SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561148

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Ivan Stoilković, lider Srba u Makedoniji o sporazumu Atine i Skoplja o „Republici severno od Makedonije“
Kolektivno državno samoubistvo Makedonaca
Piše: Milan Dinić

       Sporazum o rešavanju 27-godišnjeg spora između Makedonije i Grčke oko imena, koji je pompezno najavljen i potpisan sredinom juna, čini se, daleko je od stavljanja tačke na ovo pitanje.
       Novi naziv trebalo bi da bude Republika severno od Makedonije, mada su mediji kod nas to interpretirali kao Republika Severna Makedonija. Ne samo da ovaj naziv deluje nakaradno, štaviše, stvari su se dodatno zakomplikovale budući da ni grčka ni makedonska strana, izgleda, nemaju većinu u svojim parlamentima koja bi odobrila sporazum. Situacija je posebno problematična za Makedoniju koja, pored činjenice da ima ozbiljno političko pitanje sa statusom Albanaca koji traže otcepljenje gotovo pola države, potpisivanjem sporazuma sa Atinom uputila se u pravcu promene nacionalnog imena i istorije kojoj su čak digli i ogromne spomenike u centru Skoplja.
       Sporazum između Makedonije i Grčke uzrokovao je proteste u obe zemlje i dok Grčka ima oko ovog pitanja više jedinstva u svojoj politici, u makedonskim institucijama usledilo je rasulo i optužbe – naročito na relaciji predsednik države i vlada, a građani su izašli na ulice.
       Prema mišljenju Ivana Stoilkovića, predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji i predvodnika srpske manjine u toj zemlji koja je godinama važan jezičak na veoma delikatnoj vagi makedonske političke scene, stvari ne idu u dobrom pravcu ni za Makedonce, ali ni za manjine u Makedoniji.
       - Sporazum koji je potpisan jedino se može smatrati istorijskim u tom smislu da Makedoniju i makedonski narod šalje nepovratno u istoriju. Zato je ovo što se sada dešava u Makedoniji, ovaj agresivni nonsens, u suštini pokušaj etnocida nad makedonskim narodom. Ovo je još jedna potvrda da se u Makedoniji priprema svojevrsna „demokratska diktatura, u istočnoevropskoj istoriji poznata kao „demokratura“, gde će se pod plaštom navodno demokratskih procesa, donositi i sprovoditi nasilne, nezakonite i nedemokratske odluke koje će voditi državu u eskalaciju daljih sukoba i protesta. Ipak, čini mi se da većinski deo Makedonaca neće prihvatiti položaj apatrida u svojoj državi, ističe Stoilković u razgovoru za „Svedok“.
       Svedok: Kako ocenjujete sporazum koji su Skoplje i Atina postigli u vezi sa sporom oko naziva Makedonije? Mislite li da će proći?
       Ivan Stoilković: Najobjektivnije procene suštine i sadržine ovog ugovora pokazuju da je Makedonija dala sve a zauzvrat, osim obećanja, nije dobila ništa. Samo obaveze bez ikakvih prava. To je, međutim, samo jedna od neverovatnih apsurdnosti ovog dokumenta, koji, uzgred, uopšte ne garantuje Makedoniji članstvo u NATO, što je spiritus movens čitave ove političke operacije. U ugovoru doslovno kaže da će se to dogoditi tek na kraju procesa, tek kada Makedonija – koja se u ugovoru i ne spominje poimenično, već samo kao „druga strana“ - ispuni sve preuzete obaveze, a one nisu niti male, niti jednoznačne. Dakle, imate veoma veliki, gotovo nepremostivi ambis od potpisivanja ugovora do njegovog stupanja na snagu.
       S: Mislite li da će u Grčkoj ovaj sporazum lakše proći?
       I.S: Ovaj sporazum je uslovljen time da grčki parlament, koji mora da ratifikuje ugovore sa 3/5 većinom, podrži ovaj sporazum sa 181 od ukupno 300 poslanika. U trenutnom političkom odnosu snaga postizanje takve većine je ravno naučnoj fantastici. Ne treba zaboraviti da grčki parlament još uvek nije ratifikovao ni tzv. „Privremeni sporazum sa Makedonijom“ iz 1995. godine, sklopljen za potrebe njenog prijema u UN.
       Samim tim, priče da se radi o nekakvom istorijskom ugovoru su sasvim neosnovane, jer previše je pravnih i političkih prepreka pred njim. Ako se držimo Ustava Makedonije i slova zakona, praktično je nemoguće obezbediti pravni okvir za realizaciju ugovora - saglasnost predsednika da potpiše ukaz o proglašenju ugovora, postizanje cenzusa na referendum 2/3 većinu za promenu ustava, odnosno 80 od 120 poslanika.
       S: Postoje mišljenja i na grčkoj i na makedonskoj strani da sporazum nije dobar. Šta je problem sa sporazumom? Tvrdi se da je Grčka dobila pravo da makedonsko ime čita samo na makedonskom jeziku a ne i prevod na engleski. Možete li da pojasnite?
       I.S: Ovde se radi o apsolutnom poništavanju svega što nosi prefiks makedonski, uključujući i narod. Ovo je najštetnija ikad isposlovana pregovaračka pozicija. Ako pogledate predloge Metjua Nimica Šameričkog diplomate koji je posrednik u sporu u ime UN – napomena redakcijeĆ po ovom pitanju na Bukureštanskom samitu 2008. godine, videćete da se postulati kao što su jezik, nacionalnost i slično praktično i ne pominju. Zato što se to do otvaranja ovih pregovora smatralo rešenim, zatvorenim pitanjem. A sada se odjednom pojavljuje ovaj ugovor koji sve to poništava i otvara Pandorinu kutiju apsolutnog i bespovratnog poništenja makedonskog identiteta sa svim do sada stečenim pravima i uspostavljanje potpuno nove, nedefinisane nacije. Možete li zamisliti šta to u praksi znači za Makedonce?!
       S: Šta?
       I.S: To znači da će se svim pridevima koji sadrže reč „makedonski“/„makedonsko“ dodati pridevi „severni“/„severno“. Imenice i pridevi će se upotrebljavati samo u govornom jeziku, neoficijelno. Oficijelna upotreba neće biti moguća pismeno ni u jednom državnom ili nedržavnom dokumentu, ni u knjigama, ni u naučnim radovima, a ni u udžbenicima.
       Zaev i atlantističke strukture iz vladajuće SDSM obećavaju šarene laže otelovljene u NATO-u, kako pridobili Makedonce da izvrše kolektivno državno samoubistvo.
       S: Kakve su šanse da predsednik Makedonije Đorđe Ivanov bude smenjen, budući da je odbio da potpiše dogovor o novom imenu Makedonije koji je usvojilo Sobranje? Izbori bi trebalo da budu aprila naredne godine.
       I.S: Saglasno Ustavu Republike Makedonije, za sklapanje međunarodnih ugovora nadležan je isključivo predsednik, posebno kada su u pitanju identitetska pitanja u koja ovaj ugovor duboko zadire. Posle ratifikacije ugovora u Sobranju dolazi prva velika prepreka celom projektu, a to je suspenzivni veto Predsednika Republike, a posle drugog glasanja ukoliko do njega dođe, a doći će sigurno, sledi tzv. džepni veto! Odatle i pretnje Predsedniku „impičmentom“, što je jedna sasvim nerealna projekcija u ovom trenutku, jer je za to neophodna dvotrećinska većina ili 81 od 120 poslanika.
       S: Sobranje je usvojilo sporazum, ali predsednik države je rekao da odbija da ga potpiše. Najavljen je i referendum?
       I.S: Odgovorno tvrdim da će vladajuća garnitura učiniti sve da projekat sprovede u delo. Neće poštovati procedure kao elementarne demokratske vrednosti, a znate dobro da kada nema procedure nema ni demokratije, kada nema drugačijeg mišljenja onda nema ni pravne države. To se najbolje može videti po pristupu prilikom ratifikovanja ugovora u Sobranju. Reč je o usvajanju zakona o ratifikaciji ugovora bez rasprave na matičnoj komisiji za spoljnu politiku, stavljanju „evropske zastavice“ - pridajući time ovom projektu značaj zakona „važnog za evropske integracije“ koji samim tim ima prioritet i ide po hitnoj proceduri - tamo gde joj nije mesto i njegovom ekspresnom predstavljanju javnosti i međunarodnim organizacijama. A svi znaju da suštinski ugovor ne proizvodi pravno dejstvo zato što ga nije potpisao predsednik, odnosno nije ga proglasio ukazom, a kako je rekao, neće to ni uraditi.
       S: Koliko su poslanici Sobranja bili uključeni u ovaj proces?
       I.S: Najtužnije je što su poslanici morali da sakupljaju informacije „iz druge ruke”, dok su mediji „češljali” ugovor, a znamo kakva je sloboda ovdašnjih medija. Nisu uzeli u razmatranje ni da nas informišu o elementarnoj sadržini ugovora, da bi ga na kraju po skraćenoj proceduri, putem kršenja poslovničkih procedura, bez razmatranja, sporazum usvojili u Sobranju. A zamislite, ceo taj proces morate da privedete kraju upravo u Sobranju, gde Vam je potrebna 2/3 većina za ustavne promene, većina koju nemate, a poslanike tretirate kao glasačku mašinu.
       U suštini, imaće veoma nezahvalan zadatak da vrbuju i ucene pola poslanika u Sobranju kako bi mogli zakonski da završe ovaj nepošten posao.
       S: Šta očekujete da se dalje dešava?
       I.S: Ne treba biti naivan, jačaće pritisak i spolja i iznutra, biće veoma teško odoleti svim tim pretnjama, pritiscima, ucenama i neregularnostima koji će na unutrašnjem planu biti pravdani kao demokratski, a na spoljnom aminovani od strane međunarodne zajednice, ponekad javno ponekad prećutno, radi navodne „stabilnosti“, interesa SAD i EU u odnosima sa Ruskom Federacijom itd.
       S: Kako očekujete da se ovo odrazi na pitanje makedonskog identiteta?
       I.S: Identitetska pitanja u ovom kontekstu isuviše su bolna za svakog pojedinca, narod i državu. Ugovor je izazvao veliku, dramatičnu podelu unutar makedonskog naroda, tako da je veoma nezahvalno govoriti o tome. Pravi problem je što će ta podela izbrisati manje zajednice iz javnog i političkog života, jer u takvoj situaciji između frustriranih Makedonaca koji gube skoro sve i onih koji se danas nazivaju vlašću u Makedoniji, mi Srbi nećemo imati šta i od koga da tražimo. Ali ono što je najgore, ova situacija ide ruku pod ruku sa realizacijom Tiranske platforme i sporazuma sa Bugarskom, dva izrazito antisrpska dokumenta o kojima smo nešto rekli, ali ćemo tek imati šta da kažemo i mi i država Srbija.
       S: Kakav je stav Srba o ovim dešavanjima?
       I.S: „Nemoj da radiš drugima ono što ne želiš da rade tebi.“ Tako smo definisali naš stav i naše delovanje. Ne želimo da budemo kumovi bez blagoslova, a još manje da nas neko prokune zbog naših aktivnosti. Ne smemo zaboraviti da smo upravo mi Srbi najveće žrtve ovog, u istoriji nezapamćenog etnocida, koji sada sprovode prema miroljubivom makedonskom narodu. Ogromne žrtve su podnela naša braća na KiM a i mi smo osetili posledice. Sasvim je jasno da veštim manipulacijama neće prikriti činjenice koje govore o tome da se proces razgradnje države odvija sveobuhvatno i punom parom.
       Naš je stav da Srbi ne učestvuju u zločinu koji se priprema makedonskom narodu i državi. Smatram da je veoma bitno, nezavisno od ishoda ovog projekta, da se zna kakva su naša razmišljanja i zašto su takva kakva jesu. Sasvim je pogrešan pristup vladajuće većine u Makedoniji, koja oko ovog i ovakvog ugovora konfrontira pripadnike manjih zajednica sa većinskim makedonskim narodom. Ovo samo ukazuje i da referendum u najavi ima veoma malo šansi za uspeh, razume se ukoliko bude regularan. Plašim se da tu nema budućnosti ni za nikoga.
       S: Sa jedne strane se govori da su odnosi dve zemlje dobri, a sa druge strane bili smo svedoci nesuglasica Beograda i Skoplja koje su pre svega dolazile sa makedonske strane. Da li je Makedonija prijateljska država Srbiji ili nije?
       I.S: Postoje barem tri nivoa odnosa između Srbije i Makedonije. Prvi nivo su odnosi među Srbima i Makedoncima i oni su više nego dobri, skoro perfektni. Drugi nivo odnosa je tehnička saradnja vezana za pitanja regionalne saradnje i stabilnosti i ona funkcioniše dobro. Treći nivo odnosa je politički i on je i pored diplomatskih floskula o „dobrim odnosima”, loš. Neće proći mnogo vremena – videćete - ako nekako uspeju da proguraju ovaj projekat, da će čak i severnomakedonštinu, koja inače suštinski ne znači ništa, „braniti“ od Srba i Srbije.
       S: Kako ocenjujete držanje Srbije po ovom pitanju?
       I.S: Više nego korektno i prijateljski, Srbija je izašla velika u očima Makedonaca i to ne samo zato što nije otežala, niti koristila nezavidni položaj Makedonije, nego i zato što je bila korektan i dobronameran sused, što je dobar zalog za vremena koja dolaze. S obzirom na činjenicu da Srbija od nastanka Republike Makedonije 1991. godine nikada nije ugrožavala njene legitimne interese, smatramo da ona ima pravo i obavezu i priliku da, podržavajući našu borbu za ravnopravnost srpskog naroda, ponovo bude od pomoći Makedoniji.

Sporazum Albancima daje status jedinog autohtonog naroda u Makedoniji
       - Albanci iz Makedonije su se u ovoj situaciji otvoreno svrstali u likvidatore suštinskih makedonskih nacionalnih interesa i ne biraju sredstva u ovoj podmukloj operaciji kidnapovanja Makedonije u NATO. Pozadina je jasna i veoma perfidna, Albanci ovim konačno sebi obezbeđuju status jedinog autohtonog naroda u Makedoniji.
       S: Kako?
       I.S: Jednostavno: Makedonija bi, u slučaju da ovaj galimatijas uspe, postala država građana Republike severno od Makedonije (sadašnji Makedonci), Albanaca i zamislite - ostalih, u koje bi trebalo da se svrstamo i mi Srbi. Znači, svi drugi, osim Albanaca, bili bi saterani u ostale?! Za Makedonce ne znam, ali to nama ne izgleda prihvatljivo. Mi smo deo srpskog naroda koji živi na ovim prostorima vekovima, uvek smo bili Srbi i nema te sile koja može da nas natera da budemo nešto drugo…
Srbija na južnoj granici dobija novu Hrvatsku
Sprema se nova seoba Srba
       S: Kako očekujete da se sve ovo odrazi na položaj Srba?
       I.S: Kakav je položaj srpskog naroda ne treba mnogo objašnjavati, jedno je sigurno - Srbija c´e na ovaj način na svojim južnim granicama dobiti novu Hrvatsku, s obzirom na činjenicu da je trenutna politička konstelacija otvorila Albancima put za kontrolni paket akcija kada je u pitanju upravljanje Makedonijom. Samim tim položaj srpskog naroda u Makedoniji nec´e biti ružičast. Štaviše, odgovorno tvrdim da je nova seoba, iako to veoma ružno zvuči, potpuno izvesna ukoliko sadašnja vlast realizuje ovaj ugovor oko novog imena, Tiransku platformu i sporazum sa Bugarskom. U tom smislu sasvim sigurno otvoriće se i pitanje društvenog uređenja i ustavnog modela koji će izabrati, odnosno koji će se nametnuti državi pod imenom Severna Republika Makedonija. Dogovor ova pitanja ne tretira, ali ona su sasvim logična i postaviće se sasvim sigurno onog trenutka kada se otvori pitanje ustavnih promena.
Ivanovu ugrožen život?
       - Posle izjave predsednika Ivanova, a takoreći sigurno i odluke koja će uslediti u narednim danima, šokirala me je činjenica da je odnos nekih političkih činilaca i dela javnosti u Makedoniji prema predsedniku postao neverovatno brutalan, tako da neko sa strane ne bi mogao sa sigurnošću da potvrdi ko je predsednik Makedonije Bojko Borisov (predsednik vlade Bugarske – napomena redakcije) ili Đorđe Ivanov.
       Da sam ja na mestu Predsednika Ivanova ozbiljno bih se pobrinuo za ličnu bezbednost, što mu toplo preporučujem.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX