SVEDOK Internet



Broj 1170.

Poseta
5642303

Bregzit ni na nebu - ni na zemlji

Nije to bio naš, nego Vaš izbor

SANU nas opet OBMANU

Akademik šolaja: „što je više kleveta i laži, kostić nam je miliji i draži!“

Senzacionalizam i beda srpskog „nadri-novinarstva“


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

SAMO PITAM: Komentar glavnog urednika “Svedoka”
Nije šija, nego vrat

       Očigledno je da su doskorašnje (smenjene) vođe srpskog potonulog šaha izgubile bitku na izborima, ali misle da nisu i - rat.
       Sad su u vatru ubacili i “bazu” – šahiste predvođene velemajstorima Ivaniševićem i Milošem Perunovićem, uz prećutnu podršku, ma da ne zna se i zbog čega, Inđića, Sedlaka i Markuša...
       Povod, ma kako ga bojkotaši krstili zove se – pare!
       Tako i nikako drugačije...
       Savez, predvođen novim predsednikom ŠS Srbije dr Dušanom Cogaljevićem reagovao je na ucenu na jedino mogući način: određena je reprezentacija - bez bojkotaša!
       Od onih kojima je čin igranja za Srbiju i čast i obaveza!
       Time, naravno, problem nije rešen, ali su bojkotaši pokazali da im je do igranja za nacionalni tim Srbije stalo kao za lanjski sneg.
       I, ako je išta u srpskom šahu dobro, dobro je što će Srbija igrati u Butumiju, a zaista je Cogaljević u pravu kad je, očito neoprezno, rekao da je potpuno sve jedno da li će “prvi tim” biti dvadeseti ili podmlađena reprezentacija – slabije plasirana.
       Očito je da kod šahista –bojkotaša kult reprezentacije ne znači ništa, igranje za državnu reprezentaciju još manje i da im je, pre svega, i jedino važno da iz poslovično prazne kase Šahovskog saveza ušićare koji evrić...
       Koji, inače, svojim “znanjem u šahu”, ne mogu nigde na turnirima da zarade, jer su od nagrada na jačim međunarodnim turnirima udaljeni svetlosnim godinama...
       Ovaj bojkot je, ujedno i prilika da novo rukovodstvo ŠS Srbije, ako ne bude uskoro bivše, dovede organizaciju u red, jer je stanje i pored izvesnih pomaka na bolje i dalje tragično i tragikomično.
       O bojkotu olimpijaca onomad sam pričao sa našim proslavljenim i legendarnim velemajstorom Ivkovim.
       Bora, naravno, nije želeo da presuđuje, ali mi je pričao kakav je bio kult reprtezentacije u doba kada smo bili druga šahovska sila sveta, iza SSSR-a i da nikome nije padalo na pamet da reprezentaciji kaže – ne!
       - Sećam se kad sam zbog ženidbe otkazao da igram u reprezentaciji u meču protiv SSSR-a da umalo nisam nadrljao. Tada je moj stari znanac, šahovski majstor i funkcioner, filozof Pilja Marković, prosto pobesneo zbog mog neigranja. Jedva sam mu objasnio da je meč meč, a svadba, ipak svadba...Dugo mi nije oprostio. I tada, kao i danas, novac je bio problem, ali se zbog para, reprezentaciji nije odgovaralo sa – NE!
       Tako kazuje legendarni Ivkov.
       Tako su se prema reprezentaciji odnosili i svetski asovi Gligorić, Ljubojević, Matanović, Velimirović, Parma, Matulović, Marjanović, Vlado Kovačević, Trifunović...a zato smo, valjda, osvajali - jednom zlatnu medalju, više puta srebrnu, a bronze - kao utehu.
       Tako je to bilo do La Valete i Malte 1980. godine.
       Posle i danas je postalo sve drugačije. Vremena su se promenila, a sve ono što je sveto bilo, danas je – u sivilu ništavila.
       Uostalom, danšnja prva garnitura srpskog šaha, bojkotaši – su daleko od vrha svetskog vrha, pre svega svojom krivicom, a onda i zbog hronične kize morala prethodnog rukovodstva u šahu...
       U slavno doba srpskog šaha bili časni ljudi koji su voleli šah iznad svega, a danas čast, obraz, patriotizam i poštenje su u srpskom šahu zaboravljene vrednosti.
       Amin!
       Vladan Dinić












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX