SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5563098

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Svi pričaju o mladima. Evo šta mladi – srpski studenti– misle o gorućim političkim i društvenim temama
Većina ne prati vesti, polovina za čvrstu ruku i autoritarnost, četvrtina za SNS
Piše: Milan Dinić

       Mnoge od brojnih floskula koje decenijama redovno slušamo u Srbiji odnose se na mlade: da mladi žive bolje; mladi su budućnost; samo da ima za mlade… Statistika međutim pokazuje da je mladih sve manje, da oni koji su školovani mahom odlaze ili žele da odu iz zemlje, te da se ne pitaju gotovo nizašta. Uporedo sa floskulama o mladima, tokom godina bilo je raznih projekata usmerenih na pojačavanje uloge mladih u društvu i rešavanje njihovih problema. Krajem juna ministar za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović predstavila je rezultate velikog istraživanja mladih u Srbiji (11,000 anketiranih) po kome trećina njih želi da ode iz zemlje. Imajući ovo u vidu, smatrali smo da je korisno da skrenemo pažnju na jedno ranije istraživanje koje je bilo usmereno pre svega na studente u Srbiji, koji su po definiciji većinom mladi, a koje je vrlo ilustrativno u pogledu toga kakvu omladinu imao i šta možemo da očekujemo od nje u budućnosti.
       Nedavno je u Srbiji pokrenut projekat „Naša priča: srpsko-američki odnosi kroz vekove“, koji je usmeren na dublje razumevanje odnosa između Srbije i SAD, od uspostavljanja diplomatskih odnosa pre skoro 136 godina. Projekat realizuju Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative iz Beograda i Centar za studije SAD Fakulteta političkih nauka, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. (Više o projektu možete da saznate na sledećem linku: http://nasa-prica.rs/opis-projekta/).
       U okviru ovog projekta krajem prethodne godine sprovedeno je do sada jedino opširno istraživanje stavova studenata u Srbiji o važnim političkim i društvenim pitanjima.
       Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku za čitavu studentsku populaciju u Srbiji. Ukupno je anketirano 950 studenata šriom Srbije, na 8 univerziteta i 42 fakulteta.
       Šta kažu rezultati?
       Prvo, iz ugla politike obrazovanja, zanimljivo je da Beograd daje četvrtinu od ukupnog broja studenata, severna Srbija – APV – petinu (oko 20 odsto), dok ostali krajevi Srbije zajedno daju 53.5 odsto. Tek svaki četvrti student dolazi iz seoske sredine.
       U zemlji u kojoj su političke vesti najveći deo svih vesti, i u kojoj su političari najveće zvezde, sledeći podatak deluje šokantno, pogotovo ako se ima u vidu da je reč o studentskoj populaciji koja bi trebalo da ima razgranata interesovanja: čak 63 odsto studenata kaže da uopšte ili uglavnom ne prate politička dešavanja. Kada je reč o tome odakle dobijaju informacije, među studentima preovlađuju oni koji se informišu preko novih medija (internet novine, portali, društvene mreže) naspram onih koji se informišu preko tradicionalnih medija (novine, TV, radio). Ovaj podatak, čini se, takođe sugeriše niži nivo zainteresovanosti za informisanost. Iako je poznato da usled interneta i novih medija čitanost novina i praćenje tradicionalnih medija opada, takođe je poznato da oni koji prate tradicionalne medije (pre svega oni koji čitaju novine) imaju veću i kompaktniju sliku dešavanja u društvu.
       Istraživanje može da se podeli na dva dela: prvi deo koji se odnosi na politička i društvena pitanja u širem smislu; i drugi deo koji se odnosi na stav srpskih studenata prema SAD.
       Po pitanju demokratije i politike, sledeći podaci posebno iskaču:
       Kada je o demokratiji reč, preko sedamdeset odsto srpskih studenata ima visok nivo poverenja u ovaj oblik vladavine.
       Obično se kaže da su ljudi u mladosti liberalni, a da kako stare postaju konzervativni. Međutim, kada je o srpskim studentima reč, ideološka opredeljenost je malo drugačija. Oko polovine (46,4 odsto) sebe smatra liberalno orijentisanim, dok četvrtina sebe smatra konzervativnim. Socijaldemokratska orijentacija najbliža je 28,5 odsto srpskih studenata.
       Politička orijentacija studenata pokazuje da oni nisu daleko od opredeljenja roditelja: četvrtina je za SNS, 13,4 odsto za DS, isto toliko i za Dveri, a 7,5 odsto podržava radikale.
       Kada je reč o načinu vladavine koji je najbolji za Srbiju, polovina studenata je za demokratsko uređenje dok svaki treći misli da nam je trenutno potrebna „čvrsta ruka“. Za 17 odsto najbolji oblik vladavine je autoritaran. Ovako visok procenat zagovornika „čvrste ruke“/autoritarnosti deluje zabrinjavajuće. Istorijska a i savremena praksa pokazuju da autoritarni modeli i vladavina „čvrste ruke“, izuzev u Kini koja je specifičan slučaj, nije su pokazali uspeh u ekonomskom i društvenom prosperitetu za stanovništvo.
       Kada je o međunarodnim odnosima, studenti misle da bi Srbija pre trebalo da se oslanja na Rusiju i Kinu u spoljnoj politici. Oni većinom procenjuju da je sada najjača sila na svetu SAD ali da će za 20 godina to biti Kina. Srpski studenti ogromnom većinom (od preko 70 odsto) misle da su SAD najveća pretnja po mir u svetu, dok čak 80 odsto navodi SAD kao zemlju koja najviše eksploatiše druge države u svetu.
       Međutim, iako u SAD vide pretnju i nisu za ulazak u EU, kada je o obrazovanju reč, srpskim studentima se u najvećem procentu dopada skandinavski sistem – čak 40 odsto tvrdi da je on najbolji, potom sledi Nemačka (14,1), SAD (9,9) i Engleska (8,8 odsto). Rusija i Kina se gotovo i ne pominju.
       Poseban deo istraživanja bavio se odnosom studenata prema Sjedinjenim državama.
       Gotovo 70 odsto studenata ističe da ima negativu prvu asocijaciju kada čuju da se pominju „Sjedinjene Američke Države“, dok čak 84 odsto ocenjuje uticaj SAD na dešavanja u svetu da je negativan. Trećina studenata vidi Ameriku kao silu koja ratuje gde god ima nafte, 26,3 odsto navodi da Vašington glumi svetskog policajca.
       Srpski studenti većinom smatraju da je odnos Amerike prema Srbiji neprijateljski (60,5 odsto), dok bi 43,2 odsto bilo protiv zbližavanja između dve zemlje. Uz to, dve trećine studenata ima negativan odnos prema saradnji srpske i američke vojske. Štaviše, čak 80 odsto studenata doživljava SAD kao neprijateljsku državu.
       Međutim, upitani da li bi studirali u Americi ukoliko bi im se ukazala prilika, 48,5 odsto je odgovorilo potvrdno, dok je 51,5 odsto odgovorilo odrično.
       Sa druge strane, američka kultura i narod imaju nešto bolji status među srpskim studentima (oko 45 odsto) nego američke vlasti (za koje oko 20 odsto srpskih studenata kaže da ima poverenja u njih).
       Dok najveći broj studenata (42,3 odsto) nema stav o tome kakav uticaj izbor Donalda Trampa za predsednika SAD može da ima na odnos Amerike i Srbije, više je onih koji misle da Trampov izbor može imati pozitivan (33 odsto) nego negativan (24,7 odsto) uticaj.
       ***
       Rezultati ovog istraživanja o stavovima srpskih studenata, reklo bi se, nisu iznenađujući kada je reč o stavu prema SAD, imajući u vidu agresiju 1999. i izuzetno neprijateljsku politiku Vašingtona prema Srbiji i Srbima uopšte. Međutim, svakako je zabrinjavajuće da većina studenata kaže da ne prate politiku, kao i da većina pokazuje neznanje o istorijskim ili ekonomskim činjenicama, kao što su – da li su kroz istoriju SAD i Srbija bili više bili saveznici ili neprijatelji, ili ko je glavni donator u Srbiji od 2000. (najviše ih smatra da je to Rusija, petina smatra da je to EU, 17 odsto tvrdi da je Kina, a Nemačku – koja je kao država pojedinačno najveći donator Srbiji – kao glavnog donatora navodi tek 8,8 odsto studenata). Ne poznavanje istorijskih, ekonomskih ili bilo kojih drugih činjenica, pa i opšta nezainteresovanost za društvena dešavanja, veoma su opasna za bilo koju zajednicu, a posebno ako neznanje i nezainteresovanost dolaze od onih koji bi trebalo da budu najsturčniji članovi tog društva.
       Sve ovo ukazuje na nužnost stvaranja ozbiljne i odgovorne politike u opštem i stručnom obrazovanju mladih. Jer, ako nam dobar deo društva sutradan čine ljudi koji su nezainteresovani za društvena i politička dešavanja, i imaju sklonosti autoritarnom sistemu i vladavini „čvrste ruke“, i kao društvo i kao država bićemo u ozbiljnom problemu.

Srpski studenti cene Rusiju zbog vojske, ali ne i po pravosuđu, obrazovanju, kvalitetu žitova…
       Istraživanje stavova srpskih studenata pokazalo je da Rusija ne figurira visoko kada je reč o tome koje zemlje imaju najbolje pravosuđe, kvalitet života, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, najmoderniju tehnologiju.
       Ipak, za 22,4 odsto studenata Rusija ima najbolji politički sistem, a potom slede SAD i Nemačka (13,5 odsto deli ovaj stav), pa Švajcarska (12,8 odsto), pa Skandinavija (10,4 odsto). Takođe, 46,8 odsto studenata smatra da Rusija ima najbolju vojsku na svetu, dok za 34,9 odsto SAD su najjača vojna sila.
Više studenata protiv ulaska u EU nego za ulazak!
       Kada bi samo studenti glasali o ključnim političkim temama kao što je ulazak Srbije u EU, ishod bi bio daleko neizvesniji nego što se to sada čini. Prema istraživanju, više studenata kaže da bi glasalo protiv ulaska Srbije u EU (41,5 odsto), nego što bi bilo za ulazak (37,3 odsto), dok petina ne bi izašla na glasanje.
Samo petina srpskih studenata vidi SAD kao saveznika
       Na osnovu podataka koje smo dobili anketnim istraživanjem (deskriptivna statistika) izdvojilo se, zbog svoje zanimljivosti, nekoliko tema koje su ostavile prostor za produbljenije analize i proveru određenih pretpostavki. Najpre, na postavljeno pitanje „Kada pogledaš nazad kroz istoriju, da li nam je Amerika više bila saveznik ili neprijatelj“, samo 20,1% ispitanika odgovorilo je saveznik, a čak 79,9% njih neprijatelj. Iako su u većem delu istorije – I i II svetski rat naspram devedestih godina prošlog veka – Srbija i SAD bile saveznice gotovo četiri petine studenata dalo je suprotan odgovor. Očekivali smo, stoga, da će, kod odgovora na ovo pitanje, postojati razlike između studenata sa većom prosečnom ocenom u toku studija, kao i kod onih koji su zainteresovaniji za politiku. Rezultati analize su, međutim, pokazali da ne postoje statističke značajne razlike između boljih/lošijih studenata, onih koji više/manje prate politiku, kao i razlike prema Univerzitetu, tipu fakulteta koji studenti pohađaju (državni/privatni; društveno-humanistički/prirodno-matematički, tehnički, medicinski), itd.
       (Iz analize Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative)












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX