SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5563061

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Evropska komisija izrekla rekordnu kaznu Guglu
Obračun 21. veka: sukob država i velikih tehnoloških kompanija
Piše: Milan Dinić

       Evropska komisija je kaznila kompaniju Gugl sa 4,34 milijarde evra zbog kršenja antimonopolskih pravila EU. Gugl je, kako je navela Komisija, od 2011. nezakonito nametnuo ograničenja proizvođačima android uređaja i operatorima mobilnih mreža, tražeći od njih da favorizuju Gugl pretragu na svojim platformama kako bi učvrstio svoju poziciju u pretraživanju interneta. Gugl je takođe dobio rok od 90 dana da prestane sa tom praksom ili ga čeka kazna u visini od pet odsto prosečnog dnevnog prometa Alfabeta (matične kompanije Gugla) u celom svetu. Gugl je najavio žalbu.
       Suština problema leži u tome da je Gugl, prema viđenju Evropske komisije, tražio (a u nekim slučajevima za to i platio) od proizvođača telefona, tableta, pametnih televizora i drugih uređaja koji koriste android kao operativni sistem – a to su gotovo svi telefoni i tableti, izuzev Epla – da unapred instaliraju aplikacije kao što su Gugl pretraga i pretraživač Hrom, kao uslov da bi ti aparati mogli da pristupe Guglovoj prodavnici aplikacija koja je jedini način da se nabavi softver i programi za ove uređaje. Štaviše, u želji da instaliraju njegove aplikacije Gugl je i pre prodaje telefona sprečavao proizvođače da koriste alternativne verzije androida.
       Evropska komisija je istakla da je analiza pokazala da iako Gugl nije tražio da se onemogući korisnicima da instaliraju druge izvore pretrage ili druge pretraživače (kao što su recimo Eksplorer, Opera, Fajerfoks, da navedemo samo neke od popularnih), svega deset odsto korisnika odabralo je da koristi drugi pretraživač osim Hroma. Jer, ako vam je nešto već instalirano na telefonu, reklamira se kao najbolje i zauzima mesto u memoriji koja je inače ograničena, i ako to ne možete da izbrišete jer je postavljeno kao sistemski program, onda su male šanse da ćete uopšte hteti da koristite nešto drugo osim ponuđenog. Kako je ocenila Evropska komisija, Gugl je iskoristio svoj položaj na tržištu kako bi nelegalno „zacementirao dominantnu poziciju“ u pretrazi na internetu.
       Komisija je optužila Gugl da je sproveo zloupotrebu pozicije u vreme kada je internet tržište raslo te da je tako želeo da osigura dominaciju u pogledu kontrole tržišta i oglasa. Naime, glavni izvor prihoda Gugla jesu oglasi a budući da već ima gotovo apsolutnu dominaciju na kompjuterima (svi idu na Gugl kad hoće nešto da pretraže na internetu) kompanija je, prema tumačenju Evropske komisije, želela isto to da osigura i na mobilnim telefonima i tabletima. Razlog je naravno profit. Recimo, u 2017. ukupan profit Gugla bio je vrtoglavih 110 milijardi dolara, od čega oglasi čine 95.38 milijardi (videti tabelu prihoda Gugla od oglašavanja). Poređenja radi, BDP Srbije u toj godini iznosio je 39,3 milijarde dolara.
       Posledica ove odluke – ako ostane nepromenjena a po svemu sudeći ostaće ovakva – jeste da će proizvođači mobilnih telefona, tableta i drugih „pametnih“ komunikacionih uređaja, moći da koriste druge operativne sisteme, kao što je Amazonov „Fajer“. Takođe se kao jedan od uzora navodi Rusija: posle sličnih kritika koje su uputili tamošnji regulatori, Gugl sada na android uređajima u Rusiji nudi, pored Gugl pretrage, i lokalne provajdere Yandex i Mail.ru kao primarne pretraživače.
       Evropska komisija se ovim slučajem bavila još od aprila 2015, nakon prvih velikih žalbi na račun Gugla. Ipak, kako su primetili stručnjaci, ova velika korporacija koristila je apsolutno sva moguća sredstva kako bi usporila proces i razvukla njegovo trajanje.
       Gugl je najavio žalbu istakavši da odluka Evropske komisije uslovljava potpunu promenu biznis modela kompanije. Generalni direktor Gugla Sundar Pičai rekao je da je odluka „odbacila biznis model koji podržava Android i koji je stvorio više šansi za sve“.
       Iza ove odluke o kazni Guglu krije se jedna daleko dublja bitka u kojoj su na jednoj strani države i vlade širom sveta, a na drugoj ogromne multinacionalne korporacije, a posebno tehnološke kompanije koje dominiraju komunikacijama, kao što su Gugl, Fejsbuk, Epl, Amazon i Majkrosoft. Posebno nakon rasta takozvanih „lažnih vesti“, u svetskoj javnosti se sve više diskutuje o tome da li ove velike kompanije imaju previše moći i uticaja nad javnim mnjenjem. Jedna objava na Fejsbuku u stanju je da sruši čitave države – što se videlo u Arapskom proleću koje je pokrenuto i sprovedeno preko Fejsbuka. Upravo zbog ovoga tokom proteklih godina jačaju pozivi za tešnjom regulacijom interneta i društvenih mreža i kompanija koje se bave visokim tehnološkim komunikacijama.
       „Fajnenšl tajms“ je nedavno objavio članak u kome se predlaže formiranje globalnog javnog servisa kao pandana Guglu i Fejsbuku. Ovaj predlog zagovara stvaranje globalnog sistema za komunikaciju koji bi finansirali građani i vlade širom sveta i koji bi funkcionisao po principu javnog servisa. Ovaj javni servis ne bi bio rukovođen profitom i oglašavanjem, već, javnim interesom i stoga bi više bio usmeren na obezbeđivanje pravovernih i objektivnih informacija javnosti, uključujući i vesti. Protivnici ovog predloga naglašavaju da bi vlade pokušale da zloupotrebe ovakav servis za svoje svrhe, te da bi u njemu nesumnjivo bilo daleko više birokratije i korupcije nego u privatnim kompanijama.
       Odluka Evropske komisije da kazni Gugl još jedan je korak u borbi koja sve više tinja između, sa jedne strane, velikih globalnih tehnoloških kompanija (koje rastu i imaju gotovo neprikosnovenu kontrolu nad protokom i širenjem informacija i podataka), i – sa druge strane - država (koje se boje da ove kompanije ne postanu moćnije od državnog aparata). Globalne tehnološke kompanije poput Gugla, Fejbuka, Epla, Amazona poseduju daleko više podataka o ljudima nego bilo koja država u svetu a sve više preuzimaju primat i u polju tehnologije za istraživanje svemira.
       Suština pitanja je, ko je na kraju dana jači: Gugl, Amazon, Fejbuk i Epl koji pokrivaju gotovo celokupnu svetsku populaciju i o njima imaju gotovo sve podatke, ili države sveta koje su međusobno podeljene i – osim možda nekolicine – sve imaju daleko manje budžete od ovih velikih kompanija?
       Ishod ovog sukoba imaće dalekosežne posledice kako po biznis modele i poslove mnogih ljudi širom sveta, tako i po pitanjima privatnosti i zaštite podataka potrošača, njihovih prava u pogledu slobode pristupa/deljenja informacija kao i zaštite prava i patenata kompanija i inovatora.

Američki i evropski pristup regulaciji
       Pogledi su podeljeni kada je reč o reakcijama na odluku Evropske komisije. Jedni smatraju da je u pitanju ispravan potez koji sprečava siledžijstvo velikih korporacija poput Gugla. Drugi, međutim, misle da se radi o ljubomori Evropljana koji kažnjavanjem američkih kompanija leče frustracije od nesposobnosti da sami naprave evropsku kompaniju koja bi bila tako dominantna.
       Ovde su do izražaja došla i dva različita pristupa u pogledu zaštite tržišta. Američki pristup usmeren je na zaštitu potrošača: da im se ne uskrati/uslovi izbor ili usluga, ili da im se ne nametnu previsoke cene koje su nerealne. Takođe, američki regulatori imaju nešto veću naklonost ka velikim kompanijama i njihovom strahu da ih mali „start-apovi“ mogu prevazići ako na neki način ne obezbede dodatnu zaštitu svoje pozicije.
       Sa druge strane, pristup u Evropi je manje usmeren na pojedinca a više na tržište: protive se američkom pristupu „pobednik nosi sve“ i žele da obezbede da svi imaju šansu da se takmiče.
      
       Evropska komisija pokazala je spremnost da kazni brojne velike kompanije. Tako je 2004. Majkrosoft kažnjen sa 500 miliona dolara, plus je morao da razdvoji svoj operativni sistem Vindouz od programa koji pušta video sadržaj (Majkrosoft video plejer) koji je do tada automatski bio instaliran uz Vindouz.
       Jula 2016. i septembra 2017. Komisija je kaznila nekoliko proizvođača kamiona zbog ugovaranja cena proizvoda, a ukupna kazna iznosila je 3,8 milijardi evra. I sam Gugl je već jednom ranije kažnjen – juna 2017. godine sa 2,24 milijarde evra, zbog favorizovanja sopstvene usluge za onlajn prodaju na vrhu svojih pretraživača.
      
      
      
       Da li je Gugl važniji od Kosova?
      
       Većina ljudi u Srbiji verovatno nije previše zainteresovana za dešavanja koja se tiču Gugla, Fejsbuka, Epla, Amazona. Mi imamo svoje, večite i daleko veće probleme – od borbe da preživimo, pa do Kosova. Ipak, analize pokazuju da su Srbi, i pored toga što imaju ove probleme, i te kako prigrlili moderne tehnologije: nalazimo se u svetskom vrhu po broju korisnika Fejsbuka; kao u svetu, tako i u Srbiji - mlađe generacije danas više vremena provode zureći u ekran telefona ili kompjutera nego pričajući sa nekim.
       Cinjenica da tehnologija sve više potiskuje čoveka i menja njegovo radno mesto nije zaobišla ni Srbiju: danas je gotovo nemoguće naći posao bez znanja rada na kompjuteru, a mladi ljudi mahom šansu traže u poslovima koji su vezani za kompjutere a ne za plugove i mašine.
       Hteli mi to ili ne – nove tehnologije dolaze i osvajaju i naš prostor. Ne samo zato što su moderne, pametne i nekako fantastične pa svi hoće da ih imaju, već, pre svega, zato što čine posao kraćim, jednostavnijim i, što je najvažnije, jeftinijim (a to je najvažnije jer, svidelo se to nama ili ne – sve se na kraju svodi na to koliko imaš para, odnosno, koliko te nešto košta).
       U potrazi za novim poslom u zemlji u kojoj dobro plaćenog posla za većinu nema, internet i moderne tehnologije za komunikaciju omogućavaju ljudima da ili nađu šansu van, ili da pokrenu nešto svoje za šta im je dovoljan računar i pristup internetu. U Srbiji je proteklih godina nikao veliki broj malih preduzeća i start-apova koje vode uglavnom mladi ljudi a čije se poslovanje svodi na moderne tehnologije: od pravljenja sajtova i prezentacija, do pravljenja softvera, održavanja i podrške za programe. Stoga, način na koji će u svetu biti regulisano tržište onlajn aplikacija i drugih internet proizvoda imaće direktne posledice i na srpske firme i pojedince koji traže šansu u ovom prostoru, a takvih je sve više.
       Međutim, ovo je jedna strana medalje. Druga strana jesu naši privatni podaci: šta pretražujemo, šta gledamo/čitamo, šta kupujemo, koja pitanja postavljamo na internetu… Nikada pre u prošlosti nije bilo ovoliko dostupnih podataka o nekome, kao što je to sada dostupno na internetu.
       Nedavno uvedena regulativa o zaštiti privatnosti u Evropskoj uniji (GDPR) primorala je sve sajtove koji funkcionišu na prostoru EU da postave upozorenje i daju korisnicima šansu da ograniče koje kompanije mogu da prate njihove onlajn aktivnosti (šta čitate, koje sajtove posećujete, koliko često, koliko vremena provodite na njima, na šta klikćete, šta pretražujete… a na osnovu svega toga utvrđuje se vaš profil (godine, pol, profile, interesovanja…) što se koristi dalje za marketing i oglase koje vidite u pretraživaču). O srazmeri ovog opsežnog praćenja kome smo izloženi svakim klikom svedoči činjenica da kada odete na opcije koje ograničavaju praćenje i deljenje vaših podataka, i to sa samo jednog sajta, morate da „odštiklirate“ desetine a nekada i oko sto „kolačića“ koji se automatski instaliraju na vaš internet pretraživač po pristupu gotovo svakom sajtu. Upravo su na korišćenju ovih podataka kompanije poput Gugla i Fejsbuka izgradile dominaciju i prestiž, a Amazon i Epl su na pragu da postanu prve kompanije u svetu čija će vrednost prevazići rekordnih hiljadu milijardi dolara!
       Aktivnosti koje su nama danas normalne – odlazak u kupovinu, plaćanje računa u banci, čitanje knjiga/novina, upoznavanje novih ljudi, naručivanje proizvoda, kupovina garderobe, planiranje puta i kupovina karata – apsolutno sve prelaze (u naprednijem svetu su odavno prešle) na internet. Ovde više nije reč o promeni kako ne bi „zaostali za modernim svetom“, već se radi o čistoj racionalnosti i potrebi za opstanak u novim okolnostima. Zato je i za nas u Srbiji važno da daleko više pratimo šta se dešava barem sa najvećim svetskim kompanijama kao što su Amazon, Epl, Gugl i Fejsbuk i njihovim uticajem i pravima, jer ove kompanije imaju daleko više korisnika njihovih proizvoda nego što Kina, EU i Amerika imaju stanovnika zajedno.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX