SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523402

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

SANU na rubu skandala - Reč ima: Milan Brdar: Otvoreno pismo Predsedniku SANU, akademiku Vladimiru Kostiću (Redovni profesor/naučni savetnik; Institut društvenih nauka, Beograd)
Vrli akademik koji „nikog od kandidata ne čita, niti ima nameru“, ali zato o svakom od nas „ima mišljenje“

       Kada sam svojevremeno, svom starom i dragom prijatelju, uglednom akademiku i šahisti pride – Mihailu Markoviću, u njegovom domu, dok smo ćaskali i mrdali drvca, polušaljivo ili poluozbijno postavio pitanje – profesore, hoće li Srpska akademija nauke i umetnosti odumreti kao dinosaurusi (?!) pogledao me je vrlo prodorno i duboko se zamislio...
       Ćutao je akademik Marković dugo, za mene predugo, da bi prozborio: Đta vas muči prijatelju moj dragi?
       - O ćinjenici da SANU preti smrt od starosti?!
       Marković: - Kako od starosti?
       Ja: Pa, odavno se ne podmlađujete, a bilogija je neumitna. Zar ne?
       Marković: - To je tačno, ali danas je na sceni mlada, naučna, da je tako nazovem estrada, a estradi ipak nije mesto u Akademiji.
       Ja: Nije, ali ni mnogima koji su se na volšeban način “umuvali” u SANU takođe nije, a oni danas vedre i oblače.
       Mihajlo: E, tu ste u pravu. Tema je mnogo ozbiljnija nego što moj prijatelju ti i naslućuješ, pa sledeći put dođi da o tome ozbiljno pričamo! A, sad, a da je Karpov igrao c4?...
       Sledećeg razgovora, na nesreću nije bilo. Preminuo je Mihailo Marković...
       Zašto sam se ovog delića mojih čestih razgovora sa Mihailom prisetio?
       Prosto, tema je Večna, a Srpsku akademiju nauke i umetnosti miće slični, ako ne i krupniji problemi...
       A, kako je danas, posvedočiće verujem OTVORENO pismo prof. dr Milana Brdara, o stanju u SANU - upućeno srpskoj javnosti na uvid...
       Vladan Dinić
      
       *****
      
       Poštovani gospodine Predsedniče,
      
       u Politici od 25. 05. o.g. povodom zbivanja na godišnjoj Skuštini cenjene vam kuće, pročitali smo Vaše sledeće reči:
       „Odgovorni smo da SANU potvrdimo kao instituciju velikih pojedinačnih znanja i kompetentnosti, kreativnosti, prvenstveno u nauci i umetnosti, te građanske pri­stojnosti, odgovornosti i poštenja – instituciju kojoj se može verovati.“
       Ceneći svaku reč iz navedenog pasusa, pitamo se da li ste svesni na kakvom rubu se SANU nalazi s obzirom na zbivanja na Odeljenju društvenih nauka (u daljem samo Ode­ljenje)? Pošto se čini da niste dovoljno obavešteni, nameće se zaključak da vam je potrebna pomoći, kako biste održali re­čene atri­bute.
       Elem, reč je o konkursnoj proceduri sprovedenoj nad nama, oko 20 kandidata koje su predložile naučne institucije, instituti i fakulteti.
       Prema priloženoj doku­mentaciji iza nas u ulozi predlagača stoji najmanje 200 kolega, što se može proveriti u priloženim zapisnicima. A na nama se osvedočila kriza Odeljenja i SANU kao ni­kad do sada.
       Poznato je da je Predsedništvo Odeljenju priključilo pet istoričara da pomognu, ne bi li konačno neko bio primljen posle tri neuspela izbora. Razlozi za to su sva­kako na samom Odeljenju, s obzirom na kvalitet kandidata koje su predlagali 2009, 2012. i 2015.
       Od ukupno njih 15-18 do sada predlaganih, samo dva ili tri, u slučaju da su prošla na Skupštini, ne bi u naučnim krugovima izazivali izne­nađenje!
       Javna je tajna da članovi Odeljenja predlažu po principu „svaki svojeg ljubi­te subašu“, gde glasa svak za svakog, ne bi li progurao svoga. Pritom, vode ra­ču­na da predložen kandi­dat nikome od njih ne bi zasenio ime.
       O tome se u naučnim kru­go­vima ćuti, jer svako zna da bi govorom o tome sebi pokvario šanse da se sutra kan­di­duje. Jednostavno rečeno, Odeljenje je u tri pomenuta navrata osvedočilo svoju nespo­sobnost da pred­lo­ži dva ili tri kandidata koji bi zaista bili dostojni tako visokog zvanja.
       Među pred­lo­ženim prev­ladavaju junaci jedne knjige, a sada smo, evo, dospeli do toga da se biraju kandidati koji ni knjige nemaju.
       Imajući u vidu opisano stanje na Odeljenju koje se karakteriše elementarnim na­učnim nepoštenjem, neodgovornošću i nepristojnošću, jer su sa tri četvrtine svojih predloga uvek vređali ozbiljne i radne pripadnike društvenih nauka, kao i drastično odsustvo svesti i samokritičnosti kod članova Odeljenja, sasvim je logično da je Pred­sedništvo uz Vaše zala­ganje preduzelo mere zarad spasa Odeljenja, koje je spalo na 6 članova.
       Međutim, razvoj događaja navodi na pomisao: da li ste dovoljno vodili računa šta ste uradili? Razlog je u tome što je stanje na Odeljenju sada nesamerljivo gore i to zahvaljujući pomoći, Vašoj, Predsedništva i pet istoričara.
       Prvi razlog: kako ste mogli da raspišete Konkurs, a da prijavljene prepustite čla­­novima Odeljenja, da o njima odlučuju, pošto su već izglasali svoje kandidate?
       Ko može da očekuje da će oni iz nametnutog sukoba interesa da se izvuku drukčije nego glasanjem protiv spoljašnjih, ma kakvi da su u naučnom pogledu. Oni se u pomenutom periodu koji mi je poznat, ni ne vode naučnom etikom i objektivnim načelima, nego privatnim aranžmanima i ličnim animozitetima i sklonostima.
       Povodom svega ovoga, upozoravali smo Predsedništvo posle izbora 2012, na šta je jedan vrli akademik rekao da Akademiji ne može pravila da diktira „ulica“. Kri­tičk­a javnost je dakle „ulica“! Blago njemu.
       Drugo, kada ste predlagali istoričare, da li vam je padala na pamet pomisao hoće li oni svojom kompetentnošću moći da pokriju šarenilo prijavljenih spoljašnjih kandidata i šta će biti ako sami konstatuju da to nisu u stanju?
       Koji od predloženih može da pokrije područja od geopolitike, preko sociologije i ekonomije do filozo­fi­je u rasponu od Dekarta do Hajde­gera? Takvog nema ni na Odeljenju. A šta bi bilo anga­žo­­vanje stručnjaka van SANU radi pomoći? Poniženje? Ovako ste ponizili sve nas.
       Treće, nije čudo kako je procedura obavljena: najpre, niko od učesnika izbora nije pogledao ni jedan spis bilo kog od nas, a kamoli knjige. Da je tako svedok sam ja: na dan 21. maja između 11.00 i 11.30, kada sam na Odeljenje došao po svoje knjige, konstatovao sam zapa­nju­juću činjenicu: da naše pakete niko nije ni otvorio, samo su ih nabacali u jednu pro­storiju. Neke sam pokušao da otvorim iz radoznalosti, i video da su ori­gi­nalno zapečaćeni tj. netaknuti. Uz to, konstatovao sam da su koverte s našom ličnom do­kumentacijom neo­t­varane! Niko ništa nije ni pogledao.
       Pa gospodine Predsedniče, na osnovu čega su onda vrli akademici o nama uopšte odlučivali? Na isti način kao i pri ranijim izborima: na osnovu ličnih stavova pre­ma kandidatima. Ništa čudno.
       Što se tiče kompetencije, odgovornosti i poštenja, istoričari su rešenje našli u tome što su se oslonili na člana Odeljenja koji je poznatiji kao borac za građanske slobode nego po naučnom delu (aktivista dakle, a ne naučnik), koji je, takođe, obmanji­vao javnost tobože „objektivnom i poštenom procedurom“. Koliko smo saznali, doti­čni je bio zadužen da da mišljenje o nama (19 ili 20 kandidata). Istoričari su poklonili poverenje tom vrlom akademiku, koji povrh svega ume i da se pohvali, kako „nikog od kandidata ne čita, niti ima nameru“; ali zato o svakom od nas „ima miš­lje­nje“. Ve­ro­vatno je srećan što na Odeljenju može da vedri i oblači, ne brigajući što ga svakim potezom primiče propasti i javno se bruka.
       I pošto je za istoričare dotični obavio posao kao arbitar, dobili smo pet kan­di­­data i njihovih naučnih kvaliteta. Neću davati punu eviden­ciju, samo ću istaći naj­upadljivije: kako je došlo dotle da je Akademije dostoj­na karijera bez ijedne knjige, ili evropska karijera izgrađena na soro­ševskim jaslama (otkad se to uzima za ozbilj­no). Uz to, kako je jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se pisanjem opskurnih štiva dirljivo trudi da bude filo­zof? Pošto je u tom svojstvu jednoglasno izabran, znaju li vrli glasači da dotični nije ni­kada učestvovao ni na jednoj ras­pravi Fi­lo­zofskog društva. I znaju li šta je uopšte fi­lo­zo­fija i kako izgle­da? Dalje, otkud da se za „besmrtnika“ kandiduje ekonomista sa dve knjige i dva udžbe­nika (da bi mu delo bilo obimnije), iako se udžbenik nigde ne ra­ču­na za naučno delo. Znači li vrlim glasa­čima nešto činjenica da su odbacili barem 10 kan­didata koji pojedinačno imaju više radova i knjiga, nego ovih četvoro izabra­nih za­jedno? A kako bi znali, kad materijale nisu ni pogledali. Zar smo doživeli da nas u SANU ocenjuju vrli akade­mi­ci koji pre­bivaju u blaženom neznanju? Kako se to zove? Drskost? Arogancija? Poš­tenje ili od­go­vornost sigurno nije. Da je za pomenute debe­lo lobirano nema nikakve sumnje.
       Zašto naše biografije i bibliografije nisu stavljene na sajt Akademije, kad su već traženi u elekt­ronskom obliku, pa da naučna javnost bude svedok procedure izbo­ra, ima u vid u rezul­tate glasanja i naravno da ima priliku da da svoj komentar?
       Zašto ste nam tražili liste citiranosti, kada i sada, kao i ranije, to niko ne uvažava, tako da prolaze kandidati bez citata?
       Jeste li propozicijama konkursa do kojih niko od vas ne drži pozirali pred javnošću, „da se Vlasi ne dosete“?
       Zašto ste nam tražili knjige i radove, kada ih niko kao i ranije nije ni pogle­dao? Šta je to? Zavist iskompleksiranih? Prezir kolega što uopš­te nešto rade?
       Mislite li da je posao obavljen odgovorno, pošteno i kompetentno, kada su 19 kandidata odbačeni bez ijednog glasa?
       Koliko zapažamo, izgleda da niko nema nameru da nas isključenjene obavesti o re­zul­tatima konkursa: da nam da obrazloženje zašto smo isključeni, a zašto su oni oda­brani, sve sa zapisnikom i rezultatima glasanja prisutnih, uključujući u argumen­ta­ci­ju njihove biblio­grafije i liste citiranosti. Sve to ste tražili od nas, i po kon­kursnoj proceduri dužni ste da nam odgovorite na isti način.
       Da li, Predsedniče, znate štogod o ovoj aljkavosti, neozbiljnosti i uvredljivosti, kako za kandidate, tako i za institucije koje su nas pred­lagale. Da li je uopšte postojala izborna Komi­sija? Ko će da obavesti naša Naučna veća, koja su nas predla­gala, da glas njiho­vih članova ne znači ništa u odnosu na glas samouverenog arbitra iz Odeljenja?
       Da li ste sada sve­sni razmera naučne bruke, do potpunog skandala!? Zato je došlo vreme da se o svemu javno progovori.
       Inače, ta aljkavost, iskazala se i u pret­hodnim izbor­nim epizodama: 2009, 2012, 2015. Za propast tokom ovog perioda odgovorno je Ode­lje­nje, jer je svaki član imao svog kandidata, bez naročite brige o značaju njegovog dela. I još su takve svoje kandidate predstavljali kao vrhunske stručnjake!
       Niko s Ode­lje­nja nikada nije samokritički ocenio taj i takav rad; štaviše, pred javnošću ko­lek­tivno glumili kao da su svoj posao obavljali „savesno i pošteno“ uvereni da ih niko neće pro­zvati u ime istine. Sada ste zajedno s nji­ma odgo­vor­ni i Vi lično i Predsedništvo, samom činjenicom što ste se uklju­čili i što su ishodi ovako katastrofalni.
       Da li uviđate na koliko tačaka je prekršena konkursna procedura i smatra­te li da ćemo svi mi, kandidati i naučni kolektivi koji su nas predlagali o tome ćutati?
       A posebno, da li sada shvatate ko­liko biste, s Predsedništvom, morali da pro­lijete znoja da bi reči iz vašeg citata tek doveli do činjenične istine: da biste SANU „potvrdili kao instituciju velikih pojedi­nač­nih znanja i kompetentnosti, kreativ­nosti, prvenstveno u nauci i umetno­sti, te građanske pristojnosti, odgovor­nosti i poštenja“.
       Vreme je da jednog dana vidimo da su vam reči i dela u skladu.
       Ovo pismo je pomoć i kolegijalno upozorenje, zarad spasa institu­cije koja vam se vidljivo urušava. Da je sve rečeno pozitivna istina, garan­tujem svojim ime­nom i na­uč­nom čašću. A ako sutra naiđete na otvorene pakete, znajte da je to izve­deno po­sle ovog napisa i da se ne važi.
       U ime naučnog estebliš­men­ta tra­žimo od vas da pre­du­z­me­te mere zarad spa­sa ugleda i obnove odavno nesta­log po­ve­renja.
       U slu­čaju da to niste u stanju, ništa strašno, pod­nesite ostavku zarad spa­sa lične časti. A što se Odelje­nja tiče zaslužuje da se ukine i ponovo osnuje, s ozbiljnim i odgovornim ljudima.
       Ukoliko u tom pogledu ne učinite ništa protiv Vaše institu­cije pokrenućemo upravni spor. A s obzirom na prekršaje propozicije konkursa, spor ćete sigurno izgubiti. Valjda je bolje da konkurs pre suda poništite i popra­vite što se popraviti može. I da pokažete da li je to uopšte moguće, ili je stanje došlo do beznadežnosti. A da se bez značajnih promena dalje ne može, jasno je celo­kup­noj naučnoj javnosti.

DRUGI PIŠU - Politika: Varnice na godišnjoj Skupštini SANU
„Svako je gospodar svoga obraza“
       Na redovnoj godišnjoj Skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, predsednik Akademi je, rekao je juče da će ponuditi ostavku ukoliko se deset akademika složi da je on umešan u lobiranja oko izbora kandidata koji su predlagani za članove Akademije. Dodao je da sa vrha akademije nije vršen nikakav pritisak.
       Ovu priču pokrenuo je akademik Caslav Ocić koji je juče razrešen dužnosti sekretara Odeljenja društvenih nauka, a na to mesto izabranje akademik Dimitrije Stefanović.
       Ocić je rekao da je njegovo razrešenje političkog karaktera, komentarišući glasove kolega rečima:
       „Svako je gospodar svoga obraza“.
       On je prethodnih dana u medijima ukazivao da je sporan predstojeći izbor za nove članove Akademije. Izjavio je da je nezapamćeno da kandidati koje je predložilo njegovo odeljenje, i u aprilu jednoglasno podržalo, već u maju ne dobiju potrebnu podršku da se o njima glasa na zasedanju Izborne skupštine koja je zakazana za osmi novembar. Kao primer je naveo etnologa Bojana Jovanovića i filozofa Iliju Marića koju su u aprilu dobili podršku četiri člana Odeljenja drupggvenih nauka, da bi se oni koji su za njih glasali mesec danas kasnije predomislili ili je nadglasalo pet članova Odeljenja istorijskih nauka.
       Ocić primećuje da se nikada ranije ni je desilo da od prvobitno predložena četiri kandidata ne budu podržana dva kandidata odeljenja, a da umesto njih dobiju podršku čak troje kandidata predložena van Akademije.
       Kako je ranije objavljeno, sociologa Slobodana Antonića i filozofa Alpara Lošonca predložilo je odeljenje, a instituti i fakulteti demografa Mirjanu Rašević, ekonomistu Pavla Petrovića i Milenu Dragićević Šešić iz oblasti menadžment u kulturi.
       Odeljenje društvenih nauka je u poslednjih 15 godina dobilo samo jednog novog člana. U odeljenju su Danilo Basta, Tibor Varadi, Caslav Ocić, Dimitrije Stefanović i Kosta Cavoški, dopisni član je Aleksandar Kostić.
       Kako je Ocić rekao, u sve ovo umešan je vrh akademije uz tutorisanje sa strane.
       Vladimir Kostić je u svom govoru poručio da on nema iluziju i da će predstojeći izbori doneti izvesne nesuglasice, polemike na i sukobe.
       - Mudrost je kako da ta sučeljavanja ne ostanu osnov za ruženja SANU i ne uvuku je u tabloidne intrige. Apelujem da svako od nas postavi svoje lične crvene linije koje ne treba prelaziti u očuvanju dostojanstva Akademije, koje je svakako veće od naših efemernih međusobnih nesporazuma. Jer sukoba je bilo i biće ih, ali je eventualna šteta koju nenamerno ili namerno nanosimo SANU u krajnjem slučaju samoranjavanje i ništa, ništa više - rekao je Vladimir Kostić.
       Naveo je da je napravljena analiza kada je SANU imala 142 člana (danas ih ima 133, od- nosno 124 akgivnih) i u Srbiji je na 100.000 stanovnika bilo samo 1,9 članova SANU, dok je taj broj u hrvatskoj akademiji 4,9; u Sloveniji 5,1; u Crnoj Gori 7,0 a u Makedoniji2,2.
       - Nismo predimenzionirani, ali nas glođe crv neravnoteže među oblastima koje su u Akademiji neophodne. Odgovorni smo da SANU potvrdimo kao instituciju velikih pojedinačnih znanja i kompetentnosti, kreativnosti, prvenstveno u nauci i umetnosti, te građanske pristojnosti, odgovornosti i poštenja - instituciju kojoj se može verovati - rekao je Kostić.
       Pomenuto je i da je od prošle godine SANU organizovala 247 naučnih skupova, kon- cerata, tribina, izložbi koje je posetilo 170.000 ljudi.
       M. Sretenović






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX