršku građana. Posle smrti Davidovića 1940. godine na čelo DS dolazi Milan Grol koji ostaje njen predsednik do zabrane delovanja stranke u vreme komunistričke Jugoslavije.
       Grupa intelektualaca među kojima su bila istaknuta imena disidenata poput Dragoljuba Mićunovića i Koste Cavoškog 1989. godine po uvođenju višestranačja u Srbiju obnovila je Demokratsku stranku za čijeg je prvog predsednika izabran Dragoljub Mićunović.
       Stranka je okupila brojne intelektualce poput Borislava Pekića, Vladete Jankovića, Vojislava Koštunice, Nikole Miloševića, Aleksandra Saše Petrovića, Mihajla Kovača i mnogih drugih.
       Unutar stranke, 1992. godine javili su se sukobi i tenzije zbog saradnje sa Srpskim pokretom obnove i ulaska u koaliciju DEPOS.
       Vojislav Koštunica i grupa intelektuaca okupljenih oko njega izašli su iz DS i formirali Demokratsku stranku Srbije. Iz DS su se kasnije iznedrile i mnoge druge stranke. Ona je bila osnova za rađanje demokratije i demokratskih promena u Srbiji pre petooktobarskih promena 2000. godine.
       Drugi predsednik Demokratske stranke bio je Zoran Đinđić koji je kao predsednik srpske vlade, po dolasku koalicije DOS-a na vlast, ubijen 12. marta 2003. godine.
       Posle Đinđića na čelo Demokratske stranke došao je Boris Tadić dugogodišnji predsednik Srbije za čije vreme je Demokratska stranka počela da postepeno slabi i gubi na ugledu. Tadića je na XV Izbornoj Skupštini pobedio Dragan Đilas i postao peti predsednik DS. Previranja u stranci su nastavljenja kao i pad rejtinga, pa je Đilasa na mestu prvog čoveka demokrata zamenio Bojan Pajtić.
       Potpuni krah Demokratska stranka je doživela kada joj je na čelo došao Dragan Šutanovac. Na beogradskim izborima 2018. godine demokrate su doživele potpuni fijasko osvojivši svega 2,1 odsto podrške birača i ostajući daleko ispod cenzusa zbog čega je Šutanovac podneo ostavku, a kandidati za mesto prvog čoveka bili su Branislav Lečić, Gordana Comić i Zoran Lutovac.
       Možda ne i na iznenađenje demokrata, ali svakako na iznenađenje srpske javnosti - ubedljivu pobedu, na 20. Skupštini Demokratske stranke, za sedmog šefa partije, odneo je Zoran Lutovac koji je dobio 569 glasova delegata. Gordana Comić dobila je 463, a Branislav Lečić 123 glasa, od 1260 prisutnih delegata
       Javnosti manje poznat Lutovac je dugogodišnji funkcioner Demokratske stranke, a zli jezici tvrde da mu je tako ubedljivu pobedu pomoglo Đilasovo lobiranje i uticaj među demokratama.
       Novi predsednik DS u intervju za „Svedok” objašnjava kako je pobedio i navodi da mu je jedino oružje za pobedu bio program koji je izneo pred stranačke kolege, a nikakvo lobiranje Dragana Đilasa.
       S: Ubedljivo ste pobedili protivkandidate Branislava Lečića i Gordanu Comić na Izborinoj skupstini DS. Šta ste izneli kao program pred stranačke kolege koji Vam je doneo tako ubedljivu pobedu?
       Zoran Lutovac: Ključne odrednice programa bile su suštinske promene i povratak poverenja građana. Program je bio koncipiran u četiri tačke: promene u kadrovskom smislu, organizacionom, programskom, kao i u odnosu prema opozicionim partnerima. Dakle, novi ljudi u izvršnim organima stranke, revitalizacija stranke kroz aktivizam i neposrednu komunikaciju s građanima, bavljenje životnim problemima građana i saradnja sa opozicinim partijama u stvaranju saveza.
       S: Pojedini mediji su pisali da iza Vase pobede stoji uticaj Dragana Đilasa i DS i da je on praktično izlobirao Vašu pobededu?
       Z.L: Podrška koju sam dobio je isključivo podrška demokrata koji su hteli suštinske, a ne kozmetičke promene. Đilas se u toku kampanje sreo sa mnom, ali i sa mojim protivkandidatima. Oni su te razgovore prikazali kao već dogovorenu saradnju. Ja sam samo rekao da smo se sreli i da smo razgovarali o mogućnosti buduće saradnje. Sve ostalo su nagađanja i spinovanja.
       S: Odmah ste najavili ukrupnjavanje opozicije i razgovore sa Đilasom. Jeste se sreli posle Izborne skupštine s njim i razgovarali o budućoj saradnji?
       Z.L: Da, smatram da je to neophodno. Sreo sam se s Đilasom i razgovarali smo neformalno o budućoj saradnji. Uskoro slede formalni razgovori s njim, ali i sa još nekim predstavnicima opozicije.
       S: Đilas razgovara i sa DSS. I sa Jeremićevom Narodnom strankom, sa DS... Da li to predstoji okupljanje opozicije i pravljenje nekog novog DOS,-a?
       Z:L: U normalnim okolnostima ne bi bilo potrebe za nekim okupljanjem opozicije, međutim okolnosti su daleko od normalnih, tako da je okupljanje logična posledica takvog stanja u društvu.
       S: Šta su Vaši planovi i na koji način mislite da revitalizujete potpuno posrnulu Demokratsku stranku?
       Z.L: Planovi su da ono što sam govorio u kampanji pretvorim u delo.
       S: Rekli ste da je bolje imati 300 Spartanaca koji će da rade nego 3000 članova na papiru. Imate li za početak tih 300 „Spartanaca” s kojima možete da krenete u oporavak DS?
       Z.L: Ima ih i znatno više. Njihova energija će pokrenuti i one koji su se uspavali unutar stranke, ali i one koji su van stranke, one koji su tražili revitalizovanu Demokratsku stranku, ali i razočarane i apatične građane koji su od politike pobegli u privatnu sferu.
       S: Koje stranke i pokreti su Demokratskoj stranci čiji ste Vi predsednik prihvatljiv za koalicionu saradnju?
       Z.L: Za koalicionu saradnju su prihvatljive stranke koje su programski bliske. One koje nisu programski bliske mogu biti deo šireg akcionog saveza, ali samo da bi se postigli ciljevi najopštijeg karaktera poput podrške nezavisnom sudstvu, slobodi medija ili promeni izbornog sistema i postizanju fer izbornih uslova.
       S: Šta smatrate najvećim greškama aktuelne vlasti?
       Z.L : Nemate vi dovoljno prostora za nabrajanje velikih grešaka. No, najpogubnije su one u ekonomiji i socijalnoj politici koje su uticale na to da je Srbija zemlja sa najvećom nejednakošću u Evropi, što ljudi teško žive i što siromašni nisu samo nezaposleni, nego i oni koji rade. Zajedničko izvorište ovih pogubnih posledica po građane Srbije jeste ničim ograničeno samovlašće.
       S: Da li postoji spas za ovu zemlju ili je ona zaključno sa ovom vlašću dotakla dno s kog nema povratka?
       Z.L: Naravno da ima nade. Oni koji smatraju da nam nema spasa ne bi trebalo da se bave politikom.

Poslednji je momenat da odlučno krenemo u suštinske promene
       S: Ako nam ima pomoći, šta je, prema Vašem mišljenju, neophodno da se uradi da bi se spasli, jer se čini da sa svakom vlašću tonemo sve dublje i da su nam šanse nikakve da nekada postanemo normalna zemlja?
       Z.L: Prvi korak je da spoznamo uzrok problema, a potom da se okupe svi oni koji razumeju gde je i kakav je problem, udruže snage i počnu zajednički da ga rešavaju. Neophodno je da se napravi širi politički i društveni konsenzus o tome kakvu državu želimo da gradimo. To podrazumeva da svi politički činioci definišu u jednom savezu šta je to što je nesporno i opšteprihvatljivo i da se odlučno krene u suštinske promene u ekonomiji, politici, pravosuđu i svakodnevnom životu.
Ko je Zoran Lutovac?
       Zoran Lutovac je rođen je 7. avgusta 1964. godine u Beogradu.
       Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
       Bio je stipendista Univerziteta u Beogradu za vreme redovnih studija i stipendista Zajednice za nauku grada Beograda za postdiplomske studije u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
       Radio je u Institutu društvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung (kancelarija u Beogradu), bio ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori od 2008. do 2013. godine, a potom ponovo u Institutu društvenih nauka u Beogradu. Bio je savetnik predsednika DS Zorana Đinđića od 1996. do 2003. godine.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX