SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523272

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Jedno sasvim lično svedočenje o zaječarskoj Gitarijadi
Srpski Vudstok - san dug pola veka
Piše: Đorđe Jevremović

       Zaječar je poslednjeg vikenda juna po 52. put bio evropska prestonica Rok-n-Rola. Najdugovečniji rok festival u Evropi ponovo je dokazao da rok nije mrtav! Štaviše, Zaječar pokazuje da popularnost roka i raste iz godine u godinu raste.
       Zaječarska Gitarijada je za ove 52 godine prošla kroz mnoga iskušenja, čak došla na ivicu gašenja da bi se, poput Feniksa, podigla iz pepela i to, čini se, još lepša, jača i kreativnija.
       Zavirimo malo u prošlost – odakle je pošla, dokle je stigla i gde je sada zaječarska Gitarijada. Davne 1970. godine Zaječar je imao mnogo rok sastava, ali, naravno, nijedan od njih osim Zlatnih prstiju nije imao kompletnu opremu. Sama ideja manifestacije koja se tad zvala „Smotra ansambala pop muzike“ dala je šansu mnogim bendovima da pred širokim auditorijumom pokažu šta znaju. I to se održalo do danas – Gitarijada je danas najveći festival koji je usmeren na promovisanje mladih i neafirmisanih bendova!
       Na prvoj „smotri“ sala Doma JNA bila je prepuna - 650 posetilaca došlo je da pozdravi svoje sugrađane i prijatelje koji su nastupali. Domaćini su naravno bili Zlatni prsti iz Zaječara, a pomoć su pružili Kulturno-prosvetna zajednica i „Pivara 7. septembar“.
       Prvi pobednici su bili „Polovina srca“ i dobili nagradu od tadašnjih 300 jugoslovenskih dinara. „Zlatni prsti“ su kao drugoplasirani sastav i pobednici nadmetanja za najlepšu pesmu dobili 100 dinara. Ne mnogo, ali dovoljno da se počasti društvo.
       Od te 1970. pa do 1974. takmičenje se održavalo dva puta godišnje – postojale su letnja i zimska smotra. Od 1974. pa evo do danas, održava se letnja smotra koju svi danas znaju kao zaječarska „Gitarijada“.
       Prvi put se naziv „Gitarijada“ pominje u satiričnom tekstu Sergeja Lajkovića u listu „Timok“, iz februara 1971, posle druge zimske Gitarijade. U istom tekstu se napominje da su mnogi posetioci po završetku finalne večeri potražili pomoć ušnog lekara, tako da iz toga možemo da vidimo da je protivnika i pristalica dobrog zvuka uvek bilo dosta! Gradski čelnici i starešine JNA – koji su u to vreme bili glavni - tek tada su prihvatili ovaj naziv i manifestacija je postala poznata po imenu koje je opstalo gotovo pola veka – Gitarijada.
       Gitarijada je održavana na više mesta u gradu: Dom JNA, zatim Sportski centar Kraljevica, stadion FK „Timok“, Popova plaža... Događaj je godinama imao lokalni karakter ali se vremenom postepeno širio kako je raslo interesovanje za učešće na događaju. Bendovi poput Galije, Karizme, Nove Zemlje (sada Neverne bebe), Bijesovi, Mama rock i već pomenuti Zlatni prsti su upravo na Gitarijadi postigli svoje prve uspehe.
       Današnji izgled i forma organizovanja festivala – veliki rok kamp, razne manifestacije u gradu i slično – počeli su 1989. godine. Te godine ogroman broj rok kampera iz cele bivše domovine krajem avgusta sjatio se u grad na Timoku. Posle koncerta Bjelog dugmeta kod Hajdučke česme na Košutnjaku 1977, zaječarska Gitarija opisivana je kao naš, jugoslovenski Vudstok.
       Cena boravka u kampu bila je simbolična, a vojnički pasulj iz obližnje kasarne bio je besplatan. Mnogi od nas koji smo već bezmalo tri decenije redovni posetioci, tada nismo bili, i to nikada nismo prežalili, ali smo se zato od 1990. uvek vraćali… Svako od nas ima nešto ili nekog ko nas je održao tokom ludila devedesetih. Jedno zlatno svetlo i tračak nade u tom ludilu bio je i čuveni vanredni „YU ROCK VOZ“ od Subotice preko Niša do Zaječara. Putovalo se ko zna koliko („brze pruge Srbije“), ali ni to nikome nije smetalo kad se znalo šta je cilj! Sada do Zaječara ne saobraća ni redovni a kamo li vanredni voz od Beograda...
       Te burne devedesete ostavile su dubok trag na sve nas, pa i na Gitarijadu. Sredinom tog perioda broj posetilaca, među kojima je i pisac ovih redova, bio je zanemarljiv, ali se nismo predavali. Kamp je premešten iz divne šume pod Kraljevicom na vojni poligon kod I zviđačkog doma, bez i jednog „drvceta“. Cinilo se da nikome osim nekolicine entuzijasta iz grada, kao i manjoj grupi nas sa strane, nije bilo stalo da se sa manifestacijom nastavi. Zbog hrvatske zločinačke akcije „Oluja“ avgusta 1995, kada je veliki broj proteranih preplavio Srbiju, pa i Zaječar, festival je pomeren za kraj septembra, ali su se „stare kuke“ tada ipak okupile krajem avgusta, kao i uvek do tada. Jednostavno, želeli smo da se vidimo na „Našem mestu“, u „naše vreme“, ali smo i te kako bili svesni i razmišljali kako da pomognemo i pomagali koliko smo mogli naše sunarodnike iz Krajine koje je zadesila životna tragedija.
       Naravno, te devedesete su bile i godine velikog sloma i izdaje svih ljudskih vrednosti i kvaliteta, pa i vere u nešto dobro i lepo. Tako su i od Gitarijade mnogi digli ruke, ismevali nas što i dalje dolazimo i verujemo u bajke i Deda Mraza, ali bili smo istrajni, ako ni zbog čega drugog onda da se bar okupimo jednom godišnje i malo družimo. Nije nam bilo bitno da li nastupa neka velika zvezda ili totalni anonimus, samo smo želeli da se tradicija nastavi i da se kotrljamo dalje u duhu rok-n-rola.
       Sada, posle svih ovih godina, vidim da je bilo vredno truda! Kamp je polagano počeo da se uređuje, posetioci su počeli da se vraćaju a dolaze i novi. Doduše, Gitarijada se više ne održava krajem avgusta, nego krajem juna, a nekoliko puta je bila u julu… U svakom slučaju – leto je vreme procvata, ljubavi i festivala a sve to objedinjuje zaječarska Gitarijada!
       Međutim, Gitarijada i dalje ima velikih muka. Postoje još uvek mnogi problemi tehničke prirode, kao što su mali broj polazaka autobusa u toku Gitarijade, mali smeštajni kapaciteti, slaba obaveštenost o mogućnostima smeštaja van kampa… Ali, sve se to polagano rešava. Dovršavaju se bungalovi u blizini mesta održavanja koncerta, javljaju se novi ljudi sa energijom i znanjem kako da bolje promovišu događaj i omoguće neku korist i za lokalnu zajednicu. Mnogo ljubavi i entuzijazma se ulaže u nešto što je posle skoro pola veka postalo brend Istočne Srbije, pa i same države. Nije Srbija Beograd i splavarija – tu su i drugi festivali sa kojima je Gitarijada rame uz rame!
       Ove godine procenjeno je da je vise od 40.000 posetilaca boravilo u Zaječaru na Gitarijadi. Za grad koji broji oko 45,000 stanovnika, toliki broj posetilaca je zaista fenomenalan!
       Velika imena domaće muzike nisu napuštala Zaječar: Kerber, Riblja Corba, Partibrejkers, Iceburn, Bijesovi, Ortodox Celts... Posebno dragi gosti su bili i ostali „Atomsko sklonište“, a jedanput su došli i „KUD Idijoti“ koji su godinama posle toga u superlativu prepričavali zaječarsko iskustvo. Uostalom, kako reče pokojni Tusta, pevač benda: „Kao da me je neko svemirskim brodom spustio usred prestonice Rocka“!
       Gitarijada je ugostila i mnoge svetske bendove. Bili su tu Girlskhool, Wishbone ash, Uriah Heep (dva puta!), The Cult, Nazzareth, a ove godine - Saxon i Billy Idol. Još jedan dokaz da se R‘N’R uzvraća udarac!
       Iznad svega, Gitarijada je ostala mesto velikih emocija – sklapanja velikih prijateljstva i velikih ljubavi! Mnogi parovi su se tu upoznali, pa sad dolaze sa svojim decom. Neki od nas već imaju i unučiće... Iz ove perspektive, mnogo godina kasnije, vidim da je sve to što se u Zaječaru dešavalo i što će se dešavati postalo bitan deo i svetla tačka u godini za mnoge... Od Gitarijade do Gitarijade, od susreta do susreta... Naravno, živi se i realan – „ovozemaljski život“, ali svima je potreban neki „ventil“ da se sav pritisak i težina koji se skupljaju u toku godine potisnu i zaborave, barem tih nekoliko dana koji mnogo znače.
       Nažalost, već godinama pa i danas, u srpskim medijima zaječarska Gitarijada ne zauzima mesto koje joj, čini se, pripada. Mi iz „Svedoka“ se petnaestak godina trudimo da svojim vernim čitaocima prenesemo putem pisanja i fotografija bar delić onoga sto se dešava na ovom divnom mestu. Ako su moje reportaže za koje je moj glavni urednik uvek imao razumevanja i nalazio mesta u svom listu i minimalno doprinele da se Gitarijadi da priznanje koje zaslužuje i da joj pomogne da dođe na medijsko mesto gde pripada, to bi mene učinilo zaista srećnim!
       Gitarijada je prošla i uspone i padove. Kotrljala se i na gore i na dole, ali je opstala. Priča o Gitarijadi je priča o nama sa ovih prostora koji volimo rok i rok-n-rol život. Mnoga mesta u Zaječaru gde smo provodili vreme više ne postoje. Penzionerski klub sa odličnim pasuljem i kupusom, Pivnica, prodavnica „Kod Tome „ gde su nas dočekivali i ispraćali kao najrođenije odavno su deo lične istorije nas koji smo bili tamo. Mnogi prijatelji su nas takođe napustili, ali sve to čini život. Nama ostaju samo sećanja... Nastavićemo da se sastajemo dokle god budemo mogli, a ima i mladih naraštaja koji će nastaviti druženje nekom svojom pričom i novim sećanjima. A za nas koji se na istom mestu sastajemo već decenijama – vidimo se dogodine opet kod „Cesme“ ili 302-ci!






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX