SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561591

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Džejms Ker Lindzi, profesor na Londonskoj školi za ekonomiju I političke nauke i britanski stručnjak za Balkan, u intervjuu za „Svedok“ tvrdi da bi Tramp i Putin mogli da se dogovore:
Krim za Kosovo
Piše: Milan Dinić - London

       Britanija je jula ove godine domaćin skupa o Zapadnom Balkanu - jednog u seriji sličnih samita koji se održavaju u poslednje vreme, a koji imaju za cilj okupljanje lidera iz regiona i jačanje njihove međusobne saradnje pod okriljem EU.
       Međutim, skup u Londonu održava se pod velom nejasnoća i spekulacija, od toga šta Britanija želi da postigne organizovanjem ovog događaja u trenutku kada vlada opšti haos u zemlji u vezi sa pregovorima oko Bregzita, pa do spekulacija da bi Donald Tramp i Vladimir Putin na sastanku u Helsinkiju sredinom jula mogli da razmotre postizanje dogovora – Kosovo za Krim, što bi potpuno poremetilo dinamiku dešavanja na Balkanu.
       Ove i druge regionalne teme bile su povod za intervju sa profesorom Džejmsom Kerom Lindzijem, britanskim stručnjakom za Balkan.
       Svedok: London je domaćin samita o Zapadnom Balkanu. U pripremi ovog događaja britanski parlament je organizovao sesije na kojima su eksperti za region – uključujući i Vas – razgovarali sa poslanicima. Generalno, koja su Vaša očekivanja od samita?
       Džejms Ker Lindzi: Teško je govoriti o očekivanjima od samita budući da je veoma malo informacija o događaju podeljeno sa ekspertima i naučnom zajednicom koji prate region.
       S: Imam utisak da ste nešto oprezniji, nego inače?
       Dž.K.L: Imajući ovo u vidu, ja kao i mnogi drugi imamo ozbiljnu rezervisanost prema samom događaju.
       S: Zašto?
       Dž.K.L: Prvo, mislim da Britanija nije uspela da objasni zbog čega je uopšte organizovala samit koji je veoma tesno vezan za proces pristupanja EU, kada i samo Ujedinjeno Kraljevstvo planira da napusti Uniju. Takođe, postoji zabrinutost da je samit sveden na bezbednosna pitanja za koja je Britanija veoma zainteresovana, a ne za ekonomsku i regionalnu saradnju što je bila ključna tema svih prethodnih sastanaka ovog tipa.
       S: Dakle, ne očekujete ništa spektakularno?
       Dž.K.L: Uopšteno gledano, manje sam zainteresovan za ovaj samit jer mislim da neće iznedriti konkretne rezultate, a više sam zainteresovan za dugoročnu strategiju Britanije u regionu.
       S: Kakvu ulogu Britanija želi da igra u regionu?
       Dž.K.L: Očigledno je da je Britanija željna da sačuva prisustvo. Ipak, nema sumnje da će Bregzit učiniti stvari daleko težim. Imajući u vidu da je pristup EU veoma važan za zemlje regiona, činjenica da Britanija više neće biti u poziciji da oblikuje odluke na ovu temu će oslabiti njenu ulogu, što primećuju i druge strane zainteresovane za region.
       S: U čemu je problem?
       Dž.K.L: Problem je što Britanija nema jake ekonomske veze sa Zapadnim Balkanom. To znači da će njen glavni interes biti usmeren na bezbednosna pitanja. Ipak, mišljenja sam da bi Britanija morala da gleda dalje od ovoga. U tom smislu značajno je što je Odbor za spoljne poslove britanskog parlamenta pozvao vladu da izađe sa jasnom idejom i konkretnim planovima o angažovanosti Britanije u regionu.
       S: Vi ste razgovarali sa britanskim poslanicima i političarima koji su zainteresovani za Zapadni Balkan. Iz vašeg iskustva, koliko su oni dobro upoznati sa pravim prilikama u regionu, a koliko udela tu ime medijska slika iz devedesetih, pogotovo kada je reč o Srbiji?
       Dž.K.L: Postoji dosta zainteresovanosti za region, posebno sada. Ipak, nema sumnje da događaji iz devedesetih nastavljaju da oblikuju generalni pogled na Zapadni Balkan. Problem je u tome što čim vesti iz Balkana dospeju u medije, komentare o događajima počinju da daju ljudi koji su tamo bili angažovani pre 20 godina, i čije je znanje o događajima staro dve decenije i nisu u toku sa time šta se dešava.
       S: Mediji i diplomatski izvori u regionu su nedavno spekulisali o mogućoj međunarodnoj konferenciji o kosovskom pitanju. Drugi izvori su tvrdili da će nekoliko Velikih sila biti uključeno u pregovore. Na osnovu onoga što znate, koliko je ovo realno?
       Dž.K.L: Ova ideja ispliva u medijima s vremena na vreme. Ipak, nisam čuo ništa konkretno o tome ovde na Zapadu. Moj utisak je da ne postoji želja za tako veliki diplomatski događaj u ovom trenutku. Prosto, postoji toliko drugih stvari koje se trenutno dešavaju u svetu. To ne znači da je konferencija o Kosovu nemoguća, ali prosto deluje malo verovatnom.
       S: Uopšte, da li bi organizovanje ovakve konferencije bila dobro ili rđavo?
       Dž.K.L: To zavisi od toga kojih dimenzija bi taj skup bio. Lično, voleo bih da vidim bilo šta što bi doprinelo da se kosovsko pitanje zaključi.
       S: Da li mislite da bi Putin i Tramp na sastanku u Helsinkiju mogli da razreše kosovsko pitanje, ako o tome uopšte budu razgovarali kao što se spekuliše u medijima?
       Dž.K.L: Postoji mnogo nagađanja u vezi sa tim susretom. Jedna od tema koja je izazvala dosta pitanja jeste odbijanje Trampa da isključi mogućnost dogovora sa Rusima u vezi sa Krimom. Ovo može da dovede do razgovora o nekakvoj razmeni poput dozvoljavanja ruske aneksije Krima dok bi Moskva zauzvrat prihvatila nezavisnost Kosova. Ipak, spekulacije o tome da bi SAD mogle da promene svoju poziciju u vezi sa Krimom su zvanično odbačene od Bele kuće. Bio bih veoma iznenađen ukoliko bi bilo ikakvih pomaka po ovom pitanju.
       S: Makedonija i Grčka su nedavno potpisale sporazum koji ima za cilj rešavanje decenijski spor u vezi sa imenom bivše jugoslovenske republike. Ipak, čini se malo verovatnim da će makedonski predsednik potpisati sporazum - primenjujući pravo na takozvani „džepni veto“ – a isto tako se čini malo verovatnim da će aktuelne makedonske vlasti biti sposobne da proguraju sporazum kroz institucije. Šta očekujete da će da se desi?
       Dž.K.L: Mislim da je sporazum između Grčke i Makedonije jedna od najboljih vesti sa Balkana u proteklih nekoliko godina. Iskreno verujem da se radi o poštenom i balansiranom sporazumu. Dva ministra spoljnih poslova, koji su ispregovarali sporazum, zaslužuju čestitke.
       Problem je u tome što se sporazum sada suočava sa veoma komplikovanom procedurom u obe zemlje, naročito u Makedoniji. Međutim, ako prođe na referendumu, nacionalistička opozicija u Skoplju neće moći da spreči ustavne promene koje proizilaze iz sporazuma.
       Drugi problem je u tome što je grčka vlada veoma ranjiva. Lako je moguće da ove godine budu izbori u Grčkoj. Ako se to desi i ako Nova demokratija pobedi, njen lider je rekao da će poništiti sporazum. To bi bio veliki korak unazad. Mislim da je potrebna konkretna podrška i EU i svih zainteresovanih strana da se istraje u zaključivanju ovog procesa i rešavanju ovog spora.

Ušli smo u novu fazu borbe sa prepoznavanjem kosovske nezavisnosti
Bez Beograda se ne može
       S: Srpske vlasti su objavile da je Papua Nova Gvineja šesta država koja je povukla priznanje takozvanog Kosova. Koliko su relevantna ova povlačenja priznanja? Da li ona imaju ikakvu težinu imajući u vidu američku/zapadnu podršku kosovskoj nezavisnosti?
       Dž.K.L: Ušli smo u novu fazu borbe u vezi sa prepoznavanjem kosovske nezavisnosti. Moj utisak je da su ova priznanja i povlačenja priznanja malih država simbolički bitna. Ipak, ona nisu zaista važna ukoliko ne znače i odsustvo glasa ovih država prilikom pokušaja prijema „Kosova“ u međunarodne organizacije.
       Ono što je ključno jeste članstvo u UN i EU. Očigledno je da nijedno nije moguće za „Kosovo“ bez postignutog sporazuma sa Beogradom. Sa druge strane, srpsko članstvo u EU nije moguće bez sporazuma sa Prištinom. Obe strane stoga imaju ogroman interes da se postigne sporazum.
Bregzit je dementna politika zasnovana na nacionalističkim fantazijama
       S: Bliži se mart 2019. kada Britanija formalno napušta EU. Cini se da stvari postaju sve mutnije kako smo bliži tom datumu. Ovih dana se ispostavilo da je vlada duboko podeljena. U ovom trenutku deluje da će Britanija izaći iz EU bez postignutog sporazuma, za šta su mnogi ocenili da bi bilo ekonomski katastrofalno?
       Dž.K.L: Nikada nisam krio stav da je Bregzit, ma u kom obliku bio, katastrofa za Ujedinjeno Kraljevstvo. Kao neko ko radi na britanskoj spoljnoj politici već sam bio svedok srozavanja ugleda Britanije u svetu. Izlazak iz EU bez sporazuma bio bi katastrofalan u svakom pogledu. EU i Britanija su toliko međusobno uvezane da je prosto nemoguće to razdvojiti. Kidanje tih veza preko noći – što će se desiti ako ne dođe do sporazuma Londona i Brisela – imalo bi nesagledive posledice na britansku ekonomiju. Iskreno, Bregzit je potpuno dementna politika zasnovana na nacionalističkim fantazijama.
U zapadnim medijima i dalje postoji antisrpsko raspoloženje!
Komentari zapadnih novinara o meču Srbija-Švajcarska su razočaravajući
       S: Mnogo prašine se diglo nakon meča Švajcarska-Srbija, nakon što su dva švajcarska igrača albanskog porekla napravili gestove koji su u Srbiji ocenjeni kao nacionalistički. Kakav je Vaš pogled na celu prašinu koja se digla u vezi sa ovim slučajem?
       Dž.K.L: Nažalost, dobar deo medija je predstavio meč kao neku vrstu „balkanskog obračuna“. Imajući ovo u vidu bilo je stvarno razočaravajuće videti da su neki igrači doprineli podizanju tenzija. Ne slažem se sa pričom kako je to bio samo nevin gest. Svakako nije. Oni su znali šta rade!
       S: Neki zapadni novinari, poput Šona Vokera iz „Gardijana“, na tviteru su objavili komentare koji su mnogi u Srbiji videli kao neprikladne. Na primer, posle utakmice Šon Voker je tvitovao „Kosovo:Srbija, 2:1“, ili komentar novinara „Vašington posta“ – „Hej, Srbijo! S ljubavlju od Kosova…“. Istovremeno, gotovo svi zapadni mediji nisu preneli da su hrvatski igrači slavili pobedu nad Argentinom pevajući pesmu desničarskog proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona, a u kojoj se pominju stihovi „Cujte srpski dobrovoljci, bando, četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji“?
       Dž.K.L: Bilo je veoma razočaravajuće čitati komentare nekih novinara. Ali ne mislim da se radi o nekakvoj zlobi kao što neki sugerišu. Mislim da su dozvolili da njihovo uzbuđenje izbije iz njih. Iako je, međutim, sajt „Politiko“ objavio jedan članak na tu temu koji je skandalozan!
       Kada je reč o incidentu sa hrvatskim igračima, mislim da je to promašeno jer je malo novinara obratilo pažnju na to. U slučaju meča Srbija-Švajcarska, okolnosti su bile potpuno drugačije i očekivalo se da nešto može da se desi. Kada je o Hrvatskoj reč, to nije bio slučaj, a i većina zapadnih novinara nema uopšte ideju o tome šta Hrvati govore. Navijači su ti koji pevaju i znaju pesme.
       S: Ali, i dalje postoji utisak da u zapadnim medijima postoji jako anti-srpsko raspoloženje?
       Dž.K.L: Mislim da postoji antisrpsko raspoloženje. Nažalost, sa druge strane, Srbija ljudima spolja često pruža ogromnu količinu municije da lansiraju napade na nju. Na primer, kakva je poruka poslata prigovaranjem zbog albanskih nacionalista i hrvatskih fašista, kada su neki srpski navijači uslikani sa majicama na kojima su bile slike Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca? Iako ljudi možda ne razumeju dešavanja i istoriju, oni svakako prepoznaju slike!












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX