SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523276

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Demanti-demantija
Pokojnik ne može da odgovori, ali ja mogu

       Poštovani G-dine Dinić!
      
       Kao dugogodišnjem redovnom čitaocu Vašeg časopisa „Svedok“ nije mogao da mi promakne „demanti“ mog nekrologa (posmrtnog slova) koji sam izgovorio nad rakom pokojnog internacionalnog šahovskog majstora (IM) Pavla Orlova, a koji je objavljen u broju 1137-1138 od 12.06.2018. i potpisan od G - dina Andreje Ranića, „brata IM Milana Andrijevića“ iz Pančeva.
       Osetio sam moralnu dužnost prema mom pok. prijatelju, ali i prema samom sebi, jer smo navedenim „demantijem“ nekrologa (zaista vrlo neobična pojava!) napadnuti i on i ja, pored i nekih drugih lica - pokojnik ne može da odgovori, ali mogu -ja.
       Imputira mi se „demantijem“ da sam u nekrologu izneo „mnogo netačnih i neproverenih podataka“ i time „indirektno omalovažio“ brata potpisnika tog „demantija“, tj. IM Milana Andrijevića, dok se imenovani, začudo, nije oglasio pisanim putem - barem ne do sada!
       Pre svega, moram da napomenem, da je G-din Andreja Ranić (koji se osetio pozvanim da brani svog „omalovaženog“ rođaka), izgleda, slabiji poznavalac naših i svetskih šahovskih prilika (jer se zasigurno i ne bavi šahom) pa dopušta sebi iznošenje nekih netačnih podataka.
       Npr., kao prvo, njemu nije poznato da je Svetska šahovska organizacija (FIDE) ustanovila međunarodne šahovske titule velemajstora (VM) i internacionalnih majstora (IM) još negde 1950-1951 god., čim tvrdi kako titula IM nije ni postojala u vreme poznatih pančevačkih nacionalnih majstora (NM) Bradvarevića, Ivkovića i Mejića iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka?!
       Drugu grešku pravi kada za pančevačke IM proglašava Boru Kostića (pok. VM iz Vršca), Boru Ivkova (našu još uvek živu legendu i VM iz Beograda), Peru Smederevca (pok. IM, čini mi se iz Zemuna), Milorada Kneževića (pok. VM iz Beograda), Gorana M. Todorovića (VM iz Kovina) i Hrvoja Mesinga (IM iz Hrvatske koji je jedno vreme radio u Pančevu).
       Većinu tih ljudi sam imao čast i zadovoljstvo da poznajem, ali svi pomenuti VM i IM su tokom svog života i šahovske karijere bili samo privremeno vezani za Pančevo i svakako ih ne možemo smatrati za pančevačke IM, pogotovo što nijedan od njih nije ni rođen u Pančevu (možda samo Pera Smederevac) niti je kao član nekog pančevačkog šahovskog kluba titulu IM osvojio kada je živeo u tom gradu.
       A, upravo se ti kriterijumi odnose na pet Pančevaca - „pravih“ IM iz ovog grada, dakle Pavla Orlova, Milana Andrijevića, Jovana Radlovačkog, Miloša Popovića i Dragana Subašića.
       Ali, najtežu i etički teško oprostivu grešku čini kad pok. čoveku (nedavno umrlom IM Paji Orlovu) imputira da je do svoje šahovske titule došao „na nepostojećim, nameštenim i lažiranim turnirima u Bugarskoj“, ne iznoseći, naravno, nikakve dokaze za ovako nešto.
       Pa, zaboga, postoji ta stara izreka „o mrtvima sve najlepše“, već i zbog toga da ne treba „grešiti dušu“ i ogovarati pok. čoveka koji više nije među nama i ne može da se sam brani!
       Da li je ovde, možda, proradila sujeta IM Milana Andrijevića što je navodno omaškom tekstopisca nekrologa pogrešno naveden pok. Paja kao prvi pančevački IM umesto njega, pa je, valjda, intervenisao kod svog brata da sačini navedeni „demanti“, umesto da se sam oglasi - što bi onda takođe bio čudan i neuobičajeni postupak!
       Zar nisu mogli da shvate i on i potpisnik tog nesrećnog „demantija“ da nekrolog, odnosno posmrtno slovo, nije nikakav naučni rad i da se može naći u njemu i neka netačna činjenica, pa, konačno, ona sa ponekad „provuče“ i u naučnom radu! Pogotovo kada se to posmrtno slovo sastavlja od čoveka koji je potrešen smrću svog prijatelja. Cak i da izneti navod (koje „najstariji“ pančevački IM) nije tačan, da li je to bilo bitno u času opraštanja od našeg šahovskog kolege i prijatelja - nije li to „pitanje“ moglo da se ostavi pančevačkoj šahovskoj istoriji, ako je jednom neko napiše, a pogotovo „pitanje“ ko je bio najuspešniji pančevački majstor sa najviše „značajnih rezultata u sporom šahu“!
       Da zaključim - ovaj žalosni i neukusni „demanti“ nije trebalo da bude napisan čak ni od navodno „omalovaženog“ IM Andrijevića, jer moja namera kod sačinjavanja nekrologa nije, naravno, bila da ikoga vređam i omalovažavam, nego da odam počast preminulom drugu. Nažalost, to se ne bi moglo reći i za pisca nesrećnog „demantija“ koji je uvredio i omalovažio pok. Paju Orlova, ali i našeg poznatog VM Sinišu Dražića, organizatora brojnih i tradicionalnih međunarodnih turnira u Novom Sadu.
       I šta tek reći za „popratnu pojavu“ celog ovog nesrećnog „demantija“ i najavu nekih pretnji G-dinu Vladanu Diniću, kao glavnom i odgovornom uredniku „Svedok“-a što se uopšte „usudio“ da objavi nekrolog sa tako „mnogim netačnim i neproverenim podacima“!
       G-dine Diniću, eto desilo Vam se da u dugogodišnjoj novinarskoj karijeri niste nikada do sada došli u situaciju da objavite demanti nečijeg nekrologa (po Vašim sopstvenim rečima) a sada imate mogućnost da objavite i svojevrsnu kritiku demantija nekrologa, koju ste, rekao bih, i Vi sami delimično izneli, no, naravno, ostavljam Vam na volju da li će se ovaj moj odgovor naći na stranicama Vašeg cenjenog časopisa.
       U svakom slučaju, primite sve izraze mog dubokog poštovanja i uvažavanja!
      
       Pančevo, 17.06.2018.
       Kostić Vladimir,
       FM i adv. iz Pančeva






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX