SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523417

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Boško Obradović, predsednik Dveri
Nije cilj samo smena Vučića, već promena celog sistema
Piše: Olivera Milivojčević

       Boško Obradović, lider Srpskog pokreta Dveri, važi za jednog od najvećih srpskih desničara (što mu neki prpisiuju kao prednost a neki vide kao manu) i vrlo ambicioznog mladog političara. Cačanin poreklom, završio je Filološki fakultet, odsek srbistiku, a onda se otisnuo u vode politike. Prvo je osnovao Pokret „Dveri” koji se zalagao za očuvanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, a kasnije je pokret preregistrovan u političku stranku na čije čelo je stao buntovni đak čuvene čačanske Gimnazije, iz generacije koja je zviždala Slobodanu Miloševiću prilikom one jedne jedine njegove posete gradu na Moravi.
       Ispred Dveri je i poslanik u Skupštini Srbije. Iako se sa svojim starijim kolegom, a i sugrađaninom, Velimirom Ilićem ne može nazvati prijateljem i saveznikom, ipak s njim ima i nešto zajedničko. Kako kažu poznavaoci mentaliteta tog područja – čačanski bunt, srčanost, neustrašivost i onaj opozicioni duh koji je uvek krasio žitelje grada na obalama Morave, prepoznatljivi su kod obojice političara.
       Jedna od najupečatljivijih ilustracija toga je rasprava u parlamentu Boška Obradovića i predsednika Srbije Aleksnadra Vučića koji se nije baš najbolje proveo kada je uzeo da filologa sa čačanskim dijalektom ispravlja kako se reči akcentuju. To je bila jedna od onih situacija u kojoj je Cačanin „poklopio” predsednika objasnivši mu da je diskriminacija ne poštovati različite dijalekte srpskog jezika, s posebnim naglaskom na čačanski. Multikulturalno - evropski! To je bila jedna od retkih prilika u kojoj je u direktnoj raspravi u parlamentu neprikosnoveni Vučić ostao bez teksta.
       Obradović danas slovi za jendog od najoštirjih kritičara vlasti i predstavnika opozicije za koga ne baš mali broj ljudi veruje da ipak može da uzdrma Vučića. U intervju za „Svedok” Obradović priča o odnosima u opoziciji, zašto opozicija ne može da pobedi Vučića, odnosima sa Rusijom, stanju u medijima...
       Svedok: Već dugo se spekuliše o formiranju tešnjeg opozicionog bloka. Poslednja informacija je da je dogovoreno da se formira kolektivno predsedništvo, a da se predsedavajući stranaka članica rotiraju na nekoliko meseci?
       Boško Obradović: Kao što se zna, o saradnji opozicije se razgovara i za to imam mandat Glavnog odbora Dveri. Da li će do dogovora doći i kako će ta saradnja tehnički funkcionisati o tome možemo razgovarati ako do nje dođe. U svakom slučaju nije realno da savez, ako do njega dođe, ima jednog stalnog predsedavajućeg.
       S: Koliko ima kohezije a koliko sukobljenosti unutar opozicije? Ideje za koje se zalažu Dveri i, recimo, DS, čine se dosta udaljenim?
       B.O: Ako do saradnje unutar opozicije dođe, biće bitnije ono oko čega se slažemo, nego ono oko čega se ne slažemo. A za nas su tu najbitnija pitanja stav prema Kosovu i Metohiji, stav prema aktuelnoj vlasti i uređenju države, potreba za slobodnim medijima i izborima, stav prema borbi protiv bele kuge i prema zakonu o poreklu imovine. U trenutku kada se trenutna vlast odriče dela teritorije, kada je ekonomska situacija užasna i mladi odlaze, kada klizimo u totalitarizam, stvarno nije presudno pitanje to što smo mi, recimo, protiv gej parade, a DS nije.
       S: Zbog čega opozicija ne uspeva da pobedi Vučića?
       B.O: Pitanje sa mnogo odgovora, i nijednim konkretnim koji sam može sve da objasni. Niti je sav odgovor u kontroli medija i mašineriji koju je Vučić uspostavio, niti je sa druge strane sve do stanja u opoziciji i do toga što su do sada oni koji su prava opozicija delovali razjedinjeno. Ima od svega pomalo.
       S: Do kada mislite da će Vučić biti na vlasti?
       B.O: Dok god mu svi mi to dopuštamo, što činjenjem što nečinjenjem, i dok god narod ne vidi da može da promeni ovo katastrofalno stanje.
       S: Kako?
       B.O: Mislim da je ključni zadatak opozicije da pokaže ljudima u ovoj zemlji da je potrebno uspostaviti sistem i institucije, a ne ponovo dovesti jednog čoveka da se za sve pita – makar to bio i ja. Uveren sam da je velika većina nezadovoljna, a to pokazuju i brojna istraživanja u kojima se građani izjašnjavaju da li se njihov život i standard promenio na bolje ili na gore, ali ljudi su prosto pritisnuti sa svih strana i ne vide i ne veruju da može drugačije.
       S: Od čega zavisi budućnost opozicije?
       B.O: Budući uspeh opozicije će zavisiti kako od međusobne saradnje, tako i od toga da li će uspeti da pruži jednu novu nadu građanima.
       S: Rekli ste da je opasno da tonemo u sistem u kome se za sve pita jedan čovek… Ko je drugi čovek SNS, ako ta osoba uopšte postoji?
       B.O: Da nije možda Aleksandar Vučić? Šalu na stranu, u javnosti se niko ne pozicionira tako, ali SNS ima mnogo „drugih“ ljudi iz senke i iz crne zone, poput raznih tajkuna ili Andreja Vučića.
       S: A da li postoji osoba – da li ste to Vi – koja bi imala šanse danas da pobedi Vučića?
       B.O: Vučića ne treba da pobedi jedan čovek, jer to znači zamenu jednog ličnog režima drugim ličnim režimom. Vučića treba da pobedi politika koja nudi uređenje institucija i ekonomskog stanja i tim ljudi koji su spremni da urade nešto za ovu zemlju i ostave lične sujete i interese po strani.
       S: U vreme izbora u Beogradu spekulisalo se da je prvi čovek Novog Beograda, Aleksandar Šapić, „Vučićev čovek“. Koliko u tome ima istine? Kako vi gledate na Šapića?
       B.O: Aleksandar Šapić je veliki sportski šampion i uspešan predsednik opštine. Kada to kažem mislim pre svega na porodičnu politiku i pomoć porodici na Novom Beogradu, mada bi se našlo i zamerki na njegovu vlast. Kakav je njegov odnos prema vlastima je pitanje za njega. Sećam se da je u predizbornoj kampanji na gradskim izborima u Beogradu rekao da neće sarađivati sa SNS posle izbora.
       S: Osim želja da se pobede Vučić i SNS, koji su još ciljevi koji bi mogli da okupe opozicione stranke u Srbiji?
       B.O: Ako opoziciju okupi samo želja da se smeni Vučić, onda smo, što kaže narod, džaba krečili. Cilj opozicione saradnje trebalo bi da bude prvo smena jedne rđave vlasti, onda u sledećem koraku oslobođenje medija i uspostavljanje institucija, podvlačenje crte i privođenje pravdi svih koji su krali novac od građana, naročito kroz donošenje Zakona o ispitivanju porekla imovine političara, cilj treba da bude i dalji rad na ekonomskom jačanju ove zemlje... Dakle cilj je da prestane da se vređa dostojanstvo ovog naroda i da se uredi sistem, a ne samo da se smeni jedan čovek.
       S: Mnogi misle da bi se bilo kakvo okupljanje opozicije pretvorilo u novi DOS, sa svim slabostima koje je taj pokret pokazao?
       B.O: Pa deo odgovora je u prethodnom pitanju. DOS je imao za cilj samo smenu jednog čoveka, ali nisu imali nikakvu viziju šta će da urade kad njega smene. Mi to ne smemo sebi da dozvolimo.
       S: Mnogi koji su danas u opoziciji do pre koju godinu su bili na vlasti. I tada je te iste opozicija i dobar deo javnosti optuživao da vode politiku koja ide ka predaji Kosova i Metohije, rasprodaji imovine, slabljenju države i društva. Sada su mnogi od njih u opozicionom bloku kao i Dveri. Kako bi građani ovo trebalo da shvate?
       B.O: Ne treba zaboraviti da su neki od njih upravo pritisnuti od Zapada i smenjeni jer ipak nisu hteli da pristanu na ono na šta Vučić pristaje, a to je potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma. Ne bi trebalo zaboraviti ni to da je većina onih koji su bili deo neke bivše vlasti sada deo vladajuće SNS garniture, poput recimo Siniše Malog i Gorana Vesića. Dveri, istina, nikada nisu bile u vlasti, za razliku od mnogih opozicionih partnera sa kojima razgovaramo. Ali, nama je upravo zato bitno kako će se oni izjasniti o pitanju Kosmeta i o Zakonu o ispitivanju porekla imovine.
       S: Da li ste razgovarali sa Đilasom o udruzivanju sa Savezom za Srbiju i šta ste dogovorili?
       B.O: Kao što rekoh ranije, imam mandat organa pokreta za razgovor sa svima uključujući i Đilasa. Razgovori još nisu okončani, a i ako dovedu do nekog dogovora on mora biti potvrđen na organima stranke i tek onda iznet javnost.
       S: U javnosti se stiče utisak da je glavni problem opozicije borba oko liderskog mesta, a ne Vučić. I Vi ste, prema našim saznanjima u svim pregovorima opozicije, posebno tog desnog bloka, insistirali da Vi budete na čelu tih saveza, praktično vođa. Da li je moguće da je sujeta važnija od interesa Srbije i građana u momentu kada postoji problem Kosova, kada se u Srbiji sve teže živi...?
       B.O: Mislim da je to pogrešan utisak. Oni koji su nekad razgovarali i pregovarali sa mnom znaju da uvek interese države i interese Dveri stavljam iznad lične sujete. Mislim da tako treba da rade svi u opoziciji ako želimo da oko bilo čega sarađujemo.
       S: Cini se da Srbiji nedostaje jaka opoziciona desnica? Zašto je skoro nemoguće okupljanje stranaka desnog bloka, onih koje su programski slične?
       B.O: Jedan od razloga je taj što je Vučić preuzeo deo patriotskog biračkog tela i manipuliše njime svojim lažnim patriotizmom i pričama o miru i stabilnosti države, a drugi deo je rascepkao stvarajući svoje patriotske organizacije ili potplaćujući postojeće poput Šešelja. Patriotski orjentisani birači najčešće izuzetno poštuju svoju državu, kao i ja između ostalog, i onda Vučić manipuliše stalnim pričama o tome kako opozicija ruši državu i institucije i pravi haos.
       S: SNS često šalje optužbe na račun opozicije da iza njih stoje tajkuni. Ko stoji iza Dveri i kako se vi finansirate?
       B.O: Optužuje nas SNS koji je nastao u ambasadi SAD i uz asistenciju Stanka Subotića Caneta. Iza Dveri stoje ideje i iskrena borba od evo skoro dvadeset godina. Dveri se finansiraju od onog novca koji dobijamo iz budžeta kao parlamentarna stranka, i to su, verujte, za jednu organizaciju vrlo skromni iznosi, plus godišnje članarine koje daju članovi stranke.
       S: Prošlo je godinu dana od formiranja vlade. Kako ocenjujete njen rad?
       B.O: Jedini rad koji vidim u ovih godinu dana je rad na rastakanju državne teritorije i na ubeđivanju naroda da moramo da se odreknemo Kosova. Tu je ova vlast bila najagilnija. Obilazili su gradove, koristili medije, zloupotrebili sve resurse. Što se drugih njihovih rezultata rada tiče, pomenuću da je broj stanovnika ove godine pao na ispod 7 miliona.
       S: Dobro, protivite se politici koju vlada vodi po pitanju Kosova i Metohije, a šta je Vaš predlog rešenja i koliko je on ostvarljiv? Mislite li da Srbija ima kapaciteta da iznese zamrznut konflikt, ako bi posledica toga bila jači ekonomski i politički pritisci na zemlju koja i ovako jedva opstaje?
       B.O: Predsednik nam stalno govori o nekim pritiscima sa kojima se nosi, pa sam ja zamolio da nam se kaže ko ga to pritiska zbog Kosova i da mi stanemo u njegovu zaštitu samo ako neće potpisati pravno-obavezujući sporazum. Naš predlog je jednostavan – koristiti sve međunarodne pravne mehanizme da se sva imovina pojedinaca, države i SPC vrati, tražiti poštovanje Rezolucije 1244, vratiti pregovore u SB UN, nikako ne potpisati pravno-obavezujući sporazum i tražiti dolazak ruske vojne misije u Srbiju kao kontrateže NATO bazi Bondstil. Mislim da to nje nešto što Srbija ne može da iznese, to su ipak stvari predviđene međunarodnim pravom i postojećim sporazumima, već mislim da to trenutna vlast ne može da iznese zbog nekih obećanja koja je dala.
       S: Među poslanicima opozicije koji danas napadaju Vučića bilo je i onih koji su glasali za usvajanje izveštaja o Briselskom sporazumu u Skupštini. Potput Dijane Vukomanović, koja je bila visoki funkcioner SPS. Deluje čudno da opozicija prihvata one koji su se okrenuli protiv Vučića i njegove koalicije sa SPS, kada su „ispali iz dila“ u stranci?
       B.O: Razlika je da li su „ispali iz dila“ kako Vi kažete ili su sami napustili kao što je to učinila Dijana, ne slažući se sa politikom svoje stranke. Znam mnoge građane koji su u početku Vučićeve vlasti mislili da je on stvarni patriota i da je i to potpisivanje samo način kupovine vremena, pa su shvatili da su se ipak prevarili i da je sve otišlo predaleko. Mi smo među onima koji su već tada shvatili šta on radi i koji su organizovali proteste protiv tih sporazuma.
       S: Najavljeno je da će ovih dana u Skupštini biti formirana parlamentarna grupa za prijateljstvo sa Albanijom. Srbija ima ovakve poslaničke grupe sa stotinak zemalja. Da li podržavate formiranje poslaničke grupe prijateljstva sa Albanijom?
       B.O: Uzdržan sam po tom pitanju, jer rade protiv Srbije i učestvuju u stvaranju Velike Albanije sa željom da priključe i okupirano Kosovo i Metohiju.
       S: Imajući u vidu da su Dveri snažno pro-ruski orijentisani, kako tumačite odnos Moskve prema Vučiću?
       B.O: Moskva nema odnos prema Vučiću već prema Srbiji. Moskva je prijatelj Srbiji i u tom smislu oni ne žele da se mešaju u unutrašnja politička pitanja i poštuju vlast koja je aktuelna.
       S: Utisak je da su Rusima na srpskoj političkoj sceni najbliži socijalisti. Proteklih godina, posebno oko izbora – kad god je bilo „gusto“ u vezi sa formrianjem vlade, Dačić je uvek išao u Moskvu?
       B.O: Govoriti o Rusima kao da svi imaju jednak odnos prema nekim političarima u Srbiji, je isto kao govoriti o Srbima i njihovom odnosu prema bilo kom spoljnopolitičkom pitanju. Socijalisti očigledno imaju neke lične kontakte i veze sa nekim političarima u Rusiji i to koriste da pojačaju svoje pregovaračke pozicije.
       S: Zapad je devedesetih za „svoje“ opcije u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji uložio ozbiljan i ogroman novac. I danas to rade za „svoje“ medije i organizacije. Šta sprečava Ruse da oni ulože i pomognu više? Ili će pre biti da kod nas postoje prevelika očekivanja od Rusije i pogrešna percepcija koliko je ona zainteresovana za nas?
       B.O: Deluje mi da je ovo pitanje za Ruse i Rusku ambasadu. Kada govorim o tešnjoj saradnji sa Rusijom ne govorim to zato što branim interese Rusije ili zato što mislim da međunarodni odnosi funkcionišu na ljubavi i prijateljstvu. Ne, nego zato što mislim da oni trenutno mogu i imaju interes da brane interese Srbije u međunarodnim organizacijama i zato što možemo da imamo bolju trgovinsku saradnju.
       S: Pojedini Vučićevi mediji, kao Alo, najavljuju – haos?!
       B.O: Najnoviji scenario koji nam plasira „Alo” kaže da ako Vučić ne postigne dogovor o Kosovu, opozicija će da sruši državu i napravi haos. Pazite koliko je to podmuklo! Sada pokušava da svoju izdaju zamaskira prirodnim strahom ljudi od haosa.
       S: Zašto opozicija u paralmentu nije tražila ostavku premijerke Ane Brnabić posle izjave da je Kosovo bilo Srbija?
       B.O: Dveri su tražile ostavku Ane Brnabić, a koliko se sećam i još neki opozicioni poslanici, čini mi se kolege iz Narodne stranke. Nekoliko puta sam ponovio da ona zbog toga treba ne samo da podnese ostavku već i da krivično odgovara.
       S: Koliko je danas Srbija ekonomski jaka i stabilna, kako to Vučić tvrdi?
       B.O: Srbija je ekonomski jaka i stabilna ne onoliko koliko Vučić tvrdi već onoliko kolika je prosečna plata naspram prosečne potrošačke korpe. Podsetiću da je cena prosečne potrošačke korpe 1,5 puta veća od jedne prosečne plate u Srbiji, te da veliki broj građana ima platu manju od prosečne.
       S: Kakvo je, prema Vašem mišljenju, danas stanje u medijima u Srbiji?
       B.O: Što bi rekao Dis u svojoj pesmi: nadvilo se crno vreme propadanja. Mediji su u mraku, istraživačko novinarstvo je skoro zamrlo, novinari trpe strašne pritiske. Takvo stanje medija ugrožava ostvarivanje svih drugih prava, naročito onih koji se tiču informisanja i izbora. O medijima najbolje govori način izveštavanja o nedavnim protestima zbog poskupljenja cene goriva, koji je naročito na Studiu B bio skandalozan.

Ne, samo s radikalima!
       S: S kojim stranakama je za Dveri moguće udruživanje?
       B.O: Nekoliko puta sam ponovio da je saradnja moguća sa svima onima koji se javno izjasne da su protiv potpisivanja pravno-obavezjućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo, a koji s pri tom iskrena opozicija ovoj vlasti i njenoj pogubnoj politici, što dakle isključuje SRS bez obzira na njihov stav o Kosovu.
Nisam čuo da će biti izbora u novembru
       S: Sve češće se spominju u medijima izbori u novembru, a Vučić je najavio povećanje penzija i plata za novembar. Kakve su Vaše informacije i jesu li Dveri speremne za te izbore i kako će i s kim pred građane?
       B.O: Nemamo informacija o eventualnim izborima, ali ako se Vučić uplaši razgovora u opoziciji možda poželi da nas spreči i zaplaši izborima ili da ih raspiše kako bi legitimizovao predaju Kosmeta. Sve u svemu, o tome sa kim ćemo na izbore zavisiće i od ishoda razgovora sa drugim kolegama iz opozicije.
Dveri ne finasira Vučić, to su besmilene priče
       S: Zli jezici tvrde da su i Dveri na platnom spisku Aleksandra Vučića i da zato što ste s Vučićem u dilu niste odgovarali za navodni napad na predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković. Postoji li neki politički dil između Vas i Vučića?
       B.O: Naravno da nisam odgovarao, jer nikakvog napada i nije bilo. To vam je pravi pokazatelj toga. Zar ne mislite da ne bih bio u zatvoru da sam stvarno napao Maju, kada je naš odbornik u Cačku dobio nepravosnažno 4 meseca zatvora zbog bacanja običnog papira na predsedavajućeg. Mislim da o besmislu ovog pitanja dovoljno govori i to što smo mi jedina stranka kojoj je Vučić javno obećao da više neće ući u parlament.
U Srbiji se dobro živi samo u Vučićevim medijima
       S: Koliko mi zaista u Srbiji dobro živimo, kako kaže predsednik, a koliko je to samo populizam stranke na vlasti i manipulacija medjia?
       B.O: Odgovor na ovo pitanje najbolje ćete dobiti kada izađete na ulicu, kada porazgovarate sa komšijama koji jedva sklapaju kraj sa krajem sa platom od 20.000 dinara, ako je uopšte i imaju, ako razgovarate sa radnicima Jure i drugih famoznih investicija, ako razgovarate sa tek svršenim studentima koji sede kući bez posla itd.
Vučić odgovara Zapadu
       S: Postoji teza da je Miloševiić pao tek kada je Zapad odlučio da mu je kraj. Slično i sa Tadićem. Mislite li da je isto i sa Vučićem i da će vladati dokle god bude po volji Zapadu?
       B.O: Mislim da Vučić odgovara Zapadu, ali i da se može smeniti i bez učešća Zapada u njegovoj smeni. I samo takva smena Vučića je za mene i prihvatljiva. Ako mi u opoziciji treba da čekamo da Zapad odluči da je Vučiću kraj to će biti tek pošto ispuni obećanje i potpiše pravno-obavezujući sporazum, a Dveri se upravo bore da se takvo potpisivanje ne desi.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX