SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523395

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Zašto je Srbija među prvim zemljama po broju samoubistava u Evropi - NEMAŠTINA I BEZNAĐE TERAJU U SMRT
Smrt stiže u zoru!
Piše: Olivera Milivojčević

       Po izveštaju koji je objavio „Eurostat“ o broju ljudi koji su sebi oduzeli život, Srbija prednjači po rđavoj vesti da je među vodećim zemljama u Evropi po broju samoubistava. Poslednjih godina u ovoj socijalnoj, ali i psihološkoj i ličnoj nesreći prestigli smo Mađare kod kojih je stopa suicida dugi niz godina bila najveća u regionu.
       U Srbiji od 2015. godine u proseku 15 osoba na 100.000 ljudi izvrši samoubistvo, dok je evropski prosek 11 ljudi na 100.000 stanovnika.
       Zajednička ocena stručnjaka je da je u poslednje vreme sve češći uzrok suicida reaktivna depresija, odnosno osećaj nemogućnosti pojedinca da zadovolji egzistencijalne potrebe bližnjih i dostignu neki bolji, skladniji i život s manje stresa.
       Nedavni slučaj samoubistva koji je uzrokovan reaktivnom depresijom je ubistvo oca četvoro dece iz Niša koji se ubio zbog duga za struju od 22.000 dinara.
       Ono što daje nadu jeste da samoubistva mogu da se spreče, ako okruženje blagovremeno prepozna simptome i naznake depresije koja vodi u suicid.
       Psihijatar, profesor Jovan Marić za „Svedok“ objašnjava da kod depresija važnu ulogu igra nasledan faktor, a da samo jedan broj depresija vodi u suicid. Međutim, on upozorava da je povećan broj samoubistava u Srbiji poslednjih godina alarmantan i da ukazuje na to da bi se dublje trebalo pozabaviti tom problematikom, jer bi moglo da se kaže da je veliki broj suicida uzrokovan takozvanom reaktivnom depresijom, odnosno – nemogućnošću da se čovek nosi sa svakodnevnim izazovima života.
       - Ti problemi su najčešće socijalno-materijalne prirode. Sve više ljudi živi u bedi i na ivici egzistencije s čim ne umeju da se izbore, jer ranije te razlike između mnogo bogatih i siromašnih nisu bile toliko vidljive, a ni medijski potencirane. Postali smo pravo potrošačko društvo: s jedne strane imate reklame koje vam stalno nude neke luksuze, onda priče o tome u kakvim kućama žive poznati, kakve jahte imaju, koje automobile voze i stalno se to vrti u medijima. S druge strane imate ljude koji jedva preživljavaju i sastavljaju kraj s krajem, a te socijalne razlike su kod nas sve izražajnije poslednjih godina. I onda ti ljudi koji su na ivici egzistencije, gledajući sav taj nametnuti raskoš, često pomisle kako oni to nikada neće moći da omoguće svojim bližnjima i kako život postaje besmislen i ne vide izlaz. Em žive u bedi, a onda nastupa i beznađe i eto otvorenog puta ka suicidu, kaže profesor Marić.
       On objašnjava da pojedinac prvo krivicu za nemaštinu i nemoć vidi u društvu, pa u predsedniku države, direktoru, šefu prema kojima ima agresivnost zbog situacije, ali onda shvata da su mu oni daleki, pa tu agresivnost prenosi na okruženje. Potom, međutim, spoznaje da ni okruženje nije krivac, pa se javlja takozvana povratna agresija i pojedinac diže ruku na sebe.
       - Samoubistvima su vrlo često sklone moralne, skrupulozne osobe koje misle da nisu u stanju da urade ništa dobro za one koje vole i do kojih im je stalo i onda smatraju da nema razloga za dalju borbu i zivot, objašnjava Marić.
       On ističe da su neretko, a posebno ranije, i društvene stege i strogo nametnuta pravila bila uzrok suicida zbog čega je recimo u Austrougarskoj bio veliki broj samoubistava, jer su strogo nametnute norme u vaspitanje bile u potpunoj suprotnosti sa razuzdanom ljudskom prirodom.
       Profesor Marić ističe da je samoubistvo moguće sprečiti, ali da je važno znati prepoznati pet stavki:
       - Prva stavka koja upućuje na sklonost ka suicidu je – život je težak, mnogo se mučim, ali ovo nije alarmantno. Druga stavka je – život je težak mnogo se mučim, treba se ubiti, treća stavka je – život je težak mnogo se mučim i znam kako ću se ubiti. Treća stavka nama psihijatrima često pali alarm, jer kada se već pacijent zna kako bi se ubio, znači da o tome intenzivno razmišlja. Nekada oni navode konkretne primere - neko bi to uradio vatrenim oružjem, neko vešanjem, neko skakanjem s mosta, žene najčešće tabletama i presecanjem vena. Cetvrta stavka je neuspeo pokušaj suicida, što mi u psihijatriji zovemo – apel fenomen. Ovo je znak za sve u okruženju da je pomoć neophodna, to je vapaj onog ko je pokušao samoubistvo da se na njega obrati pažnja i da mu je teško, da mu se ukaže pomoć. Svi ovi simptomi se neretko neozbiljno shvataju, pa kada dođe do suicida, ljude, a najčešće roditelje čija deca su sebi oduzela život, decenijama ubija griža savesti što su takve stvari olako shvatali.
       Peta stavka je realizovano samoubistvo, a to pominjem samo zato što hoću da naglasim da je 50 odsto onih koji su pokušali samoubistvo, pa prvi put nisu uspeli među onima koji su ga iz sledećeg pokušaja realizovali, kaže profesor Marić i naglašava da svaki pokušaj suicida treba izuzetno ozbiljno svatiti.
       On navodi da taj problem mora sistemski da se rešava, jer je broj samoubistava zabrinjavajuće povećan i podseća da je nekada postojala služba pri psihijatrijskoj klinici Teleapel koja je 24 sata primala pozive na koje su odgovarali dežurni lekari, gde se razgovorima pomagalo depresivnim i suicidu sklonim osobama.
       Marić kaže da se najveći broj samoubistava dešava pred zoru. „To su ta poznata ranojutarnja buđenja tipična za depresiju“.
       Slavica Ranisavljev Kovačev, direktorka Centra Srce, koji se bavi prevencijom samoubistava i pomoći suicidalnim osobama da prevaziđu depresiju, ističe da oduzimanje sopstvenog života može da se spreči, ma kako osoba bila ubeđena da to nije moguće.
       - Problem je što postoji osećaj sramote kod ljudi kada razmišljaju o bilo kakvoj vrsti pomoći, kaže Ranisavljev-Kovačev.
       Prema njenim rečima statistički podaci govore da muškarci češće izvršavaju samoubistva.
       - Muškarci češće izvršavaju samoubistva smrtonosnijim metodama, nakon čega ih je teže spasiti. To ima veze sa tim kako vaspitavamo dečake, da ne izražavaju osećanja, da „ne plaču kao devojčice“... Mnogo teže traže pomoć nego žene, osuđeni su da se sa teškim mislima nose sami. Centar Srce dobija podjednako poziva od muškaraca i žena, ali muškarci češće kažu da se nisu požalili nikome, da ih je sramota da odu kod lekara, objašnjava Ranisavljev-Kovačev.
       Ona navodi da je samoubistvo i društveni problem, koliko god da je lični čin, jer posle te osobe ostane mnogo ljudi koji pate, a da i samo jedan spasen život utiče na promenu slike.
       - Nekada bolji uvid imate kada razgovarate sa nekim ko je stranac, jer se ljudi trude da ne povrede blisku osobu, ne žele da bliski ljudi pate, misle da ih neće razumeti, ne znaju kako da im kažu i kako će reagovati, objašnjava direktorka Centra Srce i dodaje da se mnogo mladih ljudi javlja na internet čatu, jer im je lako da izađu sa tog čata, ako im postane previše, a njima je to najbliži način komunikacije.
       - Verujem da najbolju podršku mogu dobiti od bliskih ljudi, samo da ih edukujemo kako da im pruže podršku u tom stanju u kom se nalaze. Postoje razne predrasude, mnogo škola je odbilo predavanje na ovu temu, jer je to tema sa kojom ne žele da upoznaju decu.
       Direktorka Centra Srce objašnjava da veliki deo problema predstavlja i činjenica da pitanje depresije i suicida nije adekvatno obrađeno ni u našem obrazovnom sistemu – deca se ne pripremaju dovoljno za teške životne izazove.
       - Meni je zato žao, jer kad god održimo predavanje u školi, javi nam se veliki broj dece. Najmlađa osoba koja nam se javila je imala 13 godina. Nama se čini da su oni bezbrižni i srećni, a nemaju iskustvo prevazilaženja svega toga, kaže ona.
       Slavica Ranisavljev Kovačev kaže da ljudi retko otvoreno kažu da planiraju da izvrše samoubistvo, ali da govore pojedine rečenice.
       - Rečenice poput „sve je besmisleno“; „moj život nema smisla“; „sve je loše“... To su rečenice koje pokazuju da ne vide ništa svetlo za sebe u budućnosti. Najgore što možete da uradite je da to minimalizujete jer se stiče utisak da ih ne razumete kada omalovažavate probleme koji su za njih ogromni.
       Treba saslušati i napraviti strategiju kako da se to promeni, jer te osobe često imaju utisak da se stvari nikada neće promeniti i da ne postoji nada.
       Psihijatar i geštalt terapeut dr Ana Božanić- Đukanović objašnjava da socijalno-materijalni faktor jeste čest okidač za samoubistvo i navodi podatak da je u prethodnom periodu porast samoubistava u Srbiji zabeležen između 1998. i 2000. godine, podvlačeći paralelu sa porastom broja suicida od 2015. godine i ukazujući da se evidentno radi o nezadovoljstvu i zbog loših uslova u društvu.
       - Kada se čovek ne oseća sigurno, prihvaćeno i važnim u društvu u kome živi, povlači se u izolaciju i gubi kontakt sa najbližim okruženjem. Različite strukture ličnosti različito reaguju. Svest o tome da ništa ne može da promeni vodi u beznađe. Ako je društvo stalni izvor frustracije, nema podrške, čovek se okreće agresiji. U našem društvu i okruženju imamo ozbiljne oblike agresije: miran tih, povučen i pomalo krvoločan. Ništa se ne dešava, trpimo, a onda se desi okidač koji ne mora da bude nešto veliko, i ispolji se sva agresija. Ozbiljan problem je pasivna agresija koja jeste trpljenje, a onda se jednog dana desi nešto što bude okidač, kap prelije čašu, i imamo ubistva i samoubistva, objašnjava dr Božanić-Đukanović.
       Ona navodi da to nije samo lični već i porodični i društveni problem i da je potrebna edukacija stanovništva kako na pravi način da se ispolji to potisnuto i verbalizuje, kako da ljudi nauče da žive jedni s drugima, a ne jedni pored drugih.
       - Ključ svega je, naravno, porodica i prepoznavanje problema. Edukacija mora da počne od najranijeg perioda. Kod depresija važnu ulogu igra nasledni faktor, ali nije nužno da će se kod svakog ko ima gen za depresiju, samoubistvo ili šizofreniju, taj gen ispoljiti. To najviše zavisi od odnosa u porodici i društvu. Dešava se često da porodice ne vide problem ili ga negiraju iz straha. Osnovna stvar u prevenciji samoubistava je dobar kontakt sa porodicom i okruženjem. Potrebno je širiti svest o depresiji i obrazovati porodicu i društvo kako da prepoznaju sklonost ka suicidu.
       Stručnjaci su saglasni da u našem društvu još postoji stigmatizacija prema psihijatrijskim bolestima.
       Ljudi često i kada se osmele i odluče da se suoče sa problemom i posete psihijatra to kriju od najbližeg okruženja. Međutim, osnovni preduslov uspešne prevencije suicida jeste uključivanje najbližih i porodična dinamika. Treba edukovati ljude da svi problemi imaju rešenje sve dok je čovek živ, jer - u prirodi čoveka jeste nagon za životom i preživljavanjem.

Najčešći vid samoubistva trovanje pesticidima
       Tokom 2015. godine, samoubistvo je bio drugi vodeći uzrok smrti prouzrokovanih povredama posle saobraćajnih nesreća. Kao značajan faktor koji tera ljudi da oduzmu sebi život navodi se ozbiljna depresija, koja prema procenama Svetske zdravstvene organizacije - SZO pogađa 311 miliona ljudi širom sveta.
       Najčešći način samoubistva u mnogim delovima sveta je samo-trovanje pesticidima - navodi se u izveštaju.
       Uticaj pristupa pesticidima na stope samoubistva je prvi put identifikovan u studiji iz 1995. godine koja je pokazala porast broja oduzimanja sopstvenog života posle uvođenja parakvata (visoko toksičnog herbicida) u Samoi 1972. godine, kao i smanjenje tog broja posle zabrane tog sredstva 1981. godine.
       Izveštaj SZO ističe i pad stope samoubistava u Južnoj Koreji zbog zabrane pesticida 2011. godine.
U Srbiji najveći broj samoubistava u Šidu
       Neslavni rekorder po broju samoubistava je, prema poslednjim dostupnim podacima, Šid, grad sa samo 32.000 stanovnika, u kome se za godinu dana ubilo 15 ljudi.
       To znači da je stopa samoubistava 46 na 100.000 stanovnika, dok je, poređenja radi, ta stopa u Beogradu 9,72.
       Koliko je visoka stopa samoubistava u Šidu, govori i poređenje sa prestonicom Srbije. Kada bi stopa samoubistava u Beogradu bila kao u Šidu, to znači da bi se u Beogradu godišnje ubijalo 788 ljudi, gotovo pet puta više nego što je slučaj sada.
       Sever Srbije je i dalje region u kome ljudi najlakše dižu ruku na sebe, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Stopa samoubistava na 100.000 stanovnika u Vojvodini je 15,3, dok je u regionu Beograda 9,7, a u ostatku Srbije 14,6
U svetu najviše suicida u Evropi
Litvanci rekorderi
       Evropa je region sa najvećim brojem samoubistava u svetu, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
       Godišnji izveštaj te organizacije pokazuje da je najveća stopa samoubistava na našem kontinentu u Litvaniji (32,7 samoubistava na 100.000 građana).
       Muškarci imaju gotovo dvostruko veće šanse od žena da izvrše samoubistvo. Stopa smrtnosti kao posledice dizanja ruke na sebe je najviša u evropskom regionu (14.1 na 100.000 stanovnika), a najniža u istočnom Mediteranu (3.8 na 100.000 stanovnika) - navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije pod nazivom Svetska zdravstvena statistika za 2017. godinu.
       Zanimljivo da najmanji broj samoubistava po broju stanovnika ima region koji je poslednjih nekoliko decenija konstantno opterećen političkim krizama i ratom. Zemlje koje spadaju u istočni Mediteran su: Liban, Sirija, Palestina, Izrael, Turska, Egipat, Jordan i Libija.
Uloga medija:
Samoubistvo kao tema rubrike Društvo, a ne hronike
       Važnu ulogu u celom procesu borbe protiv depresije i suicida imaju mediji. U pojedinim zemljama Zapada ustanovljena je praksa da se prilikom izveštavanja o zločinima i samoubistvima ne navode detalji koji bi opisali scenu ili u detalje naveli kako je (samo)ubistvo izvršeno.
       Kako ističe direktorka Centra Srce, Ranisavljev-Kovačev, samoubistvo ne bi trebalo da bude tema hronike, nego tema društva.
       - Greške koje mediji prave su navođenje detaljnog plana kako je to neko uradio, jer posle imate druga samoubistva koja se urade po istom planu. Ostavlja se da se to dogodilo, da je to strašno, a ne govori se o tome kako to preventivno sprečiti. Okolina je zato izuzetno važna.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX