SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523279

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Internacionalni forum „Razvoj parlamentarizma“ u Moskvi
Odbrana Kosova od Albanaca i Vučića
Piše: Andrej Dimitrijević

       U Moskvi je četvrtog i petog juna održan Internacionalni forum „Razvoj parlamentarizma“ u kojem je učestvovalo preko 550 poslanika iz 97 zemalja. Predsednike svog parlamenta poslalo je 22 države, a potpredsednike 15 država (uključujući i Srbiju). Radilo se na šest jezika (arapski, kineski, engleski, francuski, španski i ruski).
       Pored jednog predstavnika kojeg je delegirala predsednik skupštine (Đorđe Milićević, SPS), iz Srbije je učestvovala i delegacija predvođena Draganom Trifković, direktora Centra za geostrateške studije, kao i Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri, Slaviša Ristić, narodni poslanik, predsednik Pokreta Otadžbina, i jedini nezavisni narodni poslanik crnogorskog parlamenta Aleksandar Damjanović.
       Bio je prisutan i Marko Đurić, ali on se nije obraćao, jer se kasno prijavio.
       Forum je otvorio predsednik Ruske Dume Vjačeslav Volodin, a nakon njega su se obratili predsednici parlamenta iz država širom sveta.
       Centralna tema Foruma je bila kako članovi parlamenta mogu da unaprede interparlamentarnu saradnju u interesu boljeg života njihovih državljana, odnosno kako da na najbolji način predstavljaju građane, koji su ih svojim glasom ovlastili da ih predstavljaju. Velika pažnja posvećena je temi bezbednosti, ali i svetskoj ekonomiji, mladima, slobodi medija i međunarodnom pravu.
       Dragana Trifković, kao šef delegacije, u razgovoru sa zamenikom predsednika Ruske Dume g-dinom Tolstojem naglasila koliko je važno da Srbija i ubuduće ima podršku u očuvanju Kosova i Metohije.
       Narodni poslanik Dveri Marija Janjušević je nastavila razgovore o očuvanju porodice i merama podrške, započete sa poslanikom Ruske Dume Ingom Jumaševom prošle godine na Svetskom kongresu porodica u Budimpešti. Ove godine razgovori su prošireni na temu bezbednosti žena i opštoj bezbednosti građana.
       Delegacija Srbije je učestvovala u sesiji koja se odnosi na razvoj nacionalne leiglsative, zakonodavstvu u nacionalnom interesu i razmeni najboljih praksi harmonizacije.
       Na forumu je zapažen broj učesnika iz afričkih zemalja, dok su parlamentarci iz zapadne Evrope bili prisutni u manjem broju. Takođe je registrovan značajan broj poslanika Evropskog parlamenta (Bundestag, Francuski parlament, baltičke zemlje, Belgija, Italija, Bugarska, Hrvatska, Poljska, Slovačka, Portugalija, Grčka…) veliki broj zemalja Afrike, Južne Amerike, Kina, Japan, Severna i Južna Koreja, Filipini, Jermenija, Irak, Sirija, Indija poslale su svoje predstavnike…
       Na sesiji o međunarodnom pravu nakon obraćanja poslanika iz Severne Koreje, obratio se i kolega iz Južne Koreje, bez disonantnih tonova. To se ne bi moglo reći za obraćanje predstavnika Južne Osetije, kojem je oštro oponirala predstavnica Gruzije.
       Posle prvog radnog dana predsednik Ruske Dume Vjačeslav Volodin je priredio svečani prijem za učesnike. Tom prilikom su mu Dragana Trifković i Marija Janjušević uručile poklon – ikonu Svetog Save.
       Na zatvaranju skupa govorili su svi predsednici parlamenata i usvojena je zajednička Deklaracija.
       Srpski pokret Dveri učešće u ovoj delegaciji posmatra kao još jednu u neprekidnom nizu aktivnosti u odbrani 15 odsto srpske teritorije na KiM.
       U narednim redovima objavljujemo obraćanje Marije Janjušević iz Dveri, u okviru sesije o međunarodnom pravu, harmonizaciji odnosa i nacionalnoj legislativi:
       Dragi narodni poslanici, poštovani domaćini (organizatori), dame i gospodo,
       Zahvaljujem se na pruženoj mogućnosti da uzmem učešće na ovako važnom i odlično organizovanom skupu, koji dobija na važnosti još više, ako sagledamo trenutnu političko-bezbednosnu sliku sveta.
       Dolazim iz Srbije i dozvolite mi da izrazim veliku zahvalnost svim kolegama narodnim poslanicima iz zemalja koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu, prvenstveno klegama iz Rusije.
       NATO je 1999. bombardovao S.R. Jugoslaviju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, kršeći sva ljudska prava i običaje rata, a koji je okončan vojno-tehničkim Kumanovskim sporazumom, Rezolucijom 1244 u Savetu bezbednosti, koja garantuje teritorijalnu celovitost našoj zemlji, i spominje samo „suštinsku autonomiju” za kosovske Albance.
       Krovnog sporazuma za rat iz 1999.-e po međunarodnom pravu nije bilo dosad, ali smo sada došli posle skoro dve decenije, „kuvanja srpske žabe” da se Srbiji nudi potpisivanje takozvanog pravno-obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo, i to u prisustvu ovlašćenih pregovarača iz Evropske Unije. Vrlo štetan po srpske državne interese je Briselski sporazum iz aprila 2013. godine, koji je potpisao sadašnji režim, ali bi on mogao biti poništen sa promenom vlasti u Beogradu i nije dovoljan da bi se Kosovo amputiralo od Srbije i zato sada dolazimo na ključni teren međunarodnog humanitarnog prava, gde se insistira na dobrovoljnom odricanju od teritorije Kosova i Metohije, preko legitimno izabrane vlasti u R. Srbiji i zato im je zarad ratnog prava, potrebno praktično poništenje Rezolucije 1244, preko pravno-obavezujućeg sporazuma, koji se ne bi mogao revidirati nikakvim kasnijim promenama vlasti u Beogradu i vrlo bi bilo teško poništiti ga. Posebno je sporno to što kosovski Albanci, već imaju matičnu državu Albaniju, a pravo samoopredeljenja ne postoji za nacionalne manjine, što oni jesu. Narod je nosilac suverenosti – i srpski narod neće priznati ono što Aleksandar Vučić hoće da potpiše, a taj pravno-obavezujući sporazum je zapravo mirovni ugovor, kojim će priznati amputaciju pokrajine kao posledicu rata. Mirovni ugovori imaju apsulutnu supremaciju u pravnom poretku, kako na unutrašnjem tako, i posebno, na međunarodnom planu. Takav potpis niko i nikad više neće moći da povuče, zbog legalnosti postupka, ostalih strana u pregovorima, jer - mirovni ugovori se ne ratifikuju u parlamentima, zbog ovlašćenja koje EU ima od Generalne skupštine UN (pa tako i Saveta bezbednosti) da u pregovorima bude zvanični pregovarač i garant dogovorenog i potpisanog.
       Da bi bilo mira, treba reafirmisati međunarodno pravo i sporove rešavati
       diplomatijom uz podjednaki tretman svih učesnika u međunarodnim odnosima, koji imaju subjektivitet.
       Za kraj. Nada srpskog naroda jeste u tome da će kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, i Ruska federacija i Narodna Republika Kina, kao i dosad, biti na strani međunarodnog prava, a to je u interesu mira svih na Balkanu.
       Parlamentarna saradnja Srbije i Rusije traje 170 godina. Imamo zajedničku kulturu, istu religiju i zajedničke napore koje ulažemo za očuvanje mira u svetu.
       Hvala vam svima!






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX