SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523378

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Vučićeva poruka Srbima – preko Zagreba
Piše: Vladan Dinić

       Umesto da se „Svedok“ u ovim letnjim danima bavi, kako priliči, letnjim temama (uspesima vaterpolista, Novaka Đokovića, prolascima fudbalera u grotlo evropskog fudbala, reportažama…) ništa od toga. Primećujete, gotovo pola broja teške teme. Cemer i jad, neizvesnost, zabrinutost, tuga i neverica, gorčina i bol. Ili, rečju – Kosovo i Metohija.
       Opet, opet i opet. Opet se pominje rat, opet se govori o seobi Srba, opet se preti otimanjem Preševa, a i Bujanovca a možda i Medveđe.
       U međuvremenu, na mala vrata, albanski premijer Edi Rama pred očima celog sveta, pa i našim očima - pravi Veliku Albaniju ukidanjem granice između teritorije KiM i Albanije... Uz to, kosovskim Albancima malo je otetih 16,2 odsto zemlje Srbije, sad bi da „štrpnu” i Bujanovac i Preševo?!
       Na sve to se nadovezao moj znanac, sada, što bi rekao Irinej, Božijom voljom poslat – predsednik sluđene, ali i uzjogunjene Srbije... Kaže Vučić: „ako se sad i odmah ne podelimo za 20 godina branićemo – Vranje“. Vučić izgleda ne veruje narodu koji ga je masovno izglasao? Izgleda malo mu je preko 120 hiljada preostalih Srba na KiM, plus preko 200.000 Srba iz južne pokrajine koji su proterani (a koje srpska država pežorativno naziva „interno raseljenima“)?
       A čemu služi ta naša čuvena vojska, koju toliko unapređuje još od kada je 2012. bio ministar odbrane, i za koju nam redovno drži slovo kako je ne znam kako jaka u regionu?!
       Mada, prisećanja radi – do sada jedini put kada je Vučić hteo da pošalje srpske bezbednosne snage na Kosovo da zavedu red, bilo je kada su primoravali Srbe u Kosovskoj Mitrovici da se, po slovu Briselskog sporazuma, samoukinu i izađu na birališta po „kosovskim zakonima“. Ako se sećate, mnogi to nisu hteli, organizovali pobunu, a Vučić je preko TV-a poručio KFOR-u, „dajte nam 45-minuta da Srbija interveniše u Mitrovici“. Što sad ne intervenišemo za 45-minuta, da sprečimo ove separatiste koji nam prete otimanjem ostalih delova Srbije?
       Zbog novonastale situacije oko KiM, utihnule su priče kako nam standard skače, kako imamo nikad „veće” plate i penzije, nikad deblja budžetska kasa, BDP (treći smo, kaže predsednik, po rastu, u njemu voljenoj EU). Ne, opet – Kosovo.
       U Gazivodama, kažu, vežbaju američki pripadnici KFOR-a (po pravilima Rezolucije 1244?!), Miroslav Šolević najavljuje, a gde bi inače, u Vučićevom hrvatskom glasniku „Globusu”, kod omiljenog Vučićevog novinara (uz DJV) Hudelista, dakako, „Cetvrti srpski ustanak“! Istovremeno, naš predsednik, obaveštava svog novinara u „Globusu”, a on (Hudelist, Vučićev intimus, očito) poručuje nama, Srbima, da je Kosovo izgubljeno, i da rata biti neće!
       U tom Vučićevom prijateljskom činu prema hrvatskom tisku, sve je van pameti, ali ipak, čini mi se, ima nečeg ohrabrujućeg. (Da li si ti opet poludeo, ili nikad nisi bio normalan, pitaju me prijatelji. Coveče, osvesti se, On (predsednik Srbije) nama u Srbiji šalje poruke kako će biti uskoro i to preko - Hrvatske?! Šta je tu ohrabrujuće?)
       Evo šta je ohrabrujuće: Pozivajući Hudelista „na mobitel“, kako u tekstu u „Globusu“ tvrdi ovaj novinar, Aleksandar Vučić je na delu pokazao svima da više ne veruje svojim medijskim draguljima, Informeru, Srpskom telegrafu, Alo-u, Ekspresu, staroj dami Politici, Večernjim novostima... ama baš ništa. Veruje samo „Globusu”! I/Ili, Darku Hudelistu, koji nam se nekako predstavlja u oksimoroničnoj ulozi srbofilnog Hrvata!
       Predsednik Srbije je tamo, onima u Zagrebu (odakle su se uvek revnosno odnosili prema srpskoj pažnji i poverenju), obelodanio šta će biti, a Hudelist nama, u Srbiji, to prenosi. Tako je sada uzbuna, manje kod Srba na KiM, a više kod DJ Vučićevića, VD Žarka Rakića, Vučele, Hepi Marića... šta će s njima biti?!
       Z
       ato: bravo predsedniče Vučiću! Hudelista za prinudnog upravnika (vd) svih medija koje SNS kontroliše. Uostalom, zar nama iz Srbije nije bilo najbolje, tako i danas mnogi misle, kad nam je sve i sva bio Josip Broz od Kumrovca! (Hrvat! Ako nije Poljak, ili Rus? Teorija je mnogo…)
       Po svemu sudeći, mudrim pismom predsednika Vučića Srbima na KiM, sprečeno je (za sada?) nasilje i haos na Kosovu, koje su neki navodno planirali. Naravno, Vučić zna koji (jer on, naravno, sve „zna“), ali neće da nam kaže, što je inače praksa koju ima već neko vreme: da stalno optužuje neke tamo, da on i oni „vrlo dobro znaju ko su“ ali da kao, eto, neće on da pomene ko su… Kaže, obaveštavaju ga naše službe. Pa kad ga obaveštavaju i rade, što ga ne obaveste (a on nas) – dokle se stiglo sa istragom ubistva Olivera Ivanovića?
       I, naravno, srpska posla: umesto da smo organizovali kampanju u svetu da se priča o tome kako kosovski Albanci nisu ispoštovali ni ovaj najnoviji rok o uspostavljanju ZSO, priča se o tome kako Srbi opet prete nasiljem…
       U međuvremenu: MIG-ovi se glancaju, BUK-ovi ne stižu, S-300, S-400, S-500 samo što nisu stigli…
       Kod nas je sve toliko sumanuto da samo neko novo veće ludilo prolazi za ozbiljno…
       Ali, sad krajnje ozbiljno: Ne mogu da verujem da se Srbija obaveštava iz hrvatskog tiska? Da srpski predsednik za intimusa ima hrvatskog novinara (ne zato što je Hrvat, već zato što je u pitanju strana čiji su mediji i politički vrh, a i većina stanovnika te zemlje – prema Srbiji krajnje neprijateljski raspoloženi). Ali, znajući kakvi su ljudi koji nas vode (a znam ih lično), ovo i nije baš veliko iznenađenje jer - ko bi svoje najstrožije tajne i buduće poteze poverio DJ Vučku, VD Žarku, Hepi Mariću, onima iz ALO i Srpskog telegrafa?
       U
       celoj ovoj političko-ratnoj zajebanciji, Hašim Tači je pokazao da ima smisla za humor. Za konačno razgraničenje sa Srbijom, kad Vučić na tome baš insistira i toliko je zapeo, Tači kaže: „Kosovo i Metohija je naše, a za Preševo, Bujanovac i Medveđu – može!”
       I može jer - može mu se! Em ga podržavaju ozbiljni, em vidi da ima posla sa šarlatanima.
       Sve bi ovo bilo bajno i sjajno, i za Vučića, i za Tačija, i za „prijatelje sa Zapada“, da se neki koji nisu baš tako naivni i slabog pamćenja, nisu oglasili: Crkva, mitropolit Amfilohije, episkop Teodosije, vladika Atanasije Jeftić, iguman Sava Janjić, Apel 100 intelektualaca, i mnogi drugi. Krenuli su sa saopštenjima, apelima, intervjuima...
       Cim prije, međutim, oglasila se Srpska lista sa KiM (zli jezici kažu: SNS, Vučićeva lista) i, krenulo je po već ustaljenom principu medijskog delovanja vlasti u Srbiji: u svojim odgovorima nigde nisu rekli šta je i gde je Momčilo Trajković pogrešno napisao u svom otvorenom pismu Vučiću, da li je nešto slagao ili izmislio, ili su njega neki prevarili, slagali i namagarčili...
       Jok – ništa! Već, kažu „dok se predsednik Vučić bori za Kosovo sa najmoćnijim silama sveta, neki mu zarivaju nož u leđa“ (Aleksandar Vulin), „to je napad na Srbiju“ (Srpska lista), „ako Teodosije neće da pomogne, nemoj da se petlja...“ (SNS)…
       Ali, ni vlast nije tako kompaktna kako nam se predstavlja. Recimo, malo-malo, ali redovno, disonantni tonovi stižu od Zorane Mihailović. Doduše, nije se oglašavala u vezi najnovije rasprave u vezi sa KiM. Em nije bila u Srbiji, em ima preča posla – napali su je „njeni” naprednjaci, predsednik IO SNS Darko Glišić, nešto se tu petljao i novinar-poslanik Đuka, toplo joj preporučivši da ide u – u – opoziciju, pa neka tamo stvara karijeru.
       Razmišljajući šta se dešava u vladajućem delu našeg političkog mulja, pitam novinara Gradišu Katića – koji je o ovakvim stvarima dobro obavešten – ko je taj Glišić koji je održao slovo Zorani, ali i drugima po SNS? Odgovor: „Mnogo je jak čovek. On je glavni za sve odbore SNS širom Srbije“. I ovo je za mene bilo obećavajuće: ako od ovakvih zavisi vladajuća stranka, nije ni čudo što gotovo nijedna stranka vlasti posle pada u opoziciju gotovo da ne može ni da opstane…
       A
       kad smo kod toga što opstaje a sve se čini da ne opstane, samo nešto da dodam – o srpskom fudbalu.
       Taman je Partizan, nekako, prošao u treće kolo kvalifikacija za Ligu Evropa (samo da vode računa da u Evropu ne uđu pre Vučića i otmu mu prestiž!) kad na TV Arena voditelj, neposredno po završetku utakmice, usred Viljnusa, poče da muca: - Dragi gledaoci, ne znam odakle da počnem, da l’ od toga da je Partizan prošao u treće kolo, ili da je maločas smenjen trener Đukić!
       Zabezeknuh se. Partizan smenio trenera u Viljnusu?! I postavio Batu Mirkovića.
       Kad „Grobari” smenjuju trenera, to je normalno. Ali, pošteno, da ga smenjuju u inostranstvu i to posle uspešno odrađene utakmice i ulaska u treće kolo Lige Evrope, srpski rečeno – to je budalaština, neviđena! Mada, nije da smo baš bez kontinuiteta u tome: zar mudraci iz FS Srbije nisu smenili Muslina, odmah kad je izborio plasman Srbije na Prvenstvo sveta? Doduše, smenili su i Španci selektora i to na samom početku šampionata, ali iz sasvim drugih razloga koji su, pritom, sasvim jasno obelodanjeni. A o smeni Muslina, kao i o svakom sličnom poduhvatu proterivanja onih koji i malo nešto znaju, u Srbiji se ne zna ništa tačno, sve se nagađa.
       Ali, to su ta naša – srpska posla.
       Ili, preciznije, Selevačke jebačine…






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX