SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5563032

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

MomČilo Trajković, član predsedništva Srpskog nacionalnog foruma - u otvorenom pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću: Sve ste nam obećali - i ništa niste ispunili
U oči ste nas gledali i slagali nas

       „Sve što ste nam obećali, niste izvršili“ – ovako se Momčilo Trajković, član predsedništva Srpskog nacionalnog foruma i nekadašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije obratio predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, u otvorenom pismu.
       Povod za pismo je susret delegacije SNF-a sa Predsednikom pre šest meseci posle ubistva Olivera Ivanovića. Trajković je u devet tačaka izlistao o čemu su sve razgovarali, kao i šta Predsednik, kako je ocenio – nije ispunio.
       Predsedniku Republike takođe poručuje: „Za veliki broj negativnih stvari koje se dešavaju na KiM na štetu naroda koji ovde živi, ali i na štetu interesa Srbije, rekli ste da o njima ne znate i da niste adekvatno informisani. Te loše stvari se ovde i dalje dešavaju, ali nakon našeg razgovora, Vi više ne možete reći da o njima ne znate ništa i da niste informisani. Odgovornost je sada na Vama i ne možete je izbegavati.“
       (Pismo prenosimo u celosti.)
      
       * * * * * * * * * *
      
       Na današnji dan navršava se 6 meseci (180 dana) od našeg susreta u Predsedništvu, 30. januara 2018. godine, i osećam dužnost da i Vas i javnost obavestim šta je od obećanja koje ste dali izvršeno.
       Gospodine predsedniče, ama baš ništa! Sve što ste obećali, niste izvršili. Nastavljate da se ponašate, kao da se uopšte i nismo sreli. A tome svedoci su i javnost i mediji!
       Poneli ste se baš onako kako nisam očekivao, i nažalost, onako kako su me upozorili mnogi dobronamerni, ali i zlonamerni ljudi.
       Pozivom na razgovor hteli ste da na neki način amortizujete pritisak koji ste imali nakon tragičnog ubistva Olivera Ivanovića, za koje, hteli da priznate ili ne, vlasti u Beogradu snose, bar delimično, objektivnu odgovornost.
       Tada, umesto da se sve snage usmere ka pronalaženju ubica i nalogodavaca, Vi ste krenuli u Laplje Selo na sastanak „sa narodom“, na koji ste, svesno, ili ne, „do bola“ ponizili unesrećene kosovskometohijske Srbe. U trenutku velike žalosti, jednom broju građana podelili ste krave i kokoške, traktore, obećali ste još mnogo toga i sve je zaboravljeno… Neka obećanja koje ste dali tada građanima, pred čitavom javnošću i pred TV kamerama, Vaši ljudi još uveki nisu ispunili. I tad’ sam znao kao i Vi, da se tako ne rešavaju problemi napaćenog naroda… Ne u salama i na mitinzima, već u institucijama. Nažalost, institucije Republike Srbije koje se bave KiM, prepustili ste političkom i intelektualnom polusvetu, ljudima koji nisu dorasli zadatku.
       Gospodine predsedniče,
       Sećate li se o čemu smo razgovarali pre 180 dana, sećate li se šta ste obećali? Ja ću Vam najvažnije nabrojati, a Vi ocenite, da li ste se držali reč.
       Obećali ste da ćete „podignuti svaki kamen“ u istrazi ubistva Olivera Ivanovića, 200 dana prošlo Vi ni reči o tome; kreatore predizbornog videospota nagradili ste novom podrškom i novim funkcijama
       Prvo, razgovarali smo o okolnostima pod kojima je ubijen Oliver Ivanović. Obećali ste da ćete „podignuti svaki kamen“ kako bi se pronašle ubice, ali i nalogodavci. Već je 200 dana prošlo, iako ste obećali da ćete informisati javnost, a Vi ni reč o tome ne progovarate.
       Razgovarali smo i o predizbornom video spotu u kome je Oliver optužen za veleizdaju i sa kojim mu je stavljena „meta na čelo“, a onda, takvog čoveka sahranili u „Aleji zaslužnih građana“. Ako niste u mogućnosti da pronađete Oliverovog ubicu, siguran sam da bi za jedan dan mogli da saopštite ko su kreatori i nalogodavci tog gnusnog video spota koji je dao za pravo da takvog čoveka, kako je predstavljen u javnosti, svako može da ubije. Na tom planu, do danas ništa niste učinili. Naprotiv, kreatore tog videospota nagradili ste novom podrškom i novim funkcijama, a taj sramni čin Vaši ljudi pravdaju „žarom političke borbe“!
       Rekli ste nam – „Tog Radoičića kojeg sad neki pominju, nikada u životu nisam video i ne znam ni ko je to“, uz Vaš blagoslov imenovan je za potpredsednika Srpske liste
       Drugo, razgovarali smo o strahu koji se uvukao u narod nakon Oliverovog ubistva. Sami ste istakli, citiram: “Tog Radoičića, kojeg sad neki pominju, nikada u životu nisam video i ne znam ni ko je to“, navodeći imana još nekih ljudi sa kojima Vas navodno povezuju a koje ste možda negde jednom sreli. Nije prošlo ni tri meseca od našeg razgovora, uz Vaš blagoslov, taj čovek koji je i do tada bio Vaš glavni pregovarač, imenovan je za potpredsednika tzv. Srpske liste.
       Rekli ste nam o Fondu za KiM: „Na ovom moramo odmah da radimo“; do danas o tome ni traga, ni glasa
       Treće, kritikujući način na koji ste pokušali da rešavate tešku socijalnu i ekonomsku situaciji u Lapljem Selu, predložili smo Vam da Vlada Srbije donese Zakon o fondu za Kosovo i Metohiju, kojim bi se institucionalno i osmišljeno podržao opstanak naroda, ali i povratak unesrećenih Srba koji tumaraju centralnom Srbijom. Dali smo Vam gotov tekst nacrta zakona. Bili ste oduševljeni predlogom i na „licu mesta“ ocenili predlog odličnim i obećali da će odmah ići u razmatranje. Rekli ste: “Ali na ovom moramo odmah da radimo kako bismo stigli da uklopimo u budžet za narednu godinu“. Do danas, o tome ni traga ni glasa!?
       Nije osnovan Državni savet za KiM; u Novom Brdu prodato 50% teritorije, Vaše vlasti ništa nisu učinile da se taj proces zaustavi
       Cetvrto, predložili smo Vam da vlada Srbije osnuje Državni savet za Kosovo i Metohiju, kako bi Vašu partijsku politiku prestrojili na nacionalnu politiku. I taj predlog ocenili ste kao konstruktivan i zanimljiv. Cak smo Vam dali i gotov tekst nacrta odluke. Nažalost, i po tom pitanju niste održali reč.
       Peto, upozorili smo Vas na opasne procese kupoprodaje koji se dešavaju u srpskim opštinama kojima već 5 godina upravljaju Vaši kadrovi iz Srpske liste, tačnije Srpska napredna stranka. Tom prilikom, kao primer naveli smo opštinu Novo Brdo, u kojoj se u poslednjih 5 godina od kada su Vaši ljudi na vlasti (SNS tu ima 3000 članova) prodalo 50% teritorije. Iako smo Vas pre 6 meseci upozorili i da SNF ima predlog rešenja, do danas Vaše vlasti ništa nisu učinile da se taj proces zaustavi. Nažalost, on se i dalje nastavlja.
       Rekli ste da će svi kadrovi koji su se bavili nečasnim radnjama snositi odgovornost. Dakle, u oči ste nas gledali i slagali nas!?
       Upozorili smo Vas da u opštini Štrpce, gde takođe SNS ima preko 3.000 članova (izjave Marka Đurića) i gde su Vaši kadrovi na vlasti, poslednjih godina Albanci grade najveći divlji grad u Nacionalnom parku „Šar planina“. Takođe smo Vas tada upozorili da se pod vlašću Vaših kadrova albanizuju opštine Klokot i Gračanica, iako su te opštine čak i Ustavom Kosova date Srbima da čuvaju teritoriju i spreče njihovu albanizaciju.
       Rekli ste da će svi kadrovi koji su se bavili nečasnim radnjama snositi odgovornost i citiram Vas: „A gde su sada Vladeta Kostić i Branimir Stojanović (bivši predsednici opštine Gračanica), nigde ih nema zbog toga što su to radili, i nigde ih neće više biti“.
       To ste izrekli 30. januara, a već sutradan Stojanovića je vlada Srbije imenovala za državnog sekretara u Ministarstvu privrede. Vladeta Kostić je pobegao iz Gračanice, i njemu je pronađeno uhlebljenje negde van KiM. Dakle, u oči ste nas gledali i slagali nas!?
       Obećali ste Vaše i Đurićevo prisustvo na okruglim stolovima – ni Vi, ni Đurić niste prisustvovali
       Šesto, na našu primedbu da Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju godinama izbegava da sa nama razgovara, čvrsto ste obećali, citiram Vas: „Ne što će razgovarati, već će tri sata razgovarati sa vama…Zakažite okrugli sto dole i on će sigurno doći…“. Okrugli sto je zakazan 7. marta u Lapljem Selu, iako smo u telefonskom razgovoru termin prilagodili njemu, na skupu se nije pojavio. Obrazloženje je da je direktor Kancelarije za KiM imao preča posla. Dakle, ni tu niste održali reč!?
       Sedmo, na našu primedbu da se dijalog o Kosovu ne može voditi bez nas Srba sa Kosova i Metohije, sami ste rekli, citiram Vas: „Organizovaćemo okrugli sto polovinom marta. Ni na jednom nisam bio, na taj ću lično doći i ako treba, ja ću da predsedavam“. Uporno sam dva meseca insistirao da se okrugli sto zakaže i sa kabinetom za organizovanje dijaloga, na njihov predlog, dogovorili datum (12. maj), kako bi termin bio usaglašen sa vašim obavezama. Pozvan je i Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM. Sa Kosova i Metohije tog dana u Beograd došlo je nas 32, među njima 12 doktora nauka. Međutim, na skupu nema ni Vas, ni direktora Kancelarije za KiM. Nema ni obrazloženja. Opet niste održali reč!?
      
       Želite da presečete
       Osmo, tada smo vam predložili da na pitanju Kosova i Metohije odustanete od politike konačnog statusa i pređete na kolosek rešavanja, procesa. Rekli ste da je to zanimljiva ideja koju do sada niko nije izneo i da smatrate da i Vaše sadašnje aktivnosti idu u tom pravcu. Vidim iz Vaših izjava da sada, potpuno suprotno od toga što ste rekli, Vi uporno, po svaku cenu, „preko kolena“, želite da to presečete, tvrdeći da mi ovde nemamo ništa. U tvrdoglavom ostvarivanju svoje zamisli da baš Vi treba da rešite „kosovski problem“, idete toliko daleko da u potpunosti minimizirate velike potencijale Srbije i kosovskometohijskih Srba na KiM, nipodaštavajući borbu i žrtve koje su oni poslednjih dvadeset godina uložili, stvarajući „normalnoj“ Srbiji priliku da u procesu rešava svoj gorući problem.
      
       Kosovo nije izgubljeno
      
       Deveto, kažete da „svi Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno“, a mi koji ovde živimo i dalje tvrdimo da nije, niti za nas, niti za Srbiju. Na Kosovu je nas oko 120 hiljada, sa još uvek hiljadama hektara zemlje i desetinama hiljada prognanih čija je imovina uzurpirana, a koji bi zajedno, uz ozbiljnu podršku države mogli da stabilizuju svoje nacionalno biće i ojačaju svoju poziciju i poziciju države Srbije. Tu je i ogromna državna imovina o kojoj nažalost do sada nije razgovarano. Tu je istorijsko i kulturno nasleđe, tu je i istorisko pravo srpskog naroda…
       Umesto da te potencijale država koristi, Vi ste svojom politikom i defetističkim izjavama u potpunosti demoralisali i onako uplašen i zabrinut srpski narod, otvarajući tako neviđene procese poslednjeg egzodusa kosovskometohijskih Srba, nesvesni da od Šumadije pravite Kosovo.
       Gospodine predsedniče, manite se tog đavoljeg posla!!!
       Za veliki broj negativnih stvari koje se dešavaju na KiM na štetu naroda koji ovde živi, ali i na štetu interesa Srbije, rekli ste da o njima ne znate i da niste adekvatno informisani. Te loše stvari se ovde i dalje dešavaju, ali nakon našeg razgovora, Vi više ne možete reći da o njima ne znate ništa i da niste informisani. Odgovornost je sada na Vama i ne možete je izbegavati.
       I pored velikog neslaganja sa Vašom dosadašnjom politikom o Kosovu i dalje Vam SNF pruža ruku i nudi da zajedno, sa svim nacionalnim i demokratskim snagama u Srbiji i crkvom, preokrenemo politku i tražimo nove mogućnosti za rešavanje ovog gorućeg problema. Time još jednom potvrđujemo da su naše namere krajnje iskrene!
       U protivnom, predlažem Vam da odete sa tog mesta!!!
       P.S. Gospodine predsedniče, Vaša poslednja izjava da „u Caglavici, (u kojoj sam rođen i danas živim), nema ni 20 kuća“ eklatantan je primer ili neinformisanosti, ili zle namere, kako bi potvrdili Vašu tezu da se za Kosovo ne vredi boriti. Pozivam Vas da, prilikom narednog boravka na KiM, u Caglavici budete moj gost i uverite se u besmislenost Vaših izuzetno štetnih izjava.
       Iskreno se nadam da mi zbog ovog obraćanja neće biti nacrtana „meta na čelu“!
       (KoSSev)
       ponedeljak, 30. jul 2018.
      
       Vladika Teodosije, episkop Raško-prizrenski:
       Duboko smo zabrinuti zbog najava političara o „konačnom rešenju“ pitanja Kosova, kao i sve većom kriminalizacijom političkog života na KiM
      
       Duboko smo zabrinuti zbog sve češćih politički i moralno neodgovornih izjava političara sa obe strane koji govore o „konačnom rešenju“ pitanja Kosova u kontekstu „teritorijalne podele“ i „razgraničenja Srba i Albanaca“.
       * Da li to znači da ćemo doći u situaciju da većina kosovsko-metohijskih Srba koji žive južno od reke Ibra treba da se iseli iz svojih domova i napusti svoje najvažnije svetinje – Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Prizren?
       * Da li to znači da se sloboda i prava ljudi, koji nisu mogli da biraju u kome će se narodu i veri roditi, mogu rešiti samo teritorijalnim razgraničenjem i stvaranjem etnički kompaktnih teritorija(?) sadrži deo apela episkopa raško-prizrenskog Teodosija povodom izjava o podeli Kosova.
       Vladika Teodosije posebno apeluje na međunarodne predstavnike – da jasno i nedvosmisleno zaštite sve one koji su opredeljeni da žive na Kosovu i da ne dozvole takva rešenja koja bi dovela do njihovog egzodusa, već da više učine na zaštiti njihovih prava.
       „U protivnom, kao i svaka druga razmena teritorija u istoriji i ova bi dovela do masovnog iseljavanja civilnog stanovništva, stradanja vekovima stare duhovne i kulturne baštine našeg naroda i nanela bi nenadoknadivu štetu svima“.
       Iz ove eparhije podsećaju da su i ranije činili napore da se izbegne nasilno rešavanje problema i ističu – ovo je poziv pre svega na odgovoran i transparentan nastavak dijaloga.
       Eparhiju zabrinjava i „sve veća kriminalizacija političkog života kojim vladaju plemenski klanovi pod imenom političkih partija i gde se interesi pojedinaca postavljaju iznad interesa građana“.
       „To nije put ka Evropi za bilo koje društvo na Zapadnom Balkanu, već put ka daljoj izolaciji, bedi i odsustvu perspektive za mlade ljude koji zaslužuju bolji život“ – zaključuje se.
       (Apel prenosimo u celosti).
       Kao Episkop raško-prizrenski i arhipastir pravoslavnih vernika na prostorima Kosova, Metohije i Raške oblasti, sa ogromnom pastirskom i moralnom odgovornošću, osećam potrebu da iznesem najdublju zabrinutost povodom niza političkih izjava o Kosovu i Metohiji u poslednje vreme, koje u naša srca unose sve veću neizvesnost i zebnju.
       Već punih dvadeset godina naša Eparhija uz podršku Patrijarha i otačastvenih arhijereja, kao i materijalnu podršku Vlade Republike Srbije i drugih dobrotvora, kako domaćih, tako i stranih, ulaže velike napore da omogući normalan život naše Crkve, obnovu naših porušenih svetinja i podstakne povratak naših prognanih vernika, kao i ostanak onih koji danas žive na ovim prostorima.
       Podstaknut tom brigom, a povodom tekućeg dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Sveti Arhijerejski Sabor SPC izneo je jasan, jedinstven i nedvosmislen stav u svojoj poruci od 10. maja 2018. godine.
       Poznato je javnosti da je naša Eparhija uz podršku cele SPC još i pre oružanog konflikta na Kosovu i Metohiji činila velike napore da se izbegne nasilno rešavanje postojećih problema. Učestvovali smo u nizu dijaloga sa međunarodnim zvaničnicima i predstavnicima kosovskih Albanaca, i pre i nakon oružanog sukoba 1998-1999, a sve u cilju da posvedočimo evanđelski stav Crkve da treba da budemo svedoci mira Hristovog među ljudima.
       U manastiru Dečani za vreme rata primali smo i štitili izbeglice, kako Srbe, tako i Albance, Rome i druge, podižući glas protiv nasilja nad nevinim civilima, bez obzira na njihovo etničko i versko poreklo. Nakon oružanog sukoba, naša Eparhija je bila aktivni učesnik u međuetničkom dijalogu i u saradnji sa međunarodnim predstavnicima, i ulagala je velike napore da se zaštite narod i svetinje. Nažalost, i pored toga oko 200.000 naših ljudi su proterani u vremenu „međunarodno garantovanog mira“, mnoga sela i groblja su opustošena, a 150 crkava je porušeno. Ali i tada nismo odustali od dijaloga i pod okriljem Saveta Evrope obnovili smo od 2005. godine više naših crkava i manastira, kao i Bogosloviju Sv. Kirila i Metodija u Prizrenu. Na poziv države Srbije, 2008. godine smo učestvovali u pregovorima u Beču gde smo dogovorili važne principe za zaštitu i opstanak našeg naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji.
       Sa ovakvim opredeljenjem za dijalog i mirno rešavanje svih sporova, podržali smo i početak briselskog dijaloga između Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima sa nadom da će se postići korisni dogovori koji treba da olakšaju život svih naroda na ovom prostoru, zaštite naše svetinje, imovinu, identitet, ljudska prava i slobode, posebno ugroženog srpskog naroda. Zato smo duboko zabrinuti zbog sve češćih politički i moralno neodgovornih izjava političara sa obe strane koji govore o „konačnom rešenju“ u kontekstu „teritorijalne podele“ i „razgraničenja Srba i Albanaca“. Ovakve izjave u našem vernom narodu, a i šire u regionu i svetu izazivaju zabrinutost i nespokojstvo. Da li to znači da ćemo doći u situaciju da većina kosovsko-metohijskih Srba koji žive južno od reke Ibra treba da se iseli iz svojih domova i napusti svoje najvažnije svetinje – Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Prizren? Da li to znači da se sloboda i prava ljudi, koji nisu mogli da biraju u kome će se narodu i veri roditi, mogu rešiti samo teritorijalnim razgraničenjem i stvaranjem etnički kompaktnih teritorija?
       Očigledno je da ovakav princip, koji je uostalom doveo do stradanja mnogih nevinih ljudi tokom ratova u raspadu bivše Jugoslavije 90-tih godina, predstavlja kontinuiranu pretnju miru i stabilnosti, i to ne samo u regionu Zapadnog Balkana. On bi stvorio i dodatni presedan za nove separatizme u Evropi i širom sveta i doveo do čitave lančane reakcije krvoprolića, stradanja i proterivanja civilnog stanovništva, samo zato što bi se, nakon dogovora političara, mnogi našli na „pogrešnoj strani“ linije razgraničenja.
       Zato kao Episkop, ali pre svega kao hrišćanin i čovek, koji je najveći deo svog života sa sveštenstvom i monaštvom proživeo na Kosovu i Metohiji, apelujem na političare, kako u Beogradu tako i u Prištini, ali i na međunarodne posrednike u dijalogu i druge zvaničnike da se rešavanje svih pitanja na Kosovu i Metohiji mora i sme tražiti samo u funkciji očuvanja mira, sigurnosti svih građana, posebno nevećinskih etničkih i verskih zajednica, očuvanju njihove duhovne i kulturne baštine, istorijskog identiteta, ljudskih i verskih sloboda. Pozivanje na podelu kao „najbolji model“ zanemaruje čitav niz suštinski važnih pitanja kao što su: sloboda povratka raseljenih, rešavanje pitanja nestalih, zaštita imovinskih prava, obezbeđivanje adekvatnog zdravstva i školstva, verskih i ljudskih prava, koja moraju biti garantovana i na nivou zakona, ali i svakog dogovora koji bude postignut.
       Ovakav stav naše Crkve ne znači poziv na tzv. zamrznuti konflikt, jer je naša Crkva protiv svakog konflikta. Ovo je poziv pre svega na odgovoran i transparentan nastavak dijaloga, koji treba da se vrati u okvire koji će biti u funkciji stabilnosti regiona i evropskog kontinenta i u skladu sa svim relevantnim međunarodnim poveljama i standardima, među kojima je posebno važna Rezolucija 1244 SBUN. U protivnom, kao i svaka druga razmena teritorija u istoriji i ova bi dovela do masovnog iseljavanja civilnog stanovništva, stradanja vekovima stare duhovne i kulturne baštine našeg naroda i nanela bi nenadoknadivu štetu svima. Pitamo se da li nam je to potrebno sada u 21. veku, i da li postoje oni koji bi imali istorijske i moralne ,,hrabrosti’’ da dovedu do egzodusa i nesreće desetina hiljada nevinih ljudi koji su uspeli da opstanu kao svoji na svome dvadeset godina nakon oružanog sukoba.
       Gotovo svakodnevne medijske izjave sa kojima se susrećemo unose zabrinutost i neizvesnost među naš narod i ne doprinose stabilnosti i mirnoj budućnosti. Upravo zahvaljujući takvim izjavama sve je više Srba koji se u strahu odlučuju na prodaju svoje imovine, umesto da se upravo ti ljudi ohrabre da opstanu na svojim ognjištima. Iako nam je danas teško, prvenstveno treba sa verom u Boga i njegovu pomoć da sačuvamo sve ono što su nam naši prethodnici ostavili u nasleđe.
       Posebno apelujem na međunarodne predstavnike na Kosovu i Metohiji i širom sveta da jasno i nedvosmisleno zaštite sve one koji su opredeljeni da ovde žive i da ne dozvole takva rešenja koja bi dovela do njihovog egzodusa, već da više učine na zaštiti njihovih prava. Posebno bih pomenuo slučaj upornog odbijanja kosovskih institucija da sprovedu odluke Ustavnog suda Kosova o dečanskoj zemlji i skandaloznu odluku vlade u Prištini da jedan lokalni put od 10 kilometara prepravi u međunarodni tranzitni put, i to neposredno pred vratima najznačajnijeg UNESCO spomenika i manastira iz 14. veka, protivno njihovim postojećim zakonima, ali i standardima UNESCO. Učestali napadi na Srbe, koji po pravilu ostaju bez pronalaženja počinilaca, gotovo svakodnevne pljačke i drugi vidovi etničke diskriminacije, nisu put koji će doneti sreću nikome, pa ni kosovskim Albancima. Bez vladavine prava i poštovanja sloboda svih građana, bez obzira na njihovo etničko poreklo, nijedno društvo neće imati bolje budućnosti.
       Nas na Kosovu i Metohiji zabrinjava i sve veća kriminalizacija političkog života kojim vladaju plemenski klanovi pod imenom političkih partija i gde se interesi pojedinaca postavljaju iznad interesa građana. To nije put ka Evropi za bilo koje društvo na Zapadnom Balkanu, već put ka daljoj izolaciji, bedi i odsustvu perspektive za mlade ljude koji zaslužuju bolji život.
       Sve učestalije korišćenje nacionalističke retorike kojom se prikrivaju kriminalne radnje, tužno je i žalosno, što naročito obeshrabruje mlade ljude.
       Moleći se Bogu, iskreno verujemo da ovaj naš pastirski apel neće ostati „glas vapijućeg u pustinji“, već da će biti podsticaj za pronalaženje pravednog rešenja svima koji su preuzeli tešku političku odgovornost za budućnost Kosova i Metohije i naše živote.
       (sreda, 25. jul 2018.)
      
       Porast Vučićevog defetizma u izdaji Kosova i Srbije i izrugivanje srpskom narodu
      
       Piše: Episkop Atanasije
      
       Gospodin samohvalisavi Predsednik unesrećene pod njim Srbije ne propušta priliku da svoj defetizam i beznađe podmeće Srbiji i Srpskom narodu, kako na Kosovu i Metohiji, tako i na jugu Srbije, i nadalje sve do „Beogradskog pašaluka“, pa i Srbima preko Drine.
       Ako gospodin Predsednik Srbije poručuje kako ćemo kroz 40, pa onda „popravlja“ na 20 godina, „braniti Vranje“, misli da je, valjda, Srpski narod toliko glup, koliko je on nedotupav, kad neće da prizna da upravo pod njegovom apsolutističkom vlašću – ličnim terorom, sela na jugu Srbije, u kojima je donedavno Šiptara bilo samo nekoliko procenata, sada su u naglom porastu tog procenta (primer Medveđa kod Lebana, gde Šiptara doskoro beše 5%, sada oni s Kosova dolaze i glasaju do 12%), pa za to beskrupulozno kleveta i okrivljuje Srpski narod – onda je to samo dokaz porasta njegovog defetizma, izdaje i izrugivanja.
       Ako Hrvatima izjavljuje da „svi Srbi znaju da je Kosovo već izgubljeno“, a ne kaže da je to „gubljenje“ u poslednjoj deceniji samo plod njegove nepatriotske i nedržavničke politike, njegovog „neumornog danonoćnog rada“ i floskula o „mirotvorstvu“ i „evrointegracijama“ (za koje sam priznaje „da nam ništa ne daju“), kao i praznoslovne verbalistike da će „braniti Srpski narod“ – a on je ustvari postavio „integrisane granice“ na Jarinju, Brnjaku, i 30 kilometara istočno od Gračanice (u Jablanici, blizu Lebana, gde sam skoro bio), itd. – onda šta je to nego zamajavanje (čitaj: izrugivanje i ponižavanje) Srpskog naroda.
       Sve njegove samohvale o „porastu standarda“ i „smanjenju duga“, „povećanju BDP-a“,„plata i penzija“, itd. (kao da smo Cincari koje interesuju samo pare) – takođe su u stvarnosti ruganje Srpskom narodu, što nam može posvedočiti svaki srpski seljak, ne samo zapostavljen, nego upropašćen njegovom „ekonomskom politikom“, Maks-Veberovskim protestantskim pseudo-socijalizmom, njegovim prosjačkim „investicijama“ i Poperovskom teorijom „Otvorenog društva“.
       Govori nam svemoćni diktator, kakvog nije bilo u Srbiji, da ne znamo kako je na Kosovu – jer „nismo tamo bili“, a ustvari, on lično niti biva, niti neposredno zna stanje na Kosovu i Metohiji.
       (Priznaje da njegova famozna ZSO, za koju se njegovi trabantski poslušnici hvale da je pobedio sa 5:0, – neće biti formirana; pritom u tu ZSO nije uključena nijedna Srpska Zajednica iz Metohije, a ima ih! I tamo se Srbi još uvek vraćaju i krvavo opstaju, iako po cenu velikih žrtava, dok njegova poslušna mu „Srpska lista“ – čuli smo ih juče kako sebe predstavljaju za „jedine predstavnike“ Srba na Kosovu, a Crkvene ljude, pa i samog Vladiku Teodosija, podrugljivo ismeva: kako, tobož, „dobijaju pare od Šiptara“).
       Gospodine Predsedniče, stalno nam pomičete rok kad ćete narodu otkriti svoj „plan o Kosovu“, bolje reći, šta ste obećali ili već dali, ili, šta su vam „obećali, a ne daju“ – i time samo obelodanjujete svoju notornu samohvalisavu demagogiju!
       Gospodine Predsedniče, stalno nam pomičete rok kad ćete narodu otkriti svoj „plan o Kosovu“, bolje reći, šta ste obećali ili već dali, ili, šta su vam „obećali, a ne daju“ – i time samo obelodanjujete svoju notornu samohvalisavu demagogiju!
       Izgleda da ojađenom Srpskom narodu i čitavoj SRBIJI (za koju se toliko „busate u prsa“, kao da je ona vaša „prćija“ i „feudalni posed“) ostaje još da sprovedete, tj. izmanipulišete (a vi ste majstor u tome), famozni „referendum“, da bi njime podmetnuli Srpskom narodu vašu izdaju kao njegovu samoizdaju, za koju će opet on, a ne Vi, biti kriv.
       Ovo pišem kao čovek Srbin, rođen i odrastao u Srbiji, koji je niz godina proveo na Kosovu i Metohiji, i na kome i gde u toku godine provede dobar deo vremena sa svojim Narodom i svojim Svetinjama.
      
       Sabor Sv. Arhanđ.Gavrila
       Leta Gospodnjeg 2018.
       Episkop Atanasije (Jevtić), onaj koji je ove godine na Gazimestanu govorio stihove Milana Rakića:
       „…Danas nama kažu, deci ovog veka,
       da smo nedostojni istorije naše,
       da nas zahvatila zapadnjačka reka,
       i da nam se duše opasnosti plaše.
       Dobra Zemljo moja, lažu!
       Kao što njegova Premijerka laže, kad Srbima u oči, pa i u inostranstvu, kaže:
       „Ne možemo da kažemo da je Kosovo Srbija“!
       Petak, 27. jul 2018.
      
       Aleksandar Vulin: Vučić se bori protiv najmoćnijih država sveta da bi sačuvao Kosovo
       Ako vladika Teodosije neće da pomogne, neka barem ne odmaže
      
       Alekasandar Vučić se bori protiv najmoćnijih zemalja na svetu da bi sačuvao to što imamo na prostoru Kosova i Metohije, rekao je ministar Aleksandar Vulin komentarišući otvoreno pismo vladike Teodosija i dodao:
       “Ako ne možete ili nećete da pomognete, nemojte ni da odmažete.
       Prema rečima ministra Vulina, ne postoji gotovo rešenje za Kosovo i Metohiju i da bi o njemu, uopšte, mogli da govorimo i bilo bi dobronamerno da svi sačekamo da se rešenje vidi, da se ponudi, pa da se tek onda izjasnimo o njemu.
       „Žao mi je što vladika Teodosije nije bio tako glasan kada je Vuk Jeremić izbacio Unmik sa prostora Kosova i Metohije, kada je izbacio UN i doveo Euleks. Mogao je da piše i otvorena pisma kada su Jeremić i njemu slični pravili granicu na prostoru Kosova i Metohije, i kada su se dogovarali sa Evropljanima, a lagali Rusiju i sve one koji su hteli da nam pomognu“.
       -Srbija je samostalna zemlja, sama donosi svoje odluke, nije ničiji „trojanski konj“ i niko ne može u njeno ime da odlučuje, kazao je ministar Aleksandar Vulin.
       On je to rekao komentarišući izjavu evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana da Kina od pojedinih balkanskih zemalja, budućih članica EU, pravi „trojanske konje“ u toj organizaciji.
       „Kina nikada od Srbije nije tražila ništa. Nije tražila da priznamo Kosovo, nikada nije tražila da promenimo svoj politički sistem, da nekome uvedemo sankcije, nikada nije tražila da promeni svoju politiku ili da uradi bilo šta što nije u najvišem interesu Srbije. Voleo bih kada bi se i EU ponašala sa nama na isti način. Srbija je samostalna zemlja, sama donosi svoje odluke i voleo bih da sve velike sile to prihvate i razumeju. Upravo zato smo i vojno neutralni, zato što nećemo da bijemo tuđe ratove, zato što nećemo da učestvujemo u tuđim sukobima“, naglasio je Vulin.
       Prema njegovim rečima, ako EU ima problema sa Narodnom Republikom Kinom, neka to rešava sama.
       „Srbija nema ni jedan problema sa Narodnom Republikom Kinom, nikakav sukob i ni jedno otvoreno pitanje sa Kinom, i osim iskrenog prijateljstva i pomoći na kojoj smo beskrajno zahvalni, mi sa Kinom nemamo nista drugo“, poručio je Vulin.
       (Tanjug)
       Subota, 28. jul 2018.
      
       Eparhija Raško-prizrenska:
       Podela KiM nije samo političko pitanje, već pre svega sudbine desetina hiljada naših vernika i najvažnijih svetinja
      
       Eparhija Raško-prizrenska i Kosovsko-Metohijska objavila je saopštenje povodom burne reakcije posle nedavno objavljenog apela Vladike Teodosija
       (Saopštenje prenosimo u celosti)
      
       Budući da je nedavno objavljeni apel Vladike Teodosija povodom sve češćeg pominjanja ideje o etničkoj podeli Kosova i Metohije izazvao žestoku lavinu sasvim bespotrebnih osuda i optužbi, želimo ovom prilikom da još jednom naglasimo da Vladika Teodosije kao Episkop na Kosovu i Metohiji duboko oseća da je u moralnoj i duhovnoj obavezi da pastirski brine o svojim vernicima, ali kada je potrebno i da upozori na moguće negativne posledice koje mogu da uslede u situaciji gde je ugrožen narod i njegov opstanak. Za našu Crkvu sve više u medijima pominjana podela Kosova i Metohije nije samo političko pitanje, već pre svega pitanje sudbine desetina hiljada naših vernika i najvažnijih svetinja.
       Vladika Teodosije u svom Apelu nijednom rečju nije omalovažio napore Predsednika Republike i Vlade Srbije za očuvanje Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije, jer se podrazumeva da je dužnost i obaveza onih koji su na vlasti da brinu o svojoj Ustavom regulisanoj teritoriji i svim građanima Republike Srbije. Ovo gledište, kao i zabrinutost izražena u apelu Vladike, jasno proizilaze iz čvrstog i jedinstvenog stava Svetog Arhijerejskog Sabora SPC.
       Vladika Teodosije je u prvom delu svog apela posebno sa blagodarnošću pomenuo pomoć Vlade Republike Srbije koja je davana Crkvi i našem narodu svih prethodnih dvadeset godina, ne praveći razliku koja je politička partija bila na vlasti. Država Srbija, odnosno, tačnije rečeno, narod Srbije, svesrdno pomaže svojim sugrađanima na Kosovu i Metohiji u cilju opstanka, održivosti postojećeg i obnove uništenog nasleđa. Takođe je pomenuta i pomoć brojnih domaćih i stranih dobrotvora koji su nesebično pružali veliki doprinos našem narodu. Sve što nam je dato primali smo sa blagodarnošću i koristili isključivo namenski u cilju obnove crkava, manastira i unapređenja života našeg vernog naroda, kao što ćemo to i dalje činiti. Zato, čiste savesti sve što dobijamo, primamo sa jasnim svešću da nas tim novcem niko ne može kupiti. Srpski narod i oni koji su ga vodili uvek su se brinuli o svojim svetinjama, pa i u vreme viševekovne turske vlasti, upravo sa svešću da time ulažu ne u sopstvenu slavu, već za dobro i dobrobit celog naroda. Takve ih je istorija i upamtila.
       U tom kontekstu, za Eparhiju raško-prizrensku potpuno je nedolično da ulazi u medijsku prepirku, koja je nažalost pokrenuta na ličnoj osnovi, upravo neodgovornim optužbama protiv Vladike Teodosija istoga dana kada je Apel i objavljen. Ali, kako naš narod kaže „,Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svako pokaže svoj trag‘‘, žao nam je, ako se u ovoj situaciji neko našao lično prozvan. Mnogo je sada važnije da se usresredimo na ozbiljan problem koji je pred svima nama i da ga rešavamo sa odgovornošću i brigom o svakom našem čoveku gde god živeo na Kosovu i Metohiji.
       Zato, niz optužbi sa kojima se suočavamo ovih dana trudimo se da ne shvatimo kao zlu nameru, već kao iskušenje u smutnim vremenima, koje treba odgovorno da prevaziđemo, radeći zajedno na dobrobit naše Crkve i naroda.
       Gračanica 28. juli 2018. god.
       Eparhija Raško-prizrenska i Kosovsko-metohijska
      
       Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić:
       Srpska lista potrčala da baci kamen na vladiku Teodosija koji nosi krst sa svojim narodom, a niko od njih prstom nije maknuo da pomogne Dečanima oko problema sa putem
      
       Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić prozvao je Srpsku listu za odsustvo interesovanja za put koji se gradi zaštićenoj zoni tog manastira, prenosi KoSSev.
       “Predstavnici Srpske liste su potrčali da bace kamen na vladiku Teodosija koji nosi krst sa svojim narodom, a niko od njih prstom nije maknuo da pomogne Dečanima oko problema sa putem ili barem pozvao telefonom da se interesuje. Više se stranci brinu nego oni. Koga oni predstavljaju“, poručio je sinoć preko društvenih mreža iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić, a prenosi KoSSev.
       Poruka je usledila u jeku višemesečnih napora srpskog pravoslavnog manastira pod zaštitom UNESCO-a da se obustave radovi na, kako oni tvrde, nezakonitoj izgradnji puta Dečani-Plav, a u okviru Specijalne zaštićene manastirske zone.
       Odgovara Srpska Lista sa stavom da brani predsednika Srbije od, kako oni vide “kamena“ koji vladika Teodosije “baca“ na Aleksandra Vučiča koga inače, kako i on sam redovno tvrdi, svi napadaju.
       “Nisu se predstavnici Srpske liste bacili kamenom na vladiku Teodosija, nego se on bacio kamenom na Aleksandra Vučića, koji je i kao predsednik vlade, i kao predsednik države i lično više uradio za crkve i manastire na Kosovu i Metohiji i Eparhiju Raško-prizrensku, nego bilo koji političar ili predstavnik Srba. Niti je vladika jednom pre nego sto se bacio kamenom na Vučića, svojim nevešto prikrivenim napadima protiv politike sopstvene države, makar pokušao da sa nama o ovim pitanjima i iskušenjima za ceo narod razgovara. Nama je sada potpuno jasno i sa kime, na zalost, jeste. Kao što nam je sada potpuno jasno i zašto ste prećutali šta smo sve, boreći se da zaustavimo izgradnju puta pored manastira Dečani, uradili”, poručila je Srpska lista.
      
       Oštri odgovori iz Srpske liste
      
       “Svi ti koji pišu otvorena pisma imaju kosovske i srpske lične karte i ne bi me začudilo da imaju lične karte zemalja koje su bile sponzori kosovske nezavisnosti,“ odgovorio je u studiju RTS, po funkciji najodgovorniji predstavnik Srpske liste – Goran Rakić, koji je, kritikujući i srpsku opoziciju, zatražio da se Srbi sa Kosova i Metohije “ostave“ da sa “predsednikom Vučićem odlučuju o svojim životima“.
       Rakiću se pridružio stranački kolega – kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.
       Jevtić vladiku “voli i poštuje“, ali “dakle, ako nešto ne znate, nemojte ni da komentarišete“, poručio je Jevtić, takođe iz Beograda.
       (KoSSev)
       subota, 28. jul 2018.
      
       Mitropolit Amfilohije:
       Kod nas sve počinje sa Kosovom i vraća se na Kosovo
      
       Razgovarao:
       Protojerej-stavrof Stojadin Pavlović
      
       Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski i Egzarh pećkoga trona g-din Amfilohije je u razgovoru sa glavnim i odgovornim urednikom Televizije „Hram“ protojerejem-stavroforom Stojadinom Pavlovićem (a koji je emitovan na televiziji Hram), osvrćuću se na pitanje Kosova i Metohije izjavio da su za svo stradanje naroda na Kosovu od vremena Drugog svetskog rata do danas, kao i za ovu situaciju u kojoj se danas sa Kosovom nalazimo najviše krivi komunisti na čelu sa Josipom Brozom Titom:
       „Komunisti su nakon Drugog svetskog rata zabranili povratak 150.000 prognanih Srba sa Kosova i Metohije, i tada je dobar deo Albanaca iz Albanije doseljen na Kosovo. Onda kada se Broz okrenuo prema zapadu, okrenuo se protiv Staljina, i hteo je Albaniju da privuče sebi da bi je odvojio od Sovjetskog saveza. A onda su komunisti doneli one zakone 1974. sa kojima je Kosmet dobio svojstva republike, ne formalno ali bukvalno jeste“ – rekao je Mitropolit Amfilohije i istakaoo da je „svo to nasilje koje je izvršeno na Kosovu od 1981. godine sramota časnog šiptarskog naroda, ali da su oni podržani od Međunarodne zajednice uspeli da postignu to što su postigli“ i da je mnogo ranije trebalo čitati izveštaje Patrijarha Pavla koje je pisao od 1957. godine kao Episkop raško-prizrenski.
       „To što se događa sada, to je plod svega onoga što se događalo od Drugog svetskog rata na ovamo, ali ne toliko od šiptara nego od naših komunista. Naši su srušili prvu Crkvu u Đakovici. Sad su ovu novu obnovljenu Šiptari srušili, ali prvo su je naši rušili“ rekao je Mitropolit i evocirao sećanje na studentske dane koje je provodio u Visokim Dečanima:
       „Sećam se, bio sam kao student u Dečanima kad su šiptarke, muslimanke, dovodile decu i po tri puta se provlačili ispod ćivota Svetoga Kralja u isto vreme kada su naši pljuvali po ćivotu Svetoga Kralja. Tako su se naši komunisti odnosili prema tim svetinjama, prema Pećkoj Patrijaršiji, oduzimali su imovinu. Sve ovo što nam se sada događa je plod onoga što su komunisti sejali. Naši komunisti, komunistička partija i Titoizam su roditelji ovoga stanja koji se danas na Kosovu događa“ naglasio je Mitropolit Amfilohije.
       Govoreći o stavu Srpske Pravoslavne Crkve prema Kosovu i Metohiji, Mitropolit je rekao da je Crkva svoj stav prema Kosovu posvedočila svih ovih 620 godina posle Kosovske bitke i da je taj stav i danas isti, te da Crkva danas ne govori ništa drugačije nego svih ovih vekova.
       Mitropolit je podsetio na izjavu Patrijarha srpskog g-dina Irineja da „ono što se dobrovoljno da gubi se zauvek, a za ono što se otme uvek dođe vreme da se povrati“, ističući da je to dragocena izjava Njegove Svetosti jer to važi za ono prošlo vreme, važi svih ovih 620 godina od Kosovskog boja i to posebno važi danas.
       „Mi se kao Crkva nadamo da će i sadašnja vlast ispoštovati glas Crkve Božije i glas naroda, kao i tu odluku Sabora iako je, ja moram da kažem bilo pritisaka da se ne formuliše tako ta naša Saborska odluka, kao što sada ima pritisaka na najugroženijeg Episkopa naše Crkve, na Vladiku Teodosija“ – rekao je Mitropolit Amfilohije naglašavajući da ono što je Vladika Teodosije napisao u svom apelu „samo nastavak onoga što je već rečeno u saopštenju čitave naše Crkve“.
       Mitropolit je kazao da se nada da će biti ispoštovana rečenica našega Patrijarha „Ono što se na silu uzme, ono ima nade uvek da se vrati“ jer to svedoči i oslobođenje Kosova 1912/1913. godine, zahvaljujući sa jedne strane Kralju Petru a sa druge strane crnogorskom Kralju Nikoli.
       „I sad zamislite vi ove današnje Crnogorce, potomke Kralja Nikole, da se oni odreknu Kosova i da kažu da Pećka Patrijaršija, ćivoti Patrijaraha pećkih, ćivot Svetoga Kralja pripadaju nekome drugom a ne Srbima“ rekao je Mitropolit i dodao:
       „Eno dole na Kosovu se opet obnavlja život, obnovljena je Bogoslovija koja je takođe bila srušena. Da smo slušali u ono vreme neke od tih dešperandusa koji su shvatili da je poslednja istorijska reč ovo što se dogodilo poslednjih 20 godina – ne bi obnavljali Bogosloviju u Prizrenu. A sada je tamo izašla već peta generacija đaka, obnovljena zgrada lepša je nego što je ikada bila blagodareći Crkvi našoj na Kosovu i Episkopu Teodosiju“.
       Mitropolit Amfilohije rekao je da sve to potvrđuje da onaj koji zna šta je Crkva, zna da je ona vitalna sila koja je opstala i održala biće i dušu naroda ali i našu državnost u najtežim vremenima turskoga ropstva i prvog svetskog rata, pa onda i drugog svetskog rata.
       „Nije ovo prva seoba Srba sa Kosova, bilo je preko 20 velikih seoba. Ona seoba pod Arsenijem III Carnojevićem možda je bila i veća od ove sadašnje seobe pa tada niko nije doveo pod znak pitanja da taj prostor pripada biću srpskoga naroda, sa svim poštovanjem prema tom šiptarskom narodu koji se tamo doselio baš posle tih naših seoba, ili se poturčio. Ali prihvatiti to stanje koje je silom i podrškom međunarodnih faktora stvoreno i prihvatiti ga kao normalno stanje pa na njemu graditi budućnost, pogotovo sa strane Srbije i srpskoga naroda – ja to ne mogu da shvatim. Niti mogu da shvatim ovaj duh potpunog očajanja kako je sve propalo. To mogu samo ljudi koji nemaju istorijskog osećanja za ono što jeste ovaj narod od vremena Svetoga Save, Svetog Simeona Mirotočivog i koji ne mogu da shvate našu državnost“ – rekao je Mitropolit Amfilohije.
       Mitropolit je podsetio i na reči Petra II Lovćenskog „koji je u ono najteže vreme, kada niko nije ni sanjao da može doći do oslobođenje Kosova, poručio Knjazu Aleksandru u Srbiji „Ti u Prizren za Kralja ja u Peć za Patrijara“ i zapisao znamenite reči „Nade nema više ni u koga do u Boga i u svoje ruke“.
       „Nadanje (ne beznađe) se naše zakopalo na Kosovu u jednu grobnicu. On je osećao da je ta Kosovska grobnica živonosni grob. To je Hristova grobnica, to su Hristovi Hramovi, to su svetinje, to su sveta groblja koja su tamo bez obzira ko je sada biološki većina ili manjina. To je Bog dao našem narodu onda kada je narodima delio mesto življenja i njihovo mesto donošenja plodova. Ko ima pravo da se odrekne Kosovskog zaveta?“ zapitao se Mitropolit Amfilohije i dodao da je Njegoš ovo shvatio u vreme kada nikakve nade za oslobođenje Kosova nije bilo, poručivši da je ovo što sada živimo i proživljavamo zlatno vreme u odnosu na to tada.
       „Kako danas ljudi mogu, pogotovu u Srbiji i u ime Srbije i srpskog naroda da tako očajnički prihvate tu neku „realnost“ kako je oni nazivaju, zato što su to rešili neki Bler, Klinton, Solana i ne znam ko sve ne? Pa šta sve oni nisu rešavali u svoje vreme pa je propalo. Koliko je samo tih moćnih sila propalo, evo uzmite samo npr. Austrougarsku. Nije ostao kamen na kamenu od te Austrougarske, blagodareći upravo toj maloj Srbiji“ rekao je Mitropolit.
       „Kod nas sve počinje sa Kosovom i vraća se na Kosovo, jer je Kosovo nosilac čojstva i dostojanstva Srpskoga naroda, bez obzira geografski u kakvom je ono položaju i pod čijom će vlašću biti, a mi se nadamo da će ponovo biti pod našom kad se obnovi čojstvo kod Srba. Ovde je jako bitno da se vernost Kosovskom zavetu očuva i da nas ona obnovi“ – poručio je Mitropolit crnogorsko primorski i Egzarh pećkoga trona g-din Amfilohije.
      
       sreda, 01. avgust 2018.
      
       Iguman Sava Janjić:
       Kampanja blaćenja Vladike Teodosija i SPC od strane ozloglašenog beogradskog tabloida samo pokazuje nervozu i nedostatak argumenata onih koji su je naručili
      
       Iguman manastira Visoki Dečani otac Sava Janjić oglasio se povodom kampanje blaćenja protiv vladike Teodosija i SPC u režimskim tabloidima.
       Kampanja blaćenja protiv Vladike Teodosija i naše Crkve od jednog ozloglašenog beogradskog tabloida samo pokazuje nervozu i nedostatak uverljivih argumenata onih koji su je naručili.
       Uostalom stara srpska poslovica kaže: „Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada“ Dodao bih, pre ili kasnije!
       Apel Vladike Teodosija protiv etničke podele, koja bi dovela do nestanka našeg naroda sa KIM, samo je poslužio da se sami prozovu oni koji je zastupaju, opet po staroj poslovici: „Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag“, što je, uostalom, Vladika i rekao u svom odogovoru na nedolične napade.
       Nedavni apel Episkopa Teodosija proizilazi iz čvrstog i jedinstvenog stava Patrijarha i svih episkopa SPC koji su se nedvosmisleno opredelili protiv etničke podele KiM u maju ove godine. Njihov stav je zasnovan na dubokoj odgovornosti Crkve i pred Bogom i pred istorijom kao i njenoj pastirskoj brizi za svoj narod o kome se Crkva vekovima stara i zastupa ga. Za razliku od političkih institucija, koje neminovno dolaze i prolaze, naša Crkva je u kontinuitetu ostajala sa svojim narodom, nikada ga ne ostavljajući samog. To nije nikakvo mešanje u politiku jer Crkvu upravo čini njen verni narod, a ne samo sveštenstvo ili njene građevine.
       U mom razgovoru sa EU ambasadorima na KiM ovih dana podvukao sam našu čvrstu podršku dijalogu koji treba da obezbedi punu zaštitu ljudskih, imovinskih i drugih prava svih stanovnika bez obzira na njihovo poreklo kao i čvrstu zaštitu svetinja Srpske Pravoslavne Crkve. Trenutna mantra po kojoj je „sve što se obe strane dogovore je prihvatljivo“ je opasna i može da se vrati kao bumerang protiv evropske stabilnosti i regionalne stabilnosti Zapadnog Balkana, ohrabrujući dodatni separatizam, razmene teritorija i masovno iseljavanje stanovništva koje se nađe sa pogrešne strane granice. O istim pitanjima smo već više puta razgovarali i sa američkim ambasadorom u Prištini.
      
       INFORMER Govor novca
      
       Daće Bog da iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić dočeka bolje dane na svekoliko raspetom srpskom Kosovu i Metohiji, daće, ali kad bude, onda će to biti zahvaljujući naporima države Srbije, a ne sumnjivih šiptarskih prijatelja, sa kojima Sava, a to i ne krije, itekako sarađuje
       U danima kad država Srbija i njeno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nastoje da otpetljaju, decenijama petljan, Grodijev čvor u koji je sapeto srpsko Kosovo i Metohija, sveštenstvo koje se poodavno odomaćilo sa raznim Haradinaijma, Tačijima i Veseljijima, ne deli sa zadovoljstvom to ideju.
       Naprotiv, predvođeni vladikom Teodosijem i Igumanom manastira Visoki Dečani Savom Janjićem, reklo bi se žele sve drugo samo ne kompromisni dogovor sa Albancima.
       Cudno, ali smo na prvi pogled, jer kada se zagrebe malo ispod površine ukažu se stvarni interesi onih koji imaju „veliku“ korist od toga da se „ništa ne desi“.
       U tome imaju svesrdnu pomoć svojih istomišljenika, koji gle čuda svi agituju za „lažnu državu“ nezavisno Kosovo.
       Razlog je veoma praktične prirode, naravno nema tu ljubavi, već se sve svodi na govor novca, koji, kako smo već pisali, Savi Janjiću, obilato pristiže od njegovih šiptarskih prijatelja.
       Tako i ne čudi igumanova izjava da bi, da je Albanac, bio za nezavisnost Kosova. I ne čudi to što Albanci žele da otmu Kosovo i Metohiju od Srbije, ne čudi, ali je više nego tužna činjenica da su Sava Janjić, od majke Hrvatice, i njemu slični svoje interese prepoznali uz njih. Zašto bi oni, naravno, čekali da im Bog da, kad im Haradinaj i ekipa već nude sve?!
       To svakako dokazuje i transkript razgovora Save Janjića i Bljerima Šalje u kome on svom šiptarskom prijatelju objašnjava da vladike u Beogradu ne znaju šta se u stvari dešava na Kosovu te da su on i Teodosije tu da im objasne.
       - Za mene lično gledano, mislim, mnogi kažu status, status, mislim, status jeste važan, ali za mene je, to uopšte nije suštinsko, meni je važnije kakvog će kvaliteta biti to društvo, kako će se živeti u tom društvu, jer evo sada smo mi zvanično u Srbiji, mislim, ništa mi od toga nemamo ovde, i drugo na neki način, isto sutradan, ne znam ni ja, da je zvanično ovo Srbija, na neki način, mi i dalje živimo u ovoj sredini u kojoj živimo, sa ljudima sa kojima živimo, i prema tome moramo da rešavamo probleme koji postoje, i sama ta činjenica što će biti ovo zvanično jedna zastava i jedna himna ne menja ništa, tako da je u suštini, mi smo zbog toga zainteresovani- govorio je Sava Janjić na tajnom sastanku u Dečanima.
       Utorak 31. jul 2018.
      
       Iguman Sava Janjić:
       Lideri Beograda i Prištine moraju da demantuju opasne informacije
       o međusobno dogovorenom incidentu na severu KiM, koji bi stvorio de fakto podelu na terenu kroz „spontano izazvano“ nasilje
       Kosovom cirkulišu razne opasne informacije među kojima je i ona o skorom scenariju međusobno dogovorenog incidenta na severu KiM koji bi bio okidač za reakcije na obe strane i koji bi stvorio de fakto podelu na terenu, napisao je na svom Fejsbuk nalogu iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić koji traži i od Beograda i od Prištine demanti.
       KFOR tvrdi da je odlučan da spreči nasilje, ali zabrinutost postoji među narodom. Politički lideri na obe strane – i u Beogradu, i u Prištini – moraju odlučno da odbace i demantuju navode o eventualnoj insceniranoj teritorijalnoj podeli kroz nasilje i ponovo se obavežu na miran dijalog koliko god on trajao. U protivnom, snosiće ogromnu političku i moralnu odgovornost“, napisao je iguman Sava Janjić.
       U poruci javnosti, na svom Fejsbuk nalogu, takođe je naveo da je veoma važno da se „ove uznemirujuće vesti odgovorno demantuju sa svih strana“, a sa, kako je ponovo podcrtao, obostranim obavezivanjem na miran dijalog:
       „Cvrsto se nadam da će međunarodna zajednica, posebno SAD i EU, sprečiti neodgovorne pojedince i grupe na obe strane da isprovociraju nasilje u kome bi stradali nevini ljudi i vredni istorijski i kulturni spomenici kao u neredima 2004. Za Kosovo i region to bi bio strašan korak nazad. Dijalog mora da se vrati garantovanju bezbednosti za sve ljude i poštovanju ljudskih prava“.
       „Neki su izgleda zaboravili šta Srbi imaju južno od Ibra, pa je red da ih podsetimo:
       Za one koji su zaboravili šta još to imamo na Kosovu i Metohiji, i to južno od Ibra, da podsetimo:
       - Dve trećine od 120 hiljada Srba sa ženama i decom žive južno od Ibra, najviše u Kosovskom Pomoravlju, oko Gračanice i Štrpca, kao i u Metohiji, dok samo jedna trećina na severu Kosova
       - 140 crkava u kojima služe sveštenici Eparhije Raško-prizrenske, od kojih neki žive sa po četvoro dece u etnički čisto albanskim mestima
       - 10 aktivnih manastira sa preko 100 monaha i monahinja u njima
       - Bogoslovija u Prizrenu sa više od 80 đaka, profesora i radnika
       - 4 UNESKO spomenika: Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku, koji su istovremeno i najznačajniji spomenici srpske kulture
       - Društvenu i privatnu imovinu desetina hiljada ljudi, kao i prirodna blaga, o čemu državne institucije imaju tačnije podatke.
       Naravno, sve je to važno i za druge ljude koji ovde žive i sa kojima želimo da živimo u miru. Valjda je dovoljno vazduha i vode za sve i valjda smo u stanju da konačno poštujemo jedni druge kao ljudi koji nisu mogli da biraju u kom će se narodu i na kom prostoru roditi.
       Episkop Teodosije oštro je osudio sinoćnji incident u selu Rabovac kod Lipljana gde su nepoznata lica kamenovala zgradu izdvojenog odeljenja Osnovne škole ‚Braća Aksić‘ iz Lipljana i zatražio da se počinioci pronađu i kazne. Ovakvi incidenti otežavaju bezbednosnu situaciju i podrivaju napore da se sačuva mir i stabilnost.“, napisao je Janjić na Fejsbuku
       Na Severu Kosova boravio admiral Džejms Fogo, komandant Komande združenih snaga u Napulju, zajedno sa komandantom KFOR-a, Salvatoreom Kuočijem.
       Obojica su poručili da je pitanje podele političko pitanje koje bi trebalo da se rešava kroz dijalog.
       Na pitanje da li KFOR i NATO imaju saznanja o eventualnim nasilnim scenarijima na terenu i da li u tom slučaju mogu da garantuju bezbednost Srbima širom Kosova, Fogo je naveo da „svaki put kada se razgovara o kontroverznim političkim rešenjima za probleme na Balkanu, postoji potencijal za nemir“.
       „Neki ljudi imaju tendenciju da svoja neslaganja iznesu na ulicu. Ja im jako preporučujem da to ne čine ili da, ako to rade, da to učine mirno, kao u svim civilizovanim demokratijama“, dodao je.
       (KoSSev)
       Sreda, 1. avgust 2018.
      
       Apel Potpisnika Petrovdanskog proglasa državnim vlastima Srbije
       MASKE SU PALE
      
       Javnost u Srbiji zgrožena je povodom beskrupuloznih napada srpskih vlasti i Srpske liste, političke stranke sa Kosova i Metohije, na političke neistomišljenike.
       Medijski progon Srpske pravoslavne crkve, njenog arhijereja g. Teodosija i Eparhije Raško-prizrenske pokrenut je samo zbog njihovog protivljenja ideji podele Kosova između Srbije i buduće Velike Albanije.
       Srpske vlasti i Srpska lista, sada je to jasno, jer maske su pale, zagovaraju podelu Kosova i predaju cele Metohije Velikoj Albaniji.
       Srpska lista je, kako je poznato, organizacija pod punom kontrolom partije na vlasti u Republici Srbiji, Srpske napredne stranke. Napadi na Episkopa Raško-prizrenskog Teodosija i Crkvu počeli su posle sastanka rukovodstva Srpske liste sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i sa direktorom Kancelarije za KiM Markom Đurićem.
       Celnici stranke Srpska lista u beogradskim medijima tvrde da govore u ime celog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i da čak i njihova najnovija nepočinstva imaju većinsku podršku Srba sa KiM.
       To bi značilo da se srpski narod na Kosovu i Metohiji okrenuo protiv svoje Crkve, svoje istorije i svoje države.
       Hvala Bogu, to nije istina.
      
       Mi, dolepotpisani, odlučno podržavamo Poruku Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve objavljenu 10. maja 2018. i Apel Episkopa Raško-prizrenskog Teodosija od 25. jula 2018.
       Ovi dokumenti predstavljaju temelj odbrane Republike Srbije i Kosova i Metohije, u ovo zlo vreme, kada oni koji su se zakleli na Ustavu i Jevanđelju javno krše zakletvu i gaze datu reč.
       Pozivamo srpske vlasti da obuzdaju svoje „izvođače radova“ iz tzv. Srpske liste. Setimo se medijskih napada na Olivera Ivanovića i tragedije koja se dogodila 16. januara.
       Apelujemo na srpske vlasti i članove Srpske liste da se urazume, da održe reč, da poštuju Ustav i zakone Republike Srbije i da poslušaju glas svoje Crkve. Gospodo iz Srpske liste, ne hulite na Boga i ne napadajte Njegovu Crkvu, ma koliko vas vaši gospodari terali na to. Oni će, ako dozvolimo izdaju i predaju Kosova i Metohije, biti daleko, a vi ćete se obrukati pred svojim sugrađanima, decom i precima. Vi ćete na sebe i svoje bližnje navaliti kletvu Lazarevu.
       Svojim potpisima dajemo punu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i eparhiji Raško-prizrenskoj u borbi za očuvanje i zaštitu našeg vernog naroda i naših svetinja na Kosovu i Metohiji. Odlučno osuđujemo veleizdajničke namere srpskih vlasti i Srpske liste.
      
       - Prof dr Smilja Avramov
       - Arhimandrit Andrej, starešina manastira Svetog Stefana u Slancima
       - Prof dr Slobodan Antonić
       - Umirovljeni Episkop Zahumsko-Hercegovački dr Atanasije (Jevtić)
       - Danilo Basta, redovni član SANU
       - Ksenija Božović, Građanska inicijativa Srbija, demokratija, pravda
       - Matija Bećković, redovni član SANU
       - Ljiljana Bogdanović, novinar
       - Milena Vujović, novinar
       - Đorđe Vukadinović, politički analitičar i narodni poslanik
       - Marinko Vučinić, publicista
       - Prof dr Jovan Dušanić
       - Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice
       - Nikola N. Živković, publicista i prevodilac
       - Protojerej-stavrofor Slavko Zorica, profesor bogoslovije u penziji
       - dr Marija Jeftimijević Mihajlović, naučni saradnik
       - Prof dr Aleksandar Jovanović
       - Nataša Jovanović, novinar
       - Prof dr Miloš Ković
       - Prof dr Caslav Koprivica
       - Protojerej-stavrofor Momčilo Krivokapić,paroh kotorski
       - Prof dr Miodrag Kulić
       - Živorad Lazić, profesor iz Gračanice
       - Prof dr Milo Lompar
       - Svetlana Medan, pisac i prevodilac
       - Nikola Milovančev, pravnik i istoričar
       - Dr Dragiša Milović, bivši predsednik opštine Zvečan
       - Dr Zoran Milošević, naučni savetnik
       - Prof dr Dejan Mirović
       - Prof dr Radivoje Mladenović
       - Protojerej Radoš Mladenović, paroh u Vrnjačkoj Banji
       - Dejan Nedeljković, publicista iz Zvečana
       - Caslav Ocić, redovni član SANU
       - Aleksandar Pavić, politikolog
       - Branko Pavlović, advokat
       - Protojerej stavrofor Radivoj Panić
       - Prof dr Valentina Pitulić
       - Blagoje Radić, Orahovac
       - Olivera Radić, novinar i profesor gimnazije u Orahovcu
       - Protođakon dr Ljubomir Ranković, glavni urednik ”Glasa Crkve”
       - Prof dr Mitra Reljić
       - Doc dr Slobodan Reljić
       - Dr Peđa Ristić, arhitekta, protoneimar
       - Filip Rodić, novinar
       - Prof dr Slobodan Samardžić
       - Mr Salih Selimović, istoričar
       - Milun Stijović, istraživač-saradnik
       - Dr Rada Stijović, naučni savetnik
       - Radosav Stojanović, književnik
       - Momčilo Trajković, advokat i bivši potpredsednik vlade
       - Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije
       - Prof dr Aleksandar Ćorac
       - Kosta Cavoški, redovni član SANU
       - Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, arhijerejski namesnik Podgoričko-Kolašinski
       - Prof dr Srđan Šljukić
       - Prof dr Gordana Šubarić Gorgieva
      
       Četvrtak, 02. avgust 2018.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX