SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523406

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Da se čovek prekrsti

       Poštovana redakcijo,
      
       Iako to možda nije uobičajeno da se demantuje nečiji nekrolog, ipak moram da demantujem vaš članak tj. nekrolog „Odlazak šahovskog boema, umetnika i borca“ objavljenog u vašem listu 15.05.2018., a u kojem je autor teksta Vladimir Kostić izneo mnogo netačnih i neproverenih podataka koji u celini ruše sliku o istoriji pančevačkog šaha, a konkretno i o mom bratu internacionalnom majstoru Milanu Andrijeviću, koji je po rezultatima na međunarodnim turnirima mnogo poznatiji šahista od, recimo, internacionalnog majstora Pavla Orlova, a koji očigledno, nema nijedan značajniji rezultat sporog šaha u svojoj karijeri sem brojnih pobeda na brzopoteznim turnirima šah kluba „Ivan Kurjački“ Pančevo ili ekipnih brzopoteznih takmičenjima na ekipnim brzopoteznim prvenstvima Vojvodine i na čemu mu se zaista može odati dužno priznanje.
       Naime iznet je podatak da je pokojni internacionalni majstor Pavle Orlov tu svoju internacionalnu titulu osvojio prvi u Pančevu i to još pre 40 godina, što je netačno...
       Naime, Pavle Orlov titulu internacionalnog majstora osvojio je 1993., dakle pre 25 godina, na dva turnira u Bugarskoj, mada svi šahisti u Srbiji znaju kako se te međunarodne titule osvajaju i znaju da je ta zemlja inače najpoznatija u šahovskom svetu po nepostojećim, nameštenim i lažiranim turnirima, na kojima su mnogi srpski šahisti, a i neki pančevački šahisti koje autor pominje u svom tekstu (navodno njih 5) svoje titule internacionalnog majstora osvojili u Bugarskoj, a šahovski rejting osvajali na turnirima Siniše Dražića, a da posle toga nisu odigrali nijednu jedinu rejting partiju ili neki međunarodni open turnir).
       Pavle Orlov, dakle, pogotovo nije prvi u Pančevu tu titulu internacionalnog majstora osvojio.
       Pre Pavla Orlova titulu internacionalnog majstora u Pančevački šah klub „Ivan Kurjački“ doneli su Bora Ivkov (velemajstor i omladinski svetski prvak), Bora Kostić (velemajstor), Milorad Knežević (velemajstor), Petar Smederevac (internacionalni majstor), Hrvoje Mesing (internacionalni majstor), Milan Andrijević (internacionalni majstor - titulu osvojio 1982. u Subotici), Goran M.Todorović (velemajstor), a treba pomenuti i pančevca Batu Bradvarevića koji titulu internacionalnog majstora nije osvojio, jer tada ta titula nije ni postojala, iako je učestvovao na nekoliko seniorskih šampionata Jugoslavije i bio plasiran u samom vrhu tabele uz tadašnje reprezentativce i proslavljene velemajstore SFRJ., a ista činjenica važi i za pančevce Petra Mejića i Dušana Ivkovića koji su nekoliko puta bili seniorski šampioni Vojvodine u sporom, klasičnom šahu, ali kada titule internacionalnih majstora i nisu još postojale, ali su oni po rezultatima i sadašnjim kriterijumima za dodelu titule internacionalnog majstora svakako to zasluživali.
       Da zaključim, pošto je moj brat internacionalni majstor Milan Andrijević u vašem tekstu indirektno omalovažen od potpisanog autora, naglašavam da je Milan Andrijević kao član ŠK „Ivan Kurjački“ Pančevo, svoju titulu pošteno osvojio 1982. godine u Subotici, dakle mnogo, mnogo pre pokojnog Pavla Orlova koji je titulu internacionalnog majstora osvojio u Bugarskoj 1993.
      
       Andreja Ranić,
       brat internacionalnog majstora Milana Andrijevića, iz Pančeva

Odgovor glavnog urednika “Svedoka”
IN MEMORIAM – DEMANTI?!
       Stanje u srpskom šahu je danas toliko rđavo da se – evo demantuje i prigofni tekst IN MEMORIAM o Pavlu Orlovu, nedavno preminulom internacionalnom šahovskom majstoru iz Pančeva!
       Stanje u srpskom šahu je danas toliko rđavo da se – evo, demantuje i prigodni tekst IN MEMORIAM o Pavlu Orlovu, nedavno preminulom internacionalnom šahovskom majstoru iz Pančeva!
       Sa zaprepašćenjem sam u prošli četvrtak slušao telefonski demanti nekrologa – IN MEMORIAMA o počivšem pančevačkom šahisti, internacionalnom majstoru Pavlu Orlovu...
       S druge strane žice bio je FIDE majstor Branislav Dena koji je u čitavoj priči zapravo samo, izgleda, kurir, jer mi je tvrdio da prenosi pismeno negodovanje izvesnog Andreja Ranića, brata internacionalnog majstora Milana Andrijevića, iz Pančeva...
       Pošto sam znao, sad već počivšeg Paju Orlova, znam i Denu, ali i IM Milana Andrijevića, u prvi mah nisam shvatio o čemu se radi i kako može (da li bi i trebalo(?)) da se demantuje IN MEMORIAM? Proceniće čitaoci „Svedoka”…
       Odlučio sam se da objavim demanti „brata internacionalnog majstora Andrijevića”, Andreja Ranića – iskreno ne znam da li on uopšte igra šah (!?) i ako ga igra – zašto njegov brat Milan nije potpisao tekst, ako je ljut i uvređen, ali...
       FIDE majstor, Dena mi je, istine radi, malo pripretio tvrdnjom da je Andreja „strašno jak”, ne baš šahista, ali onako - poznaje mnoge tužioce?! Tu sam se toliko „prepao”, mislim od tih njegovih tužilaca, da sam, evo - brže bolje objavio – demanti…
       Inače, većinu ljudi koje pominje Andreja Ranić, preko kurira Dene, znao sam i znam...
       Mogao bih da polemišem s njim o većini tih pomenutih ljudi, mojih prijatelja i rivala za šahovskom tablom, o Ivkovu, Miloradu Kneževiću, Peri Smeri Smederevcu, Bradvarku, mom kolegi po peru Peri Mejiću... Paji i Konstantinu Orlovu...
       Recimo, velemajstor Bora Kostić jeste igrao u Pančevu, ali je iz VRŠCA!
       Bora Ivkov: on jeste vezan za Pančevo, ali je rođen u Beogradu...!
       I tako dalje i tako redom...
       Rečju, „Svedok”, shodno svom načinu uređivanja novina pružio je šansu i Andreju Raniću, bratu pogođenog IM Milana Andrejevića, više kurioziteta radi... Jer, za 45 godina bavljenja novinarstvom, ovo mi je prvi slučaj da objavljujem DEMANTI na IN MEMORIAM?!
       Amin!
       PS:
      
       Toliko, zasad, o stanju u srpskom šahu...
       V. G. Dinić
Srbin je lud, Srbin je / IM Božić, Milan (2398)
       Citirajući pesmu Bore Corbe pokušavam da odledim situaciju nakon izbora nečega u našem šahu što se zove Upravni odbor ŠS Srbije.
       Pošto šahisti najviše vole da javno pričaju gromoglasno ćuteći na sve što se dogodi u našem šahovskom svetu i s obzirom da ja nisam šahista već 40 godina, nego samo dobro igram šah (možda), moj komentar neće mnogo uticati na svest onih koji čine šahovski život Srbije.
       U prevelikoj želji da se pobedi lična sujeta pojedinaca i povrati na kratko izgubljena pozicija u degustiranju sitnih privilegija (krka, srka, dnevnica, putni nalog, pun pansion za švaleraciju ...) mnogobrojni šahovski radnici i šahisti (čitaj delegati na Skupštini) prodadoše veru za večeru. Dobrom političkom metodom laži i podmetanja nekolicina šahovskih umobolnika ponovo ostade u igri vladavine šahovskim životima ogromnog broja šahista kojima je šah život i egzistencija porodica.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX