SVEDOK Internet



Broj 1140.

Poseta
5466857

Predsednik jači od Ustava

Mnogo pitanja, malo odgovora

„Braćo Nemci“

Ugovorci vraćeni, direktor KIC-a pred smenom?

Kolektivno državno samoubistvo Makedonaca


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Portugalski raj
SEDAM MIKROKLIMA, FADO I RONALDO
Piše: Milan Dinić - Portugalija

       Madeira vam možda neće biti naročito poznata osim ukoliko niste ljubitelj fudbala i portugalske zvezde Kristijana Ronalda koji je sa ovog ostrva… A za Ronalda je gotovo nemoguće da niste čuli: reč je o čoveku koji važi za najboljeg fudbalera sveta možda svih vremena, osobi koja je na Svetskom prvenstvu koje se upravo igra u jednoj utakmici dala čak tri gola i to Špancima koji su među najozbiljnijim pretendentima na titulu!
      
       Vulkansko ostrvo u Atlantiku
      
       Prvo, da razjasnimo dilemu oko izgovora imena – da li je Madeira ili Madera? Piše se Madeira, Portugalci i Englezi izgovaraju Madera, a, prema podacima u srpskim atlasima, ime ostrva piše se Madeira, pa smo se i u tekstu opredelili da ga tako nazivamo.
       Udaljeno 3500 kilometara od Beograda, Madeira se nalazi u Atlantiku. Površine 720 kilometara (kao dva Beograda), nalazi se u suptropskom pojasu Atlantskog okeana, na oko 600 kilometara od Maroka na severozapadu Afrike, i oko 950 kilometara od Portugalije, zemlje kojoj ovo ostrvo pripada.
       Najbliži susedi Madeiri su Porto Santo – ostrvo koje leži na 40 kilometara udaljenosti – kao i Ihlas Desertas – Napuštena ostrva, na 20 kilometara udaljenosti. Madeira leži na istom obodu Zemljine ploče kao i Azurska i Kanarska ostrva (udaljena 500 kilometara), mada su ona uz samu obalu Maroka.
       Do Madeire se stiže avionom iz Lisabona za dva sata. Takođe, niskobudžetne kompanije iz drugih zapadnih zemlja – pre svega Britanije, Nemačke i Francuske – imaju redovne letove do ostrva. Cena povratne karte varira u zavisnosti od sezone, ali se u proseku kreće oko 250 evra.
      
       Šetnje duž „levada“
      
       Madeira je vulkansko ostrvo nastalo izlivanjem magme u Atlantski okean pre oko 130 miliona godina. Vremenom, kamen po kamen, polako je stvarano ostrvo koje je pre dva i po miliona godina dobilo sadašnji izgled.
       Na ostrvu preovlađuje suptropska klima. Štaviše, na ovih 700 kilometara površine ima čak sedam mikroklima i vreme se menja bukvalno u nekoliko minuta. Tako na jednom kraju može da bude sunce, na drugom kiša, a na trećem magla i sparina...Ovo su iskoristili turistički vodiči i taksisti da bi ponudili novu uslugu: vožnja do sunca! Brzo se raspitaju na kom kraju ostrva je lepo vreme i brzo vas prevezu do tamo!
       Za razliku od većine drugih ostrva, Madeira nije poznata po plažama i toplom moru. Atlantik nije naročito topao, a obala ostrva je stenovita.
       Ono po čemu Madeira jeste poznata jesu šetnje. Kompaktno i brdovito, ostrvo je ispresecano putevima i stazama koji pružaju fantastične vidike na okolna brda, stene, susedna ostrva i Atlantik.
       Pešačke staze na ostrvu se nazivaju „levade“. Ovo je naziv za kanale koji su iskopani za prenos vode i duž kojih se pruža 1400 kilometara staza koje često idu uz same kamene stene odakle se pruža dalek pogled u Atlantik. Upravo su levade glavna turistička atrakcija Madeire. Međutim staze nisu nimalo naivne za hodanje – neretko su veoma strme, pojedini delovi su rizični i pored dobrog obezbeđenja ogradom, a dešavaju se i odroni. Ali, ako volite avanturu i ako vam ne smeta da se dobro oznojite pentrajući se po stazama koje imaju delove po kojima i planinske koze jedva idu, onda je Madeira odličan izbor! Pritom, pogled koji se pruža kada se dostigne jedan od brojnih vidika na ostrvu vredan je truda! Posebno ukoliko idete do najviše tače ostrva, koja se zove Piko de Ruovo i nalazi na 1.861 metara nadmorske visine. Sa ovog vrha prostire se fantastičan pogled na celo ostrvo, ako je vedro. A ako nije – onda ćete se naći bukvalno iznad oblaka!
      
       Funšal
      
       Madeira ima 300.000 stanovnika, a glavni grad Funšal nalazi se na jugu ostrva. Stari deo grada – Zona Velha – predstavlja turistički deo prepun tradicionalnih portugalskih restorana i radnji sa lokalnim proizvodima. U Funšalu, kao i u Lisabonu, postoji dosta zgrada iz 19. veka koje su napuštene i oronule. Većina takvih zgrada u centru Funšala na spoljašnjim zidovima ima crteže i slike koje su uradili lokalni umetnici, međutim, kada se ode malo dalje od centra – vidljive su devastirane i napuštene kuće koje su obrasle u gusto rastinje.
       U centru Funšala se nalaze lepo uređene bašte sa najraznolikijim cvećem, a tu je i palata u kojoj je sedište lokalne vlasti kao i mali vojni muzej. Iz Zone Vleha kreće žičara koja vodi do padina koje se nadvijaju nad gradom, a na čijem vrhu su palate i botaničke bašte u kojima se nalaze neke od najređih biljnih vrsta na svetu.
       Funšal, zapravo, liči na ogromno, zgusnuto planinsko selo – sve je razbacano na strmim padinama, presečeno uskim uličicama sa kojih, kako se spuštate s vrha, silazite u tipično primorsko mesto. Ono što se primećuje pukim pogledom na grad i okolinu jeste da gotovo nema komadića zemlje koji nije obrađen, a placevi se nalaze poređani po terasama koje se stepeničasto dižu do najviših vrhova.
       Usled činjenice da je reč o brdovitom i teško prohodnom prostoru, vlasti ostrva su proteklih godina uložile veliki novac u izgradnju ogromnih tunela – od kojih su dva dugačka - po 3,2 kilometra!
      
       Od Feničana do Engleza i Portugalaca
      
       Iako postoje nesuglasice o tome ko je prvi nastanio Madeiru, najraniji podaci ukazuju da je ovo bilo šumovito i pusto ostrvo. Pretpostavlja se da su još Feničani (veliki trgovci koji su ponikli sa tla današnjeg Libana i Izraela) otkrili ovo ostrvo; drugi konkurenti su Đenovljani.
       Drugi izvori tvrde da su Španci koristili ostrvo kao mesto za pauzu na putu ka Africi. A prema trećoj priči prvi stanovnici ostrva su bili jedan Englez i njegova supruga koji su se nasukali na Madeiru. Međutim, ovo su sve priče...
       U pisanim izvorima Madeira se prvi put pominje 1418. godine kada su portugalski istraživači, u potrazi za putem ka Indiji, naišli na ovaj komad tla u Atlantiku. Do 1425. veliki planski požari uništili su dobar deo šume na ostrvu kako bi se stvorio prostor za naseljavanje stanovništva. Godine 1452. na ostrvo su dovedeni robovi kako bi iskopali kanale za navodnjavanje poznate kao „levade“. Godine 1478. ostrvo je posetio i Kristifor Kolumbo u jeku planova da otkrije pomorski put za Indiju.
       Velika udaljenost ostrva od kopna kao i od otadžbine Portugalije uslovio je da ono bude pogodna meta za gusare.
       Sredinom 16. veka podignuta su prva odbrambena utvrđenja (od kojih je ključno ono koje predstavlja današnju palatu ostrvske vlasti u Funšalu) ali je stanovništvo ostrva i dalje bilo izloženo napadima. U mirnija vremena stanovnici Madeire su za život zarađivali zahvaljujući prodavanju dobrih slatkih vina koja se ovde proizvode. Usled sve tešnjih odnosa Engleza i Portugalaca (istorijski, Portugalci i Englezi su uvek odlično sarađivali, čak i na kolonijalnom planu) Englezi utemeljuju prisustvo na ostrvu sredinom 17. veka da bi do 1807. godine – u jeku Napoleonove dominacije Evropom - Englezi uspostavili stabilno vojno prisustvo na ostrvu.
       Međutim, sredinom 19. veka ostrvo je zadesila epidemija kolere koja je zbrisala pola stanovništva. Sa druge strane, u to vreme na ostrvu su počele da se uzgajaju banane što će vremenom postati jedan od glavnih proizvoda Madeire. Kada više nisu imali interesa za šećernom trskom – koja je jedan od glavnih proizvoda ostrva – Britanci su ga prepustili Portugalu u čijim rukama se Madeira i danas nalazi.
      
       Ključne atrakcije (pored šetnji levadama)
      
       Od 1890-ih ostrvo počinje da prerasta u turističku destinaciju. Turizam je i danas glavna grana ostrva. A šta je osim staza i šetnji nudi Madeira?
       Od glavnih lokalnih atrakcija i običaja, tu je „toboganing“ odnosno vožnja u korpi od trske koju nizbrdo guraju dvojica „kareirosa“. Citava vožnja traje nekoliko minuta, ali je veoma uzbudljiva jer se bukvalno vozite veoma uzanim i strmim gradskim ulicama! (Pitanje je koliko je ovo bezbedno jer se vozite na ulicama na kojima se uporedo odvija saobraćaj, ali za sada nema podataka da je nebezbedno i da je neko od ovoga stradao.)
       Madeira ima predivne botaničke bašte i neobično voće. Usled specifične klime koje ove ostrvo ima, ostrvo ima veoma raznovrsnu floru i faunu a samo ostrvo je većim delom pretvoreno u nacionalni park. Ukoliko volite cveće i bašte – Madeira vas neće razočarati.
       Klima takođe uslovljava da ostrvo ima neobično voće. Recimo, kombinaciju nara i dinje, nara pomorandže, banane i jabuke… Ali voće po kome je Madeira najpoznatija jeste banana. Gotovo svaki prazan prostor obradive zemlje ima plantaže banana! Međutim, usled činjenice da su banane na Madeiri manje i zakrivljenije od standarda koje propisuje EU, ulaskom Portugalije u ovu zajednicu nije bilo moguće da se ove banane izvezu ostalim EU zemljama.
       Srećom, lokalni proizvođači banane su uskoro pronašli druga tržišta.
       Plaže NISU nešto po čemu je Madeira poznata. Obala je stenovita a more veoma hladno tako da jedini koji uživaju u ovome jesu surferi koji dolaze na Madeiru jer severni deo obale ima dobre talase.
       Kada smo kod vode i talasa – na izletima katamaranima i malim brodićima (cena po osobi je 35 evra) moguće je da idete da posmatrate delfine, morske kornjače i kitove (ovi poslednji su nešto ređi). A kada smo već kod mora – ako vam nije hladna prosečna temperatura vode između 17-19 stepeni, onda možete i da se kupate!
       Kada je o lokalnoj hrani reč, tu je riba koju Portugalci zovu „peiše espada“ koja živi na velikim dubinama Atlantika. Veoma ružna riba - crna, dugačka, iskolačenih očiju i zmijolikog izgleda – ima odličan ukus i obično se služi sa prelivom od tropskog voća i pohovanim bananama. Tu je i slatko vino sa Madeire – prosečne cene po flaši desetak do 20 evra (naravno, postoji i skuplje) – i koje odlično ide uz dezert. Uz ovo vino, popularno je i lokalno piće „ponča“ koje se pravi od ruma, šećerne trske, meda i soka od limuna ili pomorandže.
       Po izgledu, mirisu, ukusu, gotovo besprekornoj čistoti modro plavog mora kao i dramatičnim prizorima strmih kamenih vrhova koji se izdižu iz Atlantskog okeana, Madeira je sasvim drugačija od ostrva i plaža u Evropi koje su nama sa Balkana poznate.
       Ukoliko imate priliku da tamo idete i volite da se šetate i istražujete, Madeira predstavlja odličan izbor.

Poseban status u odnosu na Portugal
       Značajnija udaljenost ostrva od Portugalije kao i brojna politička trvenja i nestabilnost kroz koje je Portugal prolazio tokom 20. veka doveli su do jačanja posebnog identiteta pa i želje za samostalnošću. Od ulaska Portugalije u EU 1976. ostrvo uživa posebnu autonomiju, ima svoju zastavu, grb, posebnu upravu i danas je jedan od najvećih portugalskih turističkih centara.
Porto Moniž
       Udaljen tri sata autobusom od Funšala, na severozapadnom delu ostrva, Porto Moniž je mesto u kome se nalaze mali prirodni bazeni sa morskom vodom, koji su pogodni za kupanje. Usled činjenice da bazeni zadržavaju morsku vodu, ona je nešto toplija od one u samom moru. Ovo mesto je poznato po predivnim stenama koje izviru iz kristalno čiste vode.
Zatvor za poslednjeg austrougarskog monarha
       Madeira u sebi nosi komadić istorije koji je značajan i za naše prostore. Naime, ovo je bilo poslednje utočište poslednjem austrijskom caru, Karlu Prvom, koji je posle poraza Austrougarske u Prvom svetskom ratu poslat u egzil na ovo ostrvo.
       Karlo Prvi je presto nasledio nakon smrti cara Franje Josipa 1916. godine. Posle rata prvo je prognan u Švajcarsku 1919. Međutim, budući da je tamo dva puta pokušao da organizuje puč u Austriji, na kraju je prognan na Madeiru 1921.
       Karlo Prvi – poslednji austrougarski monarh preminuo je na Madeiri 1. aprila 1922. Njegov sarkofag položen je u crkvu Naše gospe od Monte, iznad madeirske prestonice, Funšala.
Čerčil, Hemingvej i Madeira
       Ostrva su uvek privlačila pustolove i avanturiste. Zato ne čudi da su dva velika svetska imena iz 20. veka, britanski premijer Vinston Čerčil i američki pisac i novinar Ernest Hemingvej, tokom pedesetih boravili na ovom ostrvu.
       Jedna od najpoznatijih fotografija Cerčila kako slika (umetnost koje se latio pod stare dane), nastala je upravo na Madeiri.
Živimo od turizma
       Pošto spadam u pomalo rezervisane turiste i – kao i većina Srba – u sebi nosim strah da neko hoće da me prevari ili da me zavrne za nešto, prvo sam se raspitao koliko su taksisti i prodavci u radnjama poverljivi: da li hoće da „odvale“ cenu, zavrnu za kusur, dodaju nešto na račun... Međutim, na više mesta – kako od onih koji su ranije posećivali Madeiru tako i od ljudi na ostrvu - čuo sam istovetnu rečenicu:
       „Neće te niko prevariti, to gotovo da ne može da se desi – mi živimo od turizma ovde tako da je naša reputacija u pitanju. Izgubili bi goste kad bi bilo obrnuto“.
       Svaki put kada sam čuo ovu tvrdnju – barem jedno četiri-pet puta – pomislio sam na uslugu u Crnoj Gori ili u našim velikim turističkim centrima, gde nemaju ovakvu logiku...
       Mada, jedna stvar se menja: kada ostrvu pristupe veliki kruzeri sa bogatim Amerikancima koji putuju okeanima i obilaze ostrva, cene na pijaci i kod uličnih prodavaca skaču, ali to se zna i to svi kažu.
Cene
       Kao i svaki Srbin, pola vremena sam proveo računajući koliko šta košta i preračunavajući se. I, na osnovu računa – čini se da Madeira uopšte nije mnogo skuplja od, recimo, Crne Gore ili Grčke. Naprotiv!
       Evo nekih cena:
       • Kafa – evro i po do dva
       • Sok i pivo – dva do četiri evra
       • Sladoled – dva evra
       • Ručak za dvoje, sa pićem – od 15 do 30 evra u proseku
       • Autobuska karta za prevoz po ostrvu – od tri do šest evra (povratna), u zavisnosti od udaljenosti destinacije
       • Ulaznica u muzej: prosečno tri do pet evra po osobi (neka mesta mogu biti skuplja, poput jedne od botaničkih bašta za koju ulaz košta 12,5 evra)
       • Ako kupujete hranu u supermarketu, za dve osobe za nedelju dana potrebno je oko 50 evra




































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX