SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523382

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

SAMO PITAM: Komentar glavnog urednika “Svedoka”
Nije šija, nego vrat

       Očigledno je da su doskorašnje (smenjene) vođe srpskog potonulog šaha izgubile bitku na izborima, ali misle da nisu i - rat.
       Sad su u vatru ubacili i “bazu” – šahiste predvođene velemajstorima Ivaniševićem i Milošem Perunovićem, uz prećutnu podršku, ma da ne zna se i zbog čega, Inđića, Sedlaka i Markuša...
       Povod, ma kako ga bojkotaši krstili zove se – pare!
       Tako i nikako drugačije...
       Savez, predvođen novim predsednikom ŠS Srbije dr Dušanom Cogaljevićem reagovao je na ucenu na jedino mogući način: određena je reprezentacija - bez bojkotaša!
       Od onih kojima je čin igranja za Srbiju i čast i obaveza!
       Time, naravno, problem nije rešen, ali su bojkotaši pokazali da im je do igranja za nacionalni tim Srbije stalo kao za lanjski sneg.
       I, ako je išta u srpskom šahu dobro, dobro je što će Srbija igrati u Butumiju, a zaista je Cogaljević u pravu kad je, očito neoprezno, rekao da je potpuno sve jedno da li će “prvi tim” biti dvadeseti ili podmlađena reprezentacija – slabije plasirana.
       Očito je da kod šahista –bojkotaša kult reprezentacije ne znači ništa, igranje za državnu reprezentaciju još manje i da im je, pre svega, i jedino važno da iz poslovično prazne kase Šahovskog saveza ušićare koji evrić...
       Koji, inače, svojim “znanjem u šahu”, ne mogu nigde na turnirima da zarade, jer su od nagrada na jačim međunarodnim turnirima udaljeni svetlosnim godinama...
       Ovaj bojkot je, ujedno i prilika da novo rukovodstvo ŠS Srbije, ako ne bude uskoro bivše, dovede organizaciju u red, jer je stanje i pored izvesnih pomaka na bolje i dalje tragično i tragikomično.
       O bojkotu olimpijaca onomad sam pričao sa našim proslavljenim i legendarnim velemajstorom Ivkovim.
       Bora, naravno, nije želeo da presuđuje, ali mi je pričao kakav je bio kult reprtezentacije u doba kada smo bili druga šahovska sila sveta, iza SSSR-a i da nikome nije padalo na pamet da reprezentaciji kaže – ne!
       - Sećam se kad sam zbog ženidbe otkazao da igram u reprezentaciji u meču protiv SSSR-a da umalo nisam nadrljao. Tada je moj stari znanac, šahovski majstor i funkcioner, filozof Pilja Marković, prosto pobesneo zbog mog neigranja. Jedva sam mu objasnio da je meč meč, a svadba, ipak svadba...Dugo mi nije oprostio. I tada, kao i danas, novac je bio problem, ali se zbog para, reprezentaciji nije odgovaralo sa – NE!
       Tako kazuje legendarni Ivkov.
       Tako su se prema reprezentaciji odnosili i svetski asovi Gligorić, Ljubojević, Matanović, Velimirović, Parma, Matulović, Marjanović, Vlado Kovačević, Trifunović...a zato smo, valjda, osvajali - jednom zlatnu medalju, više puta srebrnu, a bronze - kao utehu.
       Tako je to bilo do La Valete i Malte 1980. godine.
       Posle i danas je postalo sve drugačije. Vremena su se promenila, a sve ono što je sveto bilo, danas je – u sivilu ništavila.
       Uostalom, danšnja prva garnitura srpskog šaha, bojkotaši – su daleko od vrha svetskog vrha, pre svega svojom krivicom, a onda i zbog hronične kize morala prethodnog rukovodstva u šahu...
       U slavno doba srpskog šaha bili časni ljudi koji su voleli šah iznad svega, a danas čast, obraz, patriotizam i poštenje su u srpskom šahu zaboravljene vrednosti.
       Amin!
       Vladan Dinić






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX