SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561165

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Šta se krije iza novog dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom
MMF-ova „čuvarkuća“: Srbija kao Sejšeli
Piše: dr Dejan Jovović

       Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju je predvodio Džejms Ruf posle nepunih mesec dana ponovo je posetila Beograd u periodu od 11. do 13. juna radi završetka razgovora o programu ekonomskih reformi Srbije koji bi podržao MMF, kroz takozvani Instrument za koordinaciju politika –PCI (Policy Coordination Instrument), u trajanju od 30 meseci. Razmatranje na Izvršnom odboru MMF je okvirno planirano za sredinu jula.
       Srbija je ispunila sve uslove za novi aranžman sa MMF koji će trajati do januara 2021. Reč je o aranžmanu poznatijem kao „čuvarkuća“, kako su ga nazvali američki mediji odmah po lansiranju, koji podrazumeva savetodavnu ulogu MMF, a ne finansijsku pomoć.
      
       Koje su implikacije korišćenja programa „čuvarkuća“?
      
       Ovaj program je uveden u praksu u krajem jula prošle godine, pa o njemu nema nekih većih saznanja (Sejšeli su, za sada, jedini korisnik ovog programa, od decembra 2017.) Proklamovani cilj programa je pomoć zemljama da formulišu i primene agendu makroekonomske politike i to kroz: sprečavanje kriza i amortizovanje spoljnih šokova; održavanje makroekonomske stabilnosti kao i utvrđivanje makroekonomskih neravnoteža. Mada PCI ne obuhvata korišćenje resursa MMF, podržavane politike u okviru ovog instrumenta moraju zadovoljiti iste standarde kao one u okviru standardnih zajmova MMF.
       Ovaj program je forma tehničke pomoći sa uobičajenim trajanjem od dve do tri godine, dok je minimalni rok šest meseci, a maksimalni četiri godine. PCI je na raspolaganju svim članicama MMF, koje ne traže finansiranje ove organizacije u vremenu odobrenja ovog instrumenta i koje nemaju zadocnele finansijske obaveze prema MMF.
       Ovaj program služi da zemlje kojima nisu potrebna finansijska sredstva pokažu spremnost da sprovedu reforme, kao i da privuku finansiranje iz drugih izvora. Namenjen je zemljama koje žele da potvrde privrženost reformskoj agendi ili žele da oslobode, odnosno koordiniraju finansijske linije drugih zvaničnih kreditora ili privatnih investitora.
      
       Zašto se Vlada Srbije opredelila za ovaj program?
      
       Vlada smatra da bi novi program saradnje sa MMF kroz Instrument koordinacije politika (PCI) omogućio Srbiji da lakše savlada izazove koji se mogu očekivati u narednom periodu. U praktičnom smislu ovaj instrument podrazumeva dogovore i razgovore o reformama koje predstoje, dogovaranje mera, zakona i podzakonskih akata.
       Podsetimo, prethodni trogodišnji stand-by aranžman iz predostožnosti Srbije i MMF, zaključen u februaru 2015. istekao je februara ove godine i bio je u vrednosti oko 1,2 milijarde evra, ali Srbija nije koristila tu pozajmicu. Šef misije MMF Džejms Ruf rekao je da novi program ima za cilj poboljšanje rasta privrede, nastavak makroekonomskih dobrih izgleda i otvaranje novih radnih mesta.
       Vlada i misija MMF saglasili su se da su u prethodnom periodu postignuti „izvanredni finansijski rezultati“ i da je važno da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost i podstakne održiv rast privrede u Srbiji.
       MMF će u ovom programu imati više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu.
      
       Kako MMF ocenjuje trenutno stanje srpske ekonomije?
      
       Šef misije MMF Džejms Ruf izdao je saopštenje za štampu (IMF Press Release no. 18/233, June 13, 2018.), u kojem se kaže da mere koje su na snazi u zemlji pokazuju da su „makroekonomski izgledi Srbije su i dalje dobri“. Kako je istaknuto, očekuje se da će bruto društveni proizvod (BDP) dostići rast od najmanje 3,5 odsto u ovoj godini. Inflacija je i dalje niska i procenjuje se da će biti oko dva odsto do kraja 2018. godine zahvaljujući podršci odgovarajuće monetarne politike Narodne banke Srbije, navodi MMF.
       Ruf kaže da ova institucija očekuje da će javne finansije i ove godine zabeležiti suficit. „Od 2019. godine pa nadalje, cilj programa je nizak ukupni deficit, što bi dovelo do smanjenja javnog duga na nivo ispod 50 odsto BDP do kraja programa i obezbedilo bi prostor za povećanje kapitalne potrošnje, kao i za određena targetirana smanjenja poreskog opterećenja privrede i rada“, naveo je Ruf.
       On je takođe dodao da bi ovaj program omogućio ukidanje privremenog smanjenja penzija iz vremena krize, kao i prelazak na novi sistem zarada u javnom sektoru, uz obezbeđenje da ne poraste udeo mase penzija i plata u BDP.
      
       Šta će konkretno biti urađeno kroz novi aranžman sa MMF?
      
       Ovim programom predviđeno je okončanje reformi sistema zapošljavanja i rada, smanjenje nedostataka u javnoj infrastrukturi kao i reforma poreske administracije kako bi se povećala efikasnost naplate poreza i unapredila poslovna klima. Uz to, očekuje se i jačanje fiskalnih pravila što će obezbediti održivost budžetske politike na srednji rok.
       Jedan od ciljeva biće i jačanje likvidnosti državnih sistema kao i promovisanje dinarizacije, što je – usled dominacije evra kao defakto neformalne valute u Srbiji – važno za jačanje poverenja u domaću privredu.
       „Primena sveobuhvatnog paketa strukturnih i institucionalnih reformi ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja radi pružanja podrške bržem privrednom rastu predvođenom privatnim sektorom. Prioriteti su borba protiv sive ekonomije, dalje povećanje učešća u radnoj snazi, reformisanje ili iznalaženje trajnog rešenja za javna i državna preduzeća, i unapređenje kvaliteta i transparentnosti državne statistike”, istakao je šef MMF u Srbiji, Džejms Ruf.
       Ruf je naglasio i da MMF preporučuje da se fiskalni prostor u budžetu iskoristi za javne investicije, ali da je moguće i smanjiti poreska opterećenja privrede, te da će se to detaljnije razmotriti u septembru ove godine, pri sledećoj poseti misije ove finansijske institucije.
       Program PCI imaće još jedan zadatak koji je značajan ali o kome javnost nije naročito obaveštena: da pomogne rešavanju utvrđenih slabosti okvira za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Zanimljivo je da ova stavka nije naročito naglašena u javnosti, mada možda i ne iznenađuje, imajući u vidu veliki broj srpskih i drugih „kontroverznih biznismena“ koji posluju u Srbiji i preko srpskih firmi.
      
       Cekajući septembar
      
       Šta će Srbije novi aranžman sa MMF konkretno doneti znaće se od septembra, kada njegova misija stigne u Beograd, kako bi pregovarali o budžetu za sledeću godinu.
       Neki stari problemi, čije je rešavanje bilo dogovoreno i prethodnim aranžmanom sa MMF, biće deo novog programa. To su reforma javnog sektora i zarada zaposlenih u državnoj upravi, kao i sudbina nekih preduzeća u državnom vlasništvu. MMF očekuje da primena Zakona o sistemu zarada u javnom sektoru počne u januaru 2019. godine. Ova institucija takođe smatra da bi trebalo povećati rashode za javne investicije, ali i obezbediti da se ono što je budžetom planirano za te namene i potroši.
       Aranžman sa MMF je istekao, ali otvara se pitanje da li je došlo vreme da Srbija počne da samostalno vodi ekonomsku politiku, ili je i dalje potreban strani kontrolor i finansijski policajac, koji će nadgledati trošenje iz državne kase i sprovođenje ekonomskih reformi?
       MMF je, uglavnom, potreban onim zemljama - članicama koje imaju problema sa „makroekonomskom neravnotežom“, ali ne može da pomogne kod sprovođenja strukturnih reformi. Zaključivanje bilo kakvog novog aranžmana sa MMF znači da Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da nema sopstveni kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike i dalje ekonomske reforme.
       Srbija je sprovela fiskalnu konsolidaciju i stabilizaciju, po savetima i diktatu MMF, a sada slede razvoj i strukturne reforme. Pošto MMF ima mandat u sprovođenju stabilizacije, neće biti od neke pomoći kod razvojnih projekata i reforme preduzeća, jer to rade druge međunarodne finansijske institucije. Njegovi krediti za strukturno prilagođavanje (koji treba da budu u domenu Svetske banke), pokazali su se prilično neefikasnim u sprečavanju valutnih kriza i obezbeđenju stabilnog privrednog rasta u prezaduženim zemljama.
       Fiskalna disciplina koju traži MMF ne omogućava privredni rast, a dokaz za to je, kako kažu pojedini ekonomski analitičari, da je Srbija za poslednjih sedam-osam godina imala stopu privrednog rasta od samo 0,8 do 0,9 odsto, što je najmanje u našem regionu!
       Glavna funkcija MMF je da obezbedi privremenu finansijsku podršku njegovim članicama, kako bi otklonile „fundamentalnu“ neravnotežu platnog bilansa. Međutim, u poslednje vreme, trpeći velike kritike širom sveta zbog svog rigidnog i neuspešnog pristupa rešavanju problema zaduženih zemalja, MMF je počeo da uvodi razne nove finansijske „olakšice i instrumente“, koji su, pre svega, u nadležnosti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj. Time je, inače, MMF počeo da širi polje svoje delatnosti, što na određeni način odstupa od njegovog Statuta (član I), koji mu omogućava da deluje prvenstveno u monetarnoj sferi i fiskalnoj sferi.
       Naša zemlja imala je, do sada, dosta razvijenu finansijsku saradnju sa MMF. Sredstva MMF koristila su se za podršku vladinom ekonomskom programu i deviznim rezervama zemlje i bilo je više kreditnih aranžmana sa ovom finansijskom institucijom. Srbija, ipak, ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF i pored niza slabosti koje ispoljava ova međunarodna finansijska institucija jer, očito, nije sposobna ni ekonomski dovoljno jaka da sama sprovede ekonomske programe i nužne reforme koje su kod nas, po običaju, zarobljene između demagogije i želja…

Kada da očekujete povećanje penzija i povraćaj otetog novca:
Vlada odustala od faznog vraćanja novca penzionerima?
       Iz vlade Srbije je saopšteno da su razgovori sa MMF bili teški, ali konstruktivni i da su ispunjeni uslovi i postignut je dogovor. Šire gledano, kao posledica ovog programa sa MMF Srbiji bi trebalo da raste kredibilitet prema spoljnim poveriocima, a to donosi i bolji kreditni rejting i jeftinije zaduživanje.
       Dogovoreno je da se potpuno ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija ove godine, a penzionerima sa najnižim primanjima, koji nisu bili obuhvaćeni smanjenjem primanja biće povećane penzije. Bila je ideja da se to uradi fazno, za nekoliko godina, ali će Zakon biti ukinut odjednom, jer za to ima dovoljno prostora u budžetu.
       Sporni Zakon se ukida pre svega, zbog zahteva MMF, velikog pritiska javnosti i neizvesnosti oko tužbi (sudskih troškova) u Strazburu.
       Sračunato se ide na to da se očuva biračko telo, jer će povećanje dobiti i penzioneri kojima nisu smanjivane penzije, jer je to populacija koja, uglavnom, donosi veliki broj glasova vladajućoj partiji.
       Ono što sada nije poznato jeste koliko će povećanje dobiti penzioneri čije su penzije manje od 30.000 dinara, posle ukidanja kriznog Zakona. Ostala je i nepoznanica da li je finansijski paket za penzionere, koji je javno predstavljen krajem maja ove godine, prihvatljiv i za MMF, pošto još ima izvesne rezerve kada je o procentu uvećanja nižih penzija reč. Po tom planu penzioneri sa penzijama većim od 30.000 dinara dobiće uvećanje samo po osnovu ukidanja kriznog zakona, dok će oni na koje se ovaj propis nije odnosio dobiti povišice od pet odsto.
       MMF je insistirao da se do septembra ne izlazi sa konkretnim ciframa oko povećanja, dok se ne utvrdi fiskalni i bilansni prostor. Tačan iznos će se precizno znati u septembru ove godine. I oko plata u javnom sektoru je dogovoreno povećanje, ali iznos će, takođe, biti poznat u septembru, kada se sagleda stanje u republičkoj kasi, odnosno otvori pregovore o budžetu za 2019. godinu.
       U intervjuu za pojedine beogradske medije, posle odlaska misije MMF, direktor kancelarije MMF u Beogradu, izjavio je da je MMF „saglasan i sa idejom da penzioneri sa nižim primanjima, koji neće osetiti korist od ukidanja ovog Zakona, dobiju neko povećanje prihoda, ali koliko će ono biti, zavisiće od fiskalnog prostora u budžetu. U budućnosti, kada se krizne mere ukinu, povećanja penzija treba da budu linearna“.
       Penzioneri su nezadovoljni urušavanjem ustavnog poretka donošenjem Zakona o smanjenju penzija, opstrukcijom Ustavnog suda, urušavanjem fonda PIO i manipulacijama koje sa penzionerima vrši vlast, najavom načina i vremena ukidanja ovog Zakona.
       Zbog poštovanja Ustava i prava građana na imovinu i izbegavanja ogromnih sudskih troškova, koji bi mogli iznositi i do 25 odsto ukupne sume koju država duguje, Udruženje penzionera predlaže vraćanje neisplaćenih mesečnih delova penzije sa kamatom onoliko meseci koliko su penzije smanjivane, a za to je državi potrebno oko 250 miliona evra godišnje u periodu od četiri godine i izdavanje državnih obveznica, koje bi vlasnici koji novac žele ranije mogli prodati na berzi.
       Pravnici predlažu da neisplaćena penzionerska potraživanja treba zakonski utvrditi kao „javni dug” i pretvoriti u obveznice koje bi se isplaćivale u narednom petogodišnjem roku, uz pravo nasleđivanja i mogućnost da se prodaju na tržištu. Budući da se očekuje da više stotina hiljada penzionera podnese tužbe posle ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija, ovakvo rešenje, koje je predloženo na savetovanju pravnika početkom juna ove godine, sprečilo bi nepotrebno opterećenje sudova i poštedelo budžet velikih troškova. U suprotnom, kada se ukine vremenski limitiran važeći Zakon o smanjenju određenih penzija – otpada i zakonski osnov za zadržavanje neisplaćenih delova penzija, i u tom slučaju oštećeni mogu zahtevati sudsku zaštitu.
Povećanje plata u državnom sektoru septembra i iznosiće između šest i 10 odsto
       Kada je reč o zaposlenima u javnom sektoru, iz vlade je rečeno da će povećanje zarada biti „značajno”, a šta to konkretno znači, nije precizirano. Inače, kako se nezvanično saznaje, vlada Srbije predložila je misiji MMF povećanje plata u javnom sektoru za 8 do 10 odsto, dok je MMF tražio nešto manje povećanje od 6-7 odsto.
       Naravno, ono što je bitno jeste realno povećanje odnosno povećanje minus inflacija. Do sada smo imali dosta iskustva sa raznim „povećanjima“ koja su bila zapravo ispod inflacije… Zato bi javnost trebalo da je na oprezu kada vlast – bilo koja – najavi „povećanje plata“.
U budžetu 46 milijardi dinara više nego planirano
       U prvom kvartalu ove godine ostvaren je suficit budžeta od 6,5 milijardi dinara, a očekuje se da će do kraja godine taj suficit iznositi 8,8 milijardi, iako je bio planiran deficit. To je za 46 milijardi dinara bolji rezultat od planiranog, što je nešto više od jedan odsto BDP.
       Ostaje otvoreno pitanje koliki će biti rast BDP do kraja ove godine. Projekcije su rađene prema stopi rasta BDP od 3,5 odsto. Fiskalni savet Srbije očekuje da će rast do kraja godine iznositi četiri odsto, dok je privredni rast u prvom tromesečju bio 4,6 odsto. Posmatrano iz budžetskog ugla, to nije mala razlika. Ako privredni rast bude čak i za pola procenta veći od planiranog, to znači da će BDP biti veći za oko 20 milijardi dinara, što otvara veći prostor za potrošnju.
Mrka kapa u vezi sa smanjenjem akciza na gorivo. MMF protiv!
       Vlada Srbije razmišlja o eventualnom smanjenju akciza na gorivo, kako bi se našlo najbolje rešenje za građane. Na konferenciji za novinare, posle završetka pregovora sa predstavnicima MMF, na pitanje da li postoji prostor da se smanje akcize na gorivo, odgovoreno je da se ne može svaka mera posmatrati izolovano, te da i MMF smatra da akcize i njihovo eventualno smanjenje ne doprinose rastu.
       Šef misije MMF rekao je da smanjenje akciza nije prioritet, te objasnio da su PDV i akcize relativno bolje rešenje iz perspektive rasta, i da je fokus MMF više na smanjenju poreza na rad i povećanju podsticaja za investicije kroz smanjenje poreza na dobit, a sve u cilju ubrzanja rasta. Rečeno je i da je činjenica da je benzin poskupeo zbog povećanja cene nafte na svetskom tržištu, a ne zbog povećanja akciza.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX