SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561557

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Zataškana istorija: Grad koji je postojao u Srbiji šest milenijuma pre Hrista
BLAGOTIN - najstariji grad na svetu?!

       Na adresu redakcije Svedok nedavno je stigao mail prosleđen od Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu. U mejlu je prosleđen tekst Centra akademske reči iz Šapca koji govori o, kako se tvrdi, zataškanoj istorijskoj istini - da je najstariji grad na svetu izgrađen na tlu današnje Srbije, izgrađen je osam hiljada godina pre Nove ere. Ovom podatku treba dodati i zaključke američkog akademika Anatolija Kljosova, koji je utvrdio da su pre 12.000 godin) na Helmu (Balkanu) živeli preci Srba i svih drugih Slovena! Znači, Srbi su prvi na svetu imali naselja u vidu čvrstih kamenih gradova!? Da li je ovo istina ili nije, verovatno znaju stručnjaci. U svakom slučaju, verujemo da bi čitaocima „Svedoka“ bilo zanimljivo da vide šta govore i pišu zagovornici „alternativne istorije“ (mada bi oni tvrdili da je njihova istorija prava a ona koju mi poznajemo alternativna). Tekst prenosimo bez ikakvih redakcijskih ili drugih komentara.
       Redakcija
      
       * * * * * * * * * * *
      
       Blagotin je najstariji grad na svetu i postojao je 6000 godina pre Hrista!
       Nalazi se na brdu Mali Blagotin u selu Poljna, nekih 26 kilometara daleko od Trstenika.
       Plan samog grada koji je kao i čitavo naselje, otkrio naš arheolog dr Svetozar-Nani Stanković (1948-1996) stariji je za nekih 2000 godina od plana grada Ura iz Mesopotamije koji je do sada smatran najstarijim.
       Ovaj plan potiče iz doba 8000 god p.n.e, a nacrtan je na modelu zrna pšenice!
       Interesantna je priča , sad pokojnog, Svetozara Stankovića o otkriću najstarijeg plana grada:
       „Samo nekoliko sati pre nego što sam slučajno pronašao to zrno pšenice, svoje crtače zamolio sam da urade kroki – prikaz celog naselja i svetilišta Blagotin. Dogodilo se da na malenoj žitarici jasno vidim urezan isti prikaz! Imao je osnove hrama i druge objekte.“
       Ovo je inače ranoneolitsko naselje, prostire se na površini od, pretpostavlja se, preko dva hektara, mada neki izvori pominju i 6 hektara. Osnovali su ga pripadnici starčevačke kulture odnosno njene najstarije faze – protostarčevo.
       Poznato je da se Starčevačka kultura širila u obliku naselja pored reka. Ovo planski izgrađeno naselje sa ulicama i hramom na centralnom trgu bilo je ekonomski i religijski centar. Ovde je živelo oko 100 porodica koje su se pretežno bavile zemljoradnjom.
       Sam hram, kao centar naselja, imao je oltar koji je poluzidom bio odvojen od profanog dela, oblika presečene pečurke. Tu su se nalazila četiri prestola postavljena tako da pokazuju apsolutni sever-jug.
       To je posebno zanimljivo jer se na ovim prostorima ni po suncu ni mesecu, inače, ne može odrediti apsolutni sever-jug.
       U inicijalnom delu oltara, na dubini od 2,5 m, naslazi se razbijena lobanja jelena sa rogovima postavljenim pod određenim uglom. I to je pojava koja do sada nikada nije zabeležena u istoriji čovečanstva, pa zbog toga nije još rastumačena.
       U južnom delu hrama nađene su dve skulpture boginje „Velike majke“, okrenute ka zapadu.
       Zanimljivo je da je svaka figura donjim prenaglašenim delom predstavljena kao žena, praroditeljica, nosilac materinstva a gornji deo je u obliku jelena-muškog principa.
       Jednom figurom, dakle, svedeno, predstavljena je, potpuna filozofija čovečanstva.
       Na lokalitetu je pronađeno oko 16.000 fragmenata keramike, razne figure, manje boginje i glineni modeli zrna pšenice što govori o tome da je blagotinski ratar verovao da su zrna božanskog porekla. Uz to, pronađene su alatke, koje jasno ukazuju da su Blagotinci pravili brašno.
       Ovo je dakle i mesto gde je prvi put počeo da se peče hleb.
       Sada je lokalitet gotovo pust i jedva zaštićen jer je iznenadnom smrću arheologa koji je otkrio i proučavao ovaj lokalitet, dr Svetozara Stankovića, potpuno prestao rad na ovom izuzetno značajnom lokalitetu.
       Svega 2,5 odsto područja je obrađeno a već su ostvarena epohalna otkrića. Možemo samo pretpostaviti kakve se još tajne kriju u onim, ne istraženim delovima.
       Iz onog što se do sada otkrilo, može se zaključiti, kako je i sam dr Svetozar Stanković primetio, ovo nalazište nema odbrambeni bedem, nema palisade ni rov.
       Ovde su živeli mirni ljudi, na zemlji i od zemlje, opušteno i spokojno, tako različito od nas današnjih.
      
       * * *
      
       Clanak - preuzet od „Centra akademske reči, Šabac“, koji, mada nije deo državnih naučnih ustanova, dosledno i stručno izučava povjest (istoriju) čovečanstva. Molimo Vas - da ovaj dokument dostavite, i u Srbiji i u inostranstvu, državnicima, naučnicima, novinarima, itd.
       S poštovanjem, Branko Bibić, sekretar Vlade












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX