SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523424

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kućni ljubimci
Da li pas bolje vidi ili čuje?
Piše: Mika Jovičić

       Živimo pre svega u fizičkom svetu i interakciju sa njim ostvarujemo preko čula kojih imamo pet: miris, vid, sluh, dodir i ukus.
       Koje će čulo životinje biti najrazvijenije, zavisi od toga koje omogućava najbolje preživljavanje u životnom okruženju i lovu. Neke vrste prave čulnu hijerarhiju, u kojoj su dva ili tri čula izraženija od ostalih.
       Dol i afrički divlji pas, dnevni su lovci i slede za plenom oslanjajući se na vid koliko i na miris i sluh.
       S druge strane, noćni lovci u potrazi za plenom mnogo više se oslanjaju na miris i sluh, nego na vid.
       Najrazvijenije čulo kod vukova je miris. Razvije im se pre vida i sluha. Zbog toga vukovi pre svega veruju čulu mirisa jer im je ono najoštrije, zatim sledi čulo sluha, a onda vida.
       Kod domaćih pasa razvoj čula često se odvija drugačije ili se razvijaju uporedo i zbog toga je nemoguće generalizovati i tvrditi koje je čulo kod domaćih pasa najbolje i kojim redom po razvijenosti su raspoređeni. Kod nekih jedinki je to njuh, kod drugih vid; nekima je sluh istančaniji a nekima manje izoštren.
       U svakom slučaju, najviše informacija o svetu psi primaju preko njuha, dok ljudi putem čula vida čak 60–70 odsto informacija.
       Zbog izrazito razvijenih čula, mnogi nadražaji koji suviše uzbuđuju – vrlo su im nemili. Vrlo su osetljivi prema glasnim i oštrim zvukovima i mirisima, a nešto manje, ali opet daleko više od čoveka, prema jakoj svetlosti.
      
       Culo mirisa
      
       Prosečan čovek po osetljivosti čula mirisa, spada u donju trećinu sisara. Pseće čulo mirisa je 10.000–100.000 puta osetljivije od ljudskog.
       Varijacije snage ovog čula zavise od vrste psa i rase ako se govori o domaćim psima. Psi razlikuju najmanje 500.000 različitih mirisa sa velike udaljenosti. Kontrolišu svaku nozdrvu zasebno čime otkrivaju odakle miris dolazi. U njušci, vazduh se razdvaja u dve zasebne struje. Jedna za disanje, druga za miris.
       Psi se pre svega njuhom upoznaju i sa bićima, stvarima i okolinom. Informišu se o polu jedinke i starosti. Nosem nalaze partnera, dobijaju seksualne podatke: da li je ženka u teranju i u kojoj fazi. Je li skotna ili ima lažnu trudnoću, čak i da li se u poslednje vreme štenila.
       Mokraća sadrži mnoge informacije o psu jer se mnogi feromoni nalaze razgrađeni u njoj. A analne žlezde i genitalna područja pasa nose još više važnih mirisa, pre svega emocionalne i seksualne, zbog čega ih često njuše.
      
       Culo sluha
      
       Ljudsko uvo čuje zvukove frekfencije od 20 Hz do 20.000 Hz. Psi registruju zvuk frekfencije manje od 16 Hz i veće od 100.000 Hz. Dakle što se tiče razabiranja dubokih zvukova čovek ne zaostaje mnogo, ali u opažanju visokih tonova, pas daleko nadmašuje čoveka. Zato mogu da hvataju miševe i druge glodare u mraku, jer s lakoćom čuju sićušne signale koji dolaze od njihovog cviljenja – što je za čovečiji sluh nedostižno.
       Cuju sa mnogo većih razdaljina. Osim toga, kod većine uši su veoma pokretljive, što omogućava precizno lokalizovanje zvuka. Tako vuk može da čuje i odredi mesto pucketanja grančice sa udaljenosti od tri kilometara. S druge strane psi divljine koji love noću imaju najbolji sluh, pa se smatra da lisica bolje čuje od vuka.
       Domaćim psima preklopljenih ušiju najčešće je razlika između sluha i njuha nešto veća. Takve uši su manje pokretne i više zatvaraju protok zvuka ka ušnim kanalima, ali im je njuh sjajan. Ipak i tu nema strogih pravila.
      
       Culo vida
      
       U poređenju sa ljudskim očima, pseće su osetljivije na pokret i promenu intenziteta svetlosti. Od čoveka bolje vide pri slabom osvetljenju u mraku. Danju i kad ima dovoljno svetlosti, ne registruju toliko detalja kao čovek. Ne žive potpuno u crnobelom svetu već razlikuju ograničeni spektar boja, pre svega nijanse ljubičaste i smeđe. Ali za njih boje nemaju naročit značaj. Na zadnjem delu oka postoji jedan specijalan sloj koji odbija svetlost. Zato im oči u mraku svetlucaju.
       Predatorima, oči su spreda, što omogućava binokularni vid, a istovremeno i preciznu procenu udaljenosti. Ali ako neko stoji nepomičan na izvesnoj razdaljini, on će za psa biti gotovo nevidljiv – dok se ne pokrene. Zato se divljač često ukoči u slučaju opasnosti.
       Pri najmanjem pokretu pas ih lako opazi i krene u jurnjavu za njima.
       Imaju i dobar periferni vid. Ugao vida čoveka je 100–120 stepeni, većine domaćih pasa oko 180 stepeni. Kod divljih pasa iznosi do 270 stepeni, a čak i neki domaći psi vidoslednici koji koriste pre svega vid u poteri za plenom, imaju toliko vidno polje. Poređenja radi, biljojedima (zečevima, antilopama...) oči su smeštene bočno, što im omogućava izuzetno širok panoramski vid koji ponekad pokriva celih 360 stepeni.
      
       Dodir i ukus
      
       Psi započinju svoje živote i ostvaruju kontakt sa onim što ih okružuje isključivo dodirom i njuhom. Najveća osetljivost ovog čula, kod pasa i mnogih sisara je oko nosa. Majčino telo, prvi je stimulans koji osete štenci. Veoma je važan za komunikaciju. U čoporu služi za očvršćivanje veze, ali bitan je i činilac pri uspostavljanju hijerarhije. Uzajamno lizanje njuški prilikom pozdravljanja, lizanje rana, molba za hranu ili nežnost načini su povezivanja jedinki. S druge strane snažno guranje, pritiskanje na zemlju je način pokazivanja dominantnosti, ali dodir je i bitan deo igre u kojoj se prevrću, grickaju... Neizostavan je i pri udvaranju koje prethodi razmnožavanju.
       U jeziku se nalaze receptori za ukus, termoreceptori i receptori bola. Jezik je veoma važan i u termoregulaciji putem dahtanja. Prepoznaju sve ukuse: sladak, kiseo, slan i gorak.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX