SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523391

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Srbija i MMF: Novi (nepotreban) nefinansijski, 30-mesečni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom
MMF se vežba na Srbiji
Piše: dr Dejan Jovović

       Odbor izvršnih direktora MMF odobrio je 18. jula ove godine Srbiji novi nefinansijski program saradnje, uz podršku tzv. Instrumenta za koordinaciju politika (Policy Coordination Policy-PCI), za period od 30 meseci, popularno nazvanog „čuvarkuća“. Tim povodom Narodna banka Srbije (NBS) izdala je hvalisavo saopštenje o novom aranžmanu i dosadašnjoj saradnji sa MMF. Međutim, ovakav program niti ima osnova, niti je Srbiji potreban.
       Program predstavlja kontinuitet u odnosu na „stand-by“ aranžman iz predostrožnosti koji je Srbija uspešno završila u februaru 2018. godine. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda. Kako je saopštila NBS, napredak dogovorenog ekonomskog programa pratiće se putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata na kojima će se davati ocena njegovog sprovođenja.
       Instrument za koordinaciju politike (Policy coordination instrument – PCI) predstavlja novi mehanizam podrške MMF zemljama članicama, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Namenjen je zemljama posvećenim reformama, a dogovara se u cilju dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom programu, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema.
       Na sednici Odbora izvršnih direktora MMF ocenjeno je da je Srbija uspešno rešila makroekonomske neravnoteže i povratila poverenje. Sprovođenjem ekonomskog programa koji je bio podržan trogodišnjim „stand-by“ aranžmanom iz predostrožnosti, postignuta je fiskalna održivost, uspostavljena silazna putanja javnog duga i njegovo ubrzano smanjenje, i ojačana eksterna pozicija zemlje. Monetarna politika uspela je da zadrži inflaciju pod čvrstom kontrolom, istovremeno podržavajući ekonomski oporavak i održavajući relativnu stabilnost deviznog kursa. Poverenje koje je proizvela poboljšana makroekonomska situacija ogleda se u rastućim investicijama, kako iz inostranih tako i iz domaćih izvora, i omogućava ekonomski oporavak.
       Odbor izvršnih direktora MMF istakao je da ekonomski izgledi zemlje ostaju pozitivni. Međutim, Srbija je i dalje podložna uticaju regionalnih i globalnih kretanja i nestabilnosti sa međunarodnog tržišta. Ukazuje se da bi kašnjenje u sprovođenju strukturnih reformi ili narušavanje fiskalne discipline moglo ugroziti poverenje i smanjiti izglede srednjoročnog rasta.
       Cemu, onda, novi aranžman?
       Dogovoreni program predviđa da fiskalna politika bude usmerena ka daljem smanjenju javnog duga, povećanju kapitalnih investicija u cilju rešavanja infrastrukturnih potreba Srbije, kao i određenom smanjenju poreskog opterećenja privrede i rada.
       Monetarna politika NBS ocenjena je kao odgovarajuća u uslovima neizvesnosti na domaćem i inostranom tržištu. Nastaviće se sa daljim jačanjem procesa dinarizacije – jačanja poverenja u domaću valutu. Kada je reč o finansijskom sektoru, ocenjeno je da su postignuti dobri rezultati u smanjenju nivoa problematičnih kredita, kao i da je potrebno nastaviti aktivnosti na njihovom daljem smanjivanju. Prioriteti su i usklađivanje regulatornih i nadzornih okvira sa standardima Evropske unije i rešavanje izazova u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
       Novi program, je osmišljen sa ciljem da obezbedi okvirnu politiku za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku podršku, a tokom trajanja ovog programa MMF ima više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu.
       Vlada smatra da bi novi program saradnje sa MMF, kroz PCI omogućio Srbiji da lakše savlada izazove, koji se mogu očekivati u narednom periodu.
       Međutim, Srbija je sprovela fiskalnu konsolidaciju i stabilizovala javne finansije u okviru isteklog trogodišnjeg „stand-by“ aranžmana iz predostrožnosti sa MMF, pa joj nije potreban nikakav novi relativno nepoznati PCI aranžman, uveden prošle godine i o kome ima malo saznanja, već se saradnja treba svesti samo na redovne godišnje konsultacije sa zemljama-članicama po članu IV Statuta MMF.
       Zaključivanje bilo kakvog novog aranžmana sa MMF, znači da Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da nema sopstveni kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike i dalje ekonomske reforme.
       Štaviše, naša zemlja ulazi u novi aranžman sa Fondom u vreme kada ova birokratska institucija trpi velike kritike širom sveta zbog svoje rigidne politike uslovljenosti i neuspešnog pristupa rešavanju problema zaduženih zemalja. Zato je MMF počeo da uvodi razne nove finansijske „olakšice i instrumente“, nejasnog naslova i značenja, koji su, pre svega, u nadležnosti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih razvojnih institucija.
       Time je počeo da širi polje svoje delatnosti, što na određeni način odstupa od njegovog Statuta (član I), koji mu omogućava da deluje prvenstveno u monetarnoj sferi i fiskalnoj sferi. Glavna funkcija MMF je da obezbedi privremenu finansijsku podršku njegovim članicama, kako bi otklonile „fundamentalnu“ neravnotežu platnog bilansa.
       Poznato je da se MMF, iako mu to nije posao, dosta upliće i u političke procese u zemljama sa kojima ima sklopljene kreditne aranžmane. Tako je postao politički akter u mnogim zemljama, jer se bavi kratkoročnim i dugoročnim strukturnim reformama privrede i društva.
       Doktrina MMF, u kome SAD sa svojom kvotom i brojem glasova imaju pravo veta, bazira se na neoliberalizmu, gde se, između ostalog, traži svođenje države na minimum regulatornih funkcija u oblasti privrede. Zemljama sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, veća štednja, otpuštanje viška radne snage, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija i dr.
       Neoliberalizam danas, zapravo, formuliše tzv. „Vašingtonski konsenzus“, objedinjujući osnovne principe na kojima treba da počiva ekonomska politika, a bazira se na „stabilizaciji, liberalizaciji i privatizaciji“. Ova danas veoma poznata i često ozloglašena fraza u raspravama o trgovini i razvoju se često smatra kao sinonim za neoliberalizam i globalizaciju, koji prolaze kroz katarzu i u potrazi su za novim smislom.
       Poznato je da je osnovni pristup MMF usmeren na to kako će zadužena zemlja da vraća dugove, a manje ga zanima razvojna komponenta i pitanje zaposlenosti. Dobar primer su baltičke zemlje, koje su sledeći recepturu MMF drastično morale da smanje zarade, a kao rezultat primenjenih mera imale su veliki pad bruto društvenog proizvoda.
       Uloga MMF, čija politika je u funkciji globalnog kapitala, je da odobrava kredite pojedinim zemljama pod uslovom da prihvate sprovođenje neoliberalne ekonomske doktrine, što se na kraju, po ocenama mnogih kritičara, svodi na politiku „ekonomskog neokolonijalizma“. Najveće koristi od ovakvog pristupa imaju velike multinacionalne korporacije i banke, a ne građani zemalja koje sprovode tranziciju. Politika „stezanja kaiša“ koju primenjuje MMF već duži niz godina predmet je raznih kritika u svetu.
       Kao veliki pobornik protiv inflacije, MMF lako prihvata recesiju i pad proizvodnje u zemlji, a zanemaruje nezaposlenost i siromaštvo. U svim ključnim oblastima gde je intervenisao, kao što su razvoj, vođenje finansijske krize i tranzicija, njegova liberalna doktrina nametnuta zemljama u teškoj ekonomskoj situaciji, pokazala je krupne greške.
       Striktno nametanje ekonomske ortodoksnosti kada je u pitanju liberalizacija tržišta, smanjenje budžetskog deficita i druge mere, nije poštedelo zemlje u kojima je intervenisao teških finansijskih potresa. Njegovi krediti za strukturno prilagođavanje (koji treba da budu u nadležnosti Svetske banke), pokazali su se prilično neefikasnim u sprečavanju valutnih kriza i obezbeđenju stabilnog privrednog rasta u prezaduženim zemljama u razvoju.
       Jasno se pokazalo da MMF nema više onu konstruktivnu ulogu u svetskoj privredi, koju je imao niz godina posle Drugog svetskog rata i da „sistem i institucije iz Breton Vudsa“ moraju da budu temeljno reformisani.

Žrtve i izbavljenici politike MMF
       Poznati američki ekonomista, nobelovac profesor Džozef Štiglic, ukazuje da MMF-ov program štednje i smanjenja troškova nije dao pozitivne rezultate, već vodi padu privredne aktivnosti i recesiji. Svojim rigidnim, jednostranim i nefleksibilnim pristupom, koji traži makroekonomsku stabilnost a zanemaruje razvoj, MMF je pokazao da svoj krizni model ne prilagođava specifičnostima pojedinih zemalja.
       Poznati su primeri njegovih neuspelih programa u Indoneziji, Tajlandu, Južnoj Koreji, Rusiji, Brazilu, Argentini i sl., koji su tamo samo pogoršali ekonomsku situaciju i pokazalo se da MMF više brine o interesu finansijskih tržišta, nego o razvoju zemlje-članice koju treba da pomogne.
       Od bivših socijalističkih zemalja koje su prošle tranziciju, Slovenija, Ceška i Slovačka izbegle su diktat MMF i našle sopstveni model razvoja, dok je recimo Rusija počela ubrzano da se razvija kada je prekinula saradnju sa njim. Pojedine azijske zemlje su ostvarile visoke stope privrednog rasta, bez saradnje sa MMF.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX