SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523396

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Ko je ubio Olivera?
Piše: Vladan Dinić

       Za sada je jedino, i nažalost tačno, da je u Prištini 16. januara, na ulici sa više hitaca ubijen Oliver Ivanović, lider SDP-a sa KiM, mučki u leđa, u času dok se nalazio pred zgradom – sedištem stranke...
       Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
       Ubica (i nalogodavac) zasad, zvanično – nije otkriven, ali...
       Od časa kada je Hašim Tači, samozvani predsednik Srbiji otetog KiM, pre desetak dana nagovestio da će obelodaniti – ko je ubio Olivera Ivanovića i ko ubica, a ko nalogodavac -primetna je nervoza i u prištinskim, ali i beogradskim medijima, posebno u onim koji su bliski vladajućim garniturama...
       Srpski tabloidi, odmah, ne časeći ni časa, optužili one u Prištini da “pakuju” Beogradu i Aleksandru Vučiću i da su “smislili pakleni plan” – da Srbin, (uhapšen na KiM nedavno), Beograđanin S.Đ “prizna ubistvo” a da će mu, usput Tači i ostali navodno – promeniti identitet, dati na stotine hiljade evra, pustiti iz zatvora, a da će – “krivica” za ubistvo Olivera Ivanovića biti pripisana Srbiji i Vučiću?!
       Primetili ste, da o ovoj “ekskluzivi” SVEDOK nije napisao ama baš ništa?!
       Zašto? Pa Svedok, kao ozbiljan magazin – ne bavi se širenjem abrova, glasina, a još manje podmetanjim i teledirigovanim informacija, a ovo sve liči na to...
       A, čuo sam!
       Naime, pre nekoliko dana, “u poverenju” jedan BGD advokat mi je rekao:
       “Čuo sam da će u ponedeljak da objave da je uhapšen ubica Olivera Ivanovića”!
       Kad sam ga upitao: od koga si čuo, odgovor kao što sam i očekivao nisam dobio.
       Istina, moj stari znanac mi je priznao da je tu “ekskluzivnu informaciju” došapnuo još nekim novinarima, pa ne zna da li će vest da procuri...
       U novinarstvu sam skoro pola veka, mnogo toga jesam, ali naivan sigurno nisam, pa zato nisam ni obelodanio tu - tog dana vrelu, ali neproverenu vest.
       Ali, pažljivo sam pratio pisanje drugih tabloida sa ovih prostora na zadatu temu...
       I, koliko sutra već je počelo spinovanje, da je to pakleni plan, zavera protiv Beograda i Vučića, da to sve nema veze, ali – očito, to što je meni rečeno u kafanskom razgovoru kao “ekskluziva” počelo je da curi po medijima?!
       Nisam proveravao što mi je onako, usput, ubačeno u uvo...
       Ne, naravno da sam i kao novinar, i kao čovek i dugogodišnji poznanik sa Oliverom Ivanovićem jako zainteresovan – da se ubica (i nalogodavac!) pronađe.
       Pa, ma ko to bio, Srbin, Šiptar, plaćenik, krimos...
       Oliver Ivanović to – zaslužuje: da se bar sazna ko ga je i zašto ubio!
       Pošto će narednih dana “vest” o ubici Ivanovića biti na većini prvih stranica, Kurira, Alo-a, Srpskog telegrafa i drugih, možete već danas da proverite...
       Da se ne bih upuštao u rekla – kazala, iskren da budem, nisam mogao da verujem svojim očima, u kakve akrobacije i medijske manipulacije su se upustile jedne, nekad velike po mnogo čemu Večernje novosti.
       Naravno iz “pera” E.V.N. (“Ekipa Večernjih novosti”)...
       Zašto, sve ovo, u komentaru ipak pominjem?
       Pre nekoliko dana na Hepi TV, kod Milomira Marića, gostovali su jedan poznati BGD advokat i moj prijatelj (Neša M.) i novinar Srpskog telegrafa, Vuković, kome ime nisam zapamtio, što je očito, moja greška...
       Razgovor na temu: treba li novinare i novine žestoko kažnjavati, pa i na zatvorsku kaznu – kad i ako zaobiđu prezumciju nevinosti, kad stvari potpuno izmišljaju, ili još rđavije – namerno i u nečijem interesu plasiraju lažne vesti...
       Novinar ST, Vuković, ili tako nekako, ubi se dokazivajući da je to upereno protiv slobode štampe, slobode informisanja, javne reči, atak na medije i istraživačko novinarstvo.
       Advokat N.M., malo oprezniji, nije bio da se novinari baš apse, ali...
       U momentu nisam verovao da advokat to govori, ali onda mi je sinulo – da ako kaže ono što zaista misli, da ga te novine-tabloidi jednostavno više neće pozivati ni za izjavu ni za intervju!
       Onda je u emisiji isplivao povod: ubistvo Jelene Marjanović i puštanje iz pritvora njenog supruga, osumničenog Zorana Marjanovića.
       Čuo sam da je mnoge novine i novinare tužio i da se radi o višemilionskim iznosima koje traži...
       Da li je to opravdano ili ne, da li se radi o ovome ili o onome, trebalo bi da odluči sud...
       Mogu da Vam kažem poštovani čitaoci, da većina tekstova koje su objavljivali ST, Alo i drugi, ne bi smeli i mogli da budu uopšte objavljeni, ali...
       Objavljivani su!
       O kakvom se tu novinarskom istraživanju radilo?
       Ni o kakvom!
       Sve budalaština do budalaštine, izmišljotina do izmišljotine, reč su u tim medijima dobijal vračare, lažni vidovnjaci, nabeđeni eksperti, ali...
       Sve u jednom jedinom pravcu da novine budu sudije i da presude.
       Prastaro pravilo “pitaj i drugu stranu” je u većini novokomponovanih medija u Srbiji ukinuto...
       A, onda, kad se dođe do suda – kuku, lele...
       Neki koji sebe nazivaju novinarima, i još više neki koji tvrde da su ono što se prodaje na kioscima – novine su u – krivu.
       Jeste da se prodaje na kioscima, ali novine nisu!
       Argument tih “novina” – tiraž je jedini sudija, naravno može da bude, ali iole ozbiljnije novine koje ne prodaju veru za večeru, ili što na um to na drum, ne mogu da se bore za tiraž protiv laži, protiv izmišljotina i naručenih informacija.
       Čak, više ne može ni da se nešto izmisli?
       Već je neko izmislio...
       Za šta se ja zalažem?
       Za slobodu štampe, naravno!
       Ali, naravno i za odgovornost za javno izrečenu reč.
       Sloboda bez odgovornosti – ne.
       Novinar i novine, po meni, sve mogu da pišu, pod jednim malim uslovom, da je to tačno.
       U suprotnom, na sud, pa ako treba i u zatvor.
       Jer u mnogim medijima odgovornost uopšte ne postoji. Lov na ljude je – dozvoljen, a priznaćete olovo uvek ubija. I iz puške, pištolja, heklera i iz petita, nonparela i ostalih vrsta slova...
       Dobro bi bilo, i verujem da hoće, da se otkriju ubice Olivera Ivanovića i Jelene Marjanović. Ali, da istragu vode istražni organi, a presude da donosi – sud.
       Uostalom, ne znam da li važi još ono prastaro pravilo – bolje da deset krivih utekne, nego da jedan nevin čovek odgovara!
       To bi trebalo da važi i za sud i za – medije.
       Prezumcija nevinosti bi morala da se poštuje.
       Uvek!
       Ovako, ubiješ čoveka pisanjem, a kada te tuži, drž, ne daj i kuku- lele...
       Do sledećeg pisanja.
       Istina, nije sve ni do zakona.
       Šta je sa esnafom i strukom?
       Čemu služe brojna novinarska udruženja? Ili su ona političke organizacije! Ako jesu, a ne bi trebalo da jesu – na izbore, pa nek provere poverenje naroda.
       Ovako, ta udruženja služe sama sebi, zarad sitno-šićardžijskih interesa.
       Usput ih država na razne načine preko Zakona “o projektnom finansiranju” i podržava, zapravo – podmićuje i zloupotrebljava i od nekad “sedme sile” pravi robove...
       Ali pravo na slobodu je najveće ljudsko pravo.
       Nekad bilo, sad se pripoveda.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX