SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561568

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Lični stav: Živan Haravan
Dve babice - kilavo dete!

       Rekoh, već, negde da nam je jedan od naših skorašnjih vladara, na samom početku svog mandata, obećao dosadnu državu u kojoj nećemo znati ni ime predsednika, premijera, a kamoli ministara...
       Bićemo, reče, nešto kao Švajcarska. Promašio je. To što znamo imena svih ministara, šefova raznih kancelarija, pa, sve do onog, nezamenjljivog gospodina koji nam godinama gradi puteve u bolju budućnost, a da ponekad i ne zna u kom pravcu ide put koji se upravo asfaltira, kome, dakle, znamo mu ime, značilo bi da smo obavešteni i da pomno pratimo njihov rad.
       A, što se tiče dosade, njoj nema mesta u Srbiji. Zabava je, svakodnevno, na pretek.
       Dvojica vladika su napravili nesvakidašnji performans. Mediji, koji su o tome izveštavali javnost, moguće da nisu ili razumeli ili su tendeciozno preneli konkretno dešavanje.
       Naime, termini “vera” i “evra” su sačinjeni od od istih slova i u zavisnosti kako je ko i šta čuo, tako je i izvestio.
       Jedan vladika je pitao drugog:
       “Gde ti je vera?”, a nemarni novinari su preneli vest da je pitanje glasilo:
       “Gde su ti onih 400.000 evra?”
       “Ako i dalje budeš sumnjao u moju veru, preći ću u zilote!” – uvređeno je reagovao upitani vladika, kako su preneli mediji.
       A, moguće da je vladika, ne prateći kretanja na tržištu valuta, u bogougodnom razgovoru, pomenuo poljske zlote.
       A, novinari su preneli: zilote.
       To što su se, malo, međusobno povukli za brade bio je, ustvari, svojevrsni pop-rok(anje) hepening.
       Zabrinjavajuća pojava je da naši zdravstveni radnici sve više odlaze u inostranstvo. Posebno zabrinjava odlazak anesteziologa. Bez njih, najbolji svetski hirurzi nisu u mogućnosti da operišu ni slepo crevo. Mislim da je, kod nas, moguće rešenje ovog teskog problema ali, samo kada su u pitanju pacijenti koji dan i noć prate “zabavno-humoristički”, takoreći, obrazovni rijaliti program poput “Parova”, “Zadruge”...
       Oni koji to ne prate moraće da trpe operacije – na živo. U boljem slučaju, uz litar ljute rakije. Vratimo se onim prvim.
       Znači, ako je srećnik, duboko zaglibio u probleme ko je koga u rijalitiju kresnuo u onaj ili ovaj otvor, ko je kojoj napravio dete, ko je otac rijaliti-deteta, ko je kome muž, a ko ljubavnik, ko je naveća prostačina, koja ima veće dupe, koja veće sise i tako to, taj srećnik može bezbolno da bude operisan.
       Treba mu, pre i za vrema operacije, čitati tekstove koji se odnose na njegove omiljene likove iz rijalitija, puštati mu video klipove iz istih...
       Jedini, gotovo, nerešiv problem će biti kako ga iz takve anestezije povratiti u svesno stanje. Doduše, u nesvesnom stanju je bio i pre operacije.
       U Beogradu i u drugim većim gradovima u porastu je problem odlazak u inostranstvo vozača autobusa gradskog prevoza. Kažu, malo su plaćeni.
       Na primeru njihovog odlaska, u punom sjaju je isplivala ona izreka: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”.
       Svanulo je penzionisanim vozačima gradskog prevoza! Nisu ni sanjali da će ih se ikada neko setiti, tavoreći sa svojim malim iznosima penzija. Svi su pozvani da se jave najbližoj direkciji gradskog prevoza.
       I oni sa ugrađenim kateterima, stentovima, veštačkim kukovima, uvećanim prostatama, kataraktom...
       Svi, u opštoj mobilizaciji, dobili su posao vozača – odmah. Ako primetite da je autobus, kojim ste krenuli na posao ili se vraćate sa posla, zaustavljen, a da to nije autobuska stanica, ne dižite galamu. To je vozač stao pored neke kafane da olakša bešiku, da popije lek ako mu je u flaši nestalo vode i zbog drugih sličnih zdravstvenih potreba.
       Ili ako je autobus stao, a vozač, u čije vreme su postojali samo volan i menjač, ne zna koje dugme da pritisne, od onih silnih čudesa na tabli, da isključi klimu, naći će se neko od mladih da mu pokaže.
       No, ako budete čuli da neko od putnika, u toku vožnje, uspaničeno viče:
       “Ima li vozača u autobusu?!”, to će značiti da je situacija dosta ozbiljna.
       Mnogo su postali razmaženi i samoživi naši ljudi! Oni, koji su uzeli kredit od banke da bi sa porodicom otišli na letovanje negde van Srbije, traže od turističke agencije, kojoj su uplatili aranžman, da ih obavezno i u minut tačno preveze do željene destinacije gde ih čeka plaćeni smeštaj, boravak i povratak. Ali, zaboravljaju da je i vlasnicima turističkih agencija potreban godišnji odmor sa porodicom ili bez nje. To su snalažljivi i pošteni ljudi. Snalažljivi, zato što osnuju turističku agenciju, kojih ima kao pleve, oglase aranžman iz snova, legne im novac na račun i tako sebi obezbede letovanje.
       Pošteni, zato što će onima od čijih para su letovali, otplatili dugove..., vratiti novac nekad, a možda i pre. Pošto turističkih agencija ima na svakom ćošku možda bi kladionice trebalo da ih unesu u svoje ponude za klađenje.
       Tako bi bilo: putnici neće krenuti ka uplaćenoj destinaciji - kvota 1; putnici će stići do uplaćene destinacije ali će biti vraćeni, jer, novac nije legao na račun hotela - kvota 1,5; uplaćeni aranžman će biti u potpunosti realizovan – kvota 10.
       Samo nam je još to trebalo i evo, sada znamo, da imamo dva policijska sindikata. Koji se međusobno svađaju, omalovažavaju, negiraju jedan drugog...
       Ma, divota jedna! Od demokratije. Zašto ih ne bi bilo i više od dva?
       U sučeljavanju, u demokratskoj raspravi, recimo, tri policijska sindikata moguće da se rodi ideja o osnivanju i - četvrtog sindikata.
       I, tako, nađe se građanin u potrebi da pozove policiju i ako je, baš, baksuz nabasa na smenu u policiskoj stanici koja je, upravo u štrajku. Uključi mu se automatska sekretarica i čuje umilni glas:
       “Poštovani građani! Dobili ste policijski sindikat koji je do daljneg u štrajku. Naš policijski sindikat želi Vam ugodan dan ili ugodnu noć.”
       Teško je, u datim okolnostima sa oba sindikata, svakom komandiru da formira patrolu ako su dva policajca iz različitih sindikata. Tim teže ako je i komandir član jednog sindikata koji osporava legitimitet drugog.
       Šalu na stranu. Obraćam se svim policajcima: odabrali ste, pored medicinara, najčasniju i najtežu profesiju. O vašoj profesiji, kao niko do sada, javno sam se oglasio u jednom od svojih tekstova pod naslovom “Navijači”, punog poštovanja prema vama.
       Danas, vi junački, kao sokolovi hvatate i hapsite razne kriminalce, a sutra ih tužilaštvo, sudovi ili oslobode ili osude na smešno blage kazne.
       Neko, ko ni vama ni nama ne misli dobro, izmislio je dva sindikata u policiji?! Šta mu je cilj? Bar Vama to treba da bude kristalno jasno. Cilj je da vas međusobno svađa, uruši vam ugled i drastično vas oslabi kao poslednju nadu građana koji u vama vide svoju sigurnost. Zato, ujedinite se policajci!
       Kakva dva sindikata! Budite svi vi, sami po sebi, policijski sindikat! Znate za onu narodnu: dve babice – kilavo dete!












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX