SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5580298

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Lični stav: Živan Haravan
O Jevrejima, s ljubavlju

       U toku grupnog takmičenja, na proteklom Svetskom fudbalskom šampionatu u Rusiji, odigrala se i utakmica između reprezentacija Belgije i Tunisa. Pre ili posle utakmice pred stadionom je bilo na hiljade navijača jedne i druge ekipe.
       Našla se tu i jedna jevrejska porodica iz Izraela, a suprug-otac porodice je gordo i sa ponosom ogrnuo preko leđa izraelsku zastavu.
       Odjednom, ugledavši ih, oko njih se okupila gomila navijača iz Tunisa koji su ih opkolili, počeli da urlaju, vređaju, kidišu na njih i izraelsku zastavu. Porodica je sve to podnosila sa dostojanstvom i mirom dok jedna kukavica iz horde (horde su uvek skup kukavica) nije ocu porodice strgla sa leđa zastavu Izraela.
       To je prešlo granicu tolerisanja i on je pojurio za tom “junačinom”, a horda za njim. I ko zna u kakvu tragediju bi se sve to pretvorilo da grupa navijača iz Belgije nije stala u odbranu napadnute porodice.
       “Junačine” iz Tunisa su se razbežale glavom bez obzira!
       Malo ko je računao na Belgiju kao mogućeg osvajača fudbalskog šampionata. A, samo jedan primljeni gol ih je delio od finala. Zauzeli su, sjajno, treće mesto na Svetu!
       Ne, ovo nije sujeverje, jer, sujeverja su pojedinačne i grupne neuroze. Ova povezanost, postupak navijača iz Belgije i osvajanje trećeg mesta njihove reprezentacije, spada, isključivo, u – simboliku!
       Ko to ume da “čita” biće mu jasno.
       Nema tog Jevrejina na našoj planeti, bilo da je Jevrejin od oba roditelja, bilo da je od jednog, koji nije osetio potrebu, želju da stisne ruku pomenutim belgijskim navijačima, da ih zagrli i iskaže im svoju zahvalnost, poštovanje i divljenje prema njihovoj ljudskosti!
       Zašto ovo ističem? Zato što su Jevreji, zbog svoje, hiljadama godina, zlehude sudbine u suštini svog bića jedan – tužan narod.
       Svaki Jevrejin nosi, duboko u sebi, osećanje tuge. Onom, ko mu pokaže, bar, trunku pažnje i ljubavi, nije u stanju da rečima iskaže svoje ushićenje, svoju zahvalnost, samo zato što na ljubav drugih nije navikao.
       Isto tako, nema tog Jevrejina na Svetu, bilo “čistog”, bilo “polutana” koji u svom srcu ne nosi Izrael, koji ne strepi za njegovu bezbednost, za njegovu budućnost i koji se ne raduje svakom njegovom uspehu, od sporta do politike. Lakše je mojim Srbima, jer, oni imaju Rusiju i ruski narod u koje se, kako veruju, mogu uzdati.
       Moji Jevreji imaju samo sebe i svoju državu Izrael. Pomoć i podrška SAD nije nešto što je zagarantovano na duge staze...
       A, da su, kako rekoh, Jevreji željni ljubavi i mira (njihov svakodnevni pozdrav glasi “Šalom” što u prevodu znaci: Mir) podsetiću, one koji su to zaboravili i upoznati one koji to ne znaju, na jedan događaj iz poratne istorije.
       Godine 1973. na jedan od najvećih jevrejskih praznika Jom Kipur, Egipat i Sirija napali su Izrael! Proveli su se, kako to moj srpski narod kaže, kao bos po trnju. No, posle tog rata, tadašnji predsednik Egipta Anvar El Sadat, dok se avionom vraćao iz neke posete i preletao Izrael, kako je sam izjavio, došle su mu misli, parafraziram:
       “Zašto je moja zemlja u neprijateljstvu sa svojim susedom Izraelom? Zašto ne bismo bili dve prijateljske zemlje, dva prijateljska naroda?”
       Cim je sleteo u Kairo, na zaprepašćenje arapskog sveta i na više nego prijatno iznenađenje tadašnjeg izraelskog rukovodstva i čitavog Izraela, Sadat je zvanično zatražio posetu Izraelu sa ciljem uspostavljanja trajnog mira, saradnje, stabilnosti...
       Nikada do tada i nikada od tada Izrael nije priredio bilo kom, svom, gostu tako veličanstven doček kakav je bio doček Anvaru El Sadatu.
       Sadat je bi i gost izraelskog Kneseta u kome je održao i govor! Jedan detalj mi se snažno urezao u srce i pamćenje. Tadašnja premijerka Izraela, mudra Golda Meir, obratila se toplim rečima dobrodošlice svom gostu i tom prilikom izgovorila poruku koja predstavlja esenciju jevrejske duše:
       “Možemo Vam oprostiti što ste ubijali našu decu, ali Vam nikada nećemo oprostiti što ste nas primorali da mi ubijamo Vašu decu!”
       A, evo kako Izrael brine o svim Jevrejima van Izraela. Pod najezdom ratnih strahota u Bosni i Hercegovini 1995 godine, u Beograd je došlo mnoštvo što “čistih” jevrejskih porodica, što porodica mešanih brakova. Jevrejska opština ih je sve smestila u jednu poveću salu zgrade opštine. Izrael je odmah reagovao! Stigao je poziv svoj deci, koja su prekinula školovanje zbog rata, da, ako su deca i njihovi roditelji saglasni, mogu da nastave besplatno školovanje u Jerusalimu smeštajem u jednom internatu, besplatnom ishranom i skromnim nedeljim džeparcem.
       Sve to, bez ikakve obaveze da, nakon školovanja, ostanu u Izraelu. Mogla su da dođu i deca iz Beograda jer je kapacitet internata to dozvoljavao.
       Nama, roditeljima, a bilo nas je preko stotinu, jevrejska organizacija SOHNUT, koja se bavi useljavanjem Jevreja u Izrael, platila je povratnu avio-kartu i organizovala nam petnaestodnevni boravak i obilazak svih znamenitosti u Izraelu, luksuznim autobusima, smeštajem i izvrsnom, ishranom u krasnim hotelima. Sve, o trošku SOHNUT-a.
       Rekoh da je tuga našla svoje utočište u duši svakog Jevrejina, ali Izraelci su razdragan narod, pun energije, pun radosti životu, daleko, daleko od apatije.
       Kako bi drugačije opstali?
       Okruženi su neprijateljima, u “obrazovnom” sistemu školovanja terorističkog Hamasa i Abasove “blaže” varijante, deca se uče da treba mrzeti i ubijati Jevreje.
       Iran, odavno, već, javno proklamuje svoj cilj za uništenje Izraela. Oni slave smrt, Jevreji slave život!
       Ono što Izrael trpi i toleriše, svakodnevno, to ne bi trpela i tolerisala ni jedna država na Svetu! Svetsko javno mnjenje biva redovno obaveštavano da je Izrael bombardovao neko skladište oružja Hamasa, njihove tunele..., a tek onda, uzgred, navede se da je to bila odmazda za neki zločin i nedelo koje je Hamas predhodno učinio Izraelu.
       Izraelski vojnici, sačinjeni u velikom postotku od mladih intelektualaca koji u biti žale tu indoktriniranu masu, trpe da im Hamas, onako, primitivno-lukavo šalje žene, devojke, devojčice koje ih šamaraju, unose im se u lice, vređaju ih.
       Koja vojska bi to trpela i tolerisala? O tim scenama, kao i o scenama uništavanja požarima velikih plantaža voća i povrća koje su sa teškom mukom, na pustinjskom pesku, zasađivane, negovane...,svetska javnost ne biva obaveštena.
       Ali, kada izraelska armija (IDF) preduzme kontra mere, tada, svetske agencije i UN pokreću pitanje “prekomerne upotrebe sile”(??).
       Evropska unija i UN nisu prijatelji Izraela i to je više nego očigledno. Obe te organizacije su postale – klubovi mrzitelja Izraela. U jednom od svojih istupanja pred Generalnom Skupštinom UN, premijer Netanjahu je, obraćajući se prisunima, pribegao crtanju konačnog cilja Irana, valjda, misleći da je prigodnije crtežom toj gospodi objasniti opasnost po njegovu zemlju i čitav Svet, ako se dozvoli da se Iran dočepa atomske bombe.
       Na kraju im je poručio:
       “Gospodo! Izrael, braneći i štiteći sebe, brani i štiti – vas!”
       Na kraju, moj Izrael nije i neće priznati Kosovo kao državu, ali moja Srbija je priznala Palestinu (nepostojeću državu) kao članicu-posmatraca u UN.
       Tada je Generalnom Skupštinom UN predsedavao i glasao “za” Vuk Jeremić. Zato, ubeđen sam, ako iko od političara žarko želi i iz dna duše moli Boga ili Alaha da Vučić potpiše priznanje Kosova kao države, to je, upravo, Vuk Jeremić.
       Deklarativno, on taj čin naziva izdajom, ali bi mu Vučić, priznanjem Kosova kao države, učinio velku uslugu, jer, da je on u poziciji Vučića to bi, siguran sam, već, odavno učinio i priznao ga kao državu.
       Uostalom, Jeremić, već, ima iskustva sa priznavanjem nepostojećih država!












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX